Mali zvučnici i bas

[perodeformero]

1 sat ranije, DJ.NIK said:

 

Ne znam sto se Pero iznervira, nije to patkometrisanje.

Ma nisam se iznervirao, nego mi je stvarno više dosadno da se jasno definisana tema navodi na vodenicu suprotnu od zamišljene.Rasprave tipa mali ili veliki drajveri, vinil vs. digital, stereo vs. suround, svi proizvođači vs. Naim, se ponavljaju kad god je to moguće.Poenta je da su se odmah javili ljudi koji nemaju prosečne sobe u gradovima, i koji u svojim kućama imaju basove od milion inča, i kojima je to dovoljan znak da bi trebalo nešto da kažu čim vide u naslovu teme mali zvučnici i bas.Znači, ponavljam, tema su mali zvučnici i bas koji one isporučuju, a ne gigantski zvučnici, njihove enormne membrane, i prostorije od 150 m2 u kojima se slušaju.

I što se tiče realne veličine instrumenata na koje se svi pozivamo, šta je to realna veličina?Da li kada sviramo na bini, ili smo u prvom redu partera, ili šestom redu?Ili možda da zamislimo da nam je ceo bend u sobi, pa se muzičari preskaču da bi nama slušaocima isporučili adekvatnu veličinu instrumenata.Da ne bude zabune, bio sam na bukvalno više od hiljadu koncerata, svirki, proba, svakojakih muzičkih prigoda, studija, a i lično sam duže vreme svirao, tako da vrlo dobro znam veličine i zvuk svih poznatih instrumenata.

[空也]

A evo i bookshelf-a od 10" kod mog klinca u sobi.

[sondek]

Ako zelis da budes bas pomeren na kaucu uz male kutije probajte neke Sonus Faber iz stare amator serije,bio sam prilicno šokiran kad sam to prvi put cuo.Sonusi inace imaju odlican bass i dobre su i sa rock muzikom.Ja volim kompresiju,ali sa tim bi verovatno mogao da zivim.Mali zvucnici u Izobarik sistemu takodje mogu da imaju izvaredan bass.Za većinu nasih soba do max 20-25m2 standmount zvucnici i meni jesu bolje resenje pre svega zbog problema sa basem.U 90% muzike ni nema nista usnimljeno ispod 40-50hz,a to moze da odsvira i mali zvucnik sa basem od 15-20cm.Laksi su uglavnom i za pozicioniranje,jer je nazalost kompresija postala retkost,kao i velike kutije kojima blizina zida nije problem.Uslovi zivota dakle govore da su manji zvucnici prakticniji izbor.Da se imam prakticniji prostor za slusanje moj izbor nebi bio ni standmount ni floarstander,već ESL al to je već druga  tj. treća priča.

[BokiTokiVoki]

29 minuta ranije, 空也 said:

Ja recimo volim da pomalo osetim i vibracije kauča na kome sedim.  

Onaj bas što te udari u grudi na koncertu nije previše dubok, nekih 100Hz, što i mala kutija može da odsvira. Razlika je u pokretanju mase vazduha što pomenu DJ.NIK.

Kada velika membrana odsvira ton na 100 Hz na nivou glasnoće 100 dB i mala membrana odsvira ton na 100 Hz i SPL 100 dB, koja je razlika, i odakle ta razlika potiče? Da li su "pokrenute mase vazduha" u ta dva slučaja različite?

[空也]

5 minuta ranije, perodeformero said:

Znači, ponavljam, tema su mali zvučnici i bas koji one isporučuju, 

To jeste tema, ...ali u kontekstu adekvatno, dovoljno, zadovoljavajuće ili ne?

 

5 minuta ranije, perodeformero said:

 a ne gigantski zvučnici, njihove enormne membrane, i prostorije od 150 m2 u kojima se slušaju.

U gore pomenutom kontekstu je neizbežno i poređenje sa velikim membranama i kutijama.

 

U suprotnom bi bila dovoljna prva dva posta u temi, gde se kaže ne treba nam ništa veće, imamo sve što neko poželeti može, 

i to bi bilo to, tema otvorena i zatvorena! Katanac!  

[vdzele]

18 minuta ranije, perodeformero said:

Poenta je da su se odmah javili ljudi koji nemaju prosečne sobe u gradovima, i koji u svojim kućama imaju basove od milion inča, i kojima je to dovoljan znak da bi trebalo nešto da kažu čim vide u naslovu teme mali zvučnici i bas.Znači, ponavljam, tema su mali zvučnici i bas koji one isporučuju, a ne gigantski zvučnici, njihove enormne membrane, i prostorije od 150 m2 u kojima se slušaju.

Uf, ja se izvinjavam, ja povlačim sve što sam napisao, osećam se prozvanim. Prepuštam podijum ljudima koji imaju male kutije da oni sami između sebe rasprave kako oni sami doživljavaju bas iz takvih kutija.

[Willi Studer]

3 minuta ranije, BokiTokiVoki said:

Kada velika membrana odsvira ton na 100 Hz na nivou glasnoće 100 dB i mala membrana odsvira ton na 100 Hz i SPL 100 dB, koja je razlika, i odakle ta razlika potiče? Da li su "pokrenute mase vazduha" u ta dva slučaja različite?

Sto herca nije neki test za male zvučnike ali razlike sigurno ima. Odakle ona potiče? Kako su umrtvljeni kabinet i baffle kod velikog zvučnika, kako je isečena skretnica na manjem zvučniku da bi se kompenzovao "baffle step", kakve su refrakcije talasa... Lako bismo došli do toga da deo tog utiska o "dubljih" 100Hz potiče zapravo od neželjenih artefakata.

[空也]

1 sat ranije, BokiTokiVoki said:

Kada velika membrana odsvira ton na 100 Hz na nivou glasnoće 100 dB i mala membrana odsvira ton na 100 Hz i SPL 100 dB, koja je razlika, i odakle ta razlika potiče? Da li su "pokrenute mase vazduha" u ta dva slučaja različite?

Nemam pojma!   ...Da? 

Veća lepeza (veća površina "membrane") pri istoj amplitudi i broju pokreta ruke u jedinici vremena (broj pokreta ruke se može nekako izraziti i u hercima?),

duva jače i bolje hladi od manje lepeze sa malom površinom membrane, što znači da pokreće više vazduha?

 

Naravno siguran sam da postoji bolje (pravo) stručno objašnjenje zbog čega dolazi do razlike u ukupnoj percepciji zvuka koji dolazi sa velike i sa male membrane, iz velike i male kutije.

 

[dj.nik]

Kuja, odlicno si opisao. Pokret ruke naravno - 100 puta u sekundi. E sad, za veliku lepezu (idealno krutu!) stvaranje pritiska od 100dB je pokret od recimo 5mm. Za jedno pero iz iste te lepeze (mali zvucnik) je taj pokret je 5 ili 15 ili 50 santimetara! Kojom brzinom treba da se vrati to jedno perce na pocetnu poziciju do sledeceg pocetnog takta?

Zato se uvode 'rezonantna skladista' u obliku bass refleks kucista, pasivne membrane, band pass kucista, transmisija itd - da pomognu isijavanju energije. I tu obavezno radis tjunung na jednu frekvenciju a ostale - kako im bude. Ima i kombinacija kao sto malopre navedoh, DCAAV - po italijanski ili Double Chamber Bass Reflex, gde se koriste pojedine (pogodne) karakteristike drajvera da se pojaca emisija frekvencija tamo gde su odavno vec u debelom minusu.

 

[BokiTokiVoki]

SPL na nekoj frekvenciji je proporcionalan količini potisnutog vazduha. S tim da je odnos tih veličina zavisno od frekvencije približno kvadratna funkcija. Dakle, za isti SPL na 50 Hz potrebno je potisnuti 4x više vazduha nego na 100 Hz. Zato je porast potrebne veličine membrane X hod drastičan kako želimo da zvučnik svira glasno na dubljoj frekvenciji.

U datom primeru (moj prethodni post), odgovor je - nema razlike, osim što će 12" da napravi pomeraj npr. 1mm a 6,5" 4mm za istu količinu potisnutog vazduha. Oscilatorno, naravno, napred-nazad. U vazduhu +pritisak, - pritisak, matematički sinusoida. Mi te promene pritiska oscilatornog karaktera registrujemo kao zvuk na toj frekvenciji.

Od koje niske frekvencije nam je potrebno da zvučnik svira da bismo smatrali da najveći deo muzičkog materijala reporudukuje na celom frekvetnom opsegu? Većinom, muzike skoro da i nema ispod 40 Hz. Takođe, ni sobe ne mogu baš kako treba da reprodukuju frekvencije ispod 40 Hz, već se javlja i značajan room gain, i modovi. Za 40 Hz je poželjno da je tzv. velika dijagonala prostorije barem 8,5 metara. (prostorija 5,5x7m)

Ono što se "oseti", vibracije, "udarac u grudi", itd. su vrlo niske frekvencije koje velike membrane mogu da odrade, a male ne. To je područje 10-30 Hz, koje se uglavnom i ne čuje, već se samo oseti. Tih tonova na snimku možda ima, a moža i nema. To kada ih nema na snimku znači da su nekako nastali u sistemu mimo izvornog signala.
Poznato je kod gramofona, zato su ranije u pojačala bili ugrađivani sub-sonic filteri. Ali ni današnji sistemi nisu imuni na proizvodnju onoga čega nema na snimku. Naravno, to može da se dodaje i u post produkciji. Često je u elektronskoj muzici, Yello toga ima...mnogi drugi...
Kada slušate koncert klasične muzike, da li ima udaraca u grudi, pomeranja sedišta, itd.? Ne bih rekao.

To koliko nam glasnoće (SPL) u koliko velikoj prostoriji treba, sve se to da izračunati i/ili izsimulirati. I koja veličina membrane je potrebna. Podrazumeva se da su zvučne jedinice kvalitetne. Nažalost, tu postoje i audiofilska iskustva koja su: slušao je godinama loše zvučnike, male i velike, pa su se na kraju ovi veliki pokazali kao bolji.

Računica. Nešto što sam skoro "pretresao" upravo po ovim pitanjima o kojima pišem, Scan-Speak 18W/4531G00, ide u kutiju od 18-24 L sa tjuningom bass-reflexa na oko 42-46 Hz. Do nekih 40W neka NIKAKVE kompresije na niskim frekvencijama, anomalija, itd. a hod je u okviru Xmax-a. To znači 86dB eff. + 3dB za dve kutije pa +16 dB iz pojačala to je 105 dB na 1m u našoj slušaonici koja bi idealno bila 20-30 m2 za taj zvučnik. Na mestu slušanja koje je udaljeno oko 2,5 m bi bilo -5 dB, dakle 100 dB. Treba znati da je srednje glasno slušanje na usrednjenoj vrednosti (RMS) oko 86-88 dB, a 100 dB je već vrlo glasno. Za sve je urađena simulacija, a to tako funkcioniše i u praksi, hteo neko da veruje ili ne. 

Za DJ-a i njegov vojni bass bubanj od 20" i 5 cm hoda, sledeće.
Kada prolaze gradom, ili smo u nekoj sali, mi to slušamo sa razdaljine od barem 5 metara, A NE IZ ORKESTRA.
Upravo da bi se utvrdilo koliki SPL je potreban u kućnoj reprodukciji, merenja su vršena iz 8. reda sredina (veliki simfonijski orkestar). Izmereno je - najglasnije deonice su RMS 93-96 dB, a kratkotrajni pikovi su 101 dB. I time se treba voditi kada se osmišljava sistem za kvalitetnu repordukciju, a za određenu prostoriju. Da može toliki SPL da se dostigne, na toliko niskoj frekvenciji, a bez većih izobličenja.
Taj bubanj će na tom max-u imati hod 5cm u centru, ali na samom obodu je 0cm, pa imamo istisnuće kao konus/kružni-odsečak baze 52cm i H=5cm što dođe oko 7000 cm3. Na 5m daljine to je 1/35 ili 200 cm3 što može da se postigne 10" bass-om i hodom +/- 6 mm. Sa direktnim emitovanjem membrane, a kada je BR kutija i sa manjom zv. jedinicom (8")

Kvantifikacija stanja, koga zanima. Dakle, bavio sam se tehničkim delom. Nikome ništa lično, samo cifre u realnosti. Fizika.

P.S. Bassovi u open baffle su posebna priča, pošto postoiji gro poništavanja prednjeg i zadnjeg emitovanja na niskim frekvencima. Ono što ostane je 10-12 dB niže nego to isto u kutiji. Zato su potrebni bass-ovi sa dugačkim hodovima i mnooogo snage. Prednost je što nemamo modove i stojeće talase u prostoriji, što je veoma dobro. Ali SPL koji se postigne sa 4x12" i 10mm hodom u OB, u klasičnom dizajnu sa kutijom se postigne sa 10x manje istisnuća, tj. sa 1x10" i 6 mm hod. Linkwitz je sve lepo objasnio na svom sajtu, izveo fiziku, matematiku, cifre i slikice, pa ko voli...

 

[空也]

34 minuta ranije, BokiTokiVoki said:

Ono što se "oseti", vibracije, "udarac u grudi", itd. su vrlo niske frekvencije koje velike membrane mogu da odrade, a male ne. To je područje 10-30 Hz, koje se uglavnom i ne čuje, već se samo oseti. Tih tonova na snimku možda ima, a moža i nema.

To područje gde se oseća udarac bubnja u grudi je u stvari negde oko 80-100Hz.

Barem tako kaže većina audo inženjera koji se bave miksovanjem i produkcijom.

 

 

[damic]

9 minuta ranije, 空也 said:

 

36 minuta ranije, BokiTokiVoki said:

Ono što se "oseti", vibracije, "udarac u grudi", itd. su vrlo niske frekvencije koje velike membrane mogu da odrade, a male ne. To je područje 10-30 Hz, koje se uglavnom i ne čuje, već se samo oseti. Tih tonova na snimku možda ima, a moža i nema.

To područje gde se oseća udarac bubnja u grudi je u stvari negde oko 80-100Hz.

 

+1

[damic]

1 sat ranije, BokiTokiVoki said:

Prednost je što nemamo modove i stojeće talase u prostoriji, što je veoma dobro.

Boki, NHF, ovo za open baffle ne stoji. Ne bih se dzabe zezao sa ovolikim subovima da je tako. Grafik je bez smoothing-a.

[Nomimasen]

Najpre, drago mi je da je tema dobro zaživela i pogurala kvalitetniju diskusiju. Pokušaćemo održati je koliko-toliko uređenom.

Aktivnosti su me udaljile od foruma na skoro 24 sata, mnogo toga je napisano na šta bih odgovorio. Hajdemo redom. 

21 sati ranije, beatgoeson said:

OK, objasnićeš šta podrazumevaš pod "puno rada" na izvlačenju maksimuma sadržaja i kvaliteta basova iz male kutije. Asociralo me na ono što sam video kod TurboMaximusa, a vas dvojica imate vrlo slične stavove po mnogim pitanjima.

Pritom, nemam ništa protiv tog rasporeda, i kod mene je nešto što nije daleko od toga, samo se pitam šta prosečni forumaš može puno da uradi, kada je većina zadovoljna ako zvučnike može da postavi tako da ne budu zaklonjeni foteljom ili već nečim?

1. Rad na pozicioniranju zvučnika, korak po korak, slušajući, bez stihijskih BOLJE JE zaključaka

2. Rad na rasporedu kućnog inventara i preispitivanje nužnosti baš svih objekata u prostoriji za slušanje muzike, pokušaj započinjanja sa 1. u što čistijoj situaciji, sa što manje nepoznatih u jednačini

3. Rad na pozicioniranju sprava u sobi i njihovoj podlozi, u sprezi sa 1. i 2.

4. Rad na sprezi 1-2-3

Prosečni ljubitelj hifi-ja može da pokuša da ukloni fotelju ispred zvučnika. Ako je to uradio, može da preispita (pričam najplastičnije moguće) apsolutnu nužnost čupavog tepiha ili zamenjivost sanduka sa odećom, na koji su postavljeni uređaji.

SVE ovo ima veze sa SVIM i ništa nije zanemarivo. Kompromisi se podrazumevaju, inertnost da se bilo šta od ovoga makar preispita ne bi trebalo da dolazi u obzir.

[TurboMaximus]

AR90 su moji prvi zvučnici. Slušao sam ih desetak godina. Mirišu neponovljivo. Bilo bi nefer da ih kritikujem jer moje razumevanje mnogo čega tada je bilo daleko ispod današnjeg nivoa. Kao što znamo, danas ne razumem ništa. Zato ću samo navesti enormni pik na nekih 50-60Hz, koji je gotovo ubijao svako zadovojlstvo slušanja muzike, kad bi se javio.

U to vreme sam raspored u sobi, iz neaudiofilskih razloga, menjao par puta mesečno i hteo ne hteo natrapao na neke pravilnosti. Pik je nestajao i pojavljivao se, zavisno od pozicije zvučnika. Da podsetim, radi se o zvučniku koji radi od 23, a -3dB je na 32 Hz, koliko se sećam. Soba je mala, skoro kvadratne osnove s ispupčenjem za prozor, oko 14m2 ukupno. Ovo pišem da bih naglasio da zvučnik koji potpuno pokriva rezonantne frekvencije prostorije ne mora da izazove rezonancu.

Rezonanca nastaje kad je pobuda u fazi. Jednostavan primer je ljuljaška. Zaljuljaćemo je jače samo ako gurnemo u pravom trenutku i smeru, naravno. U slučaju prostorije to znači postaviti zvučnike u neželjene tačke. Izbegavanjem neželjenih tačaka izbegavaju se rezonance, ali pitanje linearnosti ostaje. Zato je traženje optimalne pozicije bitno, a govorim samo o frekventnoj linernosti. U suštini mora se voditi računa o svim aspektima zvuka ili bar o onim bitnim konkretnom slušaocu.

Sve ovo nema veze s malim zvučnikom, ali samo naizgled. Mali zvučnik ne reprodukuje ono što mu je van opsega i to i nije tema. Zato ono što može da reprodukuje ima veće šanse da izvede linearno, jer je raspon koji treba uskladiti s prostorijom manji. Činjenica da donje oktave nema, a u realnosti je vrlo retko ima, znači da imamo jednu oktavu brige manje. Ostalo je do kvaliteta samog zvučnika, odnosno sistema u celini i kvaliteta instalacije.

Moram da priznam da mi je pitanje čujnosti basova ispod donje rezonantne frekvencije prostorije još otvoreno. Fizički mi je problem jasan, ali nisam siguran da li centar za sluh može da prekorači tu prepreku. E tu bi jedan ton generator pomogao.

Ponekad ili vrlo često rezonance se javljaju mada su zvučnici u stvari dobro pozicionirani u odnosu na modove sobe. Tada razlog nije u prostoriji, već u akustičkoj povratnoj sprezi, odnosno uticaju vibracija na podlogu ili same uređaje. To se često meša s rezonancom prostora.

Ekvilajzer ne rešava problem rezonanci, koji god da je uzrok, samo ih pomalo maskira. Ekvilajzerom se uspešno koriguju nelinearnosti nevezane za rezonancu, mada i to smatram principijelno pogrešnim kad se radi izolovano. Rezonanca se razlikuje od nelinearnosti po rastućem intenzitetu i produžavanju tona. Obična nelinearnost je statična i pogađa boju tona.

Neko je pomenuo trešenje prozora i nameštaja kao loš simptom, ali to može da znači upravo suprotno, da je sistem sposoban da reprodukuje takve frekvencije. To što se prozor zatekao na pogrešnom mestu je drugo pitanje. Moji Sonusi, kad je sistem u najboljoj formi, primetno tresu ragasto prema predsoblju. Na ragasto je okačen mali termometar s bimetalnom trakom, koji karakteristično zveči. Tada je bas najbolji.

Končertini ne mogu da pomere bubrege, to je jasno. Međutim sposobni su da stvore utisak onog bezvučnog basa koji se oseća više instinktom, ali je nedvosmisleno tu.

Nomimasenove Kremone nisu baš minijature, ali lmaju membranu iz kategorije o kojoj pišemo. Ono što sam tokom jedne seanse čuo u njegovom (vrlo ozbiljnom) sistemu je definitivno najrealističniji prikaz zvuka bas gitare uopšte. Uopšte u okviru mog iskustva. 

[空也]

28 minuta ranije, TurboMaximus said:

AR90 su moji prvi zvučnici. Slušao sam ih desetak godina. Mirišu neponovljivo. Bilo bi nefer da ih kritikujem jer moje razumevanje mnogo čega tada je bilo daleko ispod današnjeg nivoa. Kao što znamo, danas ne razumem ništa. Zato ću samo navesti enormni pik na nekih 50-60Hz, koji je gotovo ubijao svako zadovojlstvo slušanja muzike, kad bi se javio.

Ja sam taj pik (soba mi je sličnih dimenzija kao i tvoja), koji doduše nikada nije bio toliko jak, rešio uz pomoć IKEA troseda koji se razvlači u krevet. 

On u sklopljenom stanju ima fioku sa tekstilnim dnom koja je oslonjena na pod, u kojoj je gusto urolan neki prekrivač, što ga u stvari čini legitimnim bass trap-om! 

[TurboMaximus]

Kod tebe se verovatno radilo o nelinearnosti, a ne rezonanci. Kod mene je gotovo sigurno bila rezonanca sobe.

[空也]

Opis fenomena i način na koji sam ga prilično uspešno eliminisao, govori da sam i ja imao posla sa modovima sobe.

https://en.wikipedia.org/wiki/Room_modes

Efekat je varirao i od pozicije slušanja.

Postojale su zone u sobi gde su bile više "zgusnute" niske frekvencije i zone gde toga nije bilo.

Kada sam dimenzije sobe ubacio u neki kalkulator koji daje i grafički prikaz rasporeda modova, rezultat je bio vrlo blizu onog što sam imao u praksi.

Masivni novi trosed koji igrom slučaja izgleda ima odgovarajuće dimenzije i gustinu namotanog tekstilnog materijala, se zatekao na pravom mestu!

IKEA očigledno pravi nameštaj za audiofile, odavno su čuveni njihovi LACK stočići koje vole mnogi ljubitelji gramofona, a dobre su im i police za ploče!

[dj.nik]

Za Bokija:

Ja ne slusam vojni orkestar sa 5+ metara odstojanja, vec sedeci za stolom u 'kafani', recimo u Crkvenoj porti u Guci. A da si tamo bio, znao bi da u toj istoj 'kafani' tj. satoru udaraju 4 ili cak i svih 5 orkestara - odjednom, svaki u svom delu satre. Da si bio ikada, video bi i da trubaci 'srecnim' slusaocima duvaju tako blizu da im bale iz truba padaju pravac u tanjir pun svadbarskog kupusa na stolu ispred 'srecnika'. Tako blisko slusam makar i u ponoc za svaku N.Godinu a Bogami smo jedno 5-6 godina svakog zadnjeg Petka u godini trubace dovodili u nase kancelarije, da nama i poslovnim partnerima ulepsaju zurku za kraj poslovne godine. O zivoj muzici po restoranima i splavovima, o kontrabasu, harmonici i gitari na camcu, u 2 ujutro na Savi, nekom drugom prilikom

Lepo ti napisase da je taj 'stomacni udarac' negde oko 100-110Hz, kakvih 10-30. Profi drajveri (za koncertna ozvucenja) retko kad idu ispod 45Hz. Open Baffle tek ne poznajes nikako a cika Linkwitz-a smo iscitali odavno i nije jedina referenca sto se OB dizajna tice. Svoj 'Orion' je 'ubio' aktivnom skretnicom i 8 pojacala. Daleko bolji je njegov 'manji' projekat, LX521.

No, tema je mali zvicnik i (mali) bass...

[Nomimasen]

22 sati ranije, 空也 said:

Kada sam svojevremeno poredio moje matore kutije sa po dva 10" bas drajvera (AR-90)

i Usher Be-718 (7" drajver) za koje po raznim review-ovima tvrde da imaju taj "ne možeš poželeti više" i "kao da je sakriven sabvufer" bas, 

poređenja nije bilo!  

 

Po pitanju relaksiranosti i dinamike, dimenzije zvuka i nekakvog opšteg "realizma", Usheri su bili potučeni do nogu.

Mogu i mala i velika membrana da uspešno titraju na 80Hz i proizvode zvuk, ali subjektivni osećaj nije bio isti.

 

U direktnom poređenju i u konkretnom slučaju, male kutije su davale mali zvuk a velike veliki, potpuno u skladu sa razlikama u proporcijama.

Kada imam vremena, muziku najviše volim da slušam u potpunom mraku radi potpunog uživljavanja.

Sa velikim AR-ovima se dobija utisak da svira ceo zid ispred mene, kutije nestaju i ostaje samo muzika.

Sa malim Usher-ima je zvuk bio "lep" ali sam sve vreme bio svestan samih kutija kao izvora zvuka i njihovih fizičkih ograničenja. 

Naravno prioriteti nam se često razlikuju, tako da bi nekom drugom neki aspekti zvuka Usher-a sigurno više odgovarali. Kod mene su pali na osnovnom testu, da poželim da padnem na kolena ispred njih svirajući air guitar,  tako da sam ih ekspresno eliminisao!

 

Moj prostor za slušanje je prilično mali - 15-16m2.

 

Vadi me to što su mi kutije kompresione i konstruisane da budu prilepljene uz zadnji zid.

Znači može i velika kutija u malu sobu, samo je pitanje koja.

 

Primećujem i po ovom postu da je se dosta članova osvrnulo na konstrukciju *bas koji bi se mogao poželeti*. Učinilo mi se da sam bio prilično jasan po pitanju sopstvenog razumevanja iste. Bas registar kao sastavni deo iskoristivnog tonalnog spektra u jednom muzičkom delu. Bas odziv, kao jedna od esencijalnih tehničkih sposobnosti sistema, čini (pored ostalih stavki) da se izvođenju približimo koliko god je to moguće. Ono što ja želim je to. Ako bas odziv bilo kog sistema ide ruku pod ruku sa tim načelom, moje želje su ispunjene, po tom pitanju.

Pominjanje kućnih uslova mi se činilo neizbežnim. Njih je vrlo teško apstrahovati. Teza se odnosila na predlog da unošenjem malih kabineta u jednačinu u takvim uslovima uspevamo postići muzikalniji krajnji rezultat i čuti više muzike, nego bavljenjem gorućim problemima koje veliki zvučni sistemi stavljaju pred nas. Ovo ne govorim napamet, jer sam utukao zabrinjavajuću količinu vremena pokušavajući ovo poslednje.

Kupovanjem zvučnika (ili bilo koje komponete) ne kupujemo zvuk, beše ovde veče rečeno. Kupujemo mogućnost da od kupljenog nešto krupnije napravimo. Moj predlog je uzimanje u obzir mnogo veće verovatnoće da će nam to poći za rukom sa manjim zvučnim sistemima.

Pitanje za Kuju - koliko si se pozabavio tim zvučnicima koje si uneo u sobu? Ono što ovde navodiš mi deluje kao vrlo karakterističan primer nedostatka strpljenja da se iz promenjenog stanja u sistemu izvuče nešto. 

Još jedno pitanje - da li bi bio spreman da u potpunosti odbaciš vizuelnu komponentu (gabarite zvučnika) kao jednu od premisa koje su vodile ka tvom zaključku? Iskreno.

Naveo si par postova kasnije da se Slade ne sluša na malim membranama. Potpuno netačno. Sonus Faber koji posedujem na gotovo dnevnoj bazi otpanjujem prilično nemilosrdno slušajući rokčinu. I sve je tu. Rok i sviram profesionalno, svakodnevno. Možda posedujem neku predstavu o tome šta je u tom okviru bitno.

 

[BokiTokiVoki]

1 sat ranije, damic said:

Boki, NHF, ovo za open baffle ne stoji. Ne bih se dzabe zezao sa ovolikim subovima da je tako. Grafik je bez smoothing-a.

NHF, za prethodni post sam hteo da napišem, pa obrisao, ali nema provlačenja-->Naučite ljudi osnovne stvari o tome šta je zvuk, kako se prostire, akustiku prostorije, itd. Ne može se ovako raspravljati.

Pisao sam o subwoofer varijantama, kao što je kod Linkwitz-a. Dakle, 20-100 Hz na W frame ili H frame. 

Čak i na ovom tvom merenju mogu da prokomentarišem neke stvari vezane za OB (principijelne), iako je ovo dipol ribbon, a pričam o subovima. Zavisno od širine table i položaja u odnosu na zidove, imamo kritičnu frekvenciju iznad koje se većina prednjeg i zadnjeg emitovanja ne poništava, i ispod koje se dobrim delom (ali ne sasvim) poništava. Kod tebe se vidi da je to na 80 Hz, vrlo dubok "dip" (akustički ponor). Ispod te frekvencije je SPL nivo niži 10-12 dB nego iznad. I iznad se vide izraziti pikovi (modovi) dok ih ispod nema u toj meri. Princip se koristi da se naprave sub-ovi na što užoj tabli da bi se ta prelomna frekvencija pomerila više, i da je opseg širi, 20Hz pa do 100-120 Hz (širina frejma 30-36 cm). Iznad te frekvencije je nagli porast SPL-a pa se seče sa barem 24 dB/oct. ili i još ošriji nagib filtera. U aktivi, naravno. Pasiva bi tu bila potpuno neoptimalno rešenje (veliki gubici, veliki skupi elementi, grejanje). Zato imamo 2x10"ili12" u frejmu koji realno imaju efikasnost oko 80 dB, pa im treba barem 400W po kanalu.

Open baffle je zaguljen, u smislu da se treba poznavati materiju dobro, raditi merenja, itd. Zato najčešće "gotova rešenja" ne piju vodu, treba svako da se pozabavi sa tim. Mnogo utiče prostorija, i smeštaj u njoj, mnogo više nego kod bilo kod drugog principa rada, jer razmaci, refleksije, itd. sve to treba da se uklopi i popegla. 

[ciki]

Predložio bih da poslušate Audience Clairaudient 1+1 V2

 

[TurboMaximus]

46 minuta ranije, 空也 said:

Opis fenomena i način na koji sam ga prilično uspešno eliminisao, govori da sam i ja imao posla sa modovima sobe.

https://en.wikipedia.org/wiki/Room_modes

Efekat je varirao i od pozicije slušanja.

Postojale su zone u sobi gde su bile više "zgusnute" niske frekvencije i zone gde toga nije bilo.

Kada sam dimenzije sobe ubacio u neki kalkulator koji daje i grafički prikaz rasporeda modova, rezultat je bio vrlo blizu onog što sam imao u praksi.

Masivni novi trosed koji igrom slučaja izgleda ima odgovarajuće dimenzije i gustinu namotanog tekstilnog materijala, se zatekao na pravom mestu!

IKEA očigledno pravi nameštaj za audiofile, odavno su čuveni njihovi LACK stočići koje vole mnogi ljubitelji gramofona, a dobre su im i police za ploče!

To je sve normalno. Direktni zvuk i refleksije se suprerponiraju. Pomeranje zvučnika fazno pomera superponirane talase (zbog izmenjene razlike u pređenom putu) i time utiče na frekventni odziv u konkretnoj tački. U svakoj drugoj tački rezultat superpozicuje je drugačiji.

Rezonanca nastaje kada se superponiraju (saberu) talasi iste frekvencije, koji su u fazi. Tada se intenzitet povećava i traje i nakon prestanka pobude, naravno slabeći. Prepoznatljivo, neprijatno i nemuzikalno.

[BokiTokiVoki]

@damic

Kada se već gađemo sličicama merenja, evo ti OB sa Eminence 15A + Visaton B200 + RAAL 140-15d za koje sam  radio merenja i skretnicu. Bez smootinga, sa mesta slušanja (oko 3 m). Lepo se vidi kritični pad od 70 Hz naniže. Jedino što sam ja upeglao srednji i visoki tako da to ispod 70 Hz ne bude baš prenisko u odnosu na ostatak opsega. 

[banebg81]

Сигурно је да је већа површина мембране уз остале параметре за саму кутију и скретницу па онда и остатак система дају боље резултате.

Суштина је да се може постићи доста добар, одличан резултат са малим кутијама, који може бити бољи него и са другим подностојећим кутијама, због позиционирања, али и због саме величине просторије, остатка система итд.

Лако поставити скуп систем у празну собу и да то звучи добро, међутим у нормалним животним условима, музички уређаји стоје углавном у дневном боравку, па из тога се извлачи закључак да систем треба и да личи на нешто а да притом не смета осталим укућанима, слободном пролазу кроз исти итд.

Мени је рецимо поред тог доброг осећаја ниских фрекфренција битније да на целом опсегу то буде уравнотежено а такође да се исти осећај задржи и када тихо слушам и да исто звучи, само разуме се гласније када се скупи екипа (на жалост у задње време ретко јер, ето, као и већина просечних људи живим у породици, са малом децом па није умесно да се урољамо и слушамо гласну музику) и када се појачава звук, створи осећај као да једноставно снази нема краја, без изобличења, без драња и сл.

Закључак, ако може се извући доста из малих кутија и томе треба тежити и због естетике и због само постављања кутија, потенцијалног померања по стану итд.

А ко има простора и слободну собу за забаву, што да не, може да стави и велике, концертне звучнике, па да га мрда бас до миле воље