InSides

Не знам дали је у Србији иста ситуација као и у Македонији, али дилери овде поручују аута са "стандардним" пакетима опреме како би добили што нижу акцизу, а тиме и што нижу крајну цену. Рецимо, један од најпродаванијих модела Porsche-а је "голи Кајен" - како то дилери називају. Ништа металик, ништа посебна опрема (што је свакако тешко код Поршеа) све док пише Кајен позади. Зато и могу се видети небулозе типа да врхунска модел линија код Пасата долази са халогеним фаровима. Када сам ја поручивао своји ауто, опција адаптивног темпомата, називно €500 у ценовнику је одједном постала €2,000 зато што је ауто (тако конфигуриран) прескочио пар акцизних стопа.

Са новом звучницом, пар кратких тестова. Фотографија игле en face, након подешеног азимута: Апсолутни ниво сигнала оба канала на тестном тону, при тачном азимуту: Нисам још завршио мерења за cross-talk, али иницијални груби резултати показују нешто лошији crosstalk него код DL-103ке.

Микроскоп на својем сталку, на стакленој чаши која је на шољи за кафу, испод које су десетак листова А4 хартије како би се могао играти дебљином. Кад имам мало више времена, узећу сталак за компаратор, то је већ стабилније за намештање.

Игла у lead-in бразди, осветљена са три стране: И још, сада када је црвена звучница релативно разраена, ево остале параметре комбинације: Хоризонтална резонтантна фрекфенција: 10Hz; Вертикална резонантна фрекфенција: 10Hz. Подешавање phono параметра код Devialet-а укључује: Улазна осетљивост 0.25mV; Оптоварење 200Ω; RIAA 1976 крива.

Ето тако. Поздрављам.

То је свакако једна од опција. Хтео сам да проверим могућности за on-the-fly мерења - рецимо, овај микроскоп, базиран на OVC камери, може да ради директно са Android таблетима преко OTG адаптера. То је потенцијална основа за вредну будућу статистику. Надам се да планирате да објавите резултате. Tom Ketcham је, на AudioAsylum форуму, својевремено (Јануари 2017) објавио своја мерења за просечну дебљину плоча. Објаснио је да је статистика анегдотална, али зато објавио резултате заједно са (1) величином статистичке масе, (2) методологијом и (3) алатима: https://www.audioasylum.com/cgi/vt.mpl?f=vinyl&m=1153087 (*) (*) Скролајте на доњој половини стране.

За било коју дискусију, веома је важно да се зна како је урамљена. Ево рецимо, Ваш, горе објављен лични став... ...базира се на статистику коју сте објавили. Да осталим учесницима дискусије (ево, ове дискусије) буде јасније на основу чега је формиран тај став, добро је употпунити сваки изнесен факт са извором (*) истог. (*) У овом случају, која је намена статистике, колика је статискичка маса, каква је методологија (и зашто), и на крају (и најмање важно), ко је аутор. Trust, but verify.

Значи чисто анегдотална статистика? Није проблем да јесте тако, све док је потпуно јасно у току дискусије о чему се ради. Хвала - нажалост, софтвер који користи Фремер (и који (*) је спакуван и са мојим микроскопом) не ради на новијим оперативним системима. Морам неку алтернативу за мерење углова да нађем. (*) Сличан, бар по упутству и доступним фотографијама.

Ко је икада научио ишта вредно пажње на туђим грешкама? Ово је статистика око које би био веома заинтересован. Дали имате можда извор те статистике?

То је сигурно. Ово је тек проба да видимо дали микроскоп ради.

Хвала @Father-e, умало заборавих ту тему. Овај микроскоп јесте играчка, ту нема дилема. Идеја није снимити потрошеност врха (немам сад могућности за то), већ добити помоћно средство за даља истраживања. Снимке се морају радити на звучници док је монтирана на ручицу и грамофон. Зато, та "скаламерија" за држење микроскопа мора бити "дизајнирана" за мој грамофон. Мораћу да смислим пар показиваћа за репетитивно намештање игле - микроскоп могу да фиксирам. Свакако, свака сесија би имала мало различите углове, али бар да добијем сличне фотографије у самој сесији.

Јел' имате можда Чак Норисов број? Фремера знам како да нађем. Шала пострани, сва срећа да не морам дословно тумачити Фремерова писања.

Нашао локално препродавца, и то баш данас. У противном, чекао би ја још неколико недеља са Алија. Постављање је веома пипаво. Морам да смислим неку скаламерију за да могу да добијем (1) поновљиве, (2) јасне и (3) релевантне фотографије за будућа истраживања. Али лепа ова игла, мајку му.

Коначно време за играрије - радости поводом USB микроскопа.

Генерално, преферирам ручице где цев не прати неку предефинирану кривину, бар када се ради о финим подешавањима. Не сметају ми ручице кривих цеви, свакодневно користим SME 3012. Недостатак тих ручица (ако се уопште може назвати недостатком) је то што су закључене на криву порамњивања коју је дизајнер изабрао. Једини проблем тога је што постоје различите колекције плоча, и различити афинитети. Рецимо, SME 3012 (раније верзије) прате криву порамњивања која минимизује дисторзије на почетку плоче (по прерачунима, крива је негде између Stevenson-а и Löfgren A. То може да буде проблем зато што, на рачун смањивања дисторзије на почетку плоче, повећава дисторзију на крају плоче, и директно утиче на IGD (Inner Groove Distortion). Моја SME 3012 прати Löfgren A (као старије верзије 3012-тице) што резултира мало већем нивоу просечне дисторзије, али је сада та укупно мања дисторзија видљива на већој површини плоче (што мени одговара).