InSides

Завршио следећу фазу, готов склоп за монтажу флексибилне спојке. Могао сам елиминирати пуно нервоза и интегрирати спојку са остатком цеви, али тада, ако икад пукне спојка, морао бих штампати малтене целу ручицу. Ограничења током дизајна: Склоп мора омогућивати слободно кретање спојке, али само у једној равни; Интегрирани локатори за прецизно порамњивање спојке; Монтажа без алата; Осигурање против колапса ручице ако икад колабира спојка; Могућност да се спојка види са споља. Па имамо ово: Како склоп изгледа унутра: И након штампања: Поглед ближи склопу: Чини ми се да сам успео испоштовати ограничења. Да видимо да ли ће такав приступ функционирати у моју корист за остатак пројекта.

Хах, кафа је акцизна стока у Србији?

Као извор врућине? Ништа од тога.

Спопала ме врућина и смањила праг толеранције.

Чему онда тема? Нема се о чему шта друго причати?

Иницијална сирова FEA показује потенцијалне проблеме за торзионом чврстином "цеви". Решење? Додати попречне подупираче на две тачке по дужини цеви - дебљина идентична са дебљином цеви, структура идентична као основа како би добио што више на чврстини за што мање додате масе. Резултат: Након принтањa: Штедим црвени филамент, тешко успевам да га набавим.

Одлично! Али видим неколико Нагри које ти очевидно само праве гужву. Пребаци једну овамо.

Крцо, ствар преференце. Један од разлога да су ручице 9" ефективне дужине настале након дужих како би се грамофонска база и ручица уклопили у стандардну хај фај ширину. Мени је лично 12" златна средина, како и то контрадикторно да изгледа.

Материјал је далеко од катастрофе, нарочито када се правилно користи. Та прича да скупља воду и постаје крхак је мало више прича типа покварени телефон. Ценим конструктивне предлоге, али задржао бих закључак о погодности материјала. Ево има тачно 4 године како користим зидне држаче за портафилтере на еспресо машини, штампане у PLA. Сваки портафилтер је масе од скоро килограм, а околина еспресо машине је баш високе влажности и редовно високих температура. Поучен арбитрарним причама о материјалу, тада стам штампао 4 пара (имам два портафилтера) како бих их могао лако заменити када се сломе. 4 година касније, 3 пара још увек чаме у фиоку.

Угао отклона је мањи, да, тако да је и вектор скејтинг силе мање вредности. Али већа ефективна маса ручице у комбинацији са пуно већом масом противтега значи да је основица пропорције тог вектора већа, тако да је сасвим вероватно да је компензација скејтинг силе такође... ...већа. П.С. Ако ово није порука са највећом концентрацијом речи већа, одмах се отказујем од пројекта.

Финалне, за сада, верзије склопа за монтажу ручице, које укључивају механизам за закључавање стуба ручице путем косих навоја. Комплетан склоп, са VTA механизмом: Исти тај склоп, без VTА механизма: Сви модели који су део овог склопа су сада доступни овде: https://www.thingiverse.com/thing:7055075 На реду муке око дизајна механизма за компензацију скејтинг силе.

Текстура је резултат опције унутар CAD софтвера који користим, Onshape. Зове се Printable Knurling и дозвољава подешавање свих параметера како би имитирало knurling алате за струг.

Прстен се не може закључати конусним навојем, кључан навој мора бити цилиндричан и да се прстен слободно окреће. Али конусни навој се може искористити за закључавање стуба ручице на остатак механизма уместо тог слепог штрафа.

Механизам за подешавање висине ручице готов. Задржао сам и механизам за промену растојања, т.з. sliding mount. Искрено, пуно компактније и ригидније од мојег ранијег покушаја. Један пуни круг прстена подиже механизам за 1.5 милиметар. Укупни ход је ~8милиметара. Механизам је изненађујуће гладак и прецизан. Можда мало лабавији него што треба, али у овој фази то је одлично, боље него да се делови уграбе. Треба да се дода могућност за закључавање прстена која није обични слепи штраф, али осим тога механизам се може користити. Планирам објављивати компоненте као open source једна по једна, нарочито оне које се могу користити и са другим ручицама и системима.

Не знам ни ја, али део експериментирања је и то, дуговечност делова. Идеја је да се тестира и лимит тих материјала. Хтео бих што више да се изради на штампачу. Метални лежаји овог типа постоје свакако, али се тешко налазе у малопродаји, и тражи се минимална количина за сваки модел, што је ван обима овог експеримента. Део функционалности овог типа лежаја потиче и од капацитете пластичног дела да се "пластично деформира". Вертикални лежаји остају класични метални лежаји, у моменту SKF 618/9.