prophet

Ovo se može odnositi samo na one zvučnike koje si merio. To što na osnovu toga izvlačiš određene zaključke je u redu ali mislim da nije dovoljan uzorak da bi se moglo podvesti pod zakonopravilo. Ne važi za sve koncepte, dizajne, izvedbe... Slažem se da se, ako si na to mislio, uporno forsiraju isti koncepti a menjaju se samo drajveri. Pritom se to obavezno podvodi pod "nove tehnologije", "novi materijali" a da se pritom ponavljaju iste 100 puta prežvakane matrice iz prošlih vremena. Pritom se ni sa "starim" drajverima i materijalima, a ima ih itekako kvalitetnih, nije istrajalo i uspelo napraviti nešto istinski novo i upotrebljivo u realnom prostoru. Tu industrijski način razmišljanja nije od pomoći. Mogu da ga razumem u niskobudžetnoj on-the-go elktronici ali ne i u tom rangu cene. Mora drugačiji pristup. Ne sme se korisnik dovoditi u situaciju da izvodi dodatne intervencije u bilo kom smislu. Treba samo da pozicionira zvučnike, priključi pojačavač i izvor i da uživa.

To servirano je uglavnom dobro. A i poenta je slusati autorsko delo, a ne raditi postprodukciju. Sistemi su ti koji uglavnom nisu dobri.

Da, ovde je ostvaren napredak u vidu smanjenja (po)kretne mase, sto je jedan od faktora koji utice na brzinu. Drugi i znacajniji faktor je ekskurzija drajvera a nju nije moguce promeniti zbog male povrsine. Samim tim je i vreme zaustavljanja duze.

@Delija je vrlo korektno procenio u kom pravcu treba razmišljati.

Recimo da sam saglasan. U načelu jer svakako postoje izuzeci, što u standardnoj produkciji (poprilično skupo) a ima i ručnih uradaka koje sam bio u prilici da poslušam. Postoji naravno i drugačiji prilaz problematici kojim se izbegava ono što sam naveo u tački 5.

1. problematika je ista bez obzira kojim metodom je rešavali - pasivno, aktivno, DSP 2. svi se slažemo u činjenici da sa adekvatno rešenim i inkorporiranim donjim opsegom to bolje zvuči 3. ono što smatram iznuđenim komporomisom (što je i ovde slučaj) je upotreba jedne zvučne jedinice za bas i mid opseg. Jednostavno takve jedinice nisu u dovoljnoj meri rezolutne u mid segmentu, koji kao što znamo sadrži najvjeći deo muzičkog događaja. Potom se na to dodaje subwoofer. Kao što rekoh kompromis, a svaki učinjen kompromis je korak dalje od dobrog zvuka. 4. da ne zanemarimo činjenicu da su većinom te zvučne kutije sa skraćenim opsegom urađene nedovoljno kvalitetno pa dodavanje i najbolje inkorporiranog vufera ne rešava osnovnu problematiku. 5. klasične zatvorene zvučne kutije smeštene u još veću kutiju (sobu) prave dosta problema, uglavnom svojstva akustike im predstavljaju problem umesto da su deo rešenja. 6. u akustici je poželjno što više problema rešiti mehanički, ono što ne može na taj način električno a ne brute force principom gde se za svaku banalnu stvar koristi DSP. Tu pre svega mislim na time aliignement, neadekvatno projektovane bas kabinete i tome slično. 7. svi znamo da nije isto ozvučavati neki live nastup na otvorenom prostoru ili velikom zatvorenom prostoru i slušanje u kućnim uslovima. Zbog toga se to ne može jednostavno preslikavati, pogotovo imajući u vidu udaljenost slušaoca od zvučnika. 8. raditi ovakve zahvate bez odgovarajućih merenja je isto što i pipanje u mraku. 9. kad smo kod merenja potrebno je znanje šta meriti, kako meriti, zbog čega se neko merenje radi i pravilno tumačenje dobijenih rezultata. Potom i poznavanje načina kako iskoristiti dobijene informacije i uraditi potrebne korekcije. Ovo što imamo prilike da vidimo od merenja je samo jedan mali deo od svega što je potrebno uraditi. 10. treba ići ka pojednostavljenju sistema a ovo su jako složeni sistemi koji se predlažu. Nekoliko različitih pojačavača, skretnice koje su jednim delom pasivne a jednim aktivne...da ne govorimo o regulaciji glasnoće koja mora biti jedinstvena za ceo opseg. Koliko tu ima potenciometara na putu signala? 11. ne uzima se u obzir pozicija slušaoca i zvučnika a kada na to dodamo da su to komponente napravljene po principu postavi i ne mrdaj teško da se može govoriti o kvalitetnom, udobnom slušanju muzike uz mogunost da se povremeno i očisti prostor ispod, oko njih. O gomili dodatnih kablova da ne govorimo. Jednostavno suviše sebi komplikujete život. 12. sve što je potrebno je dobar par zvučnika, dobro pojačalo i dobar izvor zvuka. Tu imamo i najmanje kablova a možemo staviti veći akcenat na kvalitet svake od komponenata.

Nema na cemu. Mogu se uzivo pratiti bg1, bg2, bg3 i 202. Postoji i velika arhiva emisija koja se moze slusati online ili downloadovati.

Pratio sam u godinama za nama njihov razvoj. Bilo je i puno reportaza iz proizvodnih pogona. Poklanjaju veliku paznju kod izrade, izbora materijala... Corala vise nema tako da je svakako dobra vest kada se pojavi nov proizvodjac.

Ja slusam ovako: http://www.rts.rs/page/radio/sr/live.html

Deluju interesantno svakako. Ipak teško da su krenuli od Corala a pogotovo da su nastavili dalje. Treba prvo dostići Coral, mislim prvenstveno na najbolje modele. Takav nivo izrade se teško dostiže. Decaware je još jedan dokaz da se ne može zvučnička jedinica samo postaviti na dasku i ostaviti bez ikakvog netvorka da svira. Postoji tu dobrana ekvilizacija, doduše cevna što je za pohvalu...sa druge strane to je zatvoren sistem.

Eto ljudi pišu na osnovu svojih iskustava, neka su zavidna a neka skromnija.... Delim mišljenje, pisao sam o tome ranije, vezano za trafo atenuatore. Slušao sam ih u cevnom setupu i mogu misliti kako bi ti se tek to dopalo imajući u vidu koliko to dobro prezentuje sam ambijent. Slušao sam i LDR, ladder tipove, black alps... ali ovo je nešto posebno. Devialet je nesumnjivo sjajan uređaj. Uopšte uzev dopada mi se francuski pristup digitalnoj problematici. Izdvojio bih još jednu francusku firmu - Totaldac. Nažalost nisam bio u prilici da poslušam, ali sam slušao jedan R2R ladder DAC domaće proizvodnje i to zaista sjajno radi. Tako da ne dovodim u pitanje mišljenje ljudi koji su se jako pozitivno izjasnili o istom. Preferiram odvojene komponente upravo iz razloga mogućnosti odabira komponenata na putu signala: potenciometar, selektor, cevi (kojima svakako dajem prednost glede soničnosti)....

Da nam u Novoj godini život bude pesma

Utiče sve, počev od softvera, interfejsa, napajanja pa sve do izlaznog stepena. Uticaj izlaznog stepena je najlakše detektovati. Na sofisticiranijim sistemima se jasno sagledava uicaj svega spomenutog.

Dobar muzički ukus (pre svega jazz i progressive), pristojna prostorija (u smislu površine) , lep budžet. Svi preduslovi za užitak su tu. Može se to skockati da bude jako dobro. Moja razmišljanja bi išla u drugom pravcu, ako bi se želeo staviti akcenat na kvalitet reprodukcije. Izbegavao bih all i one rešenja, snažna pojačala, a potražio bih rezolutnije i pokretljivije zvučnike tako da se izvanredne izvedbe iz pomenutih žanrova (i ne samo njih) mogu doživeti na pravi način uz užitak u velikom majstorstvu njihovih autora.

Bravo!

A drum set?

Lep gramofon.

Evo jos malo info-a vezano za preamp: https://www.parmentersound.com/audio-antiquary?fbclid=IwAR1COJSsyG1yhLpLfqoYgefjs45GqLmUs9CgAK3QZGZKIyUiXjQVTrOYMhI

Ahahaaaa...

Postoje jos uvek recone kitovi za ove drajvere. Kvalitetna korpa i magnet, vredi se potruditi ako je nabavka ovog primerka bila jeftina i ako je za licnu upotrebu.

Kako znas da nije 421-8H?

Altec 421, neka od iteracija.

Zanemogla

To što si napisao je isto kao kada bih ja parcijalno izdvojio u gornji citat samo ovaj deo i rekao da je govorio samo o ulaznom delu, što naravno ne bi bilo tačno tj. ne bi predstavljalo cellinu. Još jednom: - odgovrio sam članu @siroma da je to što je slušao analogna postavka, za razliku od Devialet kojeg je pomenuo - @Zexx citira moj post u kojem govori da Devialet ne radi ništa drugačije osim što nema klasične analogne ulaze - ja odgovaram da ukoliko u procesu reprodukcije postoji A/D konverzija (potom i D/A) ne možemo govoriti o analognoj postavci Svi smo saglasni da: - D-klasa nije digitalno pojačalo - kada se ulaz u pojačalo softverski konfiguriše da je očigledno da se to odvija u digitalnom domenu - da kada kod Devialet imamo A/D konverziju prelazimo u digitalni domen u kojem se odvija RIAA ekvilizacija Da li smo saglasni da kada pri obradi signala ulazimo u digitalni domen i izlazimo iz istog ne možemo govoriti o analognoj postavci?

Tacno. Ali se jedan deo obrade obavlja u digitalnom domenu i to se ne moze nazvati analognim setup -om. Sa druge strane, kao sto si rekao, D klasa nije digitalno pojacalo. PCM to PWM je primer digitalnog pojacala.