空也

Sve imaš na Guglu! Evo ja ukucao u Google Gemini baš ovako kao što si pitao: ... i dobio ovo kao odgovor: Šta je onda tačno strujna rezerva pojačala? Strujna rezerva pojačala (engl. current reserve ili high-current capability) predstavlja sposobnost pojačala da isporuči veliku količinu električne struje u zvučnike kada to zahteva audio signal, bez obzira na pad otpora (impedanse) zvučnika. Suprotno čestom mišljenju, strujna rezerva nema direktne veze sa brojem vati (snagom), već sa stabilnošću i "mišićima" pojačala. Evo detaljnog objašnjenja kroz ključne segmente: Zašto je strujna rezerva važna? Zvučnici nisu stabilni: Zvučnik koji ima deklarisanu impedansu od 8 oma može tokom reprodukcije basova pasti na 3 ili 2 oma. Omov zakon: Kada otpor (om) padne, potreba za strujom (amperima) naglo raste da bi se održala ista glasnoća. Kontrola basa: Za pokretanje i brzo zaustavljanje velikih membrana (vufera) potrebna je ogromna količina struje u deliću sekunde. Kako prepoznati pojačalo sa dobrom strujnom rezervom? Prava "high-current" pojačala prepoznaju se po specifikacijama snage koje se idealno dupliraju sa padom otpora: Snaga na 8 oma: 100 W Snaga na 4 oma: 200 W Snaga na 2 oma: 400 W Ako pojačalo na 8 oma ima 100W, a na 4 oma jedva dostiže 120W, to znači da nema strujnu rezervu i da će se mučiti sa zahtevnim zvučnicima. Šta čini strujnu rezervu u hardveru? Za veliku strujnu rezervu potrebne su masivne i skupe komponente unutar kućišta: Ogroman transformator: Najčešće toroidalni (okrugli), koji može povući i isporučiti veliku snagu iz mreže. Veliki kondenzatori: Oni služe kao "akumulatori" koji skladište struju i munjevito je prazne kada nastupi jak bas udarac. Kvalitetni izlazni tranzistori: Komponente koje mogu da izdrže visoke struje i toplotu bez pregrevanja i kvara. Šta se dešava ako pojačalo NEMA strujnu rezervu? Kliping (izobličenje): Zvuk postaje oštar, "tanak" i neprijatan za slušanje na većim glasnoćama. Gubitak basa: Bas gubi definiciju, postaje trom, mutan i lenj. Pregrevanje: Pojačalo se aktivira zaštitu (gasiti se) ili u gorem slučaju pregoreva. Opasnost za zvučnike: Visokofrekventno izobličenje (kliping) usled nedostatka struje najčešći je uzrok pregorevanja visokotonaca. Ukratko, dok su vati (W) brzina automobila na ravnom putu, strujna rezerva (Amperi) je obrtni moment koji omogućava automobilu da vuče težak teret uzbrdo bez usporavanja. Da li vas ovo zanima jer planirate kupovinu novog pojačala ili pokušavate da rešite problem sa postojećim audio sistemom? Ako navedete modele zvučnika koje imate, možemo proveriti kakvo im je pojačalo potrebno.

"Auto" u stvari ima potencijal da da najbolji kvalitet slike. Dobija se veći bitrate u slučaju kvalitetne internet veze u odnosu na "High". Takvo je barem moje iskustvo.

Probao si ovo?

Čudno! Ja sam bio ubeđen da je Eon Box samo običan Android box na kome se "vrti" ta ista aplikacija. U setovanjima aplikacije postoji podešavanje bitrejta (i posledično kvaliteta slike) koji se na "Auto" poziciji dinamički prilagođava kvalitetu internet veze. Da li ti je TV vezan kablom na ruter ili preko WiFi-ja?

Sada ponovo gledam toj uvodni post i nije mi sve baš najjasnije. Koji je krajnji korisnički scenario koji želiš da postigneš? Da li si pokušao da EON box putem WiFi-ja povežeš sa internetom preko MTS rutera?

Da li imaš Android TV? Mi u kući imamo samo MTS, dok tašta ima SBB (sada Yettel). Ja sam na naš TV instalirao EON TV aplikaciju i sa njenim nalogom gledamo SBB/Yettel kanale bez ikakvog problema. TV je WiFi-jem povezan na MTS ruter. Ako nemaš Android TV, EON aplikaciju možeš da instaliraš na neki Android box i povežeš ga sa HDMI kablom na TV. Čak i MTS STB je u stvari Android, ako imaš dva (davali su dva komada) jedan možeš da hakuješ i na njega instaliraš EON. Zato što su mnogi set top box-ovi "zakjlučani" i rade samo preko kabla i to samo sa ruterom kojeg si dobio od provajdera (barem je tako u slučaju MTS-a i Iris Box uređaja).

Može i tako a može i drugačije. Pitanje je krenuti od glave ili od repa, ili krenuti od nule bez oba. Možeš da se igraš sa Windows-om i da mu ubijaš bloatware aplikacije, suvišne procese i ikonice, a možeš i da od nule uradiš custom instalaciju Linux-a sa custom RT kernelom, koja u startu sadrži samo nephodni minimum komponenti i procesa koji su neophodni za audio reprodukciju. Takav Linux nema čak ni korisničko grafičko okruženje, što znači da nema ni ikonica, ni desktopa koji zahteva da mu se menja boja . Zbog odsustva GUI-ja mu ne trebaju ni monitor, miš i tastatura, u BIOS-u isključiš sav hardver koji ne koristiš. Zadaš real-time prioritet USB-u, dodeliš zasebna CPU jezgra komponetama sistema, (jedno jezgro rezervišeš isključivo za audio plejer), podesiš playback RAM buffer, poigraš se sa još nekim podešavanjima (clock source, itd), i to ti je to! Neka varijanta custom Linux-a kuca u srcu velikog dela "fabričkih" strimera.

Hvala! Mada (po običaju) odlutasmo daleko od CD plejera!

Razlikuje se tu i dosta drugih stvari. Neke platforme su možda osetljivije na neke stvari od drugih. Na primer Roon nema bafer u koji se može smestiti cela numera kao što to ima LMS/Squeezelite kombinacija. Kod Roon-a je tokom plejbeka mreža sve vreme aktivna, kod LMS-a je sa RAM baferom mrežni protok nula (ima samo pikove od sekundu-dve tokom povlačenja cele numere u bafer). Posledično tome, Roon-u se verovatno moraju više "titrati jajca" sa ruterima i kablovima?

Pre više od 20 godina sam počeo da prelazim na fajlove (2005. sam kupio originalni Slim Devices Squeezebox) i uvek sam pokušavao da izvučem što više iz "kompjuterskog" transporta. U mom slučaju, prilikom poređenja originalnog CD-a i ripa tog istog CD-a, dobro podešen kompjuter (prvo Apple, sada Linux) povezan preko DDC-a coax vezom na DAC je uvek zvučao bolje od CD plejera povezanog istim coax kablom na isti DAC. DDC je uvek bio sa linearnim napajanjem. DDC koji sada koristim je Matrix Audio X-SPDIF 2, DAC je još uvek Naim nDAC. Kada sam u celu priču uključio i striming (Qobuz), fajl skinut sa Qobuz-a na lokalni disk svira identično kao kada tu istu numeru slušam direktno sa Qobuz servera. U mom slučaju, sva muzika (bilo sa lokanog diska, bilo sa striminga) se u celosti raspakuje u dvosteteni RAM bafer iz kojeg teče plejbek. Tokom plejbeka iz RAM-a aktivnost diska ili mreže je apsolutna nula, tako da je odsutnost razlika logična posledica. DDC ionako sve dodatno reklokuje, njemu je apsolutno svejedno da li je ono što on dobija iz RAM bafera tu stiglo sa lokalnog diska ili sa interneta. Dodatno, kao bih testirao RAM bafer, probao sam više puta i da izvučem mrežni kabl iz rutera - plejbek se bez prekida nastavlja do kraja numere, a razlike u zvuku nema. Ponavljam, u mom slučaju ovo važi samo ako poredim identične numere (CD vs. rip tog istog CD-a, ili pesma skinuta sa Qobuza na disk vs. strimovanje te iste pesme sa Qobuz servera). Ne širim priču sa SACD i .dsd fajlovima, pošto je autora teme interesovalo da li vredi investirati u CD-ove. Ja imam i dalje celu svoju CD kolekciju i nikada je ne bih rasprodao. Kada me uhvati nostalgija sa velikim zadovoljstvom pustim po koji CD, prelistam knjižicu i setim se tačno kada sam ga i gde kupio. Kada želim bolji zvuk, slušam rip tog istog CD-a.

Na ljudski rad u procesu "proizvodnje" muzike sam upravo i mislio kada sam u šali pomenuo "novu vrednost" u prvom postu. 👍

Takvu vrstu uoptrebe ni ne računam kao pravi primer generative fill-a. To ti samo štedi sate koje bi potrošio na clone tool ili "pečatiranje". Kada se na fotografiji ispred zgrade pojavi ružičasti slon na cvetnim točkićima, tu onda kreće prava diskusija!

... Naravno, nemojte me shvatiti pogrešno, svako ima pravo da sluša šta želi i šta mu prija. Uz svu ovu priču o autorstvu i umetničkoj vredosti, meni je jednako fascinatan ovaj skok na audiofilskom forumu: nekada smo vodili ratove i iscrpljujuće rasprave da li su WAV i FLAC "bitperfektno" identični (mp3 bože sačuvaj!), sada su nam AI artefakti sintetičke simulacije muzike sasvim OK. Eh, gde su one diskusije o tome da li se čuje razlika između linear phase i minimum phase upsampling algoritama!

Da ne mešamo babe i žabe i zamenjujemo teze.... Niko nije sporio korisnost AI-a. AI je samo alat, pravo pitanje je kako se koristi. Nož može da seče hleb ali se može naći i u policijskoj arhivi kao dokazni materijal. Ovde pričamo isključivo o AI generisanoj muzici. Ako idemo da seciramo sve, brzo ćemo doći do toga da li je moralno da imamo strujni, USB ili mrežni kabl od 1000 evra dok u "Africi gladuju deca"! Paralelu sa Vorholom i Dišanom ne bih da komentarišem!

Upravo tako, ne koristim ga. Sve što upotrebim snimio sam sam.