Jump to content

prophet

Članovi
  • Posts

    6,358
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    11

Everything posted by prophet

  1. Ma da, egipatska i surferska Vranjanka.Pevaju svi iz istočnog dela Rimskoga carstva kojeg su Otomani kasnije okupirali. Mali osvrt na Ruse. Malo su poznati njihovi uratci ovde kod nas pa i u svetu generalno. A ima ih zaista sjajnih. Ipak treba zaploviti njihovim delom interneta, samo oprez ko je ljubitelj, to putovanje može da traje nedeljama, mesecima... Nekoliko stvari sam zapazio: - nekako su "odsečeni" u pretragama na internetu u odnosu na zapadni deo civilizacije - imaju neverovatno stručne pojedince koji - prave fenomenalne uređaje . koje ne žele da komercijalizuju, obično show-off primerak za ličnu upotrebu. U fazonu imam svoj posao za koji upotrebljavam svoje znanje a za ovu HiFi zajebanciju izdvojim malo slobodnog vremena i nešto jednostavne matematike i napravim babaroga uređaj. U principu i kod njih treba gledati originalne projekte a ne one što kopiraju sto puta prežvakano.
  2. @sondek po opisu bih rekao da je to urađeno kako treba. Hvala na prenetom iskustvu.
  3. prophet

    Laserski Gramofon

    Po sećanju, ELP je sam morao da razvije tehnologiju za lasersko očitavanje i pozicioniranje. U to vreme mislim da je samo NASA posedovala tu tehnologiju i naravno nije bila rada da je podeli sa drugima. Otuda i visoka cena. Koristi se 5 zrakova, deo za pozicioniranje iznad brazde a deo za očitavanje. Kongresna biblioteka u USA ih koristi za preslušavanje vinila bez oštećenja. Znam da je u Bugarskoj postojao jedan primerak pre ihaj godina. Naravno signal je u analognom domenu. Bilo je govora da je mogao da čita i polomljene vinile. Lično, voleo bih da imam takav gramofon. Čišćenje vinila je must za iole ozbiljniji gramofonski sistem. Jedini problem koji vidim je kako eliminisati mogućnost da se vlakno ili čestica prašine nekako ne zakači na vinil dok ga ne postavimo u ladicu. Prenesi utiske svakako. Interesantno bi bilo videti način na koji je NAT rešio ekvilizaciju i predpojačanje.
  4. Malo domaće radinosti
  5. Mislim da im podaci na sajtu nisu tačni. Ukoliko je zvučnik sa pasivnom skretnicom mislim da nema teorije da bude 98,5db efikasan u bas segmentu, čak i ako su dva vezana u paralelu. . Teško da postoje toliko efikasne bas jedinice. Takođe, kompresioni sa hornom ispred sebe mislim da je daleko iznad tih navedenih 98,5db. Zatim, čemu posebna verzija za single ended? To se u startu napravi da radi i sa single ended. Mislim pravio sam pa znam. Pogotovo sa 211 SET, probao sam i to kida. Večito neki marketing, netačni podaci. Eto u startu eliminišu sami sebe iz ozbiljne priče. Btw, greota da arčiš BD15 za dipole. Pravljeni su za BR, a i tako traže da im se upuca snaga. Za opseg preko 100Hz je druga priča, može tako kako si zamislio ali tu već ima da se probere što šta. Čuvaj BD15 za dobre dvosistemce.
  6. Zvučnici su Roma, pojačalo Kondo Ongaku. Čest partner na prezentacijama.
  7. Taj Celestion aperiodic kompresioni je izgleda odličan drajver, verujem da taj opseg od 350Hz pa naviše jako dobro radi. Nisam ljubitelj takvog rešenja u segmentu ispod. Postoje bolja rešenja. Ne znam za proizvođače ali kombinacija horne i br se godinama unazad koristi kod samostalnih proizvođača na dosta adekvatniji način. Sa ovim kompresionim u svakom slučaju mora ili aktiva ili atenuacija kompresionog.
  8. U pokretanju i zaustavljanju veliku ulogu igra masa. Osim brzine pokretanja važna je i brzina zaustavljanja. Veća masa veća inercija. Zatim veličina membrana. Pređeni put za isti vazdušni pritisak nije isti kod manjih i kod većih membrana. Kod većih je taj put znatno kraći pa su samim tim takvi zvučnici i brži. Da ne govorimo o izobličenjima. Ako recimo uzmemo profi drajver da radi u kućnim uslovima izobličenja gotovo da nema, pritom znatno viša efikasnost upravo u bas području gde je najpotrebnija. Nema potrebe za velikim snagama, samim tim se za iste novce može ići na kvalitetnije pojačalo. Dakle veća radijaciona površina, manja masa i to spregnuto sa akustikom tako da se poništava sve što je viška i eto dobrog basa, lako kontrolisanog.
  9. prophet

    Lepe vesti...

    Nek ti je zdrava i ziva. Cestitam!
  10. On je dizajnirao ampove i pre 40 godina. Poprilicno iskustvo. Lepo covek rekao da je za vreme rada u Krell-u imao cilj sto bolja merenja, da nije slusao dovoljno. Da mu od svih iz te ere najbolje zvuci amp koji nije bio najbolji na merenjima, sto nije samo njegovo misljenje. Govori se o THD i u kolikoj meri te decimale nemaju uticaj na zvuk. Takodje govorio i o slew rate, tipovima tranzistora, harmonicima...u svakom slucaju dosao je do zakljucka da mora slusno da verifikuje ono sto napravi.
  11. Zatim Ken Kessler http://www.audio-offensive.de/wp-content/uploads/pdf/Testbericht - NAT - Se1 MK II (eng).pdf
  12. Za one kojima je od vaznosti da nasi proizvodi dobiju potvrdu u belom svetu, a nisu upuceni u dovoljnoj meri u ovu oblast, postoje takvi tekstovi. Primer: http://www.tubeaudiolab.co.rs/onama.html Autor teksta je niko drugi do Jean Hiraga.
  13. @zflazar ima ili je imao PS-500.
  14. Preamp Cello (by Mark Levinson). Zanimljivo, uobicajeno je da ga ljudi drze do fotelje. Da im neko ne ukrade najvredniju komponentu[emoji3]
  15. Dobar i lep prikaz sistema: Naslov i cena bombasticni, to na stranu puno toga uradjenog sa smislom. Kuriozitet visokotonac je domaci RAAL. Back loaded horna sa Fostex-om, izgleda modifikovanim. Bez kondenzatora na putu signala. Koristi se lutka za binauralno snimanje. Izbor muzike i ambijent bez prozora mi se ne dopadaju.
  16. Da. Nije mi bila namera da generalizujem vec da podstaknem na razmisljanje u vise pravaca. Ne bih dodao nista osim da govorimo o preampovima. Tu nije nuzno da postoji izlazni trafo. Mada i sa dobrim trafoom ne vidim zasto bi to bilo lose resenje. Takodje vecinu vremena stvarni muzicki signali su jako niskog nivoa sto je veliki problem vezan za krosover distorziju ukoliko se koristi class AB stage. Naravno moguce je uraditi i single ended solid state koji je opet jako osetljiv na porast ambijentalne temperature. Nije mi namera da ubedjujem bilo koga u bilo sta osim da je osnovno obezbediti zdravu startnu osnovu u smislu poznavanja i obezbedjivanja sledecih podataka vezano za odabir preampa: - izlazna impedansa izvora - ulazna impedansa snagasa - potreban gain preampa uzimajuci u obzir izlazni nivo izvora i potreban nivo snagasa. Moguc je slucaj da je umesto gain-a potrebno raditi atenuaciju u preampu. Koliko je to uputno pitanje je. Iako ovo na prvi pogled komplikuje stvari jer nije sve bas plug and play, u sustini pomaze jer suzava izbor.
  17. Ne. Ne posmatramo tranzistor ili cev pojedinacno. Vec u sklopovima. I efekte proistekle iz karakteristika upotrebljenih komponenata koji zahtevaju slozenije sklopove. I gubitke koji nastaju tim usloznjavanjem. Sasvim je druga solja caja empirija i motivacija da se zapitam zasto je to tako. Steta da ostatak nisi procitao.
  18. Tema je za razmišljanje. Mogu da ti pišem o subjektivnom doživljaju koji me naveo da se zainteresujem za problematiku. Dakle da ne razmišljamo pravolinijski kako nešto samo dodaje a da pritom ne razmatramo mogućnost i da je moguće da oduzima. Deo mogućeg odgovora je u ovim postovima, pošto vidim da ti je Majdino pisanje jasnije: Da dopunimo i sa wikipedije: https://en.wikipedia.org/wiki/Parasitic_capacitance#Miller_capacitance
  19. To je ok. Studijski monitori, Neumann, Focal....racunaju na manja studija, nearfield...
×
×
  • Create New...