Willi Studer

Pokušaću da istražim malo više Arduino jer on rešava sve probleme: šest digitalnih izlaza preko tranzistora pali i gasi releje po programiranim grupama koje zavise od toga šta dobija na ulazu. A to onda omogućava i nadgradnju u smislu elektronske komande umesto preklopnika.

Na kraju će biti Arduino, a hteo sam da izbegnem komplikacije...

Father i Nixie, veliko hvala na odgovorima i trudu. Jasno je šta treba da rade invertori aktivnog ulaza, samo što na predloženoj šemi nedostaje komutacija za tri TAPE konekcije jer imamo tri snimača: dek, trakaš i ADC/kompjuter.

Signal bi išao preko releja a preko preklopnika napajanje releja. PLAY funkcija nije problem nego REC. Evo na koji problem sam naišao: Na slici je sekvenca selektora za snimanje. Kada je odabran izvor 1, uključuju se releji na TAPE OUT 2 i 3 tako što sa pozicije 1 REC selektora dobiju napon. Kada selektor okrenem na poziciju 2, žice sa nje aktiviraju releje TAPE OUT 1 i 3 itd. Ovde nastaje problem: kako je svaki relej vezan za dve pozicije na selektoru, to znači da su sva tri releja praktično vezana u paraleli i da će se paliti sva tri bez obzira na poziciju. Jedini način da se ovo izbegne bi bio trostruki preklopnik na kome svaki relej ima svoj segment, kao na programatoru.

Može predlog?

Potrebna mi je konsultacija oko pravljenja preklopničke kutije za slušanje i snimanje. Kutija treba da ima tri linijska ulaza za izvore i jedan linijski izlaz prema pretpojačalu. To nameravam da uradim sa preklopnikom i relejima i ništa to ne bi bilo problem da zahtev nije da u sklopu kutije bude i selektor izvora za snimanje: svaki od tri ulaza treba da bude TAPE IN i TAPE OUT i gde se nezavisno od izvora koji se sluša bira izvor za snimanje i to tako da se izbegne kratkospajanje ulaza i izlaza na istom izvoru. Znači, svičer sa MONITOR i REC selektorima. Imate li da predložite gotovu šemu? Hvala unapred.

Ne znam da li je oglas ali jeste za Philips.

Imaš i tapete 40".

Razlika između 2K i 4K je kao između 24/192 i 32/384.

Nemam OLED, samo kažem.

U godini kada je predstavljen 8K TV, 4K je normalno razmišljanje. Svi 4K televizori rade upscaling (nisam siguran da je moguće isključiti ga) ali to ne popravlja kvalitet slike. 720p izgleda vrlo dobro na 4K ekranu a 1080p još bolje nego na HD ekranu jer 4K radi i lokalno zatamnjivanje i osvetljavanje malih polja. Tri metra od dijagonale 55 inča je najmanja udaljenost sa koje se vidi razlika u rezoluciji ekrana i 720p/1080p materijala. Drugim rečima, standardna rezolucija ekrana je sada značajno veća od razlučne moći ljudskog oka pa to više nije tema niti prepreka. Mene od OLED-a bole očne jabučice i svaki put hvatam sebe kako mi detalji odvlače pažnju od radnje na programu.

iTunes ne radi sa FLAC niti ISO ekstenzijama. Meni je sva muzika u AIFF formatu. Nisam imao prilike da se upoznam sa Roku i ne znam šta on vidi, niti gde drži bazu, odnosno library. U mom sistemu NAS ima isključivo ulog fajl servera a iTunes je i plejer i baza.

Ja sam isprobao Plex, iTunes server i Qnap Music Station i sve sam ih pogasio jer jednostavno ne rade dobro: - Plex je mnogo pogodniji za filmove, dok interfejs za muziku nije dobar - iTunes server je zapravo neki besplatni Linux emulator iTunes servera koji tek ne radi kako treba - QNAP Music Station je jednostavno ružan i nepraktičan Onda sam shvatio da mi servis za muziku zapravo i ne treba. Disk sa muzikom je podeljeni mrežni drajv sa koga je muzika učitana u iTunes na kompjuteru, i odakle strmuje preko wifi-ja bez ikakvih problema. Muziku vučem na smart TV preko DLNA.

Da, da, najverovatnije šlog. Jesi li pokušao da isključiš uređaj iz mreže da bi se resetovao procesor? Takođe bi bilo korisno proveriti sve napone u napajanju.

Iako nismo direktno pitali Hajnca zašto je kupio Musical Fidelity, ipak je iz razgovora bilo jasno da u njemu vidi veliki potencijal, da želi da ga zadrži kao zasebnu firmu i tehnologiju, ali i da ispravi neke greške iz prošlosti, kao što je novi A1 sa unapređenim inženjeringom. Sa druge strane, očigledno je da je MF komplementaran sa Pro-Jectom: Iako pravi i digitalnu i pojačivačku elektroniku, jača strana Pro-Jecta je ipak gramofonska tehnika. MF je značajno bolji u konverterima i naročito u pojačalima. Pro-Ject ima solidan R&D za digitaliju ali je pitanje koliko im ostavlja prostora za širenje unutar svog portfolija na račun analogne tehnike. To su, uostalom, i dve različite škole zvuka.