InSides

Ето још боље - ПОМ је ниже масе од алуминијума и има боља својства дампирања.

Одлично, проверени дизајн. Имам пар сугестија (као и обично - али ако се пратио неки дизајн, има поенте да се испрати до краја). Чини ми се да сам део тих сугестија више поменуо раније: Заменити те гвоздене вијке нечем инертнијем (месингани рецимо) да би умањили потенцијал галванске корозије; Користити POM за израду уместо nondescript пластике - лакше се обрађује на стругу, трајнији је, и потенцијал деформације је мањи; Осим ако концепт конектора није "велика маса" типа Bocchino, заменио бих и тело конектора са POM урадком.

Коначно се неко сетио конектора? Pics or it didn't happen.

Чини ми се да је свима јасна дихотомија субјективног преко објективног. То никада није ни био проблем. Фанатици обе стране су баш то, фанатици, а истина је често по средини. Сви ми би хтели добити резултате одмах и прескочити планирања, и улагање у време и новац да би постигли изванредне резултате. Ја лично не сумњам да овакве ствари типа свичева праве чујне разлике у неким системима. Оно у чега сумњам је да постоји уједначени разлог за те разлике. Све ове ствари се своде на оно што се у медицини зове симптоматска терапија. Третирају симптоме, а скоро никад прави разлог за те симптоме. И ту лежи један од проблем излагања субјективиста, па и на овом форуму. Људи излагају да су промене чујне, али те промене не стављају у контекст система. Не приказују своје системе, не разглабају око микрооколине у којој су ти системи смештени, и онда очекивају да људи олако прихвате велелепне речи око утицаја твикова. Разумем и зашто. Пуно је лакше кунути се у магичну стварчицу, него испланирати и имплементирати прописну мрежу са елементима који су дизајнирани да раде са највишим перформансама, са све уземљењем. Често је прописно планирана и изведена мрежа пуно јефтинија од аудиофилских алтернатива. И често пуно боља, али ко би да се цима са томе. Рекао бих да би субјективне импресије биле пуно релаксираније примљене на форуму када би излагачи били једнако искрени око свим аспектима свог система и разлога зашто уносе такве твикове. Ја сам лично био заинтригиран свичевима, и био спреман радити један (наручио конекторе, чипове, трансформаторе и напајања) али се отказао тога након што сам урадио прописну мрежу (описану детаљно у теми мог система). Ако га некад завршим, свакако планирам изнети импресије, у контексту свог система.

Било који број којим би располагали је арбитраран и не може бити универзалан. Када радимо квантификацију, то радимо због универзалног разумевања, а не због универзалне истине. Уређаје смештамо у ценовним класама зато што сви разумемо колики је курс евра и то прихваћамо као референтну тачку разумевања, а не истине. Колико овде људи има приче сопственог искуства око тога како компонента ниже "ценовне класе" је супериорнија од оне класифициране у вишој? Прича овог типа (проценат улагања) ми има смисла једино као маркетинг алатка произвођача. Ми смо сви дубоко субјективни (да не кажем сујетни) око овог хобија и својих система, и ретко можемо размишљати разумно. Не бирамо системе по нашим могућностима, већ по нашим аспирацијама. И онда соба не одговара звучницима, звучници не одговарају појачалу, грамофон не одговара полици која одговара супругу/супрузи... ...што је ултимативно неважно, зато што је нама хоби уствари играње са системима пуно више него слушање музике.

Не увек. Рецимо: https://www.juno.co.uk/products/john-scofield-i-can-see-your-house/807271-01/ Како је @joyba предложио, најсигурније је комбинација издавачке кућe и датума. То важи и за Blue Note 80th (*), и за Tone Poet, и за Blue Note Classic, а најсвежије и за Acoustic Sounds Series (**). (*) Нека издања (Blue Note 80th) су још доступна. Најтоплије препоручујем буквално свако издање од те листе. Причам од личног искуства, не интернет хајпа. (**) Код ових је још комплицираније зато што се издавачке куће мењају (Impulse!, Verve, EmArcy, Decca).

Певамо један другоме сваки дан.

И пошто је VTA адаптер део овог система, да прибележимо фотографије и овде, за потпуност изражаја.

Када сам рекао"Само код ручица где дизајнер није водио рачуна о компензацији азимута при промене висине ручице." - мислио сам да дизајнер мора водити рачуна да компензира промене азимута као део дизајна ручице - да то ручица ради као део дизајна ако више не оставља могућност ручне корекције. Уопштено избегавам аргументацију на нивоу ауторитета, због кључног недостатка исте - за сваки ауторитет једне стране постоји бар један ауторитет друге стране. У овом случају, на нивоу чврстоћу везе глава/ручица то би био Len Gregory који је један од првих развио "изолатор" за звучнице. Roy Gandy мора гурати аргументацију која одговара продаји његове технологије, и прилично сам сигуран да би мало "унапредио" своје ставове када би имао комерцијалне користи од тога. На крају крајева, Rega је почела да продаје ово када су схватили да би њихови купци користили њихове ручице са другим звучницама: https://www.rega.co.uk/accessories/2mm-three-point-arm-height-adjustment-spacer-stainless Свакако. Најважније правило је do no harm.

Полазно је ово (3012R): Када сам рекао "SPU стандард", мислио сам на ово:

Ради се о игри бројева. Слушати и уживати. Верујем да је свима јасно да се промена SRA никад не може урадити без промене VTA због ригидне везе игле и кантилевера. А да постоји могућност промене VTA/SRA без промене висине ручице, постоји: За ручице са променљивим шелом, ту је arche headshell, који омогућава промену угла звучнице (а тиме и VTA и SRA) на нивоу шела; За ручице које немају променљиви шел, ту је могућност убацивања клинастог подлошка чији је угао једнак жељеној промени - такав се подложак данас веома брзо и јефтино да урадити на 3D принтеру. За ручице са променљивим шелом, види ми се у скорој будућности још једна опција, али не обећавам ништа док не набавим материјале и утврдим да је идеја изводљива. Око овога конкретно: Могу веома брзо израдити модел клинастог подлошка који се може локално принтати. Треба ми само модел ручице и жељени угао промене. Мала корекција овог дијаграма. VTA није једнак углу који ствара кантилевер за површином плоче. Тачније, VTA се треба мерити од (1) тачке додира врха игле на површину плоче до (2) тачке ослона (суспензије) кантилевера. Овако нешто: Како се ради о малим димензијама, разлика тих углова може бити значајна. Само код ручица где дизајнер није водио рачуна о компензацији азимута при промене висине ручице. Ово је интересантан калкулатор за утицај промене SRA на промену азимута: https://www.wallyanalog.com/sra-impact-to-azimuth-calculator ..што још једном показује да се нити један параметар подешавања не може посматрати у изолацији. Али оно што можемо урадити је поставити стандарде осталих делова система како би се могли фокусирати само на утицај промене једног дела тог система. И тиме стижемо до овог: Али то није ни поента. Поента овде је утврдити колики је утицај промене параметра на квалитет репродукције. Потребно је пратити промену, а не фиксну величину. Кад кажем репетитивно, мислим на то да је микрометар градуиран и да могу подесити исте вредности тог механизма сваки пут. Ако кренем од ручице ефективне дужине од 305 милиметара, знам (уз помоћ тригонометрије) да за промену угла од 1° морам променити висину ручице за 5.33 милиметара. Микрометар ми то омогућава. Ако кренем од тачке где је ручица паралелна са површином плоче, па онда мењам угао врха игле прецизно и мерљиво, могу потврдити вредност механизма (микрометра) где је репродукција оптимална (*), и запишем вредност за будућност. (*) Оптималност репродукције се може мерити емпириски или аналитички. Мени важно оставити простор за лаке промене. Па ако нема значајни утицај, сви опет срећни и весели. Али, ако промене постоје, су чујне и мерљиве, зар није боље имати могућност промене?

Генерално избегавам померати ручицу у бази. Ако то радим, онда мењам pivot-to-spindle, чак и да је ефективна дужина идентична, и морам користити различити лучни протрактор. Свакако, идентични је случај при померању звучнице дуж хедшела који има слотове - тако се директно мења ефективна дужина ручице. Идеално је имати посебни протрактор за сваку комбинацију ручица/хедшел/звучница. У пракси, то код мене није кључно зато што све комбинације хедшел/звучница које ја користим прате SPU стандард, чиме је ефективна дужина са сваком комбинацијом иста, и може се користити исти лучни протрактор.

Well. Свака звучница има своји хедшел. Offsett се подешава само једном, када се звучница монтира у тај хедшел. Свака звучница иде у хедшел оптималан за њене параметре. Превис се лако подешава, репетитивно, при постављању хедшела. Али генерално, ни то не морам радити, зато што сам прихватио SPU стандардну дужину (51mm) од врха игле до предњег руба хедшел конектора.

Али има две ручице, идентичне. И на обе ручице VTA on-the-fly, и лево и десно.

Имам код себе (1) сферични (конусни) врх (DL-103, DL-A110), (2) елиптични (SPU #1), (3) MicroLine (ретиповани Rondo Red), а за скоро време и (4) Shibata у некој форми.