dj.nik

Nije ti dobro vodeno hladjenje na kameri, to se kod Sony-ja cesto desava. Moras da promenis oberstucnu namadamusa, onog veceg.

A pa doktor je to. AudiJo.

Jos mnogo toga ima za pojasniti, npr 'jeftini kinez sa TDA7297'. Ako mislis na plocicu od U$3 sa placenom postarinom iz Kine do Srb - ondaK racunaj da imas chip trece klase, najgori potenciometar sto postoji ( a sta bi i dobio za U$3), ispravljac napona je samo jedna dioda i kondenzator a konektori za kablove / struju su od cistog najcistijeg gvozdja. Sta si merio pojma nemam. Ali ti si Doktor pa da cujemo dijagnozu a ne audio fajlove snimljene ovako il' onako.

@Kuja Blago tebi, resio si sve dileme, sad mozes da uzivas. I nikako ne skidaj neku novu verziju omiljenog plejera jer zvuk svakako nece biti isti. Nama bez zlatnih usiju ipak i male promene u setovanju nekog plejera unose cujne razlike. Bila to velicina bafera, velicina samog fajla koji se dize u memoriju, latencije ovog ili onog uredjaja, brzina CPU-a, broj aktivnih procesa u OS-u, prioriteti izvrsavanja procesa itd, itd.

@Kuja Jitter je samo detalj digitalne price (reprodukcije) a ista pitanja mozes da postavis i za gramofon, zasto svaki deo ostavlja svoj pecat i zasto svaki ponaosob utice na zvuk sa gramofona. Normalno da svaki programer klepa neki plejer po svom znanju i valjda najboljem umecu. Neki od njih su dublje sagledali stvari, neki plice. Primeri su raznoliki, upecatljivo najinteresantniji bi bio tvorac "Bughead Emperor - Infinity Blade" plejera - japanac veoma zamucenog mozga za svakodnevno funkcionisanje (oficijelno nesposoban za rad, koji i ne cuje dobro pa opet kreira superioran plejer u odnosu na razvikani fuJbar. Kreira i softver sa primarnim zadatkom prepisivanja fajla sa jednog mesta na drugi na HDD-u, pre ucitavanja u audio plejer, jer se tako podize energetski nivo zapisa. Veruj ili nemoj, tvoje je, ali poprilican broj korisnika tog plejera cuje razliku tretiranog i ne tretiranog fajla. Jos loodja stvar jeste npr da japanac tvrdi da se i fotografije, filmovi na montoru bolje vide nakon tretmana. To parce softvera je nazvao 'Rewrite Data'. Tu je i "All Core Any Cures' koji je izmedju ostalog namenjen smanjenju jitter-a u jezgrima CPU-a. I tako dalje. Kreatori audio softvera su raznovrsni i naravno da koriste razlicite alatke za razvoj i u okviru istog OS a posebno u okviru razlicitih OS-a. Razvojni alati sadrze i svoje bagove pa su nekad i prinudno (prisilno) rezultati programiranja razliciti. Posebno kod primene digi filtera. Razlicit je zvuk kod PC-a sa lineranim napajanjem i istim ostalim komponentama / setovanjima / plejerom u odnosu na copersko napajanje. Bice bolji zbog smanjenog nivoa digitalnog suma (digital noise) - posledica gomile prekidackih elemenata u procesu pretvaranja AC-DC te generisanja i filtracije potrebnih DC napona.

Jitter nije nikakva random pojava. Jitter je posledica varijacije (minimalne ali opet merljive i realne) oscilatornih kola zaduzenih za davanje nekog stalnog takta - klokovi. Imas ih na milion mesta, jer su osnova digitalne informacije. Na samoj maticnoj ploci racunara imas glavni (valjda 24MHz) pa nekoliko pomocnih medju kojima je i Klok USB magistrale. Varirao sa USB standardima - 6, 8, 12, 17.02nesto MHz U HiFace mustikli imas 2 kloka (trebalo bi) U Tascamu imas 2 kloka (trebalo bi) Taskam S/PDIF prijemnik ima svoj klok. I tako dalje. Ni jedan od njih ne osciluje (daje 'takt') striktno onome sto pise na deklaraciji vec varira za 10, 20, 50, 100, 500 ppm (Parts Per Million). Varira, glavna rec ovde. U vremenskom domenu. Ali nije 'random' pojava, sad nece pa oce pa nece. Ti si poslao fajl recimo sadrzaja: 00011110 01011100 01110111 000111000 I svaki bit-perfekt plejer ce isporuciti isto to: 00011110 01011100 01110111 000111000 Inace se ne bi zvao bit-perfekt. Jitter je uzrokovao da ta informacija stigne delic vremena ranije ili kasnije. Kada neko nauci sta i kako dejstvije na zvuk (npr jitter), onda u programski kod ubaci nekakvu varijablu za korekciju (jitter) greske. Koliko je 'kvazi' znalaca da napisu hiljade programskih linija koda na pravi nacin to je 'za nebilivit'. I ja programiram po neki put, da. Napisem neku istrukciju za 'Hello World". I to radi, za divno cudo, ekran pun slova. Al' instrukcija dugacka dve A4 strane. Vrlo uspesan 'programer'. Da iz svakog plejera izlazi isti zvuk - to moze da kaze samo neko ko uopste ne poznaje digitalnu reprodukciju zvuka. I ja ovde striktno razdvajam snimanje od reprodukcije muzike. Potpuno razliciti procesi. Ja ne bih dalje, ako ne moram. A da skidam 1G podataka i to iste pesme. takodje ne bih.

Odlican - tako treba

Opet vise konstatacija koja ne 'piju vodu'. Ti si signal (muziku) poslao putem USB-a. BIlo da li je prijemnik bio (inferiorni, sa nizom nedostataka, ogranicenja) S/PDIF ili neki, recimo dobar (Xmos, Thesicon ...) I2S prijemnik, jedna konverzija je izvrsena. Makar jedna a bilo ih je mnogo vise do USB-a, no nije tema ovde. Tascam je u ulozi snimaca i izlaz je isao preko njegovih analognih izlaza. Analogno - znaci D/A konverzija se desila. Sta ti znaci 'únutar' DAC-a? Recimo pet-sest bitova stoji na rucnoj kocnici, ceka da mi ubacimo novi niz bitova pa se onda i oni pretvore iz napona u struju ili obrnuto? Ne razumem. WAV je isao nekim drugim putem? Valjda opet via S/PDIF? Ako ne RCA onda TOS, jos gore. Okretanje faze i provera sadrzaja dva snimka je star koliko i okretanje faze i postavljanje dva zvucnika jednog naspram drugog - sa mono signalom u pojacalu. Ovo ce ti reci bilo koji izlagac sa audio sajma, kada zeli da razradi frisko nove zvucnike u hotelskim uslovima - gde je zabranjena buka posle 22-23h, a on je u cajtnotu. Niko nije tvrdio (pa ni J. Swenson) da se bit-perfekt strim poremetio, to je i dalje bit-perfekt informacija. Samo sto je recimo maalo poranila ili maalo okasnila od onog idealnog vremena prispeca. Zbog najveceg digitalnog hebacha - Jitter-a. Jedna odrednica koja razlikuje odlicne, dobre i prosecne audio plejere jeste i stepen paznje koji je posvecen uticaju tj. minimizaciji uticaja Jitter-a na zvuk. Nemam zlatne usi ali svakako cujem razlike medju razlicitim audio plejerima. Ko hoce, i dalje moze da proveri i cuje

Cika John Swenson se ne bi slozio sa gornjim zakljuckom: "How bit-perfect software can affect sound" (Vredi procitati i prethodna dva dela Pitanja i Odgovori s njim)

Eno ti onaj kompjuter za Win10 - 'Lattepanda', 4G/64G memorije, plocica pored ostalog ima i displej port. 'Mouser' nudi razne TFT ekrane, ovaj 7" npr, podrzava 1024x600 rezoluciju sto je ihaha dovoljno. Eto osnove za igranje.

@siroma

Ti se vracas 10-tak godina unazad, kada je HTPC bio vrlo popularan. Bilo je vise cenjenih kucista, npr Zalman HD160XT pa Thermaltake DH202 (ekran na dodir) pa Silverstone CW03 itd. itd. Bese tema na DIYaudio sa svakojakim predlozima. Ali cemu to? Opet zaboravljas cinjenicu da je graficka karta veliko smetalo u namenskoj, audio masini. Ni izbor plejera ti nije bas najsjajniji - JRiver. Ali tebe izgleda ne privlaci toliko dobar zvuk koliko sarenilo raznih svetlecih i skacucih efekata, milion fotografija jednog te istog albuma (naravno skinuto via google, dok svira muzika). Kod srebrenka bar imas dugme da iskljucis ekran. Kod ovih HTPC-a se secam upravo problema da kroz neku tamo njihovu aplikaciju za monitor - ne mozes da iskljucis kojekakve efekte pa ni sam ekran. Ajde da pomenemo i Linux distro, mada je autor treda zamolio bez patkometrije Win-Lin: Euphony Stylus. Odvojen od Audiophile Linux distroa, autori su usli u komercijalni projekat, i to doobro skup u pocetku. Nije tema to vec uputstvo o potrebnoj masini: Nema graficke, nema tastature, nema misa. Bezglava, 'headless' masina za vrhunski zvuk. Isto je vec godinama sa besplatnom 'Vortexbox' distribucijom, ako neces njihove 'sazvakane' i podesene PC-je. Roon je takodje sladunjavi programcic koji ce ti ponuditi slicnu melodiju onome sto upravo slusas (iz tvoje kolekcije) pa ti prikazati sve podatke o autorima pesme/albuma koje moze da iscupa sa interneta. Garnirano lepim fotografijama. Ma super i sjajno. A sto se zvuka tice, ukratko: Roon izoblicava. Makar je tako bilo do izlaska najnovije verzije, nisam se zamarao previse. Kada usvojis koncept jedna 'svirajuca' masina gola golcijata (bezglava i sa minimumom delova ali napredna, sa linearnim napajanjem npr.) daljinski kontrolisana, i druga koja sluzi kao skladiste muzike a moze da bude i kontrolna, ili kontrolu imas via poveci tablet ekrancic / android mobilni, tek tada ces imati pravi digitalni audio sistem. Bolji od gramofona.

Osnova svih takvih masina je neka maticna ploca sa centralnim i video procesorom. Kod srebrenka mozes da izaberes prikazivanje omota, spisak numera pa i tekstove pesama ako se album nalazi u onlajn bazi CD-ova - freedb.org. Imas i HDMI izlaz pa se slika i kompletan meni (opcije) moze prikazivati na TV-u. Kako se radi o embeded OS-u, nije dozvoljeno korisniku da ubacuje svoje aplikacije. A fin VU-metar sa horizontalnim trakama postoji, imas ga npr kada S/PDIF signal saljes na neki eksterni uredjaj ili kada presnimavas ploce na interni HDD.

Ko voli serverska resenja, izasao je Windows Server 2019 a prvi korisnici kazu da 'zvuci' odlicno. https://cloudblogs.microsoft.com/windowsserver/2018/10/02/windows-server-2019-now-generally-available/ https://www.microsoft.com/en-us/evalcenter/evaluate-windows-server-2019 i za 'Core' instalaciju: https://docs.microsoft.com/en-us/windows-server/get-started-19/install-fod-19

Ako su oba racunara pod Windows-om onda koristis LAN vezu i RDC - Remote Desktop Connection. Drugi racunar - 'kontrolni' moze biti standardni PC ili tablet, sve jedno je, po zelji. Na kontrolnom PC-u vidis intefejs aplikacije koja je zaduzena da pusta muziku. Na Linux-u imas takodje vise resenja, pominje se npr. Remmina, zatim VNC (TigerVNC, RealVNC, Team Viewer itd,) Za ovu srebrnu lutkicu (OS je specijalizovani Linux) imas dve mogucnosti: android aplikaciju (Novatron MusicX) ili web-interfejs (koji moram da priznam nije bas najlepsi - radili ga nemci al'se nisu nesto iskazali) Edit: android aplikacija na pametnom telefonu ili na tablet racunaru pod android OS-om naravno.