InSides

Пре поскупљења, Phantom Reactor 600 је био по мени идеалан all-in-one систем. Пар Reactor 600, пар "дрво" сталака, њихов даљинац и бежични грамофонски претпојачивач. Комплетан систем за испод €3,000.

У Trafomatic решењима је трафо повезан на једну утичницу, а остале паралелно на ту. Бар је тако било.

Први, од два планираних, tweak на Stax систему. Трио IsoAcoustic Orea Bronze подлошки - две назад где је 2/3 масе појачала, једна испред. Други tweak који планирам су дампери на квартет 6FQ7 цеви унутар појачала. Имам добро искуство са Herbie's Audio Lab дамперима, како што сам раније навео овде, али видим да су неки Stax дистрибутери користили E.A.T. Cool Damper-е током саме продаје SRM-007tII појачала, па бих и те да пробам, мада имам проблема пронаћи дистрибутере истих. Што је шокантно имајући у виду да се ради о сестринској (тачније, жениној) фирми Pro-Ject-а.

У томе случају, од мене једно нежно не.

Ја сам имао два комада од 500W, и то чини ми се једна од првих верзија - има 15+ година од када сам их набавио. На бази торусног трафоа. Један комад је био повезан на дигиталију (транспорт, DAC, излазни бафер), други комад на аналогију (2 x грамофонских претпојачала, једно линиско претпојачало). Радило то ОК, мада сам их ја купио више од предострожности - прилично је код мене рађено на струји још пре него стигне у утичницу. Продао сам их када се потпуно променио систем, и за Devialet-а немам потребу користити такав трафо. Иначе, цена им је тада била ~300 евра комад.

Тада је вероватно био Мишко (Михаил Парушев - сада фронтмен Parussion Group).

Ево илустрације за правилно акцентирање у македонском језику. Што се тиче Влатка, и сам често зна, док прича српски, да акцентује супротно правилима македонског литературног језика. Баш јавите утиске након концерта, живо ме интересује шта мислите о Јан-у ако подлога Влатковог триа.

Басист је изванредан. Дамир, свакако. Једина слабија карика, свакако само због младости, је бубњар.

Ту се слажемо. Референцирао сам члана тог форума само зато што ми је писање било познато, а не да користим ad hominem. Не бих знао зашто. Знам да је стандард консензус различитих ентитета, иако је објављен иницијално у САД-у. Ово је стандард: NAB AUDIO RECORDING AND REPRODUCING STANDARDS FOR DISC RECORDING AND REPRODUCING На првој страни стандарда је објашњење како су дошли до консенсуза. На другој страни стандарда је листа организација које су придонели стварању истог. На трећој страни стандарда се налазе клаузуле које су референтне за ову причу - 1.05, 1.15, 1.20 и 1.25. А где је интернацонална стандардизација у причи? Овај је стандард наводно превазиђен IEC стандардом, и то специфично верзијом IEC 60098:2020. Нажалост, не могу да линкујем овај стандард зато што није бесплатан. Али ако се дође до њега, кључне клаузуле су 10.2.3 и 10.2.4. Проблем тог стандарда је што не утврђује вредности, него само методе мерења. И још, IEC 60386 који даје дефиниције W&F параметара, али опет не утврђује вредности, него само методе мерења. Тако, NAB стандард од 1964 је онај, који сам ја успео да нађем, где су конкретне вредности означене. Поред њега, ту су још и JIS C 5520 + JIS C 5521, који наводно каже да је W&F дозвољив до 0.025% (нисам успео да нађем копију истог) и DIN 45507, који је касније прешао у IEC 60386.

Не бих знао. Можда и би се жалио ако неко чује у живо гласове тих глумаца. Читао сам и ја лика који се одазива на Tony Plachy, нарочито после објаве коју си превео горе. Што се тиче детектирања промене чистих тонова, то се лако да проверити. Слично као и код говорења страног језика - можда онај који говори не зна да дефинира сва морфолошка и граматичка правила, али инстинктивно зна када погреши у говору. Око провере, лако се то уради са грамофонима који имају pitch control. Пустите снимак који знате интимно, промените брзину за 2% (да не буде пуних 3%) па онда - ако се примети, бар знате куда. Ако се не примети, мирна Бачка. Једино, W&F се тешко симулира осим можда у дигиталном домену. Видим да тај део моје објаве није у део који си ти цитирао, па сам се вратио да проверим дали сам тачно то написао - овако цитат без тог параграфа нема баш смисла. Причам о овоме: Видим да се након оне прве објаве, Tony Plachy осврнуо не на генерализирано отступање, него баш на низак W&F. ...тиме речено, нисам ја икакав ауторитет, нарочито нисам пензионирани научник.

Велика отступања су јасно чујна више око 0.2%, зато је и стандард постављен на 0.1% да би обухватио и трениране уши. И овде, трениране уши су уши професионалних, академски едуцираних музичара, а не аудиофилско златно ухо. Уколико је промена брзине статичка, онда мора бити 0.2% и више да би се јасно чула, мада код снимки пијана то се деси и са мањим отступањем. Флуктуација брзине, са друге стране, је више јасно чујна у распону 0.02% - 0.05%, нарочито у средњем подручју. Када би узели најлакши случај, нек буде 0.05%, то значи да, нарочито код снимки пијана, чујна су отступања више око 33.31.

Разумно питање, свакако. Слатка "тајна" грамофона са погоном на ремен је у томе да се отступања тумаче као еуфонија. Нешто као шећер у кафи који је некоме кључан, док пуристи би хтели кафу која је што горча зато што само тако могу осетити прави укус арабике. Али ја ретко пијем кафу, тако да узми ово горе са зрном соли , што би рекли американци. Факт је да брзина флуктуира не само због регулације (т.ј. недостатка исте) него пуно више због динамичких фактора током репродукције, као што су радиус утора (где се тачно налази игла звучнице у том моменту), варијација утора (динамика снимка), понашање ручице, варијација газне силе, итд итд. Велика маса тањира није еквивалент непомичног објекта. Уколико је лежај прописан, а тањир успешно балансиран, и мала газна сила може пореметити еквилибријум. Могу да ти дам пример у мом систему, који је строго само илустративан зато што не постоји еквивалент игде. Тиме... грамофон има систем тањира са укупном ротациском масом од здравих 22+ килограма, и погон мотором који има максимални момент силе од 7+ Nm. Само спуштање игле у почетни утор спушта брзину од 33.33(3) на 33.30. Ово је отступање од 0.09% што је тачно на граници дозвољивог (по стандарду) од 0.1%. Могао би занемарити, без проблема. Али ако се ово не регулира, веома смо брзо изван стандарда. Дали се то чује? Код мене да, и има смисла. Ако је прецизност и прописна репродукција кључна, апсолутно.

Апсолутно. Прецизна регулација брзине не само што минимизира просечно отступање, већ и моменталне флуктуације и тиме смањују и wow (завијање) и flutter (треперење). GyroDec нема тањир са превеликом масом, али тегови по ободу знатно повећавају ротациону интерцију, тако да чини ми се да би се PID контрола мотора код GyroDec-a добро уклопила.

Питања на месту. Пар корекција прво - флуктуације у брзини вртње уствари нису изнимно брзе - ако јесу - онда је проблем у мотору и тај се мотор не треба користити у грамофонима. Друго - факт што је веза мекана само значи да се контрола ротације мора урадити на тањиру. Мека веза дозвољава толеранцију у ступњу преноса. Та је толеранција степен грешке, и то се мора урачунати у корекцију. Степен грешке се не мења из секунде у секунду, него је релативно стабилан током једног репродуктивног циклуса. По стандардима, а и по чистој логици, једино важна је брзина ротације тањира. Мотор који има контролу путем енкодера на самом мотору би показивао да је грамофон стабилне брзине чак и ако прекинеш ремен. Он нема појма да се тањир више не окреће. Али такво решење је јефтино и индустриски стандардно и имплементација је лака и не тражи инжињерско време. Сво убеђивање да "тако треба" је само резултат "flat earth" приступа. Модификација не касни зато што се (код мене) имплементира корекција путем PID механизма за контролу петље. Тај тип механизма омогућава да се корекција ради постепено, лагано, и психоакустички пријатно. Мери степен грешке и током репродукције континуирано смањује грешке. Основе PID-а лепо описане овде, да не дужим ја: https://www.ni.com/en/shop/labview/pid-theory-explained.html У основи, ротација је стабилнија што дуже ротира тањир. Ту долази снага PID приступа где се корекција итерира, т.ј. прилагођава. Сваки од PID параметара се може штимати, и зато ретко постоји универзално решење за сваки грамофон. Сигуран сам да неки од постојећих китова се може прилагодити (ако то већ није) на GyroDec. По мени, то је једина област где се може очекивати реално побољшање репродукције, нарочито ако си већ задовољан суспензијом. То, и евентуално SME V на месту ручице.

@popolvuh - извињавам се ако сам потегао тему у правац који није планиран. Тема је одлична, и идеја ми је била потенцијална дискусија око побољшања једног елемента GyroDec-а који можда није најоптимизиран. Морам да напоменем, нисам имао GyroDec, не знам како се понаша суспензија, и све ово што причам је потенцијално неупотребљиво. Тиме речено... ...мишљењу сам да је повратна спрега мотора кључан параметар за сувремене грамофоне са погоном пута ремена. Ремен је одличан као концепт највише зато што смањује вибрације мотора и њихов утицај на тањир, али ремен је у принципу мека веза, чији је основни принцип флексибилност. И ако је флексибилна - онда се никад не може гарантирати за сигурношћу да је пренос тачан и прецизан. Мала промена дужине ремена значи промена у преносу и тиме флуктуација брзине. Колико је то чујно је друга ствар - и можда је GyroDec генерално отпоран флуктуацији, али како си и сам утврдио, промена параметара ремена доводи до чујних артефакта. Ако је GyroDec-ов мотор трофазан, вреди размислити (по мени) урадити напајање овог типа. 99.99% сам сигуран да никаква иреверзибилна модификација грамофона се не ради - сензор можеш залепити траком. Нисам могао да нађем претраживањем готово напајање за GyroDec које ово ради, али постоји сијасет китова који се могу прилагодити. П.С. Прочитао сам маркетинг материјале око Orbe-а, као сада флегшип Мишелове понуде. Чак и Orbe нема потпуно затворену петљу зато што користи енкодер на самој осовини мотора, слично Thorens решењу о коме је @空也 писао. То није потпуна спрега зато што узима у обзир само ротацију мотора и претпоставња да је ремен тврда нефлексибилна веза. Зато је кључно да се брзина мери на тањиру а не на мотору.