hifista

Članovi
  • Content Count

    226
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

About hifista

  • Rank
    Iskusan član

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Nema problema, slazem se sa tvojim zadnjim postom.
  2. @prophet, nisam sugerisao upotrebu kompresinog srednjotonca u @pollux dizajnu. Iskreno ne bih mogao da preporucim tako nesto sem u full horn dizajnu sa midbas hornom koja pokriva bar do 100hz. Pomenuo sam generalno kompresione srednjotonce (one bolje ispravno implementirane) u kontekstu da Lowther ima uporedivo interesantnu dinamiku i tonalitet (moja subjektivna percepcija) kad se upotrebljava u slicnom opsegu, uz osetljivost laksu za uparivanje sa midbasom i manji gabarit.
  3. Za mene licno je Horning Agathon referenca za koriscenje Lowthera kao srednjotonca. Nije secen ni gore ni dole, samo ekvilizovan sa noch filterom, isecen vizer i plug da se razumno smanji beaming i dobije pad u visokim. Sa dodatkom bas drajvera i visokotonca dobija se neki full range na steroidima. Ako se koristi u zoni 200-2khz postavlja se pitanje sto Lowther, sto ne neki drugi driver. Po nekom dinamickom i tonalnom kvalitetu, moje misljenje je da je Lowther alternativa za dome kompresioni drajver u velikoj horni, sa mnogo slicnosti po pitanju hirovitosti odziva i ogranicenja u ekstenziji.
  4. Pollux cestitke za interesantan sistem. Na osnovu licnog iskustva sa Lowtherom i Raal-om mogu jedino da posavetujem da skretnicu izvuces u eksternu kutiju. Drajveri koje imas pokrivaju siroke opsege, pa je dobar zvuk moze napraviti na vise nacina, mozda pozelis da napravis razlicite opcije na prekidac. Neko npr preferira raal nisko do 2khz, ja npr ne volem ton ribona u tom opsegu i volim ih visoko rezane. Slicno ne volem Lowther u midbas zoni, ali mi se svidja da sto sire pokriva mid prakticno do granice bimovanja, uz ekvilizaciju pikova. Verovatno je zvucnik predhodno svirao lose zbog kombinacije aktivne i pasivne skretnice u zoni midbasa koja kriticna za ton, tu samo pogresno uparivanje pojacala svira katastrofalno.
  5. Ja vrlo retko i na keramickoj ploci koristim vise od dve ringle, uglavnom samo kad je neko vece spremanje za novu godinu i slavu. Obicno najvise za pare dobijes sa plocom za 60x60 ugradnu povrsinu jer je to neki najcesci standard koji se najmasovnije proizvodi. Valjda je tako i kod indukcionih ploca.
  6. Hvala svima na pomoci. Kupicu full indukcionu ugradnu plocu, nadam se da analogija nije potpuna sa class-D po pitanju zivotnog veka i servisiranja. Kako odabrati nezavisnu ugradnu rernu na struju? U odnosu na bazicnu Electroluxovu koju koristim, voleo bi da ima neko efikasno samociscenje, da ima jace i ravnomernije zagrevanje i da ima neki kvaltetniji tajmer kojim moze da se programira start/stop. U ovoj koju imam nema sanse da napravim lebac/picu da sredina ne bude ziva a kora tanka i mekana.
  7. Zahteva li klasicna ugradna indukciona ploca (60x60cm), neke posebne osigurace i strujnu instalaciju? Recimo veci protocni bojleri ne mogu da se instaliraju u svakoj kucnoj instalaciji.
  8. Za kuvanje preferiram plin ili drvo, medjutim tehnicki u stanu to ne mogu da izvedem pa ostaje jedina mogucnost sporet na struju. Sad se uglavom prodaju ravne ploce, a dostupne su i ove indukcione za koje znam da brze kuvaju vodu ali nemam predstavu kako rade sporo kuvanje (pasulj, sarma, kupus, gulas ...) ili grilovanje mesa, sto mi je bitnije od toga hoce li voda prokljucati brze.
  9. Jedno pitanjce za iskusne audiofile-kulinare. Treba da kupim novu sporet plocu i rernu. Imali ko neku preporuku, valjaju li one indukcione ploce za prakticno kuvanje?
  10. A vole li neko Ozric Tentacles, krivo mi sto nisam ni cuo da su imali nastupe u Beogradu.
  11. Prati li neko Tangerine Dream? To mi je omiljeni bend elektronske muzike ali ih ne pratim od 80tih, cuo sam da jos postoje.
  12. U prilog konstruktivnoj diskusiji, evo da podelim neka svoja generalna razmisljanja o open baffle konceptu. Neki idealizovi koncept direkt radijatora je infinite baffle. Open baffle najbolje aproksimira osobinu infinite baffle da nema refleksija iz kabineta kroz drajver kao ni rezonancija samog kabineta. Kod zatvorenih kutija se unutrasnjim dampingom, oblikom i ukrucenjem kabineta pokusava postici isto. Tu je open baffle za istu kolicinu truda efikasniji, i to se oseca kao detaljnost u visim srednjim i visokim. Infinite baffle potpuno upija pozadinsku radijaciju drajvera koja se smatra nepozeljnom jer ponistava prednju radijaciju ili je muti. Zatvorena kutija unutrasnjim dampingom i oblikom kabineta bolje simulira tu osobinu do odredjene frekvencije gde unutrasnji damping nije efikasan i/ili zapremina kutija stvara pritisak koji pravi vrstu akusticne kocnice (ova osobina je korisna ako se zeli napraviti akusticni high pass). Open baffle propusta pozadinsku radijaciju i prepusta kontrolu pozadinske radijacije samom prostoru sto ovaj tip zvucnika cini izuzetno zavisnim od samog prostora i pozicije zvucnika u njemu. Izbegavajuci da generalizujem, sve open baffle instalacije koje sam cuo imaju tonalni balans koji svira tanje u midbass/low mid zoni, sto bi rekli hifisti vise lean manje bold. To se donekle moze objasniti vecim uticajem pozadinske radijacije na nizim frekvencijama. Najbolje su mi tu zvucali bafflovi neprakticno velike sirine ili folded open baffle koji podseca na otvorenu kutiju, pa stoga za istu kolicinu truda ovde prednost dajem kutiji. Na koncu konaca cini mi se u opstem slucaju najpragmaticnijim diy pristup napraviti open back kutiju pa se zezati sa kolicinom dampinga i oblikom poklopca na kraju. Iz ove price gore treba potpuno izuzeti bas i posmatrati ga odvojeno jer je bas radijacija svake razumno velike kutije uvek omnidirekciona jer se radi u velikim talasnim duzinama u odnosu na velicinu kabineta. Open baffle ima samo jednu stranicu kabineta i manje izvora rezonancija od klasicne kutije. Velika mana je slaba osetljivost u basu bez podrske kutije, pa treba visestruko veca povrsina membrane za isti spl, bez podrske samog prostora verovatno neprakticno velika. Ovde ne bih donosio sud, jer sam samo jednom u zivotu cuo kompetentnu bas instalaciju i to u velikom prostoru kakav sebi verovatno necu imati nikad priliku da priustim.
  13. Nizak bas ako je ispravno implementiran docarava akusticni prostor u kome je delo snimljeno. Da mozete da pepoznate da li je bubanj sniman u velikom prostoru ili u tunelu, da osetite prisusvo koncertne dvorane. Takodje docarava prirodnu dinamiku najnizih nota, ali to je za akusticnu muziku manje vazno od ovog prvog, jer je prostor stalno prisutan a najnize note se redje pojavljuju u delima (cast izuzetcima). Takav bas nije lako implementirati, pa mnogi ljubitelji akusticne muzike koriste restricted bas sisteme. Takvi ljubitelji nece biti impresionirani basom koji ih istrese iz gaca vec kvalitetom integracije, osetljivi su na tonske i fazne neusaglasenosti, ne vole kad imaju osecaj da bas svira sam za sebe. Kod rok i elektronske muzike, produkcija je uglavnom znatno vise procesirana pa neka rekonstrukcija akustickog prostora nema smisla, cesto se sve zavrsava u digitalnom domenu. Posto su niski tonovi mnogo ucestaliji i cesto duze traju nego kod akusticne muzike tu je potreban znacajniji dinamicki potencijal da se sve reprodukuje kontrolisano. Tu vecina preferira brute force pristup, veliki bas drajveri sa snaznim motorima, mnogo vatna ss pojacala, u novije vreme dsp.
  14. Potpuno se slazem sa tobom. Tvoj sistem ima sasvim dovoljno basa za kvalitetan musicki dozivljaj. Ima mnogo ljudi koji slusaju muziku kratko, vole da ih bas masira pa biraju takav materijal, pa im je ekstenzija jako bitna. Meni je kod basa bitno da zaokruzi ton i prostor i da bas ekstenzija ne remeti ostatak, da bas ne bude pre prisutan i odvojen o ostatka predstave. To nije lako izvesti, mnogi ljubitelji muzike koje znam su svesno migrirali u bas restrected koncepte planara, horni ili minimonitora jer to mnogo bolje za muziku od nekontrolisane ekstenzije. Tu ne mislim samo na peglanje frekventne karakteristike koja je omiljeni sport nekih clanova ovog foruma, nego i o faznoj i tonskoj integraciji koja je bitna za muzicki dozivljaj. Ja u zadnje vreme vise obracam paznju na melodijski opseg 100-600hz koji je kod mnogih sistema zrtvovan pokrivanjem sa drajverom od koga se trazi i velika bas ekstenzija, pa sistem ima eksenziju ali je ton u pomenutom opsegu tanak i mutan a to se ne vidi na merenjima koja se kace bez ikave poente. Ja u tom opsegu koristim drajver u jako dampovanoj kompresionoj kutiji, ali da radim opet eksperimentisao bih sa dampingom u otvorenoj kutiji, u pokusaju da nadjem zlatni balans izmedju prednosti kompresije i open bafla.
  15. Imao sam priliku da posetim Fathera i slusam njegov sistem. Father ima svoj iskustveni put i svaka cast sto svoja iskustva i misljenja voli da podeli sa drugima. Ja licno nisam ljubitelj open bafla ali sam bio prijatno iznenadjen koliko detaljan zvuk je uspeo da izvuce iz odabranog koncepta. Takodje i subjektivna bas ekstenzija je neobicno dobra za povrsinu radijacije i velicinu bafla. Nije to bas koji ima energiju, definiciju i atak kvalitetne 15tice i 18tice u adekvatnoj BR litrazi, to je bas nekog solidnog minimonitora koji moze biti dovoljan za uzivanje u muzici. Predlozio sam domacinu da proba da eksperimentice i sa dampingom iza drajvera, nesto poput Acoustically Damped Enclosure eksperimenata koji je radio Majda, cisto da vidi da li bi dobio neki boljitak u tonskoj prezentaciji po svom ukusu.