Dražo

VBS viljuske, kao i kod tebe.

Neko dok slusa muziku, uziva uz isijavanje lampi, a neko uz kaminsku vatricu, dok napolju sneži… Btw, novi zvucnicki kablovi ubaceni u sistem. Ustvari, to su kablovi od VBS monokristalnog bakra, koje sam pravio pre nekih 2 godine, i koje sam sada prepakovao, unapredio… U pitanju su zice punog preseka u nekoliko razlicitih debljina, ukupno po polaritetu 6,75 mm2… Uradjena je ozbiljna izolacija vodova sirovom netretiranom svilom (preko 3 mm2 debljina izolacionog zida), uz ozbiljan antivibracioni tretman vodova (i kabla u celosti), trostruku zastitu od RF smetnji… Pokusaj da se kablom postigne mala otpornost, niska kapacitivnost, sto manja induktivnost, i sto manji uticaj skin efekta, a po nekim opstim preporukama kojima je moguce uticati na navedene karakteristike. Nece sigurno biti nekog merenja, ali sam zadovoljan dosadasnjim zvucnim utiscima (iako ce biti sigurno jos promena tokom perioda usviravanja). Pa moguce i da sam “ubo” neke solidne vrednosti…

@boki78@TurboMaximus Ne znam koliko je moje iskustvo merodavno, s obzirom da se pomenuti sistem nalazi u radionici (koja je ujedno i pomocna dvorisna kuhinja), gde se muzika retko slusa iz sweet-spot-a, i gde se gotovo uvek slusa (pozadinski) dok radim nesto drugo. Mada, istina je da sve to jako lepo zvuci, i da nema audiofila kog nije impresionirao zvuk tog skromnog sistema. Zasluge za takav zvuk bih pripisao: - zvucnicima (Spendor SA1 mini monitori, iz 80 i neke) - resiveru (Saba 9240, iz 70-tih) - stalcima (SF klonovi u izvedbi Save Velikinca) - poziconiranju zvucnika Izvor i kablovi nisu vredni pomena, tu su samo da sviraju/spajaju. Prostorija je povrsine 4x2,35m (sistem stoji na kracem zidu), uz kosi plafon (levo je visina 2m, desno 3m). Dole su plocice, na plafonu lamperija, levo i desno gips (ispod gipsa mineralna vuna i blok). Prostorija je napunjena raznim namestajem (vidi se na slici ispod, a ne vidi se kuhinjski namestaj koji je iza mene dok slikam). Razmak izmedju kutija je 140 cm (i nisu na sredini zida, vidi se na slici ispod), visina stalaka je 63 cm (plus 5cm alu kuglicni spajkovi (3 kom) na kojima stoje kutije), zvucnici su odmaknuti od prednjeg zida 80 cm, i 30 cm ispred police/sistema, zakrenuti blago ka unutra, mozda tek nekih 5 stepeni... Tonske karakteristike sistema nisu bitne za ovu temu (a inace ne previse ni meni, barem ne u ovom sistemu), ali bih istakao izvrstan stereo, kao i scenu, koja ima solidnu dubinu, i sirinu van okvira zvucnika. Od svih tretmana oko pozicioniranja zvucnika, najveci uticaj (na stereo i scenu) su imali udaljenost od prednjeg zida, odnosno zakretanje zvucnika. Najmanji uticaj su imali centriranost, odnosno visina kutija (svojevremeno sam probao i nekoliko drugacijih stalaka). Ne znam koliko pomaze ista od napisanog, ali reko’ da odgovorim kada me vec pomenu Turbo.

Posalji Slobi mejl, sa upitom za zvucnice, pa ce ti poslati pregled svih zvucnica iz ponude, sa pratecim cenama (izmedju ostalih i za Hana zvucnice). Dosta toga ima i odmah na stanju. Takodje racunaj na ozbiljne rabate, po cemu je Sloba narocito poznat, uz vrhunsku susretljivost i poslovnost. Saradjivao sam sa dosta njih koji imaju "usminkane" ponude sa sve cenama, sajtove, hvalospevi na sve strane... Medjutim Slobi nisu ni do kolena, kada je poslovnost u pitanju, i na kraju krajeva, trenutna dostupnost artikala.

Evgeni Doga - "Cigani lete u nebo" (Евгений Дога – "Табор Уходит В Небо") Ne pamtim kada sam jedan vinil slusao nekoliko puta uzastopno, kao sto je ovaj. I mogao bih jos, da mi nije pomalo zao vinila (neko nekada rece da vec dva puta uzastopno slusanje AB strana ostecuje vinil, jer se isti prilicno zagreva od tolikog konstatnog trenja...). Elem, u pitanju je izuzetna muzika iz antologijskog ruskog filma "Cigani lete u nebo" (iz 1975. godine), koju je komponovao i aranzirao nista manje legendarni istocnoevropski (moldavski) kompozitor Evgeni Doga, u izvedbi Moskovskog filmskog simfonijskog orkestra, Moskovskog kamernog hora i gitarskog ansambla (njih cetvorica). Slusao sam album prvo na strimingu, medjutim to jednostavno ne moze da se meri sa kvalitetom reprodukcije, i povrh svega kvalitetom dozivljaja koji donosi ovaj vinil. Nije u pitanju samo rekreacija scene i ambijenta, vec donosenje emocije kojom je nabijena svaka kompozicija. Ovo mi je prvo iskustvo sa originalnim ruskim "Мелодия" vinilom, pa ne znam da li je do njegovog produkcijskog i proizvodno-tehnickog kvaliteta. Ako jeste, svaka im cast! A ako nije, svaka cast umetnicima! S tim da treba pomenuti da je moj primerak exportno izdanje, pa moguce da je za zapad radjeno najkvalitetnije moguce (u odnosu na izdanja za istok). Sve u svemu, kratko receno - ovo je pravo remek-delo, koje svaki ljubitelj MUZIKE i vinila (ali i audiofil) treba da ima u svojoj kolekciji, bez obzira na zanrovske preferencije. Ovo je jednostavno van svake konkurencije! P.S. Dok nisam cuo ovaj album (na vinilu), za mene je referenca za dozivljaj slusanja filmske muzike sa vinila, bila Bregoviceva muzika za "Dom za vesanje" (first press vinil, Diskoton/Kamarad iz 1988. godine). Nema tog gosta u "monokristalnom hramu", kom nisam pustao ovaj vinil, i pre svega "Scenu Djurdjevdana na reci". DZV jeste i dalje ta neka referenca, medjutim "Cigani lete u nebo" su ipak klasa iznad. I pri tom, "Cigani lete u nebo" je originalna muzika, dok je Bregoviceva skoro pa plagijat moldavskog umetnika - jasno se to cuje kada se poslusaju oba vinila, s tim da je original odsviran 1975., a DZV 1988.

Tuzan sam, mnogo tuzan... Bio si sinonim za hrabrost i upornost, olicenje iskrene dobrote, i nadasve zivotne vedrine kojom si zracio, iako je zivot bio vrlo surov prema tebi... Ostaces zauvek u mome srcu, Dragance, mili Brate moj! Pocivaj u miru, i neka te andjeli cuvaju...

Zavrseni (i usvirani) novi strujasi - za snagas, filter, dac i cdp. Duzine su od 1,3 do 1,5m. Na bazi VBS zice (50%), uz jos neke druge egzoticne zicke (50%). Ukupan presek 25 mm2 (L+N). Shuko/iec pinovi su VBS monokristal. Sirm je kvalitetan trostruki. Uradjen je ozbiljan antivibracioni tretman vodova. Uz jos neka originalna konstrukcijska resenja, koja su plod mog experimentisanja sa strujasima, poslednjih pola godine... Vec sam ih slusao u mom sistemu, ali pojedinacno, kako sam koji zavrsavao. Donose ooooozbiljan napredak u odnosu na stare strujase, koje napravih pre 2-3 godine. Danas ide generalno ciscenje sistema, pa ih sve ukopcavam. Verovatno zauvek, kada su u pitanju strujni kablovi gore pomenutih uredjaja. MOJE usi nisu cule bolje, barem ne u cenovnom rangu koji zalazi i u cetvorocifrene EUR iznose. A stari strujasi. Pa oni ce svi na remont. Puno toga tu ima sto nije dobro, i sto bi trebalo ispraviti. Svakako se rasturaju sve do gole zice, pa cemo videti sta i kako dalje. Mozda zamrzivaci dobiju skromniju verziju audiofilskih strujasa (od zice iz starih), primetio sam (dok sam usviravao ove nove primerke) da smrznuto meso po odmrzavanju ima neke nove neodoljive note ukusa i mirisa... 😂

@Willi Studer @Borko Zadnjih par godina, barem 2-3 puta je emitovan njen intervju u emisiji "Kon anima" na Radio Beogradu 2 (subotom u 8.00 ujutro). I svaki put sam uzivao kao da ga slusam prvi put. Poslednji put u februaru ove godine. Mozete emisije poslusati na linkovima u nastavku: https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5112405/milka-stojanovic--1-deo.html https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5120058/milka-stojanovic---2-deo.html

Da pisem nesto o ovom legendarnom albumu zaista bi bilo neukusno, pored recenzije koju je napisao Svetolik Jakovljevic, jedan od doajena dzez muzike na ovim prostorima. Recenzija je na slikama u nastavku. Ja mogu samo reci da tesko mozete potrositi bolje 2-3 crvene, koliko kosta ocuvan primerak ovog remek dela! Vokalni Kvartet Predraga Ivanovića – Pod Sjajem Zvezda

Recimo, kada bi sada u bilo koju od aplikacija ukucao standard "Nature Boy", uz izvedbi Rickie Lee Jones (album Pieces Of Treasure iz 2023.), siguran sam da lista slicnih pesama ne bi odgovarala onome sto bih voleo u nastavku te pesme da slusam (sa fokusom na takav stil i aranzman, sa oud-om i drugim zicanim istrumentima, nacinom izvodjenja i vokalom, ekspresijom...). Btw, to je ujedno i preporuka za slusanje:

Pa da, upravo to sam i pitao jos u petak, zna li neko za tako neku aplikaciju. Znajuci (uglavnom) unapred da postojeca resenja ne resavaju takve audiofilske zelje.

Hvala @somilenko! Preslusao sam prvih 20 pesama sa liste, zakljucno sa Brazilian Like (uz preskoke nekih ociglednih "uljeza" na listi). Sta reci, sem da na ovom uzorku od 20 pesama nisam nasao ni jednu koja bi bila i slicna numeri "Ohrid". Po tempu ni jedna od preslusanih. Po zanru jos i po koja (jazz), ali po stilu ipak ne. Swing ne, ska nikako, takodje ni etno, a narocito ne arabian etno (neke od pesama sa liste su iz tog nekog miljea). Neke su cak i ocigledni funk. Po geografskom poreklu pokoja odgovara (Ohrid = Makedo = Skopje = VlatkoStefanovski ...), ali ko je to uopste i trazio... Itd itd. Ne mogu da se setim svih razlika, dok zajednickih dodirnih tacaka ne vidim. Ok, postoje, ali sustina mog pitanja nije bila u tim dodirnim tackama definisanim tag-ovima (iliti tehnickim informacijama u fajlu). Sustina je u dodirnim tackama u muzickom smislu. Recimo, "Ohrid" je live nastup, i to donosi potpuno drugaciji utisak u odnosu na studijska izvodjenja pesama sa Spotify liste. Klavir je snimljen tako da je u kompoziciji u prvom planu (studijski snimak sigurno ne bi tako zvucao). Ne znam koji je bpm, ali jeste neki sporiji (moze se to i izmeriti, i to moze biti jedan od parametara za kreiranje listi, kao sto rade one profi DJ aplikacije, kada slazu numere po bpm-u...). Pesma je odsvirana na akustickim instrumentima, a ne uz pomoc ritam masina (sto se cuje u nekim od onih 20 preslusanih), ili na sintijima.... U pesmi "Ohrid" ne postoje duvacki instrumenti, a nekima od ovih sa Spotify liste, truba ili saksofon prze "do daske", drugo nista se i ne cuje.... Itd. Sve u svemu, algoritam Spotify-ja ne radi ni blizu dovoljno da bi ispunio ono sto sam imao na umu. Ostaje sada na Roon radiju da se dokaze. Posalji kada stignes, u istoj ovakvoj formi, pa cu opet izanalizirati.

Izuzetan afro-persijsko-arabijski jazz&folk, odsviran na pregrst instrumenata (klavir, kontrabas, akusticna gitara, perkusije&goblet, lyra, rebaba, kora…). Da malo razdrmate membrane drajvera, produvate visokotonce…

Ubedili ste me da se malo vise posvetim temi Roon-a. Javljam sta sam odlucio, kada se malo poigram, verujem da postoji neka probna trial verzija. Da ne zagadjujem temu offtopic-om. Zahvaljujem!

@InSidesSiguran sam da bih bio prezadovoljan mogucnostima koje pruza Roon, i verujem da aplikacija pruza daleko vise od mog trenutnog poimanja, na osnovu par iscitanih redova. Narocito u organizaciji lokalne baze albuma, odnosno Tidal i Qobuz favorita. U tom smislu, ozbiljno cu je uzeti u obzir, ako osetim preku potrebu, pre svega za takvim organizacionim konforom. Medjutim, moje trenutne slusalacke sesije ne podrazumevaju random liste (sem Radio Beograda 2, koji slusam non-stop, ako ne slusam neki drugi izvor), vec iskljucivo ciljane albume, na vinilu, cd-u ili u fajl formatu. I vrlo vrlo retko mi se desi da ne znam sta cu da slusam. Ne kazem da preporuka nije dobro dosla, ali isto tako volim i da utvrdjujem gradivo slusanjem onoga sto vec posedujem (na cvrstom mediju), odnosno onoga sto imam "obelezeno" medju lokalnim ili cloud fajlovima. Istrazivanje nove muzike uglavnom sprovodim tako sto se fokusiram na jednog izvodjaca, i u par dana preslusavam njegovu celu diskografiju. No, sve to nisu argumenti protiv Roon-a, vec naprotiv - verovatno razlog vise za koriscenjem, jer bi mi on sigurno moje slusalacke navike i olakasao... Nego, hajde da uradimo brzinski test? Povod za moje pitanje jeste numera "Ohrid" sa albuma "11 razloga za" Vasil Hadzimanov benda. Pa, moze li neka brzinska lista pesama koje bi bile slicne numeri "Ohrid", po zanru, ritmu, aranzmanu, ambijentu...? Ako lista bude to sto sam negde ocekivao, odmah kupujem Roon. @DelijaDa, kao sto na pocetku ovog posta napisah, verovatno nisam pazljivo iscitao, niti dobro razumeo. Hajde za pocetak da krenem od male pokazne vezbe sa Ohridom...