Као што најавих, стигао је последњи комад опреме. Ради се о комплету каблова за иФи микро. Лепо паковање, тврде кутије, каблови унутра у плишаним врећицама, а сами каблови врхунске израде:
Дакле, кабел Меркјури који иде од компа до иФија (на том другом крају има 3.0 конектор) и Џемини који иде од иФија до дака. Nа страни иФија има одвојене конекторе за струју и аудио сигнал и они тако одвојено иду све до усб б конектора (као што се види на сликама). Оба кабла имају по ова нека три правоугаона прстена, којима се померањем по каблу може утицати на звук. Ифи препоручује један на једном крају, други на средини и трећи на другом крају. Овај сет је направљен као енд-гејм комплет за иФи нано и микро, који би требало да већ невероватан учинак ових геџета подигне за још један степеник више.
Укључио систем, пустио да се угреје, слушао, навикао се на звук после напорног дана, откравио се и реко време је да крене тест.
Тренутно је комп био повезан са иФи микро 3.0 усб кабелом који стиже са њим. Рекао бих неки просек компјутерски, са шатро позлаћеним конекторима. Од иФија до РМЕ АДИ-2 дака иде ФТА Калисто, али јефтинија варијанта. Сигурно најбољи усб кабел који се може купити за те паре. Дакле јефтини кабел ће прво у тесту бити замењен са иФи Меркјури 3.0, па послушан, па потом Калисто замењен са иФи Џеминијем. У оба случаја су иФи каблови значајно скупљи од ових које мењају, а имају и предност домаћег терена, просто чињеницу да су развијани и направљени баш за овај уређај.
Слушао се:
Мени један од омиљених албума. Музика каква само са истока може да дође, јер на истоку сунце истиче, а на западу запада и тако ће бити док је света и века. Још увек се осети утицај Гурђијева... Како времена није било неограничено, укупно неких сат ипо, два, морао сам да се у тесту удубим у једну нумеру, па сам одабрао "Gift of dreams". Једну невероватну, трансцедентну ствар, која вози и вози, а коју наравно јако добро познајем.
После загревања уређаја, послушао сам песму од почетка до краја, уживајући по ко зна који пут и ефекат је био као и увек до сада. Посвећење и чишћење од буке, унутрашње и спољашње, којој смо непрестано изложени. Сам систем звучи невероватно. Дубина, просторност, емоција. Ни један једини тон не долази из кутије, све се дешава у простору. Чак и ако може још боље, делује да би разлика морала бити небитна. Оно што је добро код ове линукс, еуфони машине, довољно је да искључим дак, заменим кабел, укључим дак и мјуз наставља. Нема никаквог прекида, потребе за рестартовањем компа итд...
Меркјури је заменио обичан кабел између компа и иФија. Завалих се у слушалачку позицију, иста ствар креће. На већ фантастичан звук, чује се додатно благо прочишћење, тонови се некако мање преливају, постојанији су. Чује се како Ања Лехнер на челу у многим деоницама не завршава нагло са свирањем, већ је то постепеније, чује се јасније када прелази преко жице бридом гудала, а када целим. Дужина трајања тона је врло јасно повећана. Разлика квантитативно не огромна, али значајна, свакако јасно чујна и не у домену нагађања. Опет послушах нумеру до краја...
Сад на ред долази замена Калиста за Џемини. Ту би требао да буде занимљив двобој и при наручивању каблова сам се двоумио, да ли да узмем само Меркјури, а останем на Калисту и срећно живим до краја живота , али црв звани аудиофилус неиздржус ме је натерао да га ћерам до краја, па ком опанци, а ком обојци. Џемини је више него дупло скупљи од Калиста и прављен је као што рекох наменски за ову справицу, али је Калисто и у овој јефтинијој варијанти вероватно бољи кабел од свих фабричких који се налазе и за дупло више новаца. Замених кабел, седох и пустих опет исту ствар. Интересовало ме је да ли ће се повећати аналитичност на уштрб еуфоничности, али ништа од тога се није догодило. Ефекат је био сличан претходном код меркјурија, али усудио бих се рећи, јаче изражен. Простор око инструмената је био боље исцртан, позиционирање лакше за испратити. Трајање тона се повећало тако да ми се чини да је мерљиво у секундама. Звук је добио нешто што бих се усудио назвати сувоћом, која се иначе среће код акустичних изведби, поготово у интимнијој атмосфери, а која се врло ретко чује на хифи системима, због превише реверба и некакве обојености, затворености. Почело се благо чути дисање челисткиње, суптилно качење гудала у тело виолончела у пар наврата. Први пут се чује како Василис приликом неких соло деоница, левом руком благо свира понављајући тон као додатак ритму, а перкусиониста који током већине нумере држи ритам чинелом, метлицом у другој руци повремено прелази преко бубњева и прави благи шуштајући звук сличан морским таласима. Ништа од овога ипак није ишло на уштрб музикалности, већ управо у смеру додатног откривања музике. Кратко речено, као да је танка завесица подигнута са целе звучне слике. Вратих на прву нумеру и спокојно одлушах албум од почетка до краја. Време стоји.
Уколико бих сада ефекат целог овог комплета, иФи микро иусб 3.0 и ових каблова, требао да ставим у перспективу квантитативног напретка звука, у смислу способности преношења музичке информације и емоције, мислим да је скоро немогуће претерати у томе. Да ме неко стави на слепи тест, где у једном моменту слушам рецимо мој дак рме ади-2 без иФија, а у следећем да убаце само овај комплет у аудио ланац, али ми кажу да се ради о 5-10 пута скупљем даку и питају да ли сматрам да разлика у цени оправдава разлику у звуку, рекао бих да, без трунке размишљања. Ово свакако није јефтино, али се овај ефекат на другим местима у ланцу, чак иако се плати вишеструко више, ретко добија. Дакле препорука и за иФи, а свакако и за друге геџете овог типа других произвођача!
