Relco Mantis

Najava! Čitam rodjak ga skinuo u originalu!

Kako čovek odsvira, u najtananije delove duše pogadja💢

Ovo naučno-popularno delo o magičnoj snazi muzike ispituje uticaj mozga na muziku, ali i čudesan uticaj muzike na mozak. Polazeći od najnovijih naučnih saznanja na pomenutom polju, ono u isti mah nudi odgovore na to kako se sposobnost muzike da menja mozak može iskoristiti u kontekstu prevencije i lečenja bolesti i zdravstvenih tegoba, jer moć muzike neporecivo dotiče, ali i menja sve nas.

Bukvalni prevod za audiofil je ljubitelj kvaliteta zvuka, naš hobi je hifi-high fidelity-visoka reprodukcija zvuka. Audiofil je osoba koja uziva u kvalitetnom soundu i sve cini da poboljsa zvuk svog sistema. Sretao sam ljude koji imaju ogromne kolicine ploca i cd-ova i uredjaje skuplje od kuće, a pojma nemaju ko svira i o cemu se radi. Kad odem kod takvih likova oni pustaju muziku i komentarisu kako zvuci truba, klavir, onda u sred kompozicije menjaju plocu pa slusaju klarinet, violine I sl. ili slusaju Aboridzine koji duvaju u didgeridoo i izvorne africke ritmove izvedene na primitivnom percussion-u. Oni su opsednuti soundom instrumenata, a ne muzikom. Druga strana su ljubitelji muzike koji bez nje ne mogu ni dana da zive. Znaju sve zivo - koja je postava band-a, kad je izdata ploca gde je snimljena, zvižde melodije, sviraju air guitar ili air drums, znaju napamet tekstove... Ove osobe slusaju muziku sa cd player-a, iz all-in-one prenosnog plastikanera. Apsolutno ih ne zanima ideja da daju vise od sto eura za uredjaj, kad se jedan pokvari bace i kupe isti nov. Oni definitivno nisu audiofili vec jednostavno zaljubljenici u muziku sto je ogromna razlika.

Da bi smo čuli čist šum, moramo slušati daleko od stvari, svoje uho odvojiti od njih, to jest slušati apstraktno. Senzibilitet za glazbu. Misli ćete da mislim na sluh, ali iako nema senzibiliteta bez sluha, postoji toliko tehnicki savršenih izvodjaca, dakle sa odlicnim sluhom, ali kojima ne verujem ništa. Ne prenose senzibilitet. Ako ste senzibilni za muziku, sluh ce donekle pratiti taj senzibilitet, a ako ste zbog toga zagazili u Hifu, s vremenom ćete postati malo vise tehnicki potkovani nego da ste zagazili u sviranje.

https://moravainfo.rs/u-nedelju-jos-jedna-berza-gramofonskih-ploca-u-srpskom-pabu-2/

Dodajem i filmove.

Najveći protivnici uticaja kablova u HiFi su inžinjeri, jer mnoge stvari o kojima mi pričamo (usmerenost, usviranost, uticaj struje i sl.), se ne uče na fakultetu. Zvuk u audiofiliji je posebna paradigma.

Život je previše kratak da bi ga trošili na mržnju...zato, veliko hvala Gibonniju što nas uči da život trošimo na ljubav....

GENERACIJAMA KOJE RASTU BEZ POEZIJE Vama, deco buduća, imena poput Tolstoja, Nerude, Jevtušenka neće značiti ništa. Za Bulata Okudžavu mislićete da je neki manje poznati fudbaler, a za Moraviju da je eventualno osnivač neke kompanije. Kada neko u vašem društvu izgovori reč „Vojvodina“, glavom vam neće proći Mika Antić, nego Vojvođanska banka. U Rusiji nećete tražiti Jesenjinova sela, breze i malo ždrebe, već džinovske tržne centre i šoping-molove. Balaševićevih 206 koraka vam takođe neće značiti ništa, kao ni stanica u Puli, provincijalka ili miholjsko leto. Ni kada se kockate, nećete se setiti Dostojevskog kako gubi sav novac u nemačkom Baden-Badenu. Vi, u Londonu, nećete razmišljati o ulicama kojima se kretao Oskar Vajld, nego ćete tražiti Čelsijev i Arsenalov stadion. Kada vidite ciganske čerge, prvo čega ćete se setiti nisu Puškinovi Cigani, već Hitlerov Holokaust. Vi nećete zadrhtati pred dnevnikom Ane Frank, ali ćete se kleti u Protokole sionskih mudraca i ostale antisemitske knjige. I kada razmišljate o samoubistvu, glavom vam neće proći Jesenjin, Hemingvej i Branko Miljković, nego pitanje – da li je moguće da izvučete još neki kredit? Vi se u Pragu nećete ni osvrnuti za Kafkinom kućom… Hodaćete Parizom, a nećete ni znati da su tamo živeli Selin, Viktor Igo i Žak Prever. Mrzećete podjednako sve vladare, zaboravljajući da je i Njegoš bio vladar. Mislićete da su slepi ljudi beskorisni, zaboravljajući ulogu Filipa Višnjića u srpskoj istoriji. Vama će priručnici pod sloganom „brzo, lako i jednostavno“ biti zanimljiviji od svake literature. Za vas će to biti jedina prava literatura. Vama će Šerbedžijino izvođenje „Ne daj se, Ines“ biti dosadno… A Tolstojeva „Ana Karenjina“ idealan podmetač za sto ili šporet, zbog svoje obimnosti. Vama će stare dedine knjige samo skupljati prašinu, ako ih pre toga ne izbacite na ulicu. Pod uslovom da to pre vas nije učinio vaš otac. Vi ćete u Sarajevu sasvim nezainteresovano proći pored tzv. „mosta ljubavi“, koji je decenijama razdvajao dve gimnazije – mušku i žensku. Gimnazije razdvajao, a momke i devojke spajao. Vama na desetine beogradskih spomen-ploča u čast velikih pesnika neće značiti ništa. Prolazićete pored njih kao da ne postoje… Vama će Trg Tina Ujevića biti neki tamo trg, a Tin neki tamo pesnik, i ništa više od toga. Učićete geografiju sveta zbog Velike nagrade Formule 1 ili Svetskog prvenstva u fudbalu, a nećete znati ko je na svojim ramenima nosio kulturu jednog naroda. Vama Selimovićev derviš neće predstavljati ništa u životu, kao ni Gospodar Jovanova br. 39 u Beogradu, gde je Meša živeo. Kao ni Sonja Marmeladova i Nataša Filipovna. Kao ni starac Zosima i prezime Karamazov. Vama, u krajnjem, ništa neće značiti ni ova pesma, jer je nećete razumeti… Vama, koji ćete živeti bez poezije, Vama, koji ćete voleti bez ljubavi. Stefan Simic