Jump to content


hifista

Članovi
  • Posts

    401
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    5

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

hifista's Achievements

  1. Čuje li se razlika izmedju kalema motanog punom žicom i licnastom? Ne postoji medju graditeljima konsenzus oko tipa vazdusno motanih kalemova, neki kazu razlika je zanemarljiva drugi da ima smisla na skretnici za visokotonac staviti licnu. Ako je neko direktno poredio nek opise iskustvo.
  2. Bez obzira na postojanje simulacija, direkt radijator je teži za projektovanje od kompresione ili bas reflex kutije. Zato što svaka simulacija mora da se isproba i koriguje u praksi, malo ćete naći diy projekata sa pasive radijatorom jer je uvek lakše napraviti dovoljno veliku kutiju i igrati se sa tjunom, ili prosto dodati jedan ili više specijalizovanih bas drajvera. Kod komercijalnih zvučnika obično je direkt radijator evolucija nekog ranijeg bas refleks modela koji radi u manjoj zapremini. Recimo Sonus Faber Electa Amator 2, ili Tannoy T225.
  3. Passive radiator ima prednost u odnosu na port jer ima manje "curenje" samim tim bolji midbas balans, što najviše dolazi do izražaja kod zapreminski manjih kutija gde je sloboda projektovanja port zvučnika ograničena gabaritom. Ima slušalaca koji su izrazito osetljivi na port anomalije. Veće kutije retko imaju passive radiator, mada ima primera poput jbl L222, velika kutija sa 15inca bas radijatorom. U nedostatku alata za proračun, najčešće se do rešenja sa passive radiatorom dolazi empirijski, npr pokušava se sa više drajvera u istoj zapremini a onda otkrije da dobro radi kad se bas drajever diskonektuje.
  4. hifista

    Lampizator

    Kako to, da je ranije bilo dobro a sad ne valja?
  5. Avalon zvučnici su teški za namestiti. Keramičke membrane, široka disperzija... Traži dobar i jak amp i da se pozicionira duboko u prostoru. Najači model Teseract je verovatno vrlo popularan medju KKK šovinistima.
  6. Acapella horne, ne valja u mali prostor i zbog plazma visokotonca, pravi ozon pa nije zdravo za disanje, mada oni su taj problem navodno umanjili.
  7. Sveze razvedeni audiofil, odlucio bivsoj za inat da istretira sobu.
  8. Audio snimci su interpretacija muzičkog dela, hifi sistem je interpretacija audio snimka. Ne postoji čvrsta referenca za koju možete da se uhvatite. Pitajte studio recording inženjera šta je to neutralno, verovatno će vam reći da tako nešto ne postoji, njemu je bitno na koji način će interpretacija uticati na slušaoca, i on kao svaki umetnik razvija vlastiti izražaj. O kakvoj dubini scene i prostoru mozete da pricate kad se vecina muzike snima tako sto se svaki instrument snima odvojeno posebnim mikrofonom iz velike blizine, kod studijskih snimaka svaki instrument posebno u odvojenom prostoru (recimo posebna soba za snimanje bubnja, posebna za vokal...). Neki navode kao referencu dzez muziku 50tih i 60tih, to je doba kad se ceo orkestar snimao istovremeno, ponavljalo se izvodjenje svake numere pa se biralo najbolje. Karakteristično za taj pristup je sto muzičari moraju da budu savršeno uvežbani, pa se koristi mnogo manje procesiranja nego danas. Danas takvih muzičara ima manje nego u ta vremena, i kao sredstvo umetničkog izražaja se mnogo više koristi audio procesiranje. Drugima su referentni snimci sa minimum mikrofona udaljenih od izvodjaca. Tako su radjeni prvi stereo snimci sinfonijskih orkestara. Kondo (Audio Note osnivač) su referentni prvi stereo snimci Toskaninija iz 50tih kada je stereo bio u eksperimentalnoj fazi a najbolji inženjeri tog doba su ostavili detaljne opise sta je i kako snimano. Sličan minimalisticki pristup, je snimanje sa mikrofonom na mestu slusaoca, tako radi MA recording, nema nikakvog nasnimavanja i editovanja. Da se danas sve tako snima, ne bi bilo mnogo muzike na raspolaganju. Zato audio sistem možete posmatrati samo kroz sposobnost da sa najvišim mogućim kontrastom (u smislu vašeg doživljaja dela) prikažu elementi korišćeni u interpretaciji. Samim tim da se sa najvecim kontrastom dožive radovi različitih ljudi i epoha.
  9. Evaluacija kvaliteta sistema je na kraju uvek subjektivna. Moje mišljenje je da je od svih subjektivnih parametara najvažniji dinamički i tonalni kontrast (u okviru samog instumenta, izmedju istrumenata u kompoziciji, izmedju različitih kompozicija). Snimak je ekspresija čitavog tima ljudi (kompozitora, dirigenta, izvodjača, producenta, snimatelja ...) u kojoj koriste različite alate (prostor, instrumente, tehnike snimanja i procesiranja...). Treba da ste u stanju da što bolje uočite razlike koje proizvode ljudi i alati u vašem doživljaju tona, melodije, harmonije i ritma odredjene kompozicije, kao i da sa što više kontrasta možete da opišete doživljaj koji izazivaju različite kompozicije. Zato je da se donese kvalitetan sud, potrebno slušati dosta različite muzike koju dobro poznajete a ne samo prosto ab poredjenje nekoliko referentnih snimaka. Vaš subjektivni sud vremenom evoluira sa vašim sposobnošću da interpretirate razlike koje čujete, i da shodno tome definišete prioritete i eventualne dalje korake u unapredjenju reprodukcije vašeg sistema. Npr image i stage su nezahvalni parametri, jer ogromna većina snimaka je radjena snimanjem svakog instrumenta iz velike blizine često i u odvojenom prostoru, a potom procesirana da se dobija odgovarajuća iluzija. Slušalac koji tom parametru daje najveću važnost može odmah da izbaci ogromnu količinu vrednog muzičkog materijala. Slično je sa mikrodetaljima naročito pozadinskim, kada slušate žive neamplifikovane instrumente i glasove vi na to jednostavno ne obraćate pažnju, ne zato što ne postoje već što vam je pomeren fokus na druge stvari. Mnogi autori i proizvodjači prenaglašavaju fokus na mikrodetalje naročito u visokom registru jer znaju da na tome pecaju gomilu hifista.
  10. Da pojacamo malo .. Dzaba i novci, u tom mermeru i staklu tesko je namestiti i mnogo manje high end opremu.
  11. Cessaro Omega II je više ultimate zvučnik od Magica. TAD drajveri i precizan time aligment aka Willson Audio, a ima i cajger
  12. Jel naskuplji Magico zvucnik Ultimate?
  13. Svakako je kvalitet reprodukcije najmerodavniji ali je problem samomerenje. Izostanak standarda za kvalitet reprodukcije pogoduje tržištu jer se svašta može nazvati vrhunskim aka high end proizvodom. Tretiranje high end-a kao granice do koje je ljubitelj spreman da plati, je satirično tretiranje tog termina.
  14. Što svojevremeno reče Franc Kuzma, ako ti je auto skuplji od hifi sistema onda nema šta da pričamo. Predlažem da to bude relativni kriterijum. Ko vozi yuga, a ima u hifi-ju nekoliko hiljada eur, to spada u high end. Ko vozi tipičan novi auto 10K+ eur mora da podigne high end lestvicu.
×
×
  • Create New...