Jump to content


TurboMaximus

Članovi
  • Posts

    2,778
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by TurboMaximus

  1. Ovo nazivam umetkom. Obično ima utor za neki ključ, mada ne nužno. Dakle, u umetak se delimično uvrne imbus šraf s unapred navijenom maticom. Sistem se fiksira maticom, da uhvati umetak. Tokom zatezanja rotaciju imbus šrafa treba blokirati imbus ključem. Onda se đuture dotegne ili odvrne. Postupak unazad podrazumeva opet blokiranje imbusa blagom kontrom rotaciji matice i oslobađanje matice. Problem je ako je umetak s druge strane daske nekako zaključan. Postavljeni šiljci se, u slučaju ovakvog šugavog, ali čestog rešenja, fiksiraju dotezanjem matice rukom, nikako ključem.
  2. Momci, oprezno, sad ste u fizičkoj realnosti.
  3. U pozadini svakog fizičkog događaja je interakcija. Električne, elektromagnetne i sve klasične fizičke pojave samo su kumulativna slika nebrojenih kvantnih mikrointerakcija. Kvantna interakcija menja fizičko stanje oba aktera, samim tim i povezana svojstva, u ovom slučaju elektromagnetna ili električna. Ralzičiti učesnici, različita promena. Da bi bilo jasnije - svaki fizički odziv izolatora na fizički (npr. elektromagnetni) događaj u provodniku praćen je promenom fizičkog statusa provodnika. Ne treba zaboraviti ni mehaničku interakciju provodnik/izolator. Identičan opšti princip, druga putanja.
  4. "Brz zvuk" nema veze sa ritmom i tempom, ali ima uticaj na percepciju ritma, tempa, dinamike, rezolucije itd. Pokušavam da se prisetim snimka bez prostora. Nekad je prostor prevashodno geometrija, nekad ambijentalni volumen bez naglašene geometrije. Na ne tako retkim snimcima ide do jasnog doživljaja "vazduha", što sam ranije već opisao kao osećaj da se svaka tačka prostora ponaša kao izvor zvuka autentičnog karaktera. Neki snimci imaju skoro sve, većina onoga što sam u životu čuo bar nešto.
  5. Ovo je bliže Mingusu https://horz.co/2019/10/28/hako-birth-of-the-first-male-child/ Ovo je dalje https://horz.co/2017/09/12/lions-and-their-dreams-lav-kovac/
  6. Verovatnije ovaj: https://horz.co/2018/04/15/lavlji-dani-dima-dimni-lavljeg-dana-horz006/
  7. Uloga zvučnika je da, u interakciji sa ostatkom sistema, akustičkim i mehaničkim okruženjem, zadovolji zahteve percepcije. Iskusan slušalac uočava objektivni defekt. Reakcija slušaoca je definitivno u domenu psihologije. Lanac produkcije i reprodukcije je prekompleksan, zato apsolutna referenca u praksi ne postoji. Dovoljno raznovrsnih slušnih primera otvara put ka jasnom ličnom kritrijumu koji legitimno sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu.
  8. Jedan od sjajnih odvratnih filmskih tipova.
  9. Konektori, masivni naročito, su najdosadniji.
  10. Opet slučajno naletanje: https://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Arcibald Rajs - Cujte Srbi.pdf Veoma ilustrativno, i stavovi i zapažanja. Sto godina kasnije i još nismo prevalili put od primitivnog do perfidnog. Ne znam šta je sledeći stepen, ali sistemski kasnimo. Budala uči na svojim greškama, a idiot ne uči ni na svojim.
  11. Koliko sam načuo, za bankarske transakcije se koristi drugačiji standard (čeksuma). No, prihvatio sam da je verovatnoća diitalne greške u prenosu oko 10 na minus skoro beskonačno. Jedino mi se ne dopada kad se umesto skoro kaže nema. Teorijska rupa se vidi iz prve i zato je efikasnije i korektnije ilustrovati brojem, što, na laičkom nivou, manje-više zatvara temu. Ako se prihvati da mreža zanemarljivo greši, reklo bi se da je eventualni izvor problema u sklonosti mrežnih elemenata (pa i kablova) analognim smetnjama koje imaju sposobnost da se provuku do tačke gde to postaje bitno. Teorijski moguće, ali nemam predstavu koliko bitno. Ono što znam, a fizika kaže, je da električarsko razmišljanje nije kraj razmišljanja, što opet može i ne mora biti bitno. Međutim, ne bih zanemario ono što uvo kaže. Moje zasad ništa ne kaže, jer nisam ni poredio ništa.
  12. Da, vredi poslušati sve što je objavljeno. Nisu dugačke liste.
  13. MAY BLITZ - 1971 - The 2nd of May [SHM]
  14. PATTO - 1972 - Roll 'em Smoke 'em Put Another Line Out + 7
  15. "I za kraj, krajnje pojednostavljena i paušalna komparacija zvuka (sve je) kompjutera i CD plejera." Nisu samo moji sistemi u pitanju. Usrednjeno je zaključak takav.
  16. Ne bih da se vrtimo u krug. Mislim da je potencijal ponuđene argumentacije ušao u zasićenje, pa bih predložio da ne ulazimo u ceđenje suve drenovine. U ovakve razmene se upuštam iz isključivog razloga da se motivišem da sebi ponešto razjasnim. Kompjuter smatram iritanntnim jer postavlja zamke i na pravcu i u krivinama. Zato ništa ne primam zdravo za gotovo pa ni lepe slike i računske rezultate. Na kraju me zanima samo slušni test koji me je prethodnom i naučio. U temu sam se uključio podrškom CD plejeru, što me svakako ne čini navijačem za nešto drugo. I za kraj, krajnje pojednostavljena i paušalna komparacija zvuka (sve je) kompjutera i CD plejera. Kompjuteru leže detalji, teksture i preciznost (što mi se sviđa), dok tečniji i zaokruženiji zvuk CD plejera više uvažava celinu (što mi se takođe dopada).
  17. 6dB jeste 6dB, ali između 6dB prvog i poslednjeg bita je 84dB. Kad se vrednosti napišu linearno, postaje jasno šta to znači. 6dB najmanjeg bita određuje minimalnu promenu vrednosti signala koju konvertor registruje. Svaki dodatni bit uvećava rezoluciju, tačnost, preciznost ili kako god to nazvali. Dinamički raspon i dinamička rezolucija su u jednom. Na istom intervalu ulaznih vrednosti 24bitni zapis ima veći dinamički raspon i sitniji korak čitanja. Dinamika se širi u dubinu, ka tihom, dok dodatni biti podižu rezoluciju, redukujući razmak nivoa za 6dB po koraku. To isto piše gore u tekstu i zato ne bih da citiram tvoj raniji post. U daljem tekstu se negira praktična relevantnost dubine bita veće od 16. Tvrdi se i da ubačeni šum potpuno eliminiše grešku kvantizacije 16bitnog zapisa. Ja sam naišao na kvalifikaciju mitigate, što bi kompromitovalo pravac argumentacije.
  18. Ako je tako, malo mi je besmisleno. Finiji korak daje preciznije uzorkovanje i bolju artikulaciju signala niskog nivoa. U dinamičkom rasponu ne dobija se ništa praktično bitno, ali u prezentaciji dinamike (makro i mikro), zahvaljujući doprinosu niskih signala, ima osnova za očekivanje. Poređenje s klikerima je neadekvatno jer 6dB može da predstavlja vrlo veliki i vrlo mali linearni korak. Ovo sam nasumično pronašao u jednom tekstu: A/D konvertor unutar mikrokontrolera se uglavnom dizajnira tako da vrši konverziju signala u naponskom opsegu jednakom naponu napajanja samog mikrokontrolera. Opseg od , na primer 0 – 5 V, se pretvara u digitalnu reč sa n-bita, gde je n uobičajeno broj 8, 10, 12. Veći broj n donosi manji kvantni nivo. Kvantni nivo je jednak najmanjem priraštaju analognog signala koji A/D može detektovati tj. to je vrednost LSB u izlaznoj digitalnoj reči. Uvećanje broja n donosi bolju rezoluciju i preciznost, ali uvećava cenu mikrokontrolera. Iskustvo pokazuje da je n=10 (rezultat u opsegu Vmin → 0 Vmax →1023) dovoljno za merenje u većini pogona i industijskih procesa. https://www.automatika.rs/baza-znanja/elektronika/analognodigitalni-konvertor-ad-konvertor.html
  19. Šta da radim, nisam sve pročitao, ali znam šta je manipulacija.
  20. Nije da mi se toliko udubljuje, ali možda i pogledam. Smisao svakog zaključka je suštinski zavisan od polaznih pretpostavki. Kako pretpostavke ne poznajem, sami zaključci me ne zadovoljavaju.
  21. Ne znam da se to radi, ali rezultat može biti samo statistički umanjena greška, što ne narušava princip. Poenta je u tome da svi pominjani formati imaju zadovoljavajući potencijal, ali ne i jednak, što potvrđuje slušni test. Konverzijom u niži format prelazi se na grešku nižeg formata.
  22. U apsolutnom smislu oversempling ne rešava, ali je efektivna praktična intervencija. Za 1541 mogu da potvrdim. Imam parkiran takav plejer, nažalost prestareo.
×
×
  • Create New...