Gruja

Članovi
  • Content Count

    397
  • Joined

  • Last visited

About Gruja

  • Rank
    Iskusan član
  • Birthday 01/01/1970

Profile Information

  • Gender
    Not Telling
  • Location
    BGD

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Nisam uopšte pričao o dodavanju nula da se dobije 24/32 bit od 16bit, već o promeni frekvencije uzorkovanja gde je resample/upsample neminovan. Možda grešim povučen marketinškim materijalima proizvođača, ali koliko shvatam moderni DAC radi interno na 96, 192 ili 384 KHz, i ako mu ti ne pošalješ takav signal on će sam da ga napravi od originalnog 44.1KHz.
  2. Bit perfect je davno otišao u istoriju, sa DAC-ovima koji rade 44/16. Ti pustiš plejer da ne pipne 44/16 signal, ali on onda ode u DAC koji to risempluje na 96/24, 384/32, koliko god da radi interno. Risempling ne može da se izbegne na modernoj opremi a sa starim redbuk materijalom. Pri tom se ove ReplayGain operacije na nivou signala možda i ne zovu risempling jer ostaje isti sempl rejt, nema "izmišljanja" nekih semplova između ni filtriranja, samo se amplitude pojedinačnih uzoraka menjaju. A kad se radi u 24 bita ili većoj rezoluciji, to je zanemarljivo. Druga je priča ako se koristi ovakav ReplayGain koji ima dinamički kompresor - limiter. Delija piše da postoji tako nešto, ali mi ne bi palo na pamet da to i koristim za Hi-Fi.
  3. Kako je neki upgrade foruma iskasapio naša slova u postu od pre par godina, to je strašno. Meni volume nikad ne ide preko pola pa ni nemam problema da neke tiše stvari ne mogu da pojačam. Uostalom pomenuo sam i taj problem. Ali da, ReplayGain (u Foobar) koristim najbazičnije moguće, fiksno za sve, a ako iole "šaraš" po plejlisti a ne slušaš cele albume u cugu, imalo bi dosta smisla da je nivo ujednačen na nivou cele kolekcije. Malo sam sad čitao na tu temu, ali ne i probao, pa mi neke stvari nisu jasne. U kom smislu normalizaciju? Koliko sam video, ReplayGain samo upiše podatak o optimalnom gain-u u fajl u neki tag, ne modifikuje semplove. Semplovi se modifikuju tek prilikom reprodukcije, možda si na to i mislio. A Bit Perfect puritanizam vuče korena iz davnog, davnog doba obrade u 16-bitnom domenu i sada više nema nikakvog osnova. Operacije nad signalom koje se rade u 24, 32 bita ili floating point su daleko ispod čujnog praga. Ovaj drugi metod sa "peak scan" mi zvuči daleko agresivnije po zvuk ako sam dobro shvatio kako radi - to je u suštini kompresija dinamike, jedan deo numere ne diraš, a drugi stišavaš po potrebi.
  4. Gruja

    Dac ili zvucna?

    Nemoj Focusrite Scarlet za DAC, baš mi je slabašan u toj ulozi. U srazmeri sa tim koliko košta. To uzimaš ako ti treba snimanje sa malom latencijom i za to je odličan. Npr M2tech Hiface USB DAC je dosta bolji, ima sigurno u toj kategoriji 100-200e sta da se nađe.
  5. Gruja

    Još jedna karta za Nik Kejva

    Našao sam ko hoće da ide, karta više nije na prodaju.
  6. Imam kartu viška za Nik Kejva sutra, tribine sa strane, ulaz jug, sektor 201. Cena nabavna, 3990din.
  7. Gruja

    Microlab Solo 6c (7c) ili Logitech Z623

    Imam Microlab 6c. Daljinski je slaba tačka, skoro je izvesno da će crći mnogo pre samih zvučnika. Nije pitanje da li nego kad. Ja sam na kraju uzeo najjeftiniji Logitech Harmony 200 univerzalni daljinski, i on mi sad služi za kontrolu. Ako daljinski stavimo na stranu, Solo 6c je odlična stvar, po meni entry level Hi-Fi, u rangu sa jeftinim stereo pojačalo+zvučnici sistemom. Na primer sa njima sam prvi put čuo mebranu bas bubnja umesto nedefinisanog bup. Pre toga sam imao Logitech Z-4 koji liči u neku ruku na ove Logitech koje gledaš. Iako dobri u poređenju sa ostalim kompjuterskim zvučnicima, to je bilo klasu ispod Microlaba. Jedino što je taj njegov vufer mogao da ide nešto niže, ali bez definicije. Pozicioniranje je isto problem, brundanje je izvesno ako nema dovoljno prostora oko sebe. Međutim, s obzirom na muziku koju slušaš, ne bi apsolutno isključio taj noviji Logitech, ali ga ne bi ni kupovao bez zvučne probe, a to ne znam da li je izvodljivo. Ako već slušaš muzika sa dosta basa možda da razmisliš i o 7c? Nisam ih čuo uživo ali bi trebali da su jači po tom pitanju. Solo 6c mi i dalje stoje na stolu za PC, a pre toga su bili na stalcima kao glavni sistem dok nisam uzeo nešto bolje. Ispod sam stavio samo plišane podloške, i nemam problem sa rezonancom. Bolje su zvučali na stalcima nego ovako na stolu, ali ih sad i koristim u drugoj nameni.
  8. Gruja

    KONCERTI [najave, desavanja ...]

    Kupio sam, ali nisam stigao da poslušam. Meni bi bilo odlično i samo da su sa miksete snimili ono izvođenje od sinoć.
  9. Gruja

    KONCERTI [najave, desavanja ...]

    Jesi li bio na onim dodatnim mestima na samoj bini? Nisam video da li je tamo bilo dodatnih zvučnika ili se slušalo sa monitora. U 5. redu u regularnom delu sale je bio odličan zvuk i levo i desno. Amiru sam prvi put slušao, pozitivan utisak, nije samo odličan vokal nego ima i prijatnu komunikaciju sa publikom, kao da smo stari prijatelji. A bio sam i na Tommy Emmanuelu, kako svira to što svira samo on zna. One man band. Pošto sam na vreme uzeo karte i njega sam gledao iz 4. reda što je bio pravi pogodak jer stvarno ima šta da se vidi kad krene da pravi čuda sa gitarom. Zanimljivo je uporediti ova dva koncerta koja sam posetio u roku od par dana, koliko je samo intimniji i lepši doživljaj u maloj sali nego u Sava Centru...
  10. Gruja

    Kucni bioskop sa projektorom

    Ne bi ja ulagao previše u kablove za zadnje zvučnike, a tu ti je i najveća dužina. Kad pričamo o filmovima, zadnji kanali nisu skoro nikad primarni u miksu, daju atmosferu, s vremena na vreme nešto šušne, prođe auto, čuje se pucnjava, bude jedan deo pozadinske muzike, itd. Mislim da nema šanse da čuješ razliku između kablova u tom scenariju. Isto važi i za koncerte, gde su zadnji kanali mahom za zvuk publike, eventualno da se čuje reverb hale. E sad, ako planiraš da slušaš muziku studijski miksovanu za 5.1, to je druga priča. Ali toga ima malo, i meni se lično nikad nije primilo.
  11. Gruja

    Kucni bioskop sa projektorom

    Pročitaj detaljno onaj link što sam okačio, ima 6-7 strana i u drugom delu se detaljno bave time šta raditi zidu. A vidim da postoje HDMI kablovi od 10 metara, to bi trebalo da radi.
  12. Gruja

    Kucni bioskop sa projektorom

    Evo teksta o korišćenju zida, gde su eksperimentisanjem našli boju i finiš koji su dali bolji rezultat od profi platna Studiotek 100 sa kojim su poredili: http://www.projectorcentral.com/paint_perfect_screen_$100.htm Na žalost, verovatno nema tačno tih boja kod nas, ali je odličan tekst pošto opisuju šta su sve probali, koji su problemi sa raznim farbama (color cast, nivo gaina tj. refleksivnosti), kako se koji finiš pokazao (eggshell, satin, itd), i na kraju i kako su konkretno radili i nanositi farbu. Nisu mogli da prevaziđu još skuplje platno Studiotek 130 od istog proizvođača koje ima gain, ali jesu ovo jeftinije. 99% posto bi tako pripremljen zid bio bolji od mog low cost platna, kom se dosta vidi struktura materijala.
  13. Gruja

    Kucni bioskop sa projektorom

    Uz svo poštovanje forumašima, dosta je dezinformacija izneto. Zid može da bude adekvatna zamena za platno, ali to ne znači da je mat belo okrečen zid jedino i najbolje rešenje. Ni platna ne postoje u jednoj varijanti, može da bude belo ili neka nijansa sive - tad se dobija tamnija slika ali je bolji nivo crne. Takođe može da bude mat ili sa određenim stepenom refleksije - refleksija pomaže ako želiš svetliju sliku ali imaš manji ugao gledanja i, logično, mogu da se jave neželjene refleksije. Sve ovo zavisi od prostora za gledanje i projektora, što je veća dijagonala biće manja osvetljenost i to je jedan od parametara koji utiču na izbor "ekrana". Sve ovo što važi za platno važi i za zid. Kad sam svojevremeno gledao engleske forume na tu temu, preporučivali su tačnu tu i tu farbu ako hoćeš takve i takve rezultate. I farba može da bude delimično reflektivna, isto kao i platno. Zid ima i neke prednosti jer je uvek ravan, a veća platna mogu vremenom da dobiju nabore, pa imaš sisteme za zatezanje, itd. Ofarban zid ima neku strukturu ali ima i platno, nije glatko kao ogledalo. Te sitne neravnine ne utiču bitno, ipak je pojedinačni "piksel" sitan na toliku dijagonalu. A i sami projektori su nesavršeni, npr. optika nije podjednako oštra na celoj površini, ima hromatske aberacije, itd. Dosta kompleksna problematika. Ni ja ne znam mnogo više od ovoga što sam napisao, meni je trebalo sklopivo platno na tronošcu pa sam jednostavno kupio najveće koje sam kod nas našao, a materijal i stepen refleksije nisu ni mogli da se biraju :). Preporučujem da se više edukuješ na tu temu na stranim forumima specijalizovanim za projektore, a uvek možeš da kreneš od mat belog zida, pa da posle eksperimentišeš. Eksperiment može da bude i parče hamera koje ofarbaš u drugu boju pa zakačiš na zid da vidiš razliku. A uvek možeš da staviš i platno kasnije kad skupiš pare, samo i tada postoji pitanje pravilnog izbora. Da kažem par reči i o projektoru - ne znam da li si ga već uzeo ili tek planiraš. Da li znaš za rainbow efekat kod DLP projektora? To je da vidiš šarene boje u nekim scenama kad pomeraš oko. Jednom kad sam to primetio za mene je otpala DLP tehnologija. Drugo, taj projektor ima zum objektiv koji daje određenu fleksibilnost ali ipak ne možeš da ga staviš bilo gde. Njihov kalkulator mi kaže da za 150" površinu projektor treba da stoji na 491-537cm od ekrana.
  14. Gruja

    Hi-Files Show 14-15. Novembar 2015

    Evo ukratko mojih subjektivnih utisaka. Nadam se da se niko neće uvrediti, nisam ni čuo baš sve što je izloženo, a možda je utisak zavisio i od muzike na koju sam u tom trenutku naleteo. I naravno uvek ono staro pravilo da možda sistem ne odgovara sobi u kojoj je izložen, da ima puno ljudi i tako dalje. Onaj beli MBL Corona sistem je za mene bio najbolji zvuk na sajmu. Zvuk veoma prirodan, a oni visokotonci i srednjetonci koji emituju zvuk u 360 stepeni stvarno rade posao. Muzika dolazi sa svih strana, nešto se čuje i iz pravca zidova, sigurno zbog refleksija. Pri tom to nije zvučalo neprirodno već kao da baš tako treba. Nisam pohvatao sve cene ali je ovo možda bio i najskuplji sistem na sajmu, cca 40.000e. Pored cene, problem je i dizajn, to jednostavno ne ide u svaku sobu. Od prilike kupiš prvo sistem, onda nađeš stan ili kuću, pa na kraju biraš nameštaj da se uklopi. Sledeći po mom rangiranju je domaći Act Audio sa lampaškim sistemom - monoblokovi, pretpojačalo i CD, povezani sa Viena Acoustic Bethoveen Baby Grand. Nisam ranije slušao te zvučnike pa ne znam koliko je do njih a koliko do elektronike, ali je zvuk bio jako prirodan, vokali su bili bez primesa, digitalnih artefakata i izozličenja, a i bas bubanj je pristojno udarao. Koliko sam video zvučnici su red veličine 1700-1800e, pri tom su i relativno kompaktni ali elektronika košta 3-4000 po kutiji pa je to u neku ruku neizbalansiran sistem ako gledamo ona klasična audiofilska 30:30:30:10 pravila. Kao sistem zvuči jako dobro, ali ostaje pitanje da li bi zvučalo još bolje sa skupljim zvučnicima, ili da li bi bio čujan gubitak da je neka jeftinija elektronika. U sobi pored je bio Gallus koji mi nikako nije legao. Bila je neka trubačka numera i trube su parale uši. Čak i kad su prešli na nešto mirnije utisak je bio da je zvuk preoštar. Tu negde u rangu sa Act Audiom i Vienama mi je bio Dynaudio sa Focusom 400XD. Veoma zanimljiva varijanta, u zvučniku je i pojačalo i DAC sa DSP-om. Ne košta malo ali kad se pogleda da zamenjuje ceo sistem sem transporta, druga je slika. Pri tom je sve uklopljeno, ne moraš da razmišljaš da li se pojačalo slaže sa zvučnicima, koji kabl od DAC-a do pojačala itd. Zvučno veoma dobro, kako sam i navikao od Dynaudija. Moram da priznam da mi se prve bežične serije od pre par godina i nisu nešto svidele, možda što bežična veza radila na 48kHz sa 16 bita što je po meni malo kad se radi resampling. Ovde nisam čuo ništa negativno što bi pripisao bežičnoj vezi. Nisam ostao da čujem veće Contour zvučnike sa Electrocompaniet/Moon kombinacijom. U sobi pored su bili Raidho i Manger zvučnici, sa Musicbook elektronikom - veoma male komponente, monoblokovi i pretpojačalo. Nije me impresioniralo. U više navrata sam čuo neke digitalne artefakte koji verovatno potiču od elektronike. Nije naravno mp3 zvuk ali neke nijanse nisu bile baš na vrhunskom nivou kao u sobama pored, a cena nije mala. Onaj Devialet zvučnik izgleda kao da je iz Star Wars, ali je zvučno dosta tanak. Nit ima nekog posebnog basa nit su srednji i visoki prefinjeni. Po meni, ne zavređuje pažnju, sem da košta par stotina pa da ga uzmeš ako ti se takav dizajn uklapa uz nešto. U 4 audio sobi su puštali Yamaha soundbar, i posle neki Monitor Audio floorstenderi. I jedno i drugo nezanimljivo, ali to je i problem kad staviš sistem od 1000e pored onih od 10.000 ili 20.000. Slično je bilo i u Player sobi gde su bili neki od jeftinijih Q Acoustic zvučnika, sa čini mi se Marantz elektronikom. To jeste daleko pristupačnije, ali koliko para toliko i muzike.
  15. Gruja

    Kupovina bas gitare

    Namestio sam Rocksmith da rade "custom" fajlovi. Na customsforge.com ima preko 11000 pesama. Mozak mi je upravo eksplodirao