Jump to content

空也

Članovi
  • Posts

    3,550
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    12

Everything posted by 空也

  1. Hvala za tip!!! Na mom 990 ES radi ta kombinacija power + open/close! Svih ovih godina sam se mučio sa čišćenjem rolera. Trljanjem štapićem za uši pod specijalnim uglom sam uspevao da ih usput malo i okrećem, ali je ovako mnogo lakše.
  2. 空也

    NOVI ALBUMI

    Ideja za omot je super, ali je tehnička realizacija kriminalno loša. Sada je pitanje da li je baš u tome fora, omot podseća na radove jednog drugog Dejvida (Linča), koji imaju sličnu dozu tehničke nesavršenosti i sirove i neispeglane Photoshop obrade, ...ili je omot uradila neka sekretarica na pauzi za kafu i ispisala TOY prvim fontom sa spiska. Navodno je rađen po originalnoj Bouvijevoj ideji iz vremena kada je album trebao biti izdat, pa je možda u pitanju i originalna skica koju je tada uradio...
  3. Stiv Karel u ulozi đenerala Moj te Gađo dao ostavku! Vrh!!!
  4. Ovo bi bila moja preporuka za početnika - direct drive, isti pogon kao kod SL-1200 Mk2: https://www.kupujemprodajem.com/audio/gramofoni/technics-sl-q3/oglas/127127062 Kupio sam isti model klincu i već godinama odlično radi. Primerak sa oglasa deluje odlično očuvan.
  5. Nije poenta u tome nego u celom postu BTW greskom sam napisao mislio sam upravo na Cu zbog ovoga: "Copper improves resistance to thermal cycle fatigue, and improves wetting properties of the molten solder. It also slows down the rate of dissolution of copper from the board and part leads in the liquid solder. Copper in solders forms intermetallic compounds." izvor https://en.wikipedia.org/wiki/Solder Sve stoji, ispravka nije zlonamerna, već je napisana da se manje upućeni ne bi zbunili.
  6. Sada, samo još da neko izmisli isti takav ali monokristalni kalaj, pa da svi budu srećni i zadovoljni. Ovako, nisam siguran da pravi audiofil može mirno da spava sa saznanjem da mu je pojačalo krcato lemovima sa olovom bez magičnih i plemenitih metala.
  7. Ovaj kalaj nema srebra, tih 2% je bakar (Cu).
  8. Jako zanimljivo! Dobar tekst i odlične fotografije. Pošto mi nije u sferi interesovanja nisam je primetio, ali jedan od komentara mi je skrenuo pažnju na ovu fotografiju: Autor komentara je bio iznenađen upotrebom kalaja sa olovom pri izradi Karan uređaja. Ne u kontekstu uticaja istog na zvuk, već u vezi sa EU regulativama i ROHS standardom. Setivši se mnogih diskusija (samo boutique kalaji, srebrni lemovi i ništa drugo) i opsesija različitim materijalima koji daju 90% zvuka, bilo mi je zanimljivo da proizvođač high-end uređaja izgleda ne haje mnogo za celu priču i ne brine šta će neko reči o upotrebi vulgaris olovnog kalaja. Samo se plašim da nekome, kada vidi ovo, Karan uređaji odjednom ne zasviraju 90% lošije. Znam da je verovatno bezveze i izvan teme, da iz cele ove lepe priče o veličanstvenom uspehu brenda iz Srbije izvučem ovaj detalj, ali je isti možda zanimljiv kao doprinos svetskim naporima u borbi protiv virusa Audiophilia Nervosa, dok ne bude pronađena delotvorna vakcina.
  9. Sam trafo može biti dosta težak. Samo obrati pažnju na veličinu istog kod 970 u odnosu na 770. Dodatno, trafo u modelu 970 je oklopljen dok u 770 nije. 970 ima pregradne zidove koje dele untrašnjost na tri dela, kako bi različite sekcije elektronike bile izolovane jedne od druge, elektronika u desnom delu je na dva sprata (što se na slikama vidi ako se pažljivo pogleda), tako da se do tih 12kg lako dolazi i bez podebljavanja lima.
  10. Naravno cene tih modela su delom stvar prestiža, dobro će svirati i jeftiniji. Kolega ZoranBG kaže da neki noviji modeli "kilavije" konstrukcije u praksi sviraju isto/slično kao stariji teškaši.
  11. Kod Sony dekova sa početka 90-ih, centralni mehanizam je bio rezervisan za najjače modele. Ovako iznutra izgleda 770 na koji si bacio oko: ...a ovako izgleda 970: I sama težina govori dosta: TCK-770ES ima 6,7 Kg, dok je TCK-970ES skoro duplo teži sa 12kg! To pravilo je prestalo da važi u kasnijim godinama tako da noviji TCK-909ES iz 1993. u stvari više nije pravi pripadnik serije "9" i dosta je prazniji iznutra u odnosu na starijeg TCK-990ES iz 1992. 909 (8,2kg): ... i 990 (12kg): Cene top modela dekova nažalost rastu, tako da se plašim da je modele 950, 970 ili 990 danas nemoguće naći za 200 eur. Ja sam mog 990 platio 130 eur pre nekih desetak godina, sada vidim da neki prodavci traže deset puta više, što je potpuno sumanuto: https://www.hifishark.com/model/sony-tc-k-990
  12. "Slušači" i "merači" ujedinite se!
  13. Ko u klin ko u ploču! Poenta nije u proizvođaču, poenta je u... ko je razumeo, razumeo je. Any design process that relies solely on listening tests is doomed to fail. If we just listen, redesign, and then repeat, we fail to identify the root cause of the defect and we never approach perfection. We may arrive at a solution that just masks the artifact with another less-objectionable artifact.
  14. Benchmark nije etalon, nije najbolji proizvođač u svemiru, pomenut je ISKLJUČIVO zato što na svom sajtu ima zanimljiv tekst koji može pomoći da se neke stvari bolje razumeju.
  15. Aman! Benchmark pa Benchmark! Ne budite bukvalni, slobodno precrtajte ime Benchmark i zamenite ga sa nekim drugim. Nije poenta u samom proizvođaču, poenta je u metodu, kada se meri i zašto se meri, kada se suša i šta se radi kada se čuje nešto što ne valja...
  16. Pa i nije baš sve tako crno! Možemo da se vratimo na prvi post ove teme i, ako nas ne mrzi, pročitamo ceo linkovani originalni tekst. Po meni, to je možda mali doprinos pomirenju između "merača" i "slušača", razumevanju šta čemu služi, KADA I KAKO se koristi, i šta čemu treba da prethodi u procesu konstrukcije uređaja. E sada, što se svi vrlo brzo vraćaju u svoje rovove, to je druga priča.
  17. Ja mislim da jeste. Kada smo kod toga šta klijenti/mušterije zahtevaju, imao sam na probi dva "firmirana" strujna kabla koji su (za moj ukus!) radili drastično lošije od običnog kineskog livenog plastičnog crnog "kompjuterskog" kabla, kojeg sam dobio uz Naim nDAC. Bukvalno su aktivno kvarili zvuk. U pitanju su bili renomirani proizvođači, jedan je imao neku fensi helix konstrukciju, itd, itd, ali su oba u manjoj ili većoj meri imali zamućen zvuk koji je ubijao dinamiku i isisavao život iz muzike. Par mojih DIY "uradaka", omraženi LAPP i crni kompjuterski plastični kinez su svi odreda zvučali (za moj ukus) življe, prirodnije i dinamičnije. To nije toliko smetalo kod tipične audiofilske plink-plonk muzike. Ciljnoj grupi (mušterijama sa početka ovog posta) je često bitnije da ništa ne vređa uvo, da su violine svilene i da se trube ne deru, a proizvođači su tu da im ugode. PS Ne navodim modele i proizvođače, pošto sam kablove dobio od distributera uz neki drugi uređaj na probu, pa mislim da ne bilo fer da mu uzvratim pluvanjem istih. PS2 Da, znam, moj sistem nije dovoljno dobar kako bih otkrio čari ovih kablova. ...Sva sreća!
  18. Opet mašiš suštinu. Nije upitno da postoje skupe sprave koje imaju dobra merenja. Diskusije između "merača" i "slušača" se često zasnivaju na argumentima da imamo sprave koje se mere loše a sviraju bolje od sprava koje se mere dobro, ...a nisu se dogovorili oko toga šta je to "bolje". Da li je "bolje" ono što je vernije originalu (a često je i teško utvrditi šta je original) ili je to lepša/prijemčivija/ugodnija verzija originala (a lepota je u oku posmatrača!).
  19. Izvukoste van konteksta i uhvatiste se za Benchmark-a iz prošlog posta, potpuno prenebegavajući suštinu: ...visoka vernost, koja je po "merenjima" bliža realnosti: ...ili high-end upeglani look koji više prija oku (ili uhu) ali je dalje od realnosti:
  20. Ja verujem da necemo. Jos uvek je najveca verovatnoca da u pravim studijima vidimo Neve, Neumann, AKG, i slicne brandove? Nije u tome poenta. Ja, sam citirajući kolegu @nkrgovic -a, hteo da kažem da ćemo PRE sresti uređaje proizvođača kao što je Benchmark nego D'Agostino u muzičkom studiju. Znači taj TIP uređaja. Činjenica da je D'Agostino više od 10 puta skuplji od Benchmark-a (ili nekog drugog proizvođača) je upitna kao parametar za poređenje realnih zvučnih dometa - mnogo puta smo bili svedoci naduvavanja cena high end brendova pošto njihove mušterije to maltene zahtevaju. Bitan je imidž i prestiž. Neve, Neumann, AKG i društvo se podrazumevaju, za D'Agostino nisam siguran. Evo čega ima u Abbey Road studijima: https://www.abbeyroad.com/gear-instruments
  21. Kapiram da ima i studija gde te cifre ne bi bile problem. Bilo bi zanimljivo videti da li u svakodnevnom "proizvodnom" lancu neko koristi tog ili sličnog D'Agostino-a i u koju svrhu.
  22. Upravo tako. U svom poslu svakodnevno imam isti problem, pošto sve vreme moram da balansiram između "visoke vernosti" i ugađanja tržištu i klijentima. Ovako izgleda isečak fajla koji je izašao direktno iz foto aparata: ...a tržište i moji klijenti zahtevaju da isti izgleda otprilike ovako: "Merenje" bi pokazalo da je gornji snimak bliži izvornoj informaciji, ...ali slabo ko će ceniti visoku vernost originalnog fajla, većina preferira umekšanu i zašećerenu laž. Oko iste stvari se lome koplja i u našem hobiju. Tako je moguće da Benchmark iz Stereophile-ovog testa možda pruža verniju sliku realnosti, a da recenzenti i šira audiofilska publika preferiraju ulepšanu (?) sliku koju daju drugi uređaji sa testa. Kao što kolega @nkrgovic kaže, mnogo je veća verovatnoća da ćemo u studijima za snimanje videti Benchmark proizvode. Naravno, kao što i sirovi snimci prolaze kroz ruke producenata, audio i mastering inženjera, tako i moji moraju da prođu kroz Photoshop, ali suština ostaje ista - često je teško utvrditi granicu između istine i laži. To što dobar deo publike preferira laž je sasvim legitimno. Problem u ovom hobiju predstavlja to što SVI govorimo o "visokoj vernosti" i nikako da se dogovorimo šta ona tačno predstavlja.
  23. Zaboravih najvažnije! Cvikanjem zavojnica sam dobio čistiji i precizniji zvuk. Nije nemoguće da bi neko drugi originalni zamućeniji zvuk doživeo kao "topliji" i "analogniji", bez obzira što osciloskop pokazuje mnogo pravilnije SPDIF četvrtke posle modifikacije. Što, po ko zna koji put, ponovo dovodi do zaključka da "dopadanje" ne mora da ima veze sa tehničkom ispravnošću, tako da smo opet na početku.
  24. Kupio sam ga bez da sam ga slušao. Dobio sam ga iz USA (u pitanju je originalni Slim Devices a ne Logitech) pošto ga u Evropi nije bilo. Tada, 2005. godine, striming je još bio u povoju i ništa slično za te pare nije postojalo, pa nisam mogao ni da biram. A evo, dobio je i 5 WhatHiFi zvezdica, njima nisu smetale zavojnice: https://www.whathifi.com/slim-devices/squeezebox-3/review
  25. Poenta je bila da tehnička ispravnost ne mora značiti i apsolutnu beskompromisnost po pitanju kvaliteta zvuka. Recimo na SPDIF izlazu mog prastarog Squeezebox-a su ugrađene zavojnice koje smanjuju RFI. Sa tim zavojnicama uređaj prolazi USA zakonske regulative, ali iste kvare SPDIF signal što se na merenjima lepo vidi. Znači uređaj je tehnički ispravan i svira, ali su merenja pokazala da je rezultat daleko od idealnog. Onda sam ja cviknuo te zavojnice i dobio značajno (čujno!) bolji rezultat. Da nije bilo merenja objavljenih na internetu koja su ukazivala na taj problem, ja bih živeo u ubeđenju da uređaj jednostavno tako svira, a isti je bio osakaćen samo da bi mogao da dobije dozvolu za prodaju na USA tržištu.
×
×
  • Create New...