Jump to content


BokiTokiVoki

Članovi
  • Posts

    3,542
  • Joined

  • Days Won

    8

Everything posted by BokiTokiVoki

  1. Ta školica u koju si kao išao je bila pre 2 veka. Danas se rade čipovi u 5-7 nm procesima. Atom bakra je D=0,128 nm. https://link.springer.com/article/10.1007/s41048-018-0075-x https://www.nature.com/articles/ncomms4851 PS1. Ovo sve nema veze sa audio signalom, tako da mi nije jasno....ah, da kvazi-naučna mistifikacija koja treba vođenom psihologijom da navede "mušterije" da pomisle da će im ovo rešiti sve probleme sa zvukom u sistemu. PS2. Kakve veze ovo ima sa High-End, tj. šta će ovo u "Hi-End Oprema"? Mada, ako ćemo iskreno, 95% tema ovde ne zaslužuje da se tu nalazi, bar mojoj definiciji Hi-Enda i kriterijumima.
  2. Ništa ne verujem dok ne vidim rešetku pod mikroskopom, uvećanje 1: 10Million.
  3. Probajte to sa ušesima i sa ovim: ARCH ENEMY - “THE WORLD IS YOURS”
  4. Verovatno zato što je bio "na onoj strani", pa se odbio potpuno na drugu, kada je shvatio koliko je besmisleno ranije ulupao desetine kE. Kao što vidiš, ja nisam sveo na nulu, ima tu neki 5% i pri tome sam SVE kablove pravio. Dobro znam šta je bitno a šta nebitno kod koje vrste kablova/uređaja. I ne samo to. Pravio sam sve uređaje osim DAC-a: Preamp, snagaš, zvučnike. To znači da meni ne treba "peglanje" u sistemu sa kablovima (mogu da ih napravim neutralnima). Sistem mogu da tjuniram preko skretnice i drugih zahvata. Kada sam okačio video, mislio sam na generalno ispravne stavove (većinu, ne sve), jer se pomenulo učenje...a sa mog stanoviša, čovek je napredovao u dobrom pravcu. Nije mi bitno ako neko ne zna. Bitno je da želi da nauči i da se napreduje. A za to treba imati pravilne osnove za učenje. Mnogi su mnoge stvari "naučili" pogrešno. Da bi išli napred, treba ih prvo "odučiti" od pogrešnog, pa da nauče pravilno. Ne sviđa mi se kada se neko niti trudi, niti napreduje tokom godina, već vrti istu pogrešnu ploču...neki i decenijama. A ima toga i-haj. Primetio sam da većina onih koji su skloni /studirali / bave se tehničkim naukama, imaju slične stavove/zaključke na ove teme....osim njih 2-3...oni neka traže novce od studiranja nazad. 😄
  5. @Delija Naravno, ni ja nikada nisam 100% za, kod ovako dugog komentara/videa, ali moraš biti precizniji....konkretno šta...
  6. Naravno, ima mnogo da se uči. Evo primera čoveka koji prešao veliki put, i mnogo naučio. Inače ovo je već u temi "Tri dobra i edukativna youtube kanala za Audiofile" u kojoj nema ko zna korisno osim ovog videa, okačeno by Pandaros.
  7. Jao, zaboravih...ahahaha...evo preraspodele: 15% Akustički tretman prostorije 45% Zvučnici sa finim podešavanjima (glede pojačala i prostorije) 20% izvor (i) +/- 5% (15-25%, zavisno 1 ili 2 izvora, više ili manje % na zvučnik) 15% pojačalo 5% kablovi + polica Kako god okreneš, Zvučnici + Akustika prostorije su barem 60%.
  8. Pošto je 10-20kE neka zona kada treba ozbiljno uraditi akustički tretman prostorije, jer je preko toga bacanje para ako isti ne obavite, moj izbor sume za lamentiranje je: ukupno 20.000 E 20% Akustički tretman prostorije = 4.000 E 50% Zvučnici, gde spadaju i neka fina podešavanja = 10.000 E 25% Izvor(i) = 5.000 E (malo manji % za jedan izvor, malo veći za 2 glavna izvora, razlika % ide ka/od zvučniku) 3% kablovi = 600 E 2% polica = 400 E strujni filter nema, jer je to odraz loših napajanja u drugim uređajima. Ako je mreža jako loša, onda neki aktivni uređaj za napajanje....možda (PS Audio?). I ovo su približni procenti koliko realno svaka stavka utiče na zvuk. Čista kvantifikacija, za koju vidim da je mnogima sumorna dolina, s obzirom na šta se bacaju novci. Naravno, svako može da izabere, ali ovo je ako se priča o realnom uticaju na ukupan zvuk. Ja razumem da je mnogima lakše da menjanju sitne stvari, jer supruga neće primetiti, i/ili je njima tako lakše. Ali, izgubi se kompas. Dok promena (velikih?) zvučnika se i te kako primeti. O akustičkom tretmanju prostorije da ne pričamo...
  9. Na koju to interakciju između basa i ostatka opsega misliš. Da li to može tehnički konkretnije? Znam da su se mnogi suočili sa lošim projektima, gde ima svega: blaži pad na filteru, što znači mnogo širi opseg gde se preklop dešava, što opet znači upliv jedne ili obe jedinice u deo opsega koji "loše svira", loše postavljena rastojanja i međusobno faze, itd. Zatim drugačiji spectrum zbog drugačijeg tipa jedinice, membrane, itd. Ali ako se priča o vrhunskom, onda se podrazumeva sličan/dobar spectrum, i isti tip jedinica. Ne mešajte babe i žabe u projektima. Kod dobro projektovanog zvučnika, nije mi jasan ta "interakcija basa i ostatka". Ako pretpostavimo da je akustika prostorije dobra, što sam pomenuo ranije. Uzmeš bilo koji zvučnik recenziran na Stereophile, njegova merenja, koji je dobro projektovan, a ima ih dosta. Evo, prvi koji sam ukucao u pretragu: Magico M2 review - Stereophile measurements Pogledaj na prvoj strani kako izgleda prednjica zvučnika. Rastojanje između basova i mid-bassa je oko 72 cm, na merenjima se vidi da je akustički 18/18 dB/oct. što bi značilo (u kombinaciji sa rastojanjem) da su spojeni u kontrafazi. Vidi se i na faznom odzivu na 270 Hz. Preklop je relativno uzak, i jedinice su debelo u području u kome dobro sviraju, pa neće imati negativan uticaj na onu drugu. Dakle, čak ni malo u opsegu, a kamoli "ostatak opsega". Uklopiti sve sa npr. cevnim pojačalom manje snage, niskog damping faktora, to je već druga priča. Ali, sami ste krivi za taj mazohizam. Kod ovog zvučnika je efikasnost, impedanca i faza takva da je bolje ni ne pomišljati na cevna pojačala. Tu se otvara pitanje zbog kojeg sam se razmišljao da otvorim novu temu u High-End sobi o tome kako se stiže do High-End zvuka. Mislim na pravilan način razmišljanja za postavljanje koncepta na zdrave noge. Ali je prilično komplikovano za većinu da se izvede u stvarnosti. No hard feelings, ali vidim da uglavnom nije ni blizu jasna ova tematika, a prošle tolike godine.
  10. Verovatno ću morati za svaki post koji je oprečan da se izvinjavam da je moj komentar tehničke prirode, a ne lične... Rađena su istraživanja ispod koje frekvencije se smatra da ne postoji usmerenost. I neki standardni podatak je oko 180 Hz i niže. To je talasna dužina od 2 metra i veća. Ako je skretnica 24 dB/oct. i -3 dB tačka na 120 Hz, na 180 Hz će biti pad -15 dB što je više nego dovoljno da se uticaj woofera na usmerenost može smatrati zanemarljivim. Zašto se onda ponekad čini da se čuje pozicija woofera? Dosta audiofila pravilno percepira/čuje pojave i/ili probleme kod reprodukcije, ali često se pogrešno tumače razlozi za neku pojavu. Talas na niskoj frekvenciji ima veliku energiju. Nailaskom na zidove, predmete, ormare, stoliće, itd., deo se reflektuje, deo pretvori u toplotu, a deo pobuđuje oscilovanje površina predmeta. Na kojoj frekvenciji će nastati novo emitovanje sa te površine zavisi od geometrijskih osobina predmeta, kao i osobina materijala. Npr. polica ili ormar sa tablom dužine 0,7 m će prooscilovati u zoni oko 500 Hz. Videli ste Accuphase sobu za prezentacije: velika akustički tretirana prostorija, ali prazna. Samo sistem i 3 fotelje. Sada znate i zašto. Videli ste i merenja zvučnika u realnoj prostoriji. Kako to izgleda na niskim frekvencijama, recimo ispod 300 Hz. Pikovi i dipovi koji su sve veće amplitude što je niža frekvencija, jer je room gain sve veći nadole. Pikovi uglavnom mogu da se peglaju ekvilajzerom, dok sa dipovima ne može ništa da se učini. Pasivni akustički tretman nije efikasan ispod 70 Hz, jer je energija i room gain preveliki. Šta god da uradite, dip ostaje rupa. To je zato što se na određenoj poziciji javlja dip tačno na određenoj frekvenciji, zavisno od geometrije prostorije, jer se tačno tu dešava primarni talas sa +amplitudom i reflektujući sličan sa -amplitudom, i oni se ponište. Nije bitno da li je 50 dB, 100 dB ili 200 dB, oni su "+ i -" od koji se dobije 0. Jedini način da se ovo reši je da se postavi jedan poseban woofer na toj poziciji koji će da emituje to usko područje, ili 2-3 područja ako treba gde su dipovi. Ili da se uradi u stereo sistemu multi-sub sistem, sa pozicijama sub-ova na različitim mestima u prostoriji, tako da se odziv usrednji, pa se više i nema toliko izraženih pikova i dipova. Dobra stvar je što imate veliki broj mogućnosti "igranja" sa tim, jer možete svaki sub da podešavate posebno: (opšti) nivo, fazu, reznu frekvenciju, tjuning BR tunela, i tako fino podesite skoro ravan odziv, na nivou koji vam odgovara.
  11. U principu može da se koristi taj jedan preamp sa 2 snagaša, ali je bolje da uradiš domaći zadatak. 1. Kolika je impedanca preampa i snagaša? 2. Pretpostavljam da su ta 2 izlaza međusobno spojeni u paraleli...? Dakle, da su isti, samo je onda imp. = 1/2 na svakome. 3. Na kojoj ulaznoj osetljivosti linijskog signala se postiže max snaga na power No.1 i power No.2? 4. Za koju namenu je to, i kako će se koristiti? Dobro je znati više detalja. Bi-amping sa postojećom pasivnom skretnicom? Pojednostavljeni primeri. Ako je jedan snagaš max 40 W na 8 Ohma sa ulaznim signalom 1 V, a drugi snagaš 400 W na 8 Ohma sa ulaznim signalom 1 V imat ćeš 10x više snage isporučene iz snažnijeg, ili 10 dB više na zvučnicima za područje koje taj snagaš pokriva. Ako je jedan snagaš max 40 W na 8 Ohma sa ulaznim signalom 0,63 V a drugi snagaš 100 W na 8 Ohma sa ulaznim signalom 1 V, slična snaga i sličan SPL će se dobiti na zvučnicima, jer je snaga i SPL odnos voltaža signala pa na kvadrat. Ako pojačanja snagaša za isti ulazni signal nisu ista, onda bi trebalo na putu jednog signala postaviti prigušenje (redni i paralelni otpori odgovarajućih vrednosti) tako da se taj odnos niveliše. Npr. kod prvog primera: 40 W na 8 Ohma sa ulaznim signalom 1 V a za istih 40 W kod snažnijeg snagaša je potreban ulazni signal 0,316 V što znači da jačinu linijskog signala iz preampa za drugi snagaš treba smanjiti, da bi nivoi snage bili isti. Dobra stvar je što, ako koristiš snažniji Amp za niskotonsko područje, možeš staviti potenciometar na linijski signal, i izabrati koji nivo ti odgovara.
  12. Po meni je vrlo važno pitanje u kakvom je stanju to pojačalo. Mislim da je približno 25 godina +/- 3 godine. Ja to ne bih kupovao napamet. Slušna proba obavezna + provera tehničkog stanja.
  13. A evo i slike skretnice Jamo R909. To u gornjem redu su 2 feritna ind. i 2 konda + veliki crni za 24 dB/oct. za bass, ostatak je za srednji i visoki. http://www.audiocircle.com/image.php?id=172979 Naravno da još odavno imam svoju verziju pasivnog OB zvučnika, sa svim karakteristikama: zvučne jedinice određene (izabrane na osnovu zahteva projekta), baffle dimensions, approx. skretnica, ali nikada nije realizovano, kao i drugih 120 projekata koji su na papirima.
  14. 1. Izvinjavam se Majdi ako nema nikakve veze sa pomenutim zvučnikom, niti koncepcijom. Odsustvo sa foruma, a ranije sam nastupe njih dvojice doživljavao kao zajedničke. Uvek mi je (ranije) ličilo na "push-pull" kombinaciju. Tehinički deo Na slici se vidi šta se dešava sa freq. odzivom na tabli ili frame-u određenih dimenzija. Upravo te dimenzije određuju poziciju ovog pada odziva. Pad je otprilike 12 dB, a nagib 24 dB/oct. Šta se u stvari dešava? Prednje emitovanje +p porast pritiska, a u isto vreme zadnje je -p podpritisak. Može se predstaviti sinusoidom, s tim što je susret prednjeg i zadnjeg emitovanja malo fazno pomeren, pa se oni ne poništavaju u potpunosti, već najvećim delom tih sinusoida. Ono što ostane je mnogo "blažeg oblika" sinusoide, i to je to značajno smanjenje refleksija od zidova prostorije. Da bi se koristili benefiti smanjenih refleksija, MORA da se koristi samo leva strana, koja je na znatno nižem SPL-u nego nominalno zvučna jedinica. Kod ranije pomenutog Jamo R909, mogu se videti 2 PA bassa od po 15 incha, i to je potrebno da bi se dostigao SPL male 5,25 incha mid-bass jedinice (by Seas) koja emituje samo ispred ploče. 97 dB za 1 bass, 100 dB za 2 bassa, -12 dB u open baffle = 88 dB, dok je Seas mid 86-87 dB. Zbog oblika odziva (slika) potrebno je rešiti neke stvari: širina i oblik baffla određuje poziciju ove strmine (freq.), a to određuje skretnicu i reznu frekvenciju. Sve mora da se ukomponuje. Da bi odziv zv.jedinica+filter bio kako treba, koristiti se 24 dB/oct. na strani bassa, što je u pasivnoj varijanta muka, ali može. Pravilno je kao -3 dB tačku odrediti kao na slici X na LEVO. Onda skretnica jedno 1/2 oktave pegla odziv, pa tek onda obara posle 1/4 oktave na mestu -6 dB gde bi trebala da je akustička susretna freq. sa srednjetoncem. Ako se zbog visoke efikasnosti odredi neka tačka desno za skretnicu kao -3 dB tačka (X desno na slici): 1. Nema više efekta smanjenja sobnih rezonanci, zvučnik+soba se ponaša slično kao i drugi zvučnici, tj. ima +/- pikova i dipova koji mogu biti od 6 do 12 dB (+/-). I to se može pokazati merenjem sa pozicije slušanja, i rezolucijom od barem 1/12 dB ili bolje; 2. Imaju se problemi sniženog SPL na najnižim frekvencijama (oko 1,5 oktavu). P.S. Evo i merenja Jamo R909 sa Stereophile-a: Jamo R909 Measurements at Stereophile
  15. I ovo je sve što ste ti i Majda uspeli da smislite, da biste izbegli odgovor na konkretno pitanje? Hajde da ponovim pitanje. -------------------------------------------------------------------------------- Da počnemo sa tim koji su bassovi u pitanju, tačni model, da li su spojeni u fazi ili kontrafazi, nekoliko slika iz različitih uglova tog H-framea i W-framea, koji li je već, i sve dimenzije tog frame-a, pa ću ti reći tačno šta se dešava tu, bez da sam (bio) prisutan, i bez merenja. I naravno, napisat ću šta tu sve ne valja. -------------------------------------------------------------------------------- Ovo je zahtev za data koji možeš da napišeš za 5 minuta. A ovo za Siegfrieda Linkwitza je tek biser. Da li ti znaš šta je inžinjering u tehničkim naukama? Zašto misliš da je inžinjering za zvučnike drugačiji od inžinjeringa kod projektovanja space shatla, ili nekog novog broda ili podmornice? Da li je neko trebao prvo da se provoza svemirskim brodom, da bi mu ti priznao da je projekat dobar? SVE može da se proračuna i predvidi. I ako ti nije jasno, eno pogledaj, upravo to je Siegfried Linkwitz radio za dipol zvučnike. Prvo matematični model, pa rešavanje problema na papiru, kao što je boost na niskim frekvencijama sa krivom 6 dB/oct. zbog niskog Qt faktora, pa sa gornje strane rez sa 24 dB/oct. Pa, onda primer u praksi. A zbog prirode rada dipola gde se na niskim frekvencijama gro +/- promene pritiska poništava, pa se dobije SPL na nivou -12 dB u odnosu na nominalni SPL zvučne jedinice na beskonačnoj tabli, efikasnost je vrlo niska, pa se koristi i dosta snažniji Amp nego za ostatak opsega. I za sve to MORA aktiva, nema pasive, da bi se zadržao zvučnik u nekim normalnim dimenzijama, a i mnogo je lakše i efikasnije zbog boost kola i 24 dB/oct. skretnice koja u pasivi ima velike gubitke. Kod projekta Orion su koristena 2 Peerless bass-a duugog hoda membrane (+/-12,5 mm) od po 10 incha, i opet mora pojačalo koje je 6-10 puta snažnije nego za ostatak opsega. Ko hoće da radi pasivu, neka pogleda Jamo R909, ali to je: 1.drugačije nego to tvoje (čitaj - pravilno urađeno); 2. velikih je dimenzija; 3. niska je efikasnost 86-87 dB; 4. treba veliki prostor za slušanje; 5. treba naravno vrlo snažno pojačalo, preporuka barem 250 W po kanalu, pa naviše. Gde se nalazi taj nagli pad (24 dB/oct.) određuje geometrija frame-a. I kod tebe se nalazi između 60-100 Hz. S obzirom da svoj zvučnik proglašavaš za "zvučnik visoke efikasnosti", kako rešavaš to na niskim frekvencijama što je na -12 dB u odnosu na ostatak? Room gain. Gurneš zvučnik u ćošak, i dobiješ +nekoliko dB. Khm...ima par problema: 1. i dalje nije dovoljno u odnosu na ostatak, bass u prvih 1,5 oktavu ostane koji dB tanak; 2. ipak to donekle zamuti zvučnu sliku, jer prednje i zadnje emitovanje odlete u disbalans. Linkwitz je to rešio tako što je napravio najmanji mogući frame, tako da to područje naglog pada SPL-a gurne prema višoj frekvenciji, a onda zbog strme krive MORA da se seče sa 24 dBOct. Filter prvo "pegla" odziv 1/2 oktave, pa tek onda akustički ide nadole, i akustička susretna freq. je nakon još 1/4 oktave (+6 dB). Recimo, ako je početak strmine na 128 Hz, -3 dB tačka za 24 dB/oct. skretnicu je na 144 Hz, pa je ispeglano do 216 Hz, a na 270 Hz je -6 dB tačka gde je i akustička susretna frekvencija sa srednjetonem. Prophet i Majda, knjige u šake.
  16. Ja sam pre nekoliko godina odlučio da više na forumima ne izigravam besplatnu obrazovnu ustanovu. Moja iskustva su bila takva, da ne samo da članovi kojima sam pomagao savetima, propačunima, nisu bili zahvalni na pomoći, već bi nastavili da teraju po svoje, a to bi se po pravilu završavalo katastrofom. Hajde da probam ovaj put "da pretresem" taj tvoj koncept "savršene" interakcije sa prostorijom, a u izvedbi pasivnog trosistemskog zvučnika visoke efikasnosti, kome treba pojačalo male snage, po pravilu cevno. Lično znam, a i proračunima može da se dokaže, da Open Baffle zvučnik visoke efikasnosti, razumnih dimenzija za kućnu upotrebu, potrebne male snage pojačala, i dobre interakcije sa prostorijom - NE POSTOJI. To je razlog zašto su tvoje tvrdnje, nakon jedno 60 ponavljanja - postale iritirajuće. Da počnemo sa tim koji su bassovi u pitanju, tačni model, da li su spojeni u fazi ili kontrafazi, nekoliko slika iz različitih uglova tog H-framea i W-framea, koji li je već, i sve dimenzije tog frame-a, pa ću ti reći tačno šta se dešava tu, bez da sam (bio) prisutan, i bez merenja. I naravno, napisat ću šta tu sve ne valja. Da li si ikada čitao šta je sve pisao pokojni Linkwitz o ovoj tematici, H i W frame, korekcije freq. odziva + skretnica, i sve u aktivi, pa ono, malo da se zapitaš zašto je to tako....? Možda bi posle mogao da se izviniš, umesto em što radiš "projekte" napamet, em što pišeš svašta nešto napamet, što ne stoji....ma ni ne leži....
  17. Da, toliko su savršeni, da, kada bi neko uradio nezavisna merenja, a ne ono što on okači, mereno na 30 cm od zvučne jedinice, svašta bi tu nešto isplivalo. Ne pričam samo o frekventnom odzivu, već i: impedanca, faza, step response, waterfall, THD, spectrum, itd. Freq. odziv sa mesta slušanja, ne iz blizine. Rezolucija barem 1/12 oktave. Kockica u dB po vertikali solidna, ne nešto spljošteno, pa da se na freq. odzivu zaista i vide varijacije.
  18. Razmišljam se o ovome već koji mesec, ali me malo kočili nedostatak vremena a potrebna podešavanja. Upravo sam i mislio da idem na minimalno potrebnu konfiguraciju koja može "da izgura" sve navedeno, plus Roon server. Eventualno i HD video preko HDMI. Naravno, za max audio postavku pomenuta podešavanja, sa isključenim WiFi koji je generator smetnji. Koje se napajanje koristi? Linearno, ili SMPS, pošto ima i dobrih SMPS napajanja, samo je pitanje koje? Da li jedna ili dve pločice RAM? Pošto je meni logično da ide jedna, jer manje struje troši. Da li je 8 Gb dovoljno? Kujo, Zexx, da li može da se zna tačna oznaka modela, za nas koji smo dalje locirani? Pošto bih verovatno morao sam to da potražim. Najlakše bi mi bilo da tu naručim sve, kao i SuperFi, ali ko zna kada ću dolaziti... Da li je nešto slično ovome : Intel NUC NUC6CAYH ...? https://www.amazon.com/Intel-NUC-Essential-Kit-NUC6CAYH/dp/B01MSZTD8N
  19. Ostala mi je urezana u sećanje dodela MTV nagrada 1994. Gledao sam sve. Bio sam oduševljen jednom pesmom i posebno odličnim i duhovitim video spotom (parodija na "policijske" filmove iz 70-tih). Bili su nominovani u velikom broju kategorija, i nisu osvojili NI JEDNU nagradu. Imali su i živi nastup na dodeli, sjajan, bez greške. Pomislio sam: "Da li je ovo početak kraja kvalitetnog MTV-a?" Većinu nagrada su pokupili: Aerosmith - Crying, i R.E.M. - Everybody Hurts. Da li neko može da pogodi koji je band u pitanju...? Pri tome, to nije žanr muzike koji ja slušam. Mada, smatram da u svakom žanru ima dobre muzike, koje je u stvari malo, i one druge, koje je mnogo.
  20. @Delija Slušanje kao trenutno najlakši put, ali ne znači da to ne može da se promeni. "Vrlo očigledno tebi", ali ne i meni. Rekoh, to da se 2 DAC-a slična po mernim rezultatima neće mnogo razlikovati na slušnom testu - ne znam, nisam probao. Pošto se "ta nekolicina" poziva na slušanje kao jedinu referencu, evo po TREĆI put, napravite double blind test, i ako pogodite koji svira, ne mora 10 od 10, može 8 od 10, ja ću da kažem: Hajde ASR u istraživanje šta se to propustilo, dajte nadogradite, ako je to moguće sa današnjim nivoom znanja u nauci. Ja pozdravljam entuzijazam nkrgovic-a, jer da ne postoji taj entuzijazam, čovečanstvo ne bi napredovalo. Nebitno ko će i kada napraviti napredak. Pre 30 godina bi rekli da je hidrodinamička simulacija kretanja trupa broda kroz vodu sa greškom u rezultatima ispod 0,5% nemoguća. Neki su rekli nemoguće, a neki su radili na pobošanjima samih matematičkih modela, dok je drugi deo posla odradila računarska tehnologija koja je povećala proračunsku snagu jedno 5.000.000 puta. Isto bi pre 30 godina rekli i za gluve ljude, da nikada više neće čuti, "jer je to nemoguće", a evo moj prijatelj i komšija upravo je otputovao da mu ugrade i drugi implant u glavudžu, "za desni slušni kanal", pa da opet bude u stereo modu.
  21. 1. I dalje ne znamo da li su ta merenja dovoljna, ili ima još nešto? Evo, od malopre, napisah to Aibo: .....Napravite double blind test: Topping D90 i Chord Qutest, i slušno potvrdite vaše tvrdnje, i ja ću ti sve ubuduće verovati. 2. Nisam siguran koja su to nekolicina, i šta su pisali. Vrlo moguće da se sa nekima većinu napisanoga ne slažem, a sa nekima delimično slažem, a deo ne. Morat ćeš to preciznije. Kreni od liste te "nekolicine".
  22. Eto vidiš kako možemo da se složimo. Napravite double blind test: Topping D90 i Chord Qutest, i slušno potvrdite vaše tvrdnje, i ja ću ti sve ubuduće verovati.
  23. Možda je iz onoga što sam pisao pogrešno shvaćeno.... Podržavam merenja, jer znam kako takav pristup donosi rezultate tokom vremena. Možda i nije sve obuhvaćeno da bi se dobila prava slika o vernoj reprodukciji. Nikada nisam ni napisao da je set merenja kompletan. Evo primera u brodogradnji. Pre 20 godina jedina merodavna su bila bazenska ispitivanja za otpor trupa broda, jer je hidrodinamička simulacija bila suviše komplikovana a rezultati sa velikom greškom. Već nekoliko godina se rade u većoj meri CFD nego bazenska ispitivanja. Rezultati se više nego upotrebljivi. Tako možda ima prostora i za ovu oblast, bez obzira koliko simulacija bila komplikovana. Svestan sam toga šta sve nosi slušni aparat + mozak. Iz tih razloga moj pristup je da mi merni testovi služe da eliminišem veliki broj uređaja koji tehnički ne zadovoljavaju na merenjima, po mojim kriterijumima, a sa ostatkom se pozabaviti kombinacijom uporednih testova/recenzija na netu, i sopstvenih slušnih iskustava. Za sebe lično biram ono što mi se sviđa zvučno, ali zadovoljava i neke tehničke kriterijume. Verovatno ću biti u prilici da kupim i poslušam Topping D90, pa ću te obavestiti da li se zadržao, ili ne. Ako "ode", to će biti samo ako je "prenaporan" u kombinaciji sa Purifi class D (između je Threshold N10 preamp), i stići će Chord Qutest i Denafris Ares ili model iznad. Ali, znaš, slušno iskustvo je individualno, i to je potpuno neupotrebljivo drugima (kao i meni tuđa iskustva), iz mnogo razloga. Od psihoakustike, preko ostatka sistema i prostorije.
  24. @nkrgovic Pokušavaš da izvučeš logiku od ljudi koji ispale 20 pretpostavki, a onda to gurnu kao gotovu "poznatu" stvar. Da li stvarno treba obrazlagati koliko je to neozbiljno? To nipodaštavanje nauke i guranje hoaxa je posebno iritantno za nekoga ko je inženjer kao ja, i radi vrlo konkretne praktične stvari, uključujući merenja za dobijanje praktičnih rezultata koje nije moguće simulirati, ili je greška simulacije prevelika. @aibo ...I kako si ti mislio da ćeš da "prosvetliš i uzdigneš" ekipu na ASR? Ne poznaješ materiju, ne poznaješ merenja, ali si im baš rekao. Da li si svestan da tamo nije samo Amir, već ima veliki broj ljudi koji rade po firmama hardware i software, imaju opasan background, a iza nikova ni ne znaš ko su. Učestvuju u radu foruma, postavljaju pitanja o merenjima, metodologijama, rezultatima, mernoj opremi,.... Evo, mogu i ja da plasiram nekoliko pretpostavki, iz metafizičkog domena: Nemojte da mislite da bog podjednako voli sve. Pouzdano znam da jednostavno ignoriše one koji su bili neopravdano odsutni kada je delio pamet.
×
×
  • Create New...