TurboMaximus

Art Ens... je svirao i na Spensu, ne sećam se godine. Daglasov nastup je jedan od najboljih na NS Jazz festivalu i nije bio toliko fri koliko se činilo. CD poslušam ne ređe nego mnoge druge. Fri i kolektivnu improvizaciju, što je, koliko god dekadentan bio, najprogresivniji pravac u današnjem džezu, slušao bih mnogo češće da nisam okružen gnjavatorima. Klasični džez stilovi su istrošeni. Novokomponovani bap me zanima koliko i novokomponovani barok. Naravno, klasike džeza slušam. Džez je imao svoje zlatno doba koje sumnjam da će se ponoviti. Ono što ga karakteriše, sviranje "van osnovnog ritmičkog pulsa", ali i ne samo to, je direktna brana masovnoj popularnosti.

Beskonačno u prirodi ne postoji, što se može uopštiti i na geometrijske ili topološke idealizacije. Matematički da, ali uzorkovanjem kakvo se praktikuje ne. Uzorkovane vrednosti imaju grešku, a rekonstruisana kriva je približna, ali ne i identična početnoj. Praktično pitanje je koliko je to bitno? Zavisi od individualnog uva i stava.

Ako ti je do retro izgleda, imaš novo za 250E - ONKYO A9010. Ja sam ga uhvatio na akciji za 200. Ima optički i koaksijalni digitalni ulaz i mm fono. Zvuči izvanredno.

a) Glupost. b) NN su interesantni, ali su, ako se ne varam, preko 500E.

JEF LEE JOHNSON, SONNY THOMPSON, MICHAEL BLAND - 2001 - News from the Jungle

FUZZY GRASS - 2017 - 1971

Pravi Hi-Res i treba bolje da zvuči. Prošli su mi kroz ruke originalni masteri i konvertovani u niže rezolucije. Ali, cd plejer nije za otpisivanje, pod uslovom da mu se posveti jednaka pažnja kao gramofonu.

Prethodnnih meseci mi se ponovo probudilo interesovanje za rok i slično šezdesetih i sedamdesetih i evo jednog primera: NICK DRAKE - 1968-69 - Five Leaves Left NICK DRAKE - 1970 - Bryter Layter NICK DRAKE - 1971 - Pink Moon

Moji.

Sinoć smo se kod Toze ozbiljno poigrali postavkom sistema. Njegova soba je specifične i pomalo čudne , ali ipak zahvalne akustike. Nemam sad vremena za detaljisanje pa ću samo reći da je ovo jedan od boljih sistema koje sam čuo. I dalje sam sumnjičav prema jednoj komponenti, biće još posla oko pozicioniranja zvučnika, treba proveriti i reakciju stalaka na podloške i punjenje (nisam pitao), ali ovaj sistem radi neke stvari koje se ne čuju svaki dan. PMC su se pokazali kao vrlo osetljivi na pozicioniranje. Zvučna razlika između lošeg i dobrog je ogromna, što bi svaki (potencijalni) vlasnik trebalo da ima u vidu.

Ne fali mi, ali ponekad se naslonim.

Prvo slovo.

I ja sam slušao s D monoblokovima. Blagi nalepljeni visokotonski šum se čuo sa rezancima. S originalima ga nisam čuo. Sredina je imala karakter u boji koji ne srećem često pa me i nije iznenadilo što je unutra po cev. Na mene je sistem ostavio vrlo dobar utisak, daleko najbolji na sajmu. Zvuk je imao integritet, zaokruženost i opšti kvalitet. Nemoguće je na osnovu pola sata slušanja upoznati bilo koju komponentu. Ne znam čime bi kompletnije iskustvo rezultiralo, ali to je jedina soba u kojoj sam se zadržao s do kraja očuvanom radoznalošću. Dayens i Esse (cena) su npr. imali probleme (verujem eksterne) koji su, kod prvog na momente, a kod drugog u celini, remetili inače dobar opšti utisak. U svakom slučaju, sve je to bilo za dve, tri ili osam klasa bolje od nekih nafuranih sistema, od kojih mi jedan liči na najobičniju prevaru.

S kojim pojačalom si slušao?

I kad će naučiti da ne dolaze s neusviranim spravama? Mada, to je odličan izgovor.