TurboMaximus

Potrudi se oko instalacije sistema i dobićeš višu klasu.

Zato predlažem kompromis: Postoje dva zadnja zida, prednji i zadnji.

Postoje dva zadnja zida. Jedan je iza zvučnika, drugi iza slušaoca.

@Sten Vandersteen 2ci - pravo Apogee Centaur Minor, Magneplanar SMG - malo zakošeni Apogee Ribbon Monitor, Epos ES11 - 0.5-1m iza Sonus Faber Concertino - do 0,5 iza Udaljenost od zida - 150-160. Međusobni razmak - 185-190 (od centra do centra). Samo Vandersteen oko 165.

@Delija Nisam ni ja, mada bih lako mogao. Tvoj primer nije tipičan jer si, otkako pratim, napravio misaoni troskok. Ambijent može da bude prijatan na razne načine. Ne volim da me išta ograničava i zato biram mobilna i svedena rešenja koja dopuštaju tumbanje i kombinovanje. Nemam pojma kako izgleda, ali i meni je smešno.

@Delija Naravno. Ne živim ni ja u hangaru za karfiol. Kažem da fleksibilniji, individualizovan pristup organizaciji enterijera može da da svestraniji rezultat.

Ovo je audiofilski forum i bavimo se zvukom. Kad nešto radim, sklon sam da se potpuno usredsredim. Zato, kad slušam muziku, slušam muziku. I to sam opušteniji, što je zvuk bolji, jer tada je bolja i muzika. Da li je preda mnom trendi enterijerski prizor, ni najmanje me ne znači. Manje pomodno kopirački pristup organizaciji prostora, okrenut realnim individualnim potrebama, pružio bi više zadovoljstva, uz više mogućnosti. Nažalost, to je više stvar borbe s karakterima nego s prostorom i van je zone mojih interesovanja. Svakako, postoje i objektivno komplikovane situacije. Ne dovodim u pitanje ničije potrebe, pogled na sopstvenu svakodnevnicu i pravo da povuče crtu po volji. Ali, ako ga zato svrbi, pa, neka se češe.

Zakretanje zvučnika dominantno zavisi od zvučnika. Neki su pucali pravo, neki jedva zakrenuti, neki pravo u uvo. Nijedni ispred nosa. Između, a u ravni zvučnika, ne bi trebalo ništa da se nalazi. Na poziciji iza može (nikako kutijasto i nikako zatrpano) i možda će poboljšati fokus. Visina objekta je bitna jer utiče na visinu zvučne slike. TV tamo nikad nije boravio. Inače, svaki predmet je sekundarni izvor zvuka i ništa ne treba da iznenadi. Imam dosta stakla po zidovima: slike, stakla na vratima. Boji zvuk, ali u kojoj meri, ne znam. Nemam dovoljno ćebadi. Edit: Ubačena reč dominantno.

Mahnitanje basa poslednji put sam imao sa AR90, u sobi 3,4 x 3,6, plus budžak. Prebacivanje na naspramni zid i tada iznuđeno izvlačenje u prostor, desetkovalo je eksces. Nakon AR-a vratio sam se na početni zid, ali sa zvučnicima izvučenim na 1,5. Činjenica je da se otad držim zvučnika koji seku na 45-55Hz, ali bilo je izuzetaka - Vandersteen 2ci i mali Karan (mislim da je išao ispod). Čujne amomalije u basu i danas postoje, ali se drama nije ponovila.

Obrazlažem princip. Slušam džez, klasiku, rok, elektroniku... Što se elitizma tiče, ima ljudi koji odbiju poziv na slušanje kad čuju kakav (nesnobovski) sistem slušam. Treba razumeti da dobar zvuk ne može prosto da se kupi ili da se dostigne prečicom.

Ne pravim nauku od podešavanja sistema. Pomeram i slušam. Uvažavam svaku realnost, a jedna je da DSP principijelno ne rešava problem. Nisu problem modovi, već rezonance. Rezonance se izbegavaju odgovarajućim pozicioniranjem, što, da, ima veze s popularnim tačkama. DSP ne ukida karakter rezonance, samo umanjuje efekat. Nažalost, karakter je ono što smeta (otegnut, zaukavajući, glindžav ton). Poenta je ta da u neuslovnu instalaciju nema svrhe previše ulagati.

DSP, korigujući direktni odziv zvučnika, manipuliše pobudom akustike u vijanju kompromisnog kumulativnog odziva koji je ko zna kako profilisan. DSP ne može nezavisno da tretira direktni odziv i refleksije u kontekstu klasične dvokanalne reprodukcije. Odnos direktnog odziva i prostornih refleksija (intenzitet, prostorna raspodela, usmerenost) ključan je za uspešno mentalno dekodiranje zvučog zapisa u dvokanalnom formatu, odnosno razlučivanje direktne i ambijantalne komponente. Direktni odziv zvučnika i prostorne refleksije pobuđene reprodukcijom nisu isto što i direktna i ambijentalna komponenta zvučnog zapisa. Prirodni postupak podrazumeva pažljivo pozicioniranje zvučnika i slušaoca i odmeren akustički tretman slušaonice, sve prilagođeno aktuelnom sistemu. Elektronsko korigovanje odziva samog sistema teorijski može da bude koristan alat, ali ne u bilo čijim rukama. To ne bi imalo previše veze s kresanjem pikova i punjenjem dipova.

U klasično koncipiranom stereo sistemu DSP je koncepcijski stranputica. Ako pomogne, to je više znak za uzbunu.

Samo da napomenem, DSP na slušalicama i u prostoriji su potpuno različiti događaji.

Koža se ponaša i kao membrana.