空也

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/zan-lik-godar-legendarni-francuski-reditelj-umro-u-91-godini/

Ja bih to rešio tako što bih iskopao taj navoj, čak i po cenu da malo razvalim/raskopam kutiju oko njega, u tu rupu nagurao epoksidni git kao sa slike i navoj utisnuo u njega. Na taj način sam popravio stari orman na kojem su se rasklimale šarke od vrata zato što se iverica oko šrafova trunila i raspadala. Proširio sam te rupe, u njih nagurao gore pomenut epoksid koji izgleda kao sivi plastelin koji moraš da izgnječiš pre upotrebe i u njega ušrafio šrafove koji drže šarke. Odmah po uvrtanju sam šrafove pažljivo i odvrnuo kako bih dobio odgovarajuće rupe sa navojima kada se epoksid stvrdne (šrafove sam prethodno namazao nekim uljem da se ne zalepe za epoksid koji je izuzetno lepljiv). Posle toga sam sačekao da se epoksid stegne, malo išmirglao neravnine i onda ponovo ušrafio šrafove u dobijene navoje. Prošlo je od tada više od 10 godina, sve i dalje drži kao prvog dana - orman je bolji nego što je bio kao nov. Ovo sa uljem je potrebno samo ako želiš mogućnost da navoj po potrebi izvadiš. Ako to nije bitno, samo utisneš navoj u rupu ispunjenu epoksidom i to je to.

Da se ne ložimo na ne znam kakav audiofilski kvalitet gramofona za kolekciju od dve ploče.... Evo, ima ih i sa pojačalom i zvučnicima, sve u kompletu. Natrči tu i tamo nešto i na KP, samo je pitanje koliko treba uložiti u servis.

Mislim, ništa ne mogu da tvrdim pošto nisam probao, možda i taj Eargle nema u stvari pojma, ...a sa druge strane ne treba mi ni crv sumnje!

Ja sam davno u svoje kutije stavio L-padove. Drugih iskustava nemam i možda su T-pad ili Bridged T network stvarno bolji, ali, pošto sam super zadovoljan zvukom, nešto mi se ne da da ih sada vadim i menjam. A dodatni mir mi donosi i ovo : http://www.audioheritage.org/vbulletin/showthread.php?42815-T-pads-vs-L-pads&p=435873 In his Handbook of Sound System Design, Eargle mentions the following about T-Pads: "For most applications, the L-pad is the easiest to implement, and it allows the loudspeaker to look back into a lower resistance than does the T-pad for the same amount of attenuation. The T-pad, shown in Figure 1-13 is best used when both source and load impedances must be carefully matched. This will typically be the case when pads are to be inserted between devices having 600-ohm input and output impedances." (p.15) So the L is on the crossover board, whereas the T would typically be between two pieces of electronics based on impedance mentioned. .... Note "best use" from Eargle doesn't mean its forbidden or can't use one on a driver, simply means its not optimal. One can still use a T-pad if he wants to or prefers that, in fact Eargle shows how to make one for any impedance, using 2 X R1 and 1 X R2 (vs 1 X R1 and 1 X R2 in the L-pad). However, with T-pad the driver will be looking back into a higher resistance than the L-pad does, for the same attenuation, then why bother? In other words no need to add unnecessary resistance when its not required in a speaker cab, is the point.

Nadam se da ova tema nije isključivo rezervisana za džez! Ne treba zaboraviti spektakularni AAA "The Beatles in Mono" box iz 2014. : https://www.analogplanet.com/content/beatles-get-back-mono-and-aaa-vinyl https://audiophilereview.com/audiophile-music/i-have-to-start-this/ “This album was cut for vinyl from the original master tapes by using a completely analogue signal path and with constant reference to the notes made by the cutting engineer for the first pressing of the LP. It has been made with current technology and without imposing the restrictions necessitated by the limitations of record plays in the 1960s. Consequently this version reveals more of the content of the audio on the master tapes.” Kvalitet je fenomenalan, najbolje potrošenih 400 evra u mom životu! Pošto je odavno out of print, sada se za box traže nenormalne pare: https://www.discogs.com/sell/release/6058035?ev=rb&sort=price%2Cdesc

Postojale su fabričke kutije poznatih proizvođača koje su za skretnicu imale samo kondenzator redno vezan na visokotonac i ništa im nije falilo. Recimo Acoustic Research AR-7, AR-18, AR-17 i AR-25. Imam u kući na moru AR-17 i svakog leta se sit naslušam muzike. Ja bih prvo probao kako sviraju ovakve kakve su (oba drajvera povezana plus na plus i minus na minus). Eventualno dodao malo te vate koju predlaže Nixie i stavio neki novi/svežiji/bolji kondenzator umesto postojećeg. Pa ako sviraju zadovoljavajuće dobro, onda super! A ako ne, onda je samo nebo granica za utucavanje novca. Pre nego što se u to krene, ja bih ipak sve stavio na papir i video da li se za sličan novac mogu kupiti neke krštene polovne kutije.

Upravo tako. Davno sam mami kupio sličnu Panasonic mini liniju. Isto je "bi amp" i do svake kutije idu po dva para kablova odvojeno za visokotonac i bas. Nema skretnice, samo kondenzator na visokotoncu. Pretpostavljam da je kondenzator i ovde već prisutan, zamotan u ovu sivu foliju/traku na slici: Znači prvo odmotaj ovaj sivi smotuljak na kablu ispred visokotonca, ... i ako je tu skriven kondenzator, uzmi ove dve žice sa donje slike i spoj plus na plus i minus na minus (prethodno utvrdi koja boja žice na oba drajvera odgovara plusu a koja minusu) i trebalo bi da si završio posao.

DCC rip nije izabran nasumično pošto je poznato da svira odlično. Ali za to nije zalužan zlatni sloj na disku. Na primer, većina albuma Davida Bowiea je doživela sedam različitih izdanja na CD-u. I sva ona zvuče različito, ne zbog kvaliteta reflektujućeg sloja samog diska već prvenstveno zbog masteringa. Najbolje zvučeća su originalna "obična" RCA izdanja, a ne RYKO Au20 na zlatnim diskovima. Mnoga DCC, MFSL, Audio Fidelity i ostala "gold" izdanja su cenjena zbog odličnog masteringa, a zlato je tu samo šlag na torti.

Lepo piše u postu, samo ga treba pročitati do kraja : Baš tako. Kvalitetni mediji su i Japanski SHM-CD koji koriste specijalni polikarbonat: https://www.cdjapan.co.jp/feature/shmcd_allabout Tehnologija izrade SHM-CD izdanja je odlična, što ih ipak ne sprečava da zvuče očajno u slučajevima kada su upotrebljeni moderni "loudness war" remasteri. Kod zlatnih DCC i MFSL diskova glavna zasluga za dobar zvuk pripada masteringu a ne zlatnoj podlozi.

Da, sada sam proverio, klassik i instrumental ne rade, ali glavni strim radi, upravo ga slušam dok ovo kucam.

Ovde naravno govrimo o fabričkim CD-ovima a ne o "rezancima", koji mogu biti loše isprženi ili degradirani prolaskom vremena.

Što se CD ripovanja tiče, svako ko je to radio i pažljivo pročitao uputstva za podešavanje EAC-a ili XLD-a, zna da na rezultat/kvalitet ripa ne utiče da li je disk zlatan ili ne. Svaki sektor CD-a se čita iz više prolaza, svaki prolaz se upoređuje sa prethodnim, ...i tek kada je rezultat čitanja identičan više puta zaredom se prelazi na sledeći sektor. Ako je CD u odličnom stanju dovoljan je manji broj prolaza po sektoru, a ako je prljav ili oštećen, svaki sektor se iščitava različitim brzinama više puta sve dok se ne dobije željeni rezultat. U tome leži razlika u odnosu na CD plejer koji čita disk u real time-u u jednom prolazu, gde kvalitet samog diska može igrati ulogu. Tokom ripovanja nema tog ograničenja i svaki sektor diska će biti pročitan onoliko puta koliko je potrebno. Naravno broj pokušaja uzastopnih iščitavanja istog sektora se može ograničiti, kako proces ripovanja, u slučaju suviše oštećenog diska, ne bi trajao beskonačno dugo. Ako je disk bio toliko oštećen da ga nije bilo moguće savršeno očitati, program za ripovanje će nam to i reći. A ako program kaže da je proces prošao bez greške, onda je to to. Za dodatnu sigurnost postoji i baza podataka Accurip, na koju se ovi programi povezuju kako bi rezultati mogli biti dodatno verifikovani.

Ugašen? Meni preko strima radi sve vreme. PS Sada sam otišao na sajt, ni tamo ne vidim da je ugašen.

Upravo tako! Zaboravio sam da napomenem da je šum samog vinila, u slučaju albuma Odbrana i poslednji dani (u najboljem slučaju, tj. na praznim delovima vinila bez krckanja) na -45 dB u odnosu na najglasnije delove muzike. Znači tih 45 dB je maksimalni mogući dinamički raspon snimka, što efektivno staje u 8 bita "korisne" informacije, koju možemo komotno da smestimo u okviru 16 bita (raspon od 96 dB) koliko nam pruža CD format. Iz čega proizilazi da čak i da snimak utišamo na Zbrujićevih -30 dB, opet smo (30+45) čitavih 21 dB iznad kvantizacijskog šuma CD-a, koji će u potpunosti biti pokriven šumom vinila.