空也

Nama voltaža na moru drastično varira, kada uveče posle plaže svi krenu da se tuširaju (hidrofori i bojleri) napon bukvalno krene da divlja, pa nam je je uređaj možda zato i bučniji pri radu. Zaboravih da napomenem da ja nemam baš taj Volt sa linka, već drugi model. Moj nema digitalni prikaz voltaže već analogni sa kazaljkama, znači vintage šmek. Tako da je moguće i da je taj model možda bolje urađen i tiši u radu. 👍

Ja sam zato i uzeo da poredim "apples vs. apples", tj. Qobuz download vs. Qobuz stream iste pesme. Uzgred, taj Qobuz downloader programčić je sjajna stvar! Na disk skidam albume koji mi se baš svide, pošto mi se dešavalo da pojedina izdanja iz čista mira netragom nestanu iz Qobuz ponude.

Zaboravih da se ogradim! Izraženije razlike možda mogu postojati u sistemima koji su drugačije ustrojeni i možda su im način i "putanja" plejbeka drugačiji i značajno se razlikuju između fajlova u lokalu i striming servisa. Poenta je bila da ne moramo nužno kriviti sam striming servis za lošiji kvalitet zvuka u odnodu na fajlove u lokalu, već da razlike mogu dolaziti od nas, našh postavki i materijala korišćenog za poređenje.

Ja sam izneo svoje iskustvo isključivo vezano za plejbek identične numere sa lokalnog SSD-a i sa Qobuz servera. Numera skinuta sa Qobuz-a na SSD vs. ista ta numera na Qobuz serveru, tj. local file playback vs. Internet streaming. Tidal i Qobuz nisam poredio pošto nemam Tidal nalog. Donedavno je postojala suštinska razlika pošto je Tidal furao MQA, znači fajlovi su im bili ili iz drugih izvora, ili su prolazili dodatnu obradu. Ne vidim kakva bi se razlika mogla čuti između numere prethodno skinute sa Qobuz-a na SSD i iste te numere puštene direktno sa Qobuz servera, sa obzirom da se obe, u celosti, prvo smeštaju u ulazni bafer, pa se zatim raspakovane u RAW PCM format, bit identične, šalju u izlazni bafer, iz kojeg idu direktno na izlazni audio device. Da pojasnim: Squeezelite plejer u okviru LMS sistema koristi dvostruki bafer - ulazni (stream) i izlazni (ALSA/audio device). U ulaznom se smeštaju podaci koji stižu od strane servera (LMS-a) i ovaj bafer sprečava štucanje plejbeka zbog problema sa mrežom. Podaci iz tog ulaznog bafera se konvertovani u RAW PCM premeštaju u izlazni, iz kojeg se šalju direktno na fizički izlazni uređaj (DAC, DDC, itd.). Izlazni bafer odvaja sistem od izlaznog audio device-a i obezbeđuje neometan i kontinuiran tok audio podataka čak i ako je sistem privremeno zauzet drugim zadacima. U mom slučaju svaki od ta dva bafera ima svojih 2GB RAM-a, a audio plejeru je dodeljeno zasebno CPU jezgro koje samo njega opslužuje i odvojeno je od ostatka sistema. Dodatno: Uz pomoć nmon programa tokom plejbeka mogu u realnom vremenu da pratim zauzeće CPU-a i aktivnost mreže i SSD-a. Kada se inicijalni proces smeštanja numere u bafer završi (traje par sekundi), aktivnost CPU je samo sporadična i sa par procenata praktično nepostojeća, dok je aktivnost SSD-a i mreže apsolutna nula! Tako da se ne može reći ni da neka "električna" aktivnost (zračenje komponenti unutar NUC-a, itd.) može uticati na zvuk u zavisnosti da li plejbek ide sa SSD-a ili sa mreže.

Ma ovo je mehanički zvuk te "ruke" koja šiba po kontaktima i čuje se iz kuhinje gde je sprava smeštena zbog frižidera, do spavaće sobe na spratu (doduše sa otvorenim vratima zbog vrućine i protoka vazduha). Teško da je sprava pogodna za dnevnu sobu i hifi, nama štiti frižider od crkavanja na naponu od 140V.

E neka si mi rekao! 😂 Zapisujem: sistem sa dovoljnom rezolucijom prikazuje razliku između bit identičnog sadržaja koji se, raspakovan u PCM, u celosti pušta iz RAM bafera. 👍🙂 Ostao sam dužan za dodatne informacije - koristim LMS koji direktno podržava Qobuz, tako da su plejbek okruženje i izlazni "endžin" sa svim optimizacijama (RAM plejbek, izlazni baferi, realtime prioriteti audio procesa i CPU optimizacije) potpuno identični i za lokalne fajlove i za Qobuz. Uslovi za poređenje su bili maksimalno izjednačeni, plejbek je najdirektniji mogući sa najkraćom putanjom, nema upnp-a, M-Connecta na telefonu, itd, tako da bi me bilo koji drugi rezultat iskreno iznenadio, pošto je predmet poređenja bio suštinski isti sadržaj. Digitalni deo sistema koji nema dovoljnu rezoluciju je NUC (nalazi se na spisku Roon sertifikovanih modela) sa iFi iPower Plus napajanjem i do kostiju ogoljenom Linux instalacijom specifično kreiranom za audio, sa custom RT kernelom i brojnim tvikovima sistema, Matrix Audio X/SPDIF 2 DDC sa linearnim napajanjem i Naim nDAC na kraju lanca.

Čuje se onako. Primetno, ali ne preglasno. Može da se spava! Unutra postoji neka mehanička "ruka" koja se vrti ukrug levo-desno i skače po različitim kontaktima u zavisnosti od ulaznog napona.

Možda je u pitanju samo razlika između izdanja tj. masteringa iste pesme na lokalnom disku i na serveru striming servisa? Ja sam uradio sledeći eksperiment... Uz pomoć QobuzDownloaderX programa sam sa Qobuz-a skinuo nekoliko pesama u FLAC formatu na lokalni disk. Na taj način sam bio siguran da ću porediti samo lokalni plejbek sa plejbekom sa Qobuz servera, a ne i dva potencijalno različita masteringa iste pesme. U plej listu sam zatim naizmenično i nasumično više puta ubacio idenitične verzije iste pesme ali iz različitih izvora - jednu koja se tokom plejbeka preko mreže vuče direktno sa Qobuza i drugu prethodno skinutu na lokalni disk. Onda sam pustio tu plej listu i nasumice skakao između stavki, tako da nisam mogao da znam da li svira mrežna Qobuz varijanta ili lokalna sa SSD-a, znači slepi test. Slušao sam i slušao, i preko slušalica i preko zvučnika, ćulio uši kao šišmiš i nikakvu razliku nisam mogao da čujem! To sam mogao i da očekujem, pošto se u mom slučaju svaka pesma u celosti prethodno učitava u RAM iz kojeg teče plejbek, tako da je savršeno svejedno da li je u RAM učitana sa lokalnog diska ili sa Qobuz servera. Dodatna napomena - SSD sa muzikom mi se nalazi u samoj mašini sa koje se pušta muzika, znači u lokalni plejbek nije uključena mreža koja u mom slučaju služi samo za kontrolu istog (kreiranje liste, start, stop, itd, ) ... što znači da će lokalna plej lista biti cela odsvirana do kraja čak i ako izvučem mrežni kabl. PS Kasnije sam uradio i poređenje ripova mojih CD-ova sa pesmama skinutim sa Qobuz-a, u varijantama za koje sam znao da je izvor tj. mastering isti, .... i nije bilo razlike! Čak je i "nulovanje" u programu za obradu zvuka pokazalo da su ripovani fajlovi sa CD-a identični u bit sa fajlovima skinutim sa Qobuz-a.

Ovakvu spravu imamo u Crnoj Gori u kući na moru. U pitanju je infrastukturno još uvek nerazvijeniji kraj, u kojem, kada se uveče svi vrate sa plaže, napon zna da pada i do 140V, tako da nam održava svu belu tehniku u žvotu.

Ako lažu mene ja lažem vas - ako ga ponovo pročitate, videćete da tekst kaže da je sistem vršio real time korekciju brzine okretanja tanjira, recimo pri glasnijim pasažima kada je "vuča" igle usled povećanog trenja jača, itd. Evo ponovo tog dela teksta:

Belt drive Thorens TD-126 MkIII je za razliku od modela MkI, MkII i MkIV imao automatsku regulaciju brzine - tzv. APC (Auto Pitch Control). Legenda kaže da je TD-126 MkIII svirao lošije od prethodnika, da li zbog APC-a, da li zbog DC motora umesto AC, uglavnom u MkIV verziji se Thorens vratio na staro rešenje kao na MkI i MkII modelima. Google AI kaže da je to ovako funkcionisalo: Automatic Pitch Control (APC) was a specialized speed stabilization system exclusive to the TD-126 MkIII. It was unique to this model because the MkIII was the only version in the TD-126 series to use a DC servo motor; the MkI, MkII, and MkIV models utilized AC synchronous motors. How APC Worked: The APC system functioned as a dynamic load-correcting regulator. Its operation relied on the integration of several high-precision components: 72-Pole Tachogenerator: The DC motor was equipped with an integrated 72-pole tachogenerator. As the motor spun, this generator produced a frequency directly proportional to the motor's actual speed. Electronic Servo Control: A dedicated electronic circuit compared the frequency from the tachogenerator against a highly stable reference frequency. Load Compensation: If the system detected a drop in speed—caused by external factors like stylus drag (especially in loud passages) or cleaning brush friction—the APC circuit instantly increased the voltage to the DC motor to compensate. Precision Accuracy: This "closed-loop" feedback system allowed the MkIII to maintain extremely low wow and flutter (less than 0.035%) regardless of the physical load on the platter.

Ova tri crna okrugla poklopca kriju tačke za štelovanje plivajućeg dela na kojem počivaju tanjir i ručica:

Točkić za podešavanje gazne sile na Thorens TP 16 ručicama u stvari kontroliše nategnutost opruge koja dozira gaznu silu. Moguće je da je usled starosti ta opruga malo popustila, te otuda razlika između zadate i izmerene gazne sile. The Thorens TP 16 Mk IV tonearm uses a spring system to apply vertical tracking force (VTF), which is adjusted via a dial at the top of the pivot. Mechanism Description Dynamic Balancing: Unlike arms that rely purely on static counterweight balance for VTF, the TP 16 Mk IV is a dynamically balanced tonearm. Spring System: Once the tonearm is first balanced to a neutral, zero-VTF position using the main counterweight, a calibrated internal spring mechanism applies the precise downward force on the stylus. Adjustment Dial: A plastic disc or dial located at the top of the tonearm's pivot housing is rotated to adjust the spring tension. Internal Linkage: Rotating the disc pulls on a thin internal wire or "fishing line" connected to the spring. Extending the spring increases the downward force in calibrated steps, typically marked on a scale in grams (e.g., 0.25 gram increments).

Od jeftinije plave Supre? U čemu je bila razlika? I ja trenutno tražim neki no-nonsense kabl koji poštuje USB specifikacije i Supra mi je na listi, mada težim ka njihovom jaćem modelu Excalibur.

https://www.kupujemprodajem.com/audio/kablovi/qed-performance-usb-a-b-1-5/oglas/152216564?filterId=8335675105