anubisgrau

Saving the world from Ordinary

Recommended Posts

Ova tema je po zamisli Superfija trebalo da se zove Saving the world from Solid State, ali sam ipak dao drugo ime koje neće inicirati nesporazume između ljudi koji imaju isti cilj, da stignu što bliže srcu muzike. Ovde će možda više biti priče o zanimljivim cevnim uređajima, njihovoj primeni, zvučnicima koji se slažu i dobrim filozofijama zvuka koje su danas generalno marginalizovani ali tema svakako nije anti-solid state jer bih u tom slučaju prvo pljunuo na sebe i pojačalo koje nikada neće otići iz moje sobe - Hiraga L'Audiophile 20, za mene najbolji tranzistorac ikada napravljen, kao i niz drugih dobrih uređaja koji ne rade na cev. Nadam se da se razumemo.

Idemo na posao.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rekao sam da je inspiracija što sam nabasao na zanimljiv par novih konstruktora na sceni,  Ukrajinac Mišo Mironov koji živi u Varni u Bugarskoj, mislim da je izbegao nakon ruske okupacije dela njegove zemlje i njegov bugarski kolega Janislav Jankov. Njihova radionica tj brend se zove Audio Antiquary, do sada su izbacili preamp, izlazni amp, RIAA sekciju i SUT. Uredjaji su prepoznatljivi vizuelno po drvenim kućištima od debelog špera, vrlo jednostavno, elegantno i za moj ukus jako lepo. Organska tekstura drveta verovatno ide sa karakterom zvuka. Konkretni nazivi uređaja su: Wooden Pre, Wooden Amp, Wooden Phono i Wooden SUT. Priprema se i Wooden Speaker za kompletan sistem. Bukvalno svaki detalj ovih uređaja, proizvod je dugog i temeljnog rada kakav više ne postoji u ovoj industriji. Posvećenost tradicionalnim rešenjima naspram komercionalnih, samostalno motanje svih transformatora i prigušnica od strane njih dvojice, vernost topologijama u kojima nema prečica, slušni odabir bukvalno svake pasivne komponente i dugotrajno "uštimavanje" svakog uređaja. U pitanju su male serije uredjaja koji se rade po narudžbini po ceni od 3 (Pre, Phono) do 4 hiljade (Amp) evra u zavisnosti od konkretnog modela, što smatram izuzetno povoljnim za ovu vrstu manufakture i pristupa. Uređaji idu van uobičajenih kanala propagande i distribucije, nema nikavih forumskih naduvavanja i sličnog. Uglavnom vrlo zatvoren krug posvećenika jednom vrlo specifičnom zvuku koji je duboko posvećen sačuvanju organskih kvaliteta reprodukcije: tona i dinamike.

Uređaji su dugo i natenane razvijani, bez ikakve namere da se od toga pravi biznis već da se napravi savršen produkt. Nikakav mambo džambo, nameštene recenzije kod influensera i slično. Mišo Mironov i Janko Jankov su već duže vreme deo jednog paralelnog univerzuma koji se malo sklonio sa industrijske površine audio sveta u underground u kome i dalje vladaju neki drugi principi. Među njihovim velikim poštovacima su Oleg Rullit, Markus Klug (najveći nemački reformator Altec škole horni) i niz drugih posvećenika. Nemam sumnje da je pred njima velika budućnost. Ovakvih ljudi nema, i kada se pojave (Thomas Mayer) vrlo brzo skliznu u biznis i marketing. Nekima se cela stvar smuči pa se povuku (Peter iz Tribute Audio).

Na Facebooku su ovde: https://www.facebook.com/audio.antiquary/, mislim da nemaju sajt kao takav.

Nisam imao prilike da ih čujem ali ću možda naredne godine do Varne da se lično  uverim u to što rade. Za sada o kvalitetu uređaja sudim na osnovu dobrog glasa koji se daleko čuje i toga u kakvim su se sistemima zadržali i koga su sve do sada izbacili (poslednje, Thomas Mayer pre sa 10Y i Thomas Mayer RIAA sa D3a iz sistema baziranom na GOTO hornama)

Evo nekoliko slika, da na preterujem sa dužinom za prvi post. Pisaću više o specifičnostima uređaja u budućim javljanjima.

Wooden Pre:

30703734_2147097151975339_36573758625423

 

Wooden Amp

36715012_618469115201287_650479368279162

 

Wooden Phono

29594824_565435283838004_739948973093641

 

Toliko za početak....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poprilično se osećam zadovoljno, kada pročitam, da jedan hardcore lampaš lover, Hiragu postavlja na respektabilan nivo tranzistorske konstrukcije.

Kao vlasnik unikatnog primerka Hirage, izvanredno i vrlo opsežno modifikovane konstrukcije, mogu samo da se složim i potvrdim zvučni kvalitet ovog snagaša.

U planu je izrada suptilnog cevnog pretpojačala, koje se oslanja na ECC88 lampu, respektujući koncept maksimalnog minimalizma u konstrukciji, sa korišćenim ručno motanih prigušnicama u filtraciji napona ...

Ne pitajte za detalje konstrukcije, jer ih ne znam niti sam sposoban da ih prenesem, ali prvi slušni test je prošao apsolutno uspešno, ispunjavajući sve visoke kriterijume koje moj dragi prijatelj konstruktor i ja postavljamo u procesu evaluacije.

Nije ništa što je uskoro na vidiku, ali govori o jednoj lepoj budućoj vezi lampe i tranzistora u harmoničnoj simbiozi. :wub:

Evo i prisećanja na gostovanje mog dragog prijatelja u Šćepinoj emisiji i njegov opis poslednjeg upgrade-a Hirage koji je radio za mene, sa kratkim osvrtom na koncept i logiku u izvedbi poslednje modifikacije.

Isečak počinje na 2:38:48

 

PS: Na 10:52 dodatno govori o Hiragi i modifikacijama na njoj.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Podržavam temu!

Iako trenutno nemam ni jednu lampu u sistemu, imam ideju da kada mi se ceo ovaj hifi popne na vr' nečega uzmem neki SE lampaš, neke odgovarajuće zvučnike i zaboravim na "vernu reprodukciju"...

Ima li neko ideju nekog cevnog preampa sa balansiranim ulazima i izlazima? Podrazumeva se da je i konstrukcija balansirana, a ne kvazi balansirana :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Wooden amp je užasno jednostavan. Kratak put signala koji se vidi na poziciji ulaznog kontektora, drajver i izlazne cevi, izlaznih trafoa koje je ručno motao Mišo Mironov. Poslednji put sam ovu "kratkoću" video na domaćem terenu, kod Maričića na njegovom Teresonic 300b lampašu na kome ulazni konektori stoje bočno pored ulazne cevi, a ne pozadi.

Iznenadio sam se kada sam otkrio da su prvi primerci stigli do respektabilnih audiofila u Evropi još 2016 a da su ipak ostali skrivena tajna. Ipak uređaji su danas širom planete, poslednji izveštaj stigao je sa Filipina. Manje više svuda pojačalo i uređaji gone horne, na slikama dole Altec u izvedbi i modifikaciji Markusa Kluga koji je već duže vreme referentna tačka za drvene verzije altekovih multićelijskih horni kojima se delimično smanjuje neželjena rezonancija originalne livene horne, uključujući tu i njegovu mikrohornicu za verzije dual concentric drajvera 604. Ali o njemu neki drugi put na ovom mestu.

Kao driver korišćena je pentoda EF86 (originalno je tu bila EF12, sa kojom je bilo problema). EF86 u triodnom spoju tera izlaznu pentodu EL12N opet u triodnom spoju. na putu signala nema pasivnih komponenti, sprega je posebno dizajnirani interstage transformator motan u njihovoj radionici. Izlazni trafo zavidnih gabarita po njihovim rečima garantuje punu snagu na frekventnom odzivu od 10Hz (!), takođe ga lično motaju Mišo i Janko. U starinski koncipiranom napajanju nalazi se retko sretana ispravljačica EYY13, probrani vintage uljani kondovi i prigušnice koje su sami uradili, generalno u uređaju nema CCS-ova, LED i sličnih prečica na uštrb prirodnosti zvuka.  Koliko vidim primarni materijal svuda je bakar. Nema elektronskih sklopova za ispravljanje grejanja, na obe cevi je AC grejanje, tu je i starinski brumer. Sve kako se nekad radilo i što je ostavljeno onda kada su se pojavili elektronski sklopovi sa tranzistorima koji su "pomagali" da cevi prevaziđu probleme. Dodajem - na uštrb zvuka i u ime komercijale, da se skrati vreme proizvodnje. Nema puno pojačala na svetu sa naizmeničnom strujom u grejanju koja mogu da se stave na horne osetljivosti preko 100dB. Dokaz majstorstva i posvećenosti detaljima koje će preskočiti svako ko žuri. 

14956396_1795179320723040_16453333078371

 

14947955_1795179314056374_86633451125271

 

14717065_309874882727380_764413016890760

Prve verzije od pre par godina su izgledale ovako. Malo razmišljanja o finalnom dizajnu dalo je dobre rezultate: 

Andy+2.jpg

 

Najveći broj korisnika (mislim da ih jedva ima desetak širom planete) koristi Wooden Amp da tera Altece (A7, 604), Rullitove field coil wide rangere ili horne (GOTO, Sierra). Slika dole je poredjenja sistema Sierra - Misho Audio Antiquary protiv Wilson Audio - Pass Labs, uz zaključak: muzika protiv hajfaja.

45945726_10161560625330355_5443681695456

 

Što se tiče gornjeg komentara od tome da sam zagriženi lampaš, pa nisam. Uopšte zapravo nisam lampaš ali me opet put neizbežno na kraju natera do stakla. Ceo život tražim tranzistorca koji će me poštedeti muke života sa lampama, u rasponu od nezgrapnosti do troška eksploatacije i - nema. Sa Hiragom se može sasvim lepo živeti ali je ona još nezgrapnija od lampi, greje se ko furuna na kojoj se pokvario termostat i šta sam dobio sem uštede na lampama sa tim, ipak, kompromisom? Ništa.  Inače sam u životu čuo mnogo više loših lampaša nego solid statea i svakako ću uvek nekome ko nije spreman da se naoruža strpljenjem i lemilicom (ili novcem u nedostatku sopstvenih kapaciteta) da se zadovoljni dobrim (i jeftinijim) solid state pojačalom nego prosečnim lampašem. Nažalost, ako su kriterijum krajnje granice reprodukcije u cost no object relacijama, onda poređenja nema. A svet se uprkos silnom ubeđivanju još nije pomerio od onoga što je pre 30 i kusur godina skockao Jean Hiraga u raznim iteracijama, ne samo što se nije pomerio nego mu se dan danas vraća (Hiragin Nemesis se vratio na velika vrata u razne aktuelne kontemplacije...). Barem je kroz moju sobu prošlo sve što je ponuđeno kao rešenje, znači ne pišem napamet. O tome neki drugi put...

Share this post


Link to post
Share on other sites

U mladosti sam imao lampe ,stare QUAD II sa njegovim preampom i bio sam zadovoljan.

U srednjim godinama sam uzivao u DIY HIRAGI i DIY linijskom preampu na bazi MARANTZ 7C.

Sada uzivam u ultra brzim MOSFETOVIMA.

Mislim da nije bitno kakva je topologija uredjaja vec dal je sve to dobro inplementirano i uskladjeno ili nije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
21 minuta ranije, miletrosak1959 said:

Mislim da nije bitno kakva je topologija uredjaja vec dal je sve to dobro inplementirano i uskladjeno ili nije.

Sa ovim se potpuno slažem.

Ako se postignu kvalitetna rešenja i ispoštuju skoro sva pravila pri organizaciji i konstrukciji uređaja, pun zvuk bi morao da bude pratilac u svakom slučaju. Svakako, sa sopstvenim minimalnim koloracijama koje ova ili ona topologija nameće, ali suštinski zvuk bi trebao da tonalno i koloristički bude vrlo sličan i konstantan.

Danas kada pustim neki disk koji nisam slušao više od 5 godina i dalje zvuči tonalno isto, ali nakon silnih modifikacija na sve strane može se zapaziti daleko raskošniji zvučni prikaz sa manje artefaktnih prizvuka i svega onoga što se vremenom težilo pročistiti raznoraznim tvikovanjem ili većim upgradeovanjem.

Zapravo dodatno govori u prilog konstantnosti nečije reference u glavi koju juri ili postavlja kao štimerski reper odstranjujući sve što ne ide u željenom pravcu, a poboljšavajući ili implementirajući nove ideje koje zapravo zvuče sveobuhvatno tonalno isto kao i ranije samo sa više duše, finesa, detalja, dinamike, neposrednosti, vazduha ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li morate i u ovoj temi da pisete kojesta? Pustite da pokretac predstavi u preglednoj formi to sto je zamislio pa da postavimo neko suvislo pitanje. Uz duzno postovanje, zadrzite svoje misljenje za sebe a moderacija da pobrise suvisne postove .

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 minuta ranije, prophet said:

Uz duzno postovanje, zadrzite svoje misljenje za sebe a moderacija da pobrise suvisne postove .

Najbolje je da samo čitamo i ne iznosimo svoja mišljenja, da bi se gospoda osećala komotno u svojim maštarijama o nečemu što nikada neće niti posedovati niti čuti. :rolleyes:

Iz ovog komentara isključujem pokretača, jer verujem da je imao prilike da se upozna sa zvukom ovih sprava iz prve ruke, pa iz tog razloga prezentuje uređaje pomenutih konstrukotra. Ako je to istina, pa i ako nije, nisam video da je naslov teme Wood ovo ili ono, da bi se samo o tome diskutovalo.

"Saving the world from Ordinary" .... Osim napomene u uvodu da je prezir prema tranzistoru okosnica diskusije, ne vidim razlog zašto se ne bi diskutovalo o izvanrednim spravama bilo koje orjentacije, koje zapravo i nisu "Ordinary".

Ali ok, izvinjavam se za upad u sektašenje sa užarenim cevkama i neću više pisati ništa.

Neka propovedaju svoju religiju isključivo oni koji su "Bogom dani". :unsure:

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minuta ranije, Father said:

"Saving the world from Ordinary" .... Osim napomene u uvodu da je prezir prema tranzistoru okosnica diskusije, ne vidim razlog zašto se ne bi diskutovalo o izvanrednim spravama bilo koje orjentacije, koje zapravo i nisu "Ordinary".

gde si ovo pročitao, života ti? upravo sam obrnuto napisao i čak obrazložio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

[mention=29491]father[/mention]

 

Pises van teme. Procitaj prvi post ponovo. Ocekujem jos dosta tekstova od pokretaca pa samim tim i o drugim uredjajima. To sto ti, ja ili bilo ko drugi ima i slusa kod kuce nema veze sa temom. A ocigledno nisi razumeo napisano.

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 sati ranije, anubisgrau said:

... ali sam ipak dao drugo ime koje neće inicirati nesporazume između ljudi koji imaju isti cilj, da stignu što bliže srcu muzike.

Ja sam o ovome boldovanom pisao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mali otklon od ludih Bugara/Ukrajinaca, prošlog je vikenda održan European Triode Festival u Belemu u Francuskoj, tradicionalno okupljanje zaluđenika iz Evrope. Dolazi se po pozivu, organizacija ima komitet koji odlučuje ko može da dođe a ko ne. Stalni gosti su JC Morrison, Jean Hiraga, Per Lundahl, Dave Slagle, Jeffrey Jackson, Morgan Jones, Guido Tent i mnogi drugi VIP iz sveta pomeranja granica mogućeg i očekivanog. Organizatori ne retko naglašavaju da je ovo privatni skup a ne javni događaj.

Evo šta kaže wikipedia:

https://en.wikipedia.org/wiki/European_Triode_Festival

Pored raznih predavanja, prezentacija i razmena znanja koje vode generalnom podizanju kvaliteta uređaja, svake godine događaj ima temu koju prati i takmičenje za najbolji uređaj iz dotičnog faha, pa smo tako u prolosti ipali takmičenja spud pojačala, zvučnika visoke efikasnosti, mono zvučnika, RIAA preampa i slično. Ove godine tema je bila single end pojačalo. Treba odmah reći da je cilj skupa druženje prijatelja i da takmičenje niko ne shvata ozbiljno. Ove godine je pobedilo pojačalo sa japanskim vintage trafoima Tango u izlazu i Eimacovom predajničkom lampom koja izdaleka liči na ono što najbolji srpski proizvođač cevnih uređaja N.A.T. Audio koristi u svojim flagship uređajima:

P22.jpg

P9.jpg

Od ljudi prisutnih na događaju utisci i impresije iz prve ruke. 

Thomas Mayer: 

http://vinylsavor.blogspot.com/2018/11/live-from-france-etf-2018-part-10.html

pa skrolujte unazad...

Charles Michlin - Azzolina 

https://electravolt.blogspot.com/2018/11/etf-2018-european-triode-festival.html

https://electravolt.blogspot.com/2018/11/etf-2018-day-2.html

https://electravolt.blogspot.com/2018/11/etf-2018-annual-auction.html

Upalite svoj sistem, stavite neku dobru ploču ili CD, sipajte čašu crnog vina i uživajte u čitanju i gledanju slika (što nama običnim smrtnicima jedino preostaje).

 

P1.jpg

 

P4.jpg

 

P12.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 sati ranije, miletrosak1959 said:

U mladosti sam imao lampe ,stare QUAD II sa njegovim preampom i bio sam zadovoljan.

U srednjim godinama sam uzivao u DIY HIRAGI i DIY linijskom preampu na bazi MARANTZ 7C.

Sada uzivam u ultra brzim MOSFETOVIMA.

Mislim da nije bitno kakva je topologija uredjaja vec dal je sve to dobro inplementirano i uskladjeno ili nije.

Odličan prikaz razvojnog puta.

Samo mala korekcija, topologija uz još podosta pojedinosti podrazumeva i to "dal je sve to dobro inplementirano i uskladjeno ili nije". Verovatno si pod topologija mislio da kažeš da je svejedno da li se koristi cevna, solid state ili neka druga tehnologija?

Share this post


Link to post
Share on other sites
4 minuta ranije, prophet said:

Odličan prikaz razvojnog puta.

Samo mala korekcija, topologija podrazumeva "dal je sve to dobro inplementirano i uskladjeno ili nije". Verovatno si pod topologija mislio da kažeš da je svejedno da li se koristi cevna, solid state ili neka druga tehnologija?

Tacno tako.

Share this post


Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Filipescu said:

Ima li neko ideju nekog cevnog preampa sa balansiranim ulazima i izlazima? Podrazumeva se da je i konstrukcija balansirana, a ne kvazi balansirana

Lynn Olson ima projekat za balansirani preamp, trafo, cevi i trafo na izlazu,  baziran na ulaznom stepenu Amity pojacala ( napravio Super Fi )

Share this post


Link to post
Share on other sites
14 sati ranije, anubisgrau said:

 Bukvalno svaki detalj ovih uređaja, proizvod je dugog i temeljnog rada kakav više ne postoji u ovoj industriji. Posvećenost tradicionalnim rešenjima naspram komercionalnih, samostalno motanje svih transformatora i prigušnica od strane njih dvojice, vernost topologijama u kojima nema prečica, slušni odabir bukvalno svake pasivne komponente i dugotrajno "uštimavanje" svakog uređaja. Uređaji idu van uobičajenih kanala propagande i distribucije, nema nikavih forumskih naduvavanja i sličnog. Uglavnom vrlo zatvoren krug posvećenika jednom vrlo specifičnom zvuku koji je duboko posvećen sačuvanju organskih kvaliteta reprodukcije: tona i dinamike.

Uređaji su dugo i natenane razvijani, bez ikakve namere da se od toga pravi biznis već da se napravi savršen produkt. Nikakav mambo džambo, nameštene recenzije kod influensera i slično. Mišo Mironov i Janko Jankov su već duže vreme deo jednog paralelnog univerzuma koji se malo sklonio sa industrijske površine audio sveta u underground u kome i dalje vladaju neki drugi principi. 

 

Jako si lepo ovo primetio i mislim da je to pravi put.

Da li slučajno imaš info o tome koje limove i jezgra koriste za trafoe?

U svakom slučaju vredi otići do Varne i to ću verovatno u dogledno vreme i učiniti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nemam nikakve informacije o tome a iskreno ne bih ni tražio, ne zanima me "industrijska špijunaža". Mada verujem da bi Mišo to rekao, sasvim sigurno da ima mnogo većih caka i majstorskih trikova od proizvođača jezgra/limova. 

 

Zanimljiv momenat je što par puta godišnje Mišo prolazi kroz Beograd na putu ka Evropi. Poslednji put kada je to bio slučaj, nudio je svrati i da čujemo njegove uređaje kod mene ali sam imao već organizovan put van zemlje. A i ne znam da li bi se usudio, samo mi još fali da mi nešto unakaradi ovaj sistem koji gradim od 2005. pa da se roknem.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Nemam nikakve informacije o tome a iskreno ne bih ni tražio, ne zanima me "industrijska špijunaža". Mada verujem da bi Mišo to rekao, sasvim sigurno da ima mnogo većih caka i majstorskih trikova od proizvođača jezgra/limova. 

 

Zanimljiv momenat je što par puta godišnje Mišo prolazi kroz Beograd na putu ka Evropi. Poslednji put kada je to bio slučaj, nudio je svrati i da čujemo njegove uređaje kod mene ali sam imao već organizovan put van zemlje. A i ne znam da li bi se usudio, samo mi još fali da mi nešto unakaradi ovaj sistem koji gradim od 2005. pa da se roknem.

 

Nije rec o spijunazi vec o elementarnim podacima vezanim za debljinu limova i materijal jezgra. Proracun, dimenzionisanje i nacin motanja bi se mogli podvesti pod spijunazu - sto ti rece "majstorske cake". Cak sta vise, hteo sam dodatno da istaknem podatak da su date specifikacije na punoj snazi na 10Hz.

 

Jednom za svagda - veliki sam protivnik otvaranja tudjih uredjaja.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Forum Statistics

    • Total Topics
      24,972
    • Total Posts
      299,303