Nomimasen

Kupio sam Audeze LCD-2C juče. Usviravaju se bez predaha. Za koji dan pišem, posle prvog pravog slušanja. Na prvu, takvu teksturu i rezolutnost u srednjima sam samo mogao poželeti. Mislim da je i tek najava onoga što dolazi. Bas je posebna priča, deluje. Kofer u kojem dolaze i ukupna izrada su jasan nivo.

Da, otvorena konstrukcija je poželjna.

Zaintrigirale su me LCD-2 Classic, otvorene. One bi se nekako uklopile u (dobrano nategnut) predviđeni trošak. Međutim, ako je sredina kao na većini *savremenih* slušalica, nije dobro. Krto, napadno, sterilno. Gore zrnasto. Grado 325e razmatram i izvesno sve više naginjem njemu ili RS1e. Filip potvrđuje sredinu. Važni su mi krajnje rafinirani visoki, bez zrna i prskanja. Dole da se spuštaju prilično, bez napadnosti u višem basu. Sredina mora biti sočna, karakterna, čista i prozračna. Beyer DT900 Pro X sam uzeo u obzir, takođe. Svaki komentar je od velike pomoći.

Da li je neko imao priliku slušati neki od Audeze modela?

Odlično je što si nehotice skrenuo pažnju i na Anteloper. Jeff Parker je to, sjajan igrač. Preporučujem njegove solo albume. Maupin zvuči sjajno. Drži se. Veliki prostor koji se može zapaziti na ovom albumu je fino primenjen digitalni reverb visoke klase. Podseća me na kombinacije nekih hardverskih i softverskih rešenja koje i sam koristim.

Hvala na preporuci! Danas ću poslušati ceo. Sjajna selekcija. Josephson mikrofoni su izuzetni. Želeo bih imati prilike raditi sa njima, ali su prlična retkost u ovim krajevima. Iz onoga sto znam - mek i izuzetno sadržajan zvuk. Neumann KM84 je posebno u verziji iz sedamdesetih divan mikrofon, bujni srednji, jako lepa karakteristika koja zvuk u odnosu na pozicioniranje čini u potpunosti prikladnim za dati miks. Veoma rafinirani visoki. Schoeps MK5 - skoro sam snimao koncertni klavir sa njima. Verovatno najbolji primer muzikalne otvorenosti I rezulutnosti medu savremenim mikrofonima. U snimanju kamernih i simfonijskih orkestara su danas standard. Svi navedeni mikrofoni su cenovno prilično visok rang, takođe.

Ovo je dobar primer. Kako bismo opisali zvuk ovog albuma, šta ga čini zvučno zanimljivim?

E, ta boja baš. Neuporedivo. Zanimljivo je kako se nametne taj parametar i koliko ubedljivo dolazi do izražaja. Pominjali smo boju ovde već. Vlada je pomenuo kako smo često izloženi monohromatskom zvuku i sa tim se slažem.

Istina, solo instrument poput čela postavlja pred sistem mnoge zahteve. Preporučujem uvažavanje ove izvedbe. U mom slučaju, doslovno da je isključila želju za bilo kojom drugom. Ne znam šta ovaj čovek ovde čini, teško mi je da objasnim. Nigde drugde to nisam čuo.

Slažem se. Pomogla, ne samo sada.

Tačno tražim fotografa! Zahvaljujem.

Dodao sam u prethodnom postu u editu, bolje da ponovim - kako biste vi okarakterisali zvuk tih 10cc albuma iz sedamdesetih?

Jedan od baš velikih uticaja. Sheet Music i How dare you? od 10cc su albumi za sva vremena. Udžbenici. Zvučno su primerni, prikaz toga šta je u domenu nadahnutog i vrcavog 70s roka moguće. U okviru teme, opisao bih zvuk tih albuma kao taminji i sočak. Sa dosta snage i dinamike. Kako biste ga vi okarakterisali? Njihov zajednički rad u sopstvenom studiju (Strawberry Studios) je izrazito inspirativan. Toliko posvećenja ostavlja bez daha. Sjajno je da ste ih pomenuli! Hvala na preporuci, Consequences nisam slušao.

Kako je to obavljeno, voleo bih da se ponovo uključim u razmenu mišljenja u duhu koji uvažava i poštuje druge. Hvala većinskom članstvu na razumevanju i izvinjavam se na off-u.

Jedan istaknutiji član ovog foruma mi je uputio privatnu poruku koja me je povukla da zaboravim na jučerašnji impuls, koji je imao i veze sa činjenicom da dva sata nisam mogao da uspavam dete. Elem, u rad koji ti se toliko kriminalno nije dopao sam uložio pet godina života, napisavši svaki ton te muzike, otpevao sam i odsvirao sve što sam umeo, producirao i imao mudo da objavim taj album. Šta si ti uporedivo u životu izneo, objavio, stavio svoje ime iza toga? U potpunosti prihvatam da se mnogima muzika neće dopasti, ali prosere te vrste koji obezvređuju nečiji trud i diskredituju nečiji rad samo zato što osećaš da sam te nagazio time što sam se pre osam godina drznuo da čujem nešto što smatraš nečujnim i što ti generalno idem na nerve jer ne prihvatam tvoje tehnicističko nadmeno prosvetljivanje - govori mi dovoljno o tebi kao čoveku uopšte. Da nisi znao da je rad moj, dočekao bi ga svakako drugačije, to je bar svima jasno. Svakako si svestan da za sve ono što ti diskredituješ, postoji mnogo više njih koji to isto vrednuju i poštuju. Iako im možda nije sve toliko dopadljivo ili zanimljivo. Ideš sada na MASTAN ignore. Imao sam susreta u životu sa tebi sličnima. Nećeš postići ono što bi najviše voleo.

Ova tema je bila okruženje vrlo uspele diskusije, dok se nisi ti uključio. Napuštam ovaj forum, zauvek.

Da li bih mogao da zamolim za buduće izostavljanje bilo kakvih waveform prikaza u ovoj temi? Bavimo se opisivanjem onoga što čujemo. Mislim, dosta je slikovitih prikaza sa tvoje strane za tri života, a možda ostane i za četvrti.

Vrlo dobro sročeno. Iz tog razloga si kod mene slušao (jedini) radni sistem koji je i muzički. Da. Upravo je sprega sistem-prostor neophodna da bi se neki instrument predstavio zvučno. Predpostavka da je moguće ukinuti tu interakciju, i sa nivoa opšte neutralnosti rekreirati muzičku izvedbu, osuđena je na propast. Zaista, sve je mnogo složenije od toga. Sistem i prostor u kom je postavljen je ekstenzija zvučnog zapisa muzike i bez tog prostora je re-kreacija muzičke izvedbe veoma nepotpuna. Naš sluh to naprosto potražuje.

Pitanje je odlično. Smatram da je unošenje izvesnih zvučnih primesa u reprodukciji daleko od veštačke intervencije. Nužno je. Predpostavljena idealno neutralna reprodukcija je kamen spoticanja koji je u stvarnosti nepremostiv. Faksimil ne postoji. Stvar je značajno složenija od toga. Posebno je destruktivno uzimanje neutralnosti kao preduslova za kvalitetnu produkciju ili reprodukciju. Šta je uopšte neutralnost u okviru fizičke stvarnosti? Sve ono što zvučnoj prezentaciji tokom reprodukcije donosi kvalitete koji obezbeđuju više muzike i jezgrovitiji utisak prilikom ili posle slušanja - u redu je. Čak i kada to značajno odstupa od onoga što sam ja čuo na svojim ne-studijskim monitorima, na kojima radim poslednjih desetak godina. Tokom rada, prilikom miksa recimo, namera se svoji na primenu rešenja koja će omogućiti da na što širem spektru sistema za reprodukciju muzička izvedba i sve njene specifične karakteristike dođu što je više moguće do izražaja.

Pre svega, drago mi je da je diskusija u ovoj temi nastavljena. Smatram da je nivo veoma visok i da su svi značajno doprineli, deljenjem svoje perspektive ovde. Sabiram utiske i neke misli. Imao bih šta da priložim i sam, kao neko ko je i sa jedne i sa druge strane studijskog stakla, da tako kažem. U više uloga.

Delim utisak, u potpunosti.

Dobro, tu karakteristiku nisam ispitao, šta se zbiva posle cele flaše.

Uočavam da je flaša lepo otpražnjena.

A zašto, gospodin, imate taj podučavajući ton u svakom postu koji napišete na ovom forumu? Mislim, kako ne počnete da popuštate sa godinama?

Kako ovo razumete?