TurboMaximus

CA 640V2 (zeznut displej) Onkyo A9010 (mala bomba) Sonus Faber Concertino Transparent žice Govorite samo o basu. Pozicioniranje ima daleko širi smisao.

Gornji primer kaže da nemam čega da se plašim. Bila bi mi zanimljiva, ali ne zbog akustike.

A jesmo li tada išta merili? Jok. Podešavanje je trajalo pet minuta, a rezultat svi čitamo isto. Nema alternative guranju zvučnika. Mislim da dobijeni rezultat ne može da preraste u univerzalnu preporuku i da je prosto posledica komplikovane prostorne situacije. Kod mene je odnos drugačiji, 1 : 1,3 ili 3 : 4 (kod Laleta je 1 : 3, da bi bilo jasnije), ali prostorija je mnogo manja i ima svoju specifičnu asimetriju, s tim što je staklo iznad vrata uklonjeno pa koristim i volumen malog predsoblja. Nikad nisam radio akustička merenja.

E, da.

Još jedan poziv za Novosađane: http://www.mojnovisad.com/navigator/09.novembar.2018.teodora-drozdik-popovic-i-federico-mosquera-martinez-id27660.html Teodora Drozdik Popović i Federico Mosquera Martinez U petak 9. novembra tekuće godine u novosadskoj Sinagogi Teodora Drozdik-Popović, mecospran i Federico Mosquera Martinez, klavir izvešće program koji se sastoji od od operskih arija, solo pesama i klavirskih minijatura. Početak koncerta je u 20 sati uz slobodan ulaz.

Piitanje je i definicije detalja. Ako se misli na uočljivost sitnica, može da se radi i o informacionoj varci. Generalna realističnost još kako zavisi od kvaliteta reprodukcije i percepcije detalja koji uopšte ne moraju biti koordinatno, vremenski, dinamički ili tonski nametljivi. Kvalitet zvuka zavisi i od kvaliteta emisije i od kvaliteta percepcije, a po pitanju drugog, zvučnik je u potencijalnoj prednosti. Ponoviću po enti put, savršeno emitovanje ne znači i savršenu percepciju. Zvučnik radi u prirodnijem okruženju i uz neophodan trud daje prirodniji rezultat. Možda je uz pomoć slušalica lakše identifikovati muvu u studiju, ali je manje verovatno da će ona zvučati prirodnije. Ako neko nije razumeo, drajver u slušalicama može i bolje da uradi svoj deo posla od onog u zvučniku, ali to uopšte nije garancija kvalitetnijeg zvuka koji je, takođe da podsetim, kreacija centra za sluh.

Blejk je sam sebi otac.

Stereo reprodukcija je pokušaj obmane centra za sluh koja, kao što znamo, različito uspeva. Slušalice to rade na neprirodniji način. Kvalitet informacije je bitan, način na koji je dostavljena još više.

Tako sam shvatio koji je smisao debelog tepiha. Da ode.

Svaki pristojan zvučnik, počev od najjeftinijih, će dati solidan 3D ako se pozicionira kako treba, što gotovo nikad nije slučaj. I drugi faktori značajno utiču. Uočljivost detalja je, u proseku, verovatno (mada se ne bih kladio) veća na slušalicama, što ne znači i bolji zvuk. Opšti utisak realističnosti je svakako na strani dobro instaliranog zvučničkog sistema, dogod smo u domenu razumnih cena. Šta rade baš top sluške, ne znam. Za zvučnike je vazduh transportni medij, za slušalice više opruga, tako da logika procesa nije identična.

Upravo sam pogledao emisiju. Nadam se da je i deo onih koji predstavu o nastajanju ozbiljnog proizvoda vuku iz forumskih tutorijala.

Svašta! Mogao je da izračuna, izmeri i napravi kako bog zapoveda, za jedno tri popodneva. Smešan čovek.

https://horz.co/2018/04/15/lavlji-dani-dima-dimni-lavljeg-dana-horz006/ https://horz.co/2017/09/12/lions-and-their-dreams-lav-kovac/ Možeš se informisati kod kolege Nomimasena.

Možda nije mislio na Tidal.

@FRLJOKA, onda se 138 ne odnosi na zvuk i teorijski može da se čuje. Greška na 3. i 24. bitu statistički je isto, ali zvučno nije. Možda je Father bio u pravu kad je zvuk originalnog fajla proglasio za najgori. Pade mi na pamet i da bi manipulisanjem klokom moglo da se postigne nešto slično diterovanju.