InSides

Свакако, хвала!

Извини, проткала се грешка раније. Ефективна дужина ручице је 312 милиметара. Pivot-to-spindle = 298.5 милиметара.

Јесам. Цртао и своје (Baerwald и Lofgren - Stevenson-ове идеје ми никад нису легле), користио и одличан Conrad Hoffman-ов програм (Arc Template Generator). Најбоље слушне резултате даје Lofgren B геометрија. Било би чудно да није тако - ручица је дизајнирана у складу са тим идејама. Нисам још радио емпириска мерења. Искрено, нисам ни размишљао о методологији. Мораће то да мало чека, сада када су у плану (1) VTA/SRA и (2) анти-скејтинг. Свакако, ако имаш идеје о методологији, радо би их прегледао и укључио у експерименте.

Не подмазује се уопште. Трење је минимално, руб путање (елисовидна формација) је веома оштар - како је осовина округла, осигурава се најмањи могући контакт површина. Путања је израђена путем 3D принтера употребом специфичног филамента произвођача Igus - филамент се зове iglide Tribo, и дизајниран је специфично за израду делова што мањег трења. Нешто више о филаменту, његовим карактеристикама и поређења са традиционалним филаментима на овом линку. Ручица тренутно нема монтирани антискејтинг механизам. На мишљењу сам да је тренутно, у овим условима, и овим параметрима ручице (ефективна дужина 307мм) непотребан. Свакако, будући експерименти показаће да ли сам у праву. @zbrujic је прилично погодио идеју да је ова ручица постала експериментална платформа за испитивање параметра. То не значи да ручица нема антискејтинг. Иста та осовина за контролу азимута прихваћа два типа механизма за унос антискејтинг подешавања - (1) традиционални канап са тегом (преко затвореног лежаја), и нешто модернији (2) магнетни антискејтинг.

Леви тастер је номинално (опет та реч!) on/off, a десни тастер је селектор брзине окретања (33/45). Е сада: Док је грамофон у stand-by моду (нема ротације): Кратак притисак на лево дугме стартује ротацију; Дуг притисак на десно дугме приказује тајмер репродукције звучнице. Док је грамофон у моду приказа тајмера (нема ротације): Кратак притисак на десно дугме мења тајмере (контролер има три тајмера, за три ручице/звучнице); Дуг притисак на десно дугме излази из мода приказа тајмера (након 10 секунди излазак је аутоматски); Дуг притисак на лево дугме ресетује тајмер који је у том моменту приказан. Док је грамофон у моду рада (има ротације): Кратак притисак на лево дугме стопира ротацију; Кратак притисак на десно дугме мења брзину ротације; Дуг притисак на десно дугме мења мод контроле брзине (аутоматска регулација или нема регулације - регулација је ручна); Дуг притисак на лево дугме снима у меморији контролера тренутне параметре контролера због дебагирања (ако има потребе). Како сам раније писао, код за све ове функције је јавно доступан. Ето. FFT = 2048 је најмања вредност која је показала све релевантне пикове. На изглед ово делује малтене идеално. Свакако, мора се одлучити, дали је важнији баланс канала или минимизација преслушавања. У доста случајева, минимизација преслушавања води и до уједначења output-а канала, али то није увек тако. Ја лично преферирам што мање преслушавања, па макар и на штети баланса. (*) (*) Овде је веома важно да напоменем да је код мене, чак и при максималној девијацији од 2.5°, дисбаланс канала био је мањи од 2dB (тачније 1.2dB).

Надао сам се да је тако - у противном - са овим подешавањима за појачање сигнала бих стално био у overload.

Једна од дилема које сам хтео да расчистим овим експериментима је дали "оптички" корегиран азимут је довољно добар. У мом случају, најидеалнији азимут је при отклону од 0.4°. То је резултат мерења и слушних тестова, свакако, али то није нешто превише далеко од номиналне вертикале. Оптички метод је проблематичан кад постоји девијација (*) споја игле и кантилевера и/или дисбаланс у мотору звучнице. Укратко, чак и за критичко слушање, рекао бих да је оптички метод довољно добар. Али сада (бар ја) имам оквирне параметре колики ступањ побољшања могу да очекујем ако решим да потрошим време на корекцију азимута по овим принципима. (*) Интересантно је да су на промене азимута осетљивији ручно рађене звучнице, као и егзотични профили игала. Свакако, те звучнице су нешто вишег ценовног ранга, и генерално очекивање је потрошити више времена на подешавање и истискивање перформанси.

DL-103 са output-ом од 0.39mV? Можда. Мада, разлика од више од 50% на декларирани излаз ми делује невероватно. Плоче које очекујем имају траке: L канал 1,000Hz, R канал без модулације; L канал без модулације, R канал 1,000Hz; L+R канал 1,000Hz. То би онда дало референцу, чини ми се.

Вредност од 2048 је одабрана као релативно добар компромис између комплекности спектра и тежњи ка што реалнијим резултатима. Према опису функционалности Plot Spectrum на Audacity-јевом викију, вредност од 2048 означава: За спектар од 44,100Hz, фрекфентна резолуција је ≈11Hz; За спектар од 22,050Hz (као на графикону), фрекфентна резолуција је ≈5Hz. Не знам дали би имало поенте ићи на вишу резолуцију? Ма не - моја грешка је што нисам навео тај податак на почетку. Све ово су важни параметри које сам морао навести на почетку за јаснију слику - надам се на их нећу заборавити при презентацију идућих опита. Елем: Звучница Denon DL-103, сериски број #5473 (*), измерени output од 0.30mV на оба канала; Порамњивање по Lofgren B за мања изобличења, нарочито за распон коришене тест плоче; VTF од 2.4 грама; Укупан репродуктивни живот звучнице након мерења од 94 сати 25 минута. (*) У прилогу фотографија тест извештаја звучнице.

Коју би вредност препоручили?

Мислио сам на опите око VTA/SRA - опити око скејтинга за неко време. Са овог графикона? "Најгора" вредност је на 141Hz, као што је било у мом оригиналном приказу. Ако је ово референца на мој коментар око видеа које приказује тестирање прототипа, то је друга звучница. Ова је, након мерења, радила тачно (укључујући и мерења), 94 сати и 25 минута:

За VTA/SRA анализу, најкритичније су ми фотографије игле и кантилевера. Морам експериментирати око поставки за фотографију (USB микроскоп или макро фотографија, шта већ даје боље резултате). И ту зависим од других, тако да морам да се усаглашавам са туђим распоредима. Дали имате можда нешто специфично што вас интересује, а могао бих да укључим у опите?

Слажем се, донекле. Стандардна методологија за мерење преслушавања подразумева мерења уз помоћ тест тона од 1kHz. То нисам користио овде зато што: Копија тест плоче која садржи 1kHz има физичко оштећење на једној од трака, тако да коришћење исте не би било валидно; Важније, хтео сам да утврдим како се мењају вредноти преслушавања током материјала који није тест тон. Мерење које је приказано на цитираној слици користи вокалну траку која има наизменично немодулиране канале. При анализи, био сам прилично пажљив да узмем у вид идентичан сегмент снимке за анализу. Овако приказани плотови (plot spectrum функционалност Audacity-ја) показују пикове преко целог сегмента. Имајући то у виду, пар ствари: Хтео сам да видим како се систем понаша у репродукцији нечег сложенијег од тест тонова. Слажем се да је то девијација од договорених стандарда, и баш због тога сам (надам се не превише) детаљно објаснио мој приступ; Очекујем за пар недеља неколико новијих (за мене) тест плоча. Једна од њих, JVC TRS-1007 важи за референтну плочи (Denon тест извештаји се раде уз помоћ те плоче). Друга је Clearaudio CA-TRS-1007 која је као модернија копија JVC-овог стандарда. Када стигну, поновићу тестове по стандардној методологији. Као додатак, ево у прилогу на брзака генериран плот сегмента на цитираној слици, на идентичној фрекфенцији: Нова вредност на идентичној фрекфенцији је -73.9 dB, што даје укупну вредност преслушавања од 38.9dB, што је, по установљеним стандардима, врхунска вредност. Ипак, таква вредност је, по мени, нереално добра, и показује фокус на само једну фрекфенцију а не на цео спектар, што је мени било важније.

Не радим добро под притиском! Шала на страну, мислим да би за те опите морао склопити неке помоћне скаламерије - то би свакако потрајало бар неколико месеци - водите рачуна да је ово писање било разрађивано пар месеци. Ако има интереса, пре тога би се фокусирао на VTA/SRA? (*) (*) И ту има доста посла, и да не заборавим микроскоп / макро скаламерију.

Према рачуницама, трење је незнатно. Колико утиче на силе скејтинга, то је већ предмет другог сета опита. И то је у плану, али морам лепо размислити око методологије и одлучити се за приступ. Писања овог типа, и прикупљање података не одузимају ни десетину времена као размишљање (*) и припрема. (*) Превише идеја за 24 сати, чини ми се - приоритизација је проблем. Према овој методологији, cross-talk је разлика пикова између канала. Ако узмемо овај приказ: Обратити пажњу на фрекфентне пикове. Разлика пикова између канала (L = -35.0dB / R = -62.7db) је 27.7dB. У овом случају, придев "номинални" користим у контексту ове дефиниције - номинално се користи да опише мерење (или групу мерења) која се поклапају са претпоставњеним вредностима унутар очекиване маргине грешке.