InSides

Зато сам и поставио линк. По сликама се лако може утврдити која је верзија. Ако ти је тешко утврдити по томе, сликај и постави фотографију овде. @空也 писао раније да је директно отежао хедшел. То се може урадити подлошкама, теговима (Техникс шелови имају додатне тегове) или са тежим хедшелом. Препоручио бих Audio Technica хедшелове, конкретно серија AT-LHxx/OCC, где xx стоји за масу хедшела, постоје три варијанте - 13, 15 и 18 грама. Ради се о хедшелу који има врхунске вибрационе перформансе, а цену која (мада није безазлена) је далеко нижа од "бољих" хедшела типа Orsonic.

Дотични СМЕ може бити 3009 Series II, 3009 Improved, 3009 S2 Improved. "МК2" као дезигнација формално не постоји, што значи да технички може бити и 3009 R. То су ефективно три (или четири) различите ручице. http://www.analogue-classics.com/html/sme_3009___3012.html

Не мора да значи да је стриктно "мод". Трусна плочица се кад/тад мора променити. Иначе, да - нови МК7 делује прилично "затворено", бар на први поглед. Не знам колико је доступно све док га лепо не проучим интерно - ако икад смогнем време.

Хах, ето видиш - одлично да су и то укључили у упутству. П.С. Ако икад набавим ону плочицу за XLR конекторе, можда променим и thrust plate на лежају, да смањим "проблеме" са тежим матом. Видим да су трусне плочице доступне за MK2-MK6, и то од POM-а, али не видим (још) да их неко производи за MK7.

Ту лези зец, видиш. Oyaide тврди да њихов мат најбоље ради у комбинацији са њиховим теговима, који долазе у "лакшој" и "тежој" варијанти. Бронзени тег има масу од 780 грама, што је у рангу "теже" варијанте, Oyaide STB-HW(X). Израдио сам (изгледа исто као бронзени) и алуминијумски тег, који има масу од 280 грама, што је у рангу "лакше" варијанте, Oyaide STB-MS(X). Значи, комбинације су 1,570 грама за тежу варијанту, и 1,070 грама за лакшу варијанту. Хтедох тежи тег за да могу да тестирам колико се плоче поравњивају због удубине мата, али могу да кажем да је разлика перформанси између тегова скоро минимална - најверојатније остајем са "лакшом" комбинацијом у циљу заштите лежаја. П.С. Иначе... нисам нашао официјалну Technics-ову препоруку за максималну тежину тега (осим ако нисам пропустио то у упутству за SL-1210MK7). А искуства по свету кажу да се користе комбинације чак и над 4 килограма (бакарни мат + челични тег).

По ценама половног MJ-12, као и количину радних сати потрошених на овај комад, ту негде. Свакако, неко ко је решио да клонира овај мат у комерцијалну сврху можда може себи дозволити израду мање серије чиме би олакшао процес и смањио цену, али ипак - увек је израда једног комада најскупља. Бронзани, да функционира у комбинацији са матом. Детаљи овде:

Након неколико страна, убеђен сам да елоксажа има улогу и финалној фукнцији мата. Знајући себе, никако не бих рекао "ово је задње и не мењам ништа" - али рекао бих - ово је сада референца и ниво које се треба превазићи.

Након елоксирања: Интересантно - чини ми се да су Oyaide изабрали елоксажу као површински третман не само због заштите исте, него и због допунског дампирања. Тест са директним куцкањем производи дубљи и пригушенији звук. Иде данас касније на тањир, па јавим утиске, уколико има и даље интереса.

Не сумњам да може да изненади. Кевин ради са овим грамофонима дуги низ година - али то не значи да му је свака идеја завршила у центру мете. Иначе да - ниједан урадак није савршен, па чак ни Technics-ов тањир. Било је проблема и код МК7, али се то решило током 2020те, наводно. Ја сам мерио код мене компаратором, и отступање (и вертикално и хоризонтално) је у рангу ±~0.05 милиметара. Акрилан нисам пробао, због истог разлога што не верујем у "равност" акрилних плоча које нису обрађене ротационо. Можда бих убацио један примерак у следећој транши. П.С. Видим да сам у оригиналном посту око овог мата направио мали превид. Нисам тестирао Oyaide BR-12, него тањи мат, Oyaide BR-One - како сам и оригинално писао "танак бутилни мат". BR-12 је малтене исти MJ-12, али израђен од бутилне гуме, што би рекло дебљина од 5 милиметара. Поправио сам оригинални пост да референцира BR-One, а не BR-12.

Тако је, сада сам се сетио. Хм, штета да нисмо више око тога тада. Мада, да будем искрен, тада нисам ни помишљао да би две године касније имао Technics-а у кући. Покушаћу да добијем Ringmat ускоро - да би процена била што реалнија. Јесте, тај. Тачан Technics-ов модел број RGS0010. Да, али (увек али)... ...KAB-ов мат је комад алуминијумске плоче, исечен ласером (по његовим речима). То је веома ценовно ефикасан (читај, веома, веома ниска набавна цена) начин да се добије мат, али је далеко од идеалног. Алуминијумске плоче (плотне) су озлоглашене што се тиче конзистенције материјала, и зато је кључно да се сваки покретни део који ротира око централне осе изради на ротационој машини (струг). Једино се на тај начин може добити потпуно динамички балансиран део. Код Technics-а, имајући у виду мање масе, то је можда мање критично него код мог другог грамофона где је само један део тањира 20+ килограма, али ништа мање важно за ултимативно решење. Да не кажем да је стандардно отступање алуминијумских плотни ±0.5 милиметара.

Искрено, никаква претрага не даје резулате. Дали би могао да поставиш линк тих порука? Баш бих волео да се навратим.

У план за пробу, релативно је јефтин да не морам се замлаћивати са израдом. Ух, лепо би било да сам знао да неко израђује клонове да бих се лишио мука и трошења енергије. Колико могу да видим, ти твоји клонови нису елоксирани? Како је алуминијум заштићен?

Прошлих неколико недеља, док чекам пластичну плочицу за XLR конверзију грамофона (ако икад стигне), провео сам доста времена посматрајући ефекте различитих подлога (platter mats - у даљем тексту транскрибиран као мат) на звучни потпис грамофона. За разлику од мог другог грамофона, Technics има чујнији утицај и лежаја и мотора због специфичне технологије и близине истих. Неповољни утицаји су толико чујни да је једноставно немогуће слушати грамофон без икаквог мата - а и дизајн истог упућује на то због форме и величине самог тањира. Осим (1) стакленог мата које сам презентирао раније, пробао сам и (2) плутени мат Pro-Ject Cork-It, (3) оригинални Техниксов филцан (?) слипмат, (4) оригинални Nagaoka GL-602, (5) најновија верзија Achromat-а, (6) старији Техниксов гумени мат и (7) танак бутилни мат Oyaide BR-One. Од свих ових - једино бих задржао Oyaide BR-One, па затим старији Technics-ов гумени мат. Све остало, укључујући и локално код мене веома хваљен Nagaoka GL-602, није ми се дојмило довољно да одрешем кесу. Најбоља опција додуше, била је комбинација BR-One мата и мог стакленог уратка. И то све лепо, али... ...хтедох да пробам и наводно најбољи мат за Technics, Oyaide MJ-12. Остварење те жеље је мало проблематично због тога што (1) Oyaide га више не производи, (2) цене и још док се производио а и након престанка, када је исти доступан (веома веома ретко доступан), скоро достижу пола грамофона. Али, Oyaide још нуди спецификације истог, и рекох, што да не покушам да га направим. Јасно је да то неће бити MJ-12, али биће најближе што могу да достигнем до тога, својевидни омаж истог. И тако: Спецификације Детаљи оригиналног производа овде. Овај урадак овде има: Вањски дијаметар од 295 милиметара; Рубно испупчење на доњој страни за Техниксов тањир дубине 1 милиметар и дијаметар од 285 милиметара; Централну рупу са дијаметром од 7.25 милиметара; Дебљина на вањском рубу од 5 милиметара; Дебљина око центра (*) од 4 милиметара; Централно удубљење за етикету плоче има дијаметар од 105 милиметара, и дубину од 0.5 милиметара. (*) Разлика у дебљини је због репликације удубљења од грубо 1° које оригинални МЈ-12 поседује, а све у циљу изравњивања плоча у комбинацији са централним тегом. Још, у мат су урезане укупно 18 рупа, у 6 кластерима по 3 рупе, радијално дистрибуиране за помештавањем сваке рупе од 5°. Дијаметри рупа прате златан пресек, и то од 10 милиметара најближе центру, преко 16 милиметара средњег реда, до 26 милиметара вањских рупа. И још: Материјал за израду је 6061-T651 алуминијум, насупрот 5052 у оригиналној изведби код Oyaide; Укупна маса мог уратка је 790 грама, насупрот 670 грама у оригиналној изведби; Оригинални MJ-12 је третиран елоксажом (названа alumite у Јапану), мој је сада у процесу елоксаже (фотографије раније су свеже са машине). И након свега овог, дали је вредело? Апсолутно. У свом систему, присталица сам става да се чујне промене морају чути одмах, а не након усвиравања. И ово је чујно на првом такту. Овај мат је најбоље звучећи мат који сам пробао на Техниксу, далеко испред осталих. Дампирање је на нивоу "сасвим довољно", што је веома интересантно имајући у виду да сами мат звони као катедрална звона када се куцне - али када се постави на тањир је скоро потпуно "мртав". Потребна је корекција висине ручице, свакако, али још је у распону могућности за Техниксову ручицу. Више импресија након елоксаже (очекујем промене у степену дампирања). Али оно што могу да кажем одмах је ово - након 20+ радних сата на стругу због динамичког балансирања, и да не помињем остале операције за припрему, бушење и монтажу, цена која је оригинално наплаћивао Oyaide је више но повољна. Рекао бих чак - и цене које се сада траже за половне примерке су компаративне са трошоком који је повезан за израду једног комада овакве компоненте. Компоненте која и након прецизне израде ипак је омаж оригиналног производа, а не сам тај производ. Дали то значи да би требали јурити мат који кошта половину новог грамофона? Зависи од вас - ја нисам сигуран да бих кренуо са израдом да сам био свесан потешкоћа израде, али сада више не бих био без њега.

Nice.

11.11 прави хаос у поштама целог света.