InSides

Пре свега, поздрављам напоре у стандардизирању грамофонске репродукције, и улагање у директне параметре погона. Побољшања су неизбежна када се прате стандарди. И како сам се ухватио за стандарде, пар ствари: Веома је важно схватити да су отступања на вредности друге децимале (у процентима, свакако), једино прихватљиви. Стандарди снимања и репродукције за microgroove плоче (NAB, 1964) прописују да је максимално дозвољиво отступање од прописане брзине 0.1%. Не може се причати о репродукцији високе верности са погоном који отступа од прописане брзине 0.5% - то више није оно што је снимљено. Нажалост, тешко је (читај, скупо) оддржати те стандарде у јефтинијим комерцијалним грамофонима, па се ретко и спомињу. Саветовао бих имплементацију склопа који мери брзину окретања у реалном времену. Постоје веома лепи (и још релативно јефтини и лаки за израду) пројекти који могу дати изванредне резултате и праву истину о ономе шта ради погон у сваком моменту (зато и стандарди прописују да се отступања морају мерити у сваком моменту, а не као просек целе плоче). Рецимо, ово. Предложио бих пуно једноставнију и много прецизнију методу мерења брзине, али то подразумева квалитетну тест плочу. Снимити тест тон и проверити тачну фрекфенцију уз помоћ Audacity или сличног програма. Процес који сам ја радио је описан овде.

Фаза #1. Мрежа. Прва фаза побољшања дигиталног фронтенда завршена. Од пре недељу дана, укућани и аудио систем уживају у предностима пуне UniFi мреже. Мада је основна кабловска инфраструктура постојала, годинама сам избегавао имплементирати мрежу прописно (прописно мени = како сам ја замислио, прописно другима = претеривање), што због времена, што због фокусирања буџета на остатак свакодневних потреба. Још један директан бенефит изолације је и немогућност да се набави дуго прижељкивани SPU Royal, тако да се добар део буџета за ту звучницу преусмерио у ствари у које подједнако могу уживати и остали укућани. Зашто. Као дугогодишњи корисник IPTV опције локалног телекома, имао сам основну мрежу како не бих морао вући каблове за set top кутије, али се основна мрежна инфраструктура (са које се напаја и Devialet и дигитални извор) базирала на no-name рутеру који се испоручује са сваком инсталацијом оптичке везе. Додавање још једног рутера како бих могао контролирати параметре wireless мрежа, организирати групе уређаја за мрежну контролу (вишеканални систем), изолација IoT уређаја и остало је само искомплицирало ствари. Важније од овога, wireless покриће је било очајно у деловима дома који нису у директној видљивој линији са рутером, а и поред одличне пропусности оптичке везе, било је случајева када се квалитет стримова (аудио и видео) морао смањити да бих избегао артефакте при репродукцији. Након подуже консултације са колегама који су пуно вичнији у организацију мрежа, и захваљујући повољности које моја фирма ужива код дистрибутера UniFi опреме, добио нови ONT од Телекома који ради само као конвертор, и прешао сам на пуну управљивану (managed) UniFi мрежу. Очекивања. Најважније, стабилни проток података, без ограничавања брзине (осим могућности инфраструктуре и капацитета оптичке везе) на целој површини свих просторија. Осим овог: Mогућност дубинске конфигурације свих параметара мреже; Изолација различитих група клијента зависно од њихових улога (аудио, видео, IoT, надзор, итд); Преференцијални третман аудио уређаја у вези протока оптичке везе како би ималу увек доступан минимални bandwidth без обзира на трошак остатка мреже. Шта. Инфраструктурно, кроз простор су развучени, за сваку просторију, дупли Draka S/FTP Cat6 каблови који завршавају у модуларне утичнице на обе стране. Све линије се скупљају у једну тачку на зиду иза дела плакара који изиграва мрежни ормарић. Једна од линија сваког пара је посвећена IPTV рисиверу у тој просторији, а друга од линија је директна основа за саму мрежу. Осим мрежних утичница на ту страну, налазе се и пар модуларних Busch-Jaeger напонских утичница који су повезани на фазу која је различита од фазе на који су везане две утичнице које су окосница стерео система. Мрежни уређаји који чине окосницу ове мреже су део Ubiquiti UniFi екосистема, и то: UniFi Security Gateway (рутер, security appliance) - 1 комад; UniFi PoE Switch 8-60W (мрежни преклопник са PoE функцијама) - 2 комада; UniFi AP AC-Lite (бежична приступна тачка, dual band, 802.11ac) - 3 комада; и, UniFi CloudKey Gen 2 Plus (мрежни контролер, сервер за подешавања, NVR и контролер надзора) - 1 комад. Повезивање је једноставно, инсталација лака као пролећни ветар. Чаробњак води корисника кроз инсталацију и омогућава чак и постављања напредних опција путем једноставних промптова. Због потребе надградбе, како и због личне глупе грешке (*), потрошио сам негде око три сата укупно, укључујући и сређивање каблова. (*) Порука себи - ако те чаробњак упозорава да урадиш backup, послушај га. Након повезивања свега овога, мрежа изгледа овако (**): (**) Дијаграм приказује само клијенте важне за стерео систем. Резултати. Максимални проток оптичке везе доступан бежичном везом са сваке локације унутар животног простора; Мрежна конфигурација лака, доступна и разбирљива; Различите групе уређаја лако и једноставно подвојене зависно потребама и могућностима (надзор, даљинска контрола, IoT); и, Кључни аудио / видео уређаји имају загарантовани симетрични проток од 30Mbps у сваком моменту, без обзира на оптерећење остатка мреже. И како ово субјективно изгледа: Контрола ради брже, боље, стабилније (без или са минималном латенцијом); Највиши квалитет стрима се достиже одмах; Солидна основа за даље играрије је на месту. Проблеми. Сви уређаји од ове мрежне линије које сам користио имају интегриране процесоре због њиховог капацитета управљивања (management). Да би уз то били и прихватљивији за домаћу употребу, мањих су димензија и немају активно хлађење. Како ормарић у којег сам их сместио нема још активно хлађење (ради се на томе), прибојавао сам се да ћу смањити живот компоненти и/или изазвати потенцијални проблем прогоревања. Након пар минута цртања и комуникацију са стругарем, добио сам ове стварчице: Дискови од алуминијума као директно везани хладњаци (са доње стране). Димензије Ф80мм х 15мм, материјал 6082, финиш пескарењем стакленом прашином од 100μm. Након постављања испод жичаних компоненти, што због површине, што због струјања ваздуха испод компоненти, температуре су смањене у просеку од око 10 степени. На реду, NUC.

Ах извини! Нисам схватио да причаш баш о варијанти кутије са песком. Minus-K су платформе које сам видео током студија приликом студиских посета за изолацију електрон микроскопа. Тек су задњих година почели примењивати за аудиофилске потребе.

Minus-K? https://www.minusk.com/content/applications_vibration_isolation_systems/audio_reproduction_turntables_vibration_isolation_platforms.html

Ништа те не спречава да уживаш у грамофону о којем размишљаш. Укратко: Скејтинг сила је већа код краћих ручица, тиме је компензација исте од вишег значаја - боље да има антискејтинг него да нема; Скејтинг сила различито утиче на различите звучнице, зависно од степену чврстине споја кантилевера са остатком звучнице - код неких звучница је ефект мањи; Скејтинг сила неупитно постоји, али је чујни ефект зависан од система и слушалаца. Циљ ове теме, и овог истраживања, је проучавање тог феномена у ситна цревца - али то не значи да свако мора то радити за свој музички ужитак. Како милује моја супруга да каже - остави тог лудака, опет је у фази побољшања система.

Не треба му то ђубре.

То би могао да одговори само дизајнер тог грамофона. Можда је замишљен да ради за звучницама које немају велику дефлексију кантилевера, или је можда дизајнер одлучио да добитак са антискејтинг механизмом није пропорционалан уложеном.

Да ја ипак питам (мада верујем да је раније одговорено, али сељак сам, шта могу) - дали код RAAL-а постоји пракса за ниже цене за локалне купце као што је пракса код неких других произвођача?

Ubiquiti решења покривају моју фирму преко три континента, четири канцеларије и више од триста корисника (уређаја, не запослених). Свакако, то иде преко оптичке мреже и нешто више класе од оних које сам ја набавио, али је принцип исти. UniFi ради веома, веома, прописно, и свестан сам да је приступ који сам прихватио потенцијално overkill за већину домаћих корисника. Најважније, не морам бити мрежни чаробњак да конфигурирам мрежу. Тренутно додајем још један PoE switch, мало мозгања око Traffic Shaping и QoS опција, и планирам да презентујем прву фазу за неколико дана.

ОК, хвала.

Занемаривајући све остало, пар ствари: Колико ја (у свом неискуству) могу да схватим, Vendetta се и онако не може више произвести у оригиналној варијанти, осим ако се негде, у некој фиоци, нађу компоненте које се више не производе. Не знам John Curl-а, али ако Vendetta ужива толику популарност, верујем да би продужио да је комерцијално нуди. Овако - поређујемо бабе и жабе, што нас поново враћа на питање - која је поента? Хтео бих да схватим који је домет "џентлменског" понашања у вези шема комерцијалних уређаја. Колико могу да схватим, те су шеме интелектуално власништво њиховог дизајнера. Ако се шема добије за личну (персоналну, некомерцијалну) употребу, који је проблем објавити исту на увид? Како знати да се ради о правој шеми?

То даје поприлично информација, хвала. Али не даје директан допринос објективности дискусије. Не сумњам да су ти уређаји врхунски. Код комерцијалних је лако то прихватити (проверити), код њихових клонова израђених у домаћој радионици немам проблема да вам дам поверење да је изведба врхунска. Проблем настаје када се ти радови користе да се изведе поређење са комерцијалним, доступним уређајима. Зашто? Зато што су шеме недоступне, по вашим речима; Зато што се не могу копирати како би се урадио објективан (у реду, објективнији) тест; Зато што, ултимативно, нема поенте. А нема поенте због тога што и поред тога што већина хај-фај компоненти има своје универзалне карактеристике, ипак су називно део система у који се морају уклопити. Vendetta-у нисам слушао, а волео бих - али код мене практично неупотребљива зато што SCP-2 дозвољава (по речима дизајнера) варијацију улазне отпорности од 20 до 200 ома (што ограничава избор звучница). Сасвим друга прича, мада сам сигуран да то овде није случај, је израда клонова комерцијалних уређаја циљем посредне зараде. Свакако, ако је резултат овог рада израда властитог модела фоно претпојачивача, прилично сам сигуран да бих нашао неки начин да поддржим тај развој.

А дали то укључује и XP-17?

Супер, хвала! За звучницу за излазом од ~0.4mV то би му дошло отприлике (појачање ~6,300x) негде ~2.5V на улаз преампа? Претпостављам да нема проблема са распоном контроле гласноће?

Одлично! Могао ли би мало више детаља око мотора? Нови мотор истог типа, или сасвим други модел мотора? Ако је други модел мотора, дали се морало радити и на електронику за контролу мотора?