Mehanizmi procene realne audiofilske/zvučne vrednosti uređaja

[prophet]

 

3 minuta ranije, RingeRaja said:

Zahvaljujem se na "ukoru", sledeći put ću se potruditi da pročitam vascelo pisanije pre nego što se usudim da negde stavim znake navoda.

Što se tiče brendova, mislim da sam ipak u pravu, BRAND je uvek BRAND, DIY je ipak samo na pola puta da postane BRAND (što neki na kraju i postane). Ovim ne mislim da je bilo koji brand name uređaj bolji od bilo kog diy, ali stvari i nisu za poređenje.

Pa mislim sad, nemoj da zameriš. Potrudimo se da baratamo činjenicama da ne bismo površno sagledavali stvari. 

 

[aiwa]

9 hours ago, BokiTokiVoki said:

Ali, interesantan mi je aspekt na koji način mnogi audiofili percepiraju vrednost nekog uređaja. Da li je to zvučno, i/ili samo tržišno? Koji je mehanizam procene, koji određuje način selekcije / sužavanje liste / izbor ? 

 

Ponuda i potražnja. Većina su ovde brendomani, nema ovde nikoga ko ceni DIY.

Šta misliš koliko je ljudi čulo više od par sistema u svom životu? I da je čulo, da li je stručno i zvučno potkovano da napravi razliku, a da mu se ne kaže prvo koliko šta košta?

 

Pitanje za tebe, zašto prodaješ svoj projekat ako je toliko dobar?

[giZ_Mo]

4 minuta ranije, aiwa said:

Pitanje za tebe, zašto prodaješ svoj projekat ako je toliko dobar?

Одлично питање.  

[Aleksandar75]

3 minuta ranije, aiwa said:

 Većina su ovde brendomani, nema ovde nikoga ko ceni DIY.

 

To nije tačno, kao uostalom ni sve druge generalizacije

[srdjan_cvetkovic]

Mislim da je Boki neko ko se "loži" na samo pravljenje i koga drma adrenalin dok nešto pravi, a kad to bude gotovo, kreće u nove pohode. Neka me ispravi, ali mislim da je ovo. I ovo loženje je u najpozitivnijem smislu, što se mene tiče.

A što se tiče fabrika vs. manufaktura, slažem se sa stavom iznad...na kraju, lično smatram da je jedno BRAND, a nešto sasvim drugo DIY, ali i sam imam i jedno i drugo i zadovoljan sam svakim na svoj način.

[Тодор НС]

Pokrenuo sam temu "Treće uho". (prošla je vrlo nezapaženo)

Jedna od zamisli bila je da se slepo testiraju i direktno porede uređaji u slušnom testu.

I brendirani i uradi sam.

Posle ovakvih testova mnogi ovakvi postovi i teme postali bi izlišni.

 

[BokiTokiVoki]

3 sati ranije, prophet said:

Da bi se o nečemu argumentovano diskutovalo potrebno poznavati neke osnove.

Mešaju se pojmovi i generalizuju stvari. Kada nestane argumenata, a zbog neznanja do toga dođe vrlo brzo, prelazi  se na ad hominem diskvalifikacije.

Brend ili DIY dilema ne postoji. postoji samo dobar i manje dobar zvuk. To je uz dizajn, originalnost i praktičnost jedino merilo vrednosti nekog proizvoda.Ono čega najviše nedostaje u ovoj oblasti je edukacija.

Motivi su različiti, neko je snob, neko brendoman, neko esteta, neko voli da bude u trendu, neko trgovac, neko kolekcionar a jedan deo želi tj. primaran mu je dobar  zvuk.

Kao što kod brendiranih uređaja postoje bolji i lošiji tako i u DIY svetu postoje uspeliji i manje uspešni projekti. 

Nažalost veoma je malo originalnosti u oba sveta. Kod brendova se u velikoj meri ponavljaju rešenja a u DIY svetu velika većina se bavi kloniranjem. Ne koriste se prednosti koje DIY pruža a to je beskompromisnost u projektovanju i izradi. Svaki kompromis je jedan korak dalje od dobrog zvuka. Što bi se reklo ako nešto već radiš uradi to ljudski. Postoje i kod brendova beskompromisni uređaji, takva im je i cena. Ni tu veliki sistemi u okviru kojih posluju pojedini brendovi ne koriste svoje komparativne prednosti, pre svega mogućnost drastičnog smanjenja cene koštanja kupovinom delova na veliko i smanjenjem broja radnih sati potrebnih za izradu zahvaljujući dostupnosti alata i automatizaciji proizvodnje.

I na kraju ne manje važno, uređaji se kod nas vrednuju primarno na osnovu cene koštanja što je velika greška. Kada se tome doda uticaj okruženja u kom živimo i životni standard onda se veoma lako dogodi da se neki mediokritetski uređaji proglašavaju za HiEnd. A sve je to tamo negde na zapadu donja srednja klasa.

Ono što niko ne pominje je činjenica da se na zapadu ručni rad debelo naplaćuje, unikatnost/originalnost takođe.

 

 

 

Evo, da i ja pohvalim ovaj post, koji se drži teme, i gde su neki od aspekata lepo objašnjeni.

Naročito treba obratiti pažnju na edukaciju iz oblasti zvuka, akustike, elektronike, itd.

[aiwa]

Koliko ima na forumu članova koji su diplomirali na teoriji zvuka?

[BokiTokiVoki]

 

Moje primarno obrazovanje i zvanje je dipl. inž. mašinstva. Audiofil sam od 1988. godine. i celo vreme sam aktivan. Koliko sam zvučnika i uređaja čuo ne znam. Nekada se merilo desetinama, sada verovatno stotinama. Od 1990. se interesujem za pomenute oblasti, i sam sam počeo da čitam relevantnu literaturu. Početkom 1994. godine sam krenuo da pravim svoje prve DIY zvučnike.  Ovde sam okačio i temu o tom prvom projektu, ako neko hoće da ih pravi: http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/24240-zvuänici-notax-n1/

Od tada sam osmislio i realizovao veći broj projekata (oko 12), sve samostalni i različiti projekti, i za skoro sve je urađen samo po jedan par zvučnika. Do sada ništa nije bilo komercijalno. Radio se samo po taj jedan primerak projekta, i posle bi "otišlo" za cenu materijala, tako da može da se radi nešto sledeće. Dakle, nije u pitanju "nuđenje robe" kao što neki pišu, već je bliže neprofitnoj akciji.   

Po prvi put sam pred Novu Godinu na oglase ponudio prethodni projekat po ceni NIŽOJ od utrošenog materijala (zvučnici >Black<), ali na moje čuđenje, nije bilo mnogo interesenata (jedna poseta i par telefonskih poziva). Danas mi je u nenadanoj i ničim izazvanoj poseti bio član foruma SuperFi, koji se krstio i levom i desnom kakav zvuk za 500 E ne može da se proda (materijal je bio oko 600 E) Zato mi je i bila interesantna ovakva tema - "Mehanizmi procene realne audiofilske/zvučne vrednosti uređaja "  jer je očigledno da nije u pitanju zvuk, tehnički aspekti ili cena, već potpuno odsustvo bilo kakve predstave kod audiofila o čemu se radi, nizak nivo edukovanosti, usled čega su u sekundi eliminisani sa liste. Do slušanja ni ne dođe. Ovo sa zvučnicima >Black< sam dao kao primer, jer me je bacilo u rebus, koji je način razmišljanja audiofila koji treba da prave izbor? Audiofili = zvuk, dakle treba da se čuje i uporedi sa drugima, ali gle čuda - u najvećem procentu nema veze sa tim.

Dakle, tema je i dalje o tome kako i po kojim kriterijumima se sastavlja lista potencijalnih kandidata međ' hifi uređajima?

Svako može da napiše koji su to (lični) kriterijumi. Pa, da kvantifikuje kriterijume po %  ili poreda po važnosti u odlučivanju kod sastavljanja liste, a onda i kako se vrši sužavanje te liste.

[beatgoeson]

2 sati ranije, aiwa said:

Koliko ima na forumu članova koji su diplomirali na teoriji zvuka?

Da bi napravio teleskop ne moraš biti diplomirani astronom, niti moraš da znaš Keplerove zakone. Možeš, čak, da veruješ kako se Sunce okreće oko Zemlje. 

Ono što je, radi gradnje zvučnika, potrebno (i dovoljno) znati o prirodi zvuka i o akustičkim filterima može se naći na svakom ozbiljnijem sajtu iz ove oblasti. Plus nešto softvera za proračune, simulacije i merenja.

Recimo, verujem da je u Americi među konstruktorima više zubara nego akustičara. Navodim Ameriku jer je u naš mentalitet ugrađena vera kako je sve što dolazi iz USA po defaultu BRAND i konstruisano od strane masovnih inženjerskih timova.

Recimo, možda bi bilo značajnije pitanje - koliko je članova foruma završilo elektrotehniku, jer je skretnica veoma važan element zvučnika. Ali, ni skretnica nije toliko složen elektronski sklop, koliko je za njenu izradu potrebno prakse, domišljatosti i veštine sa lemilicom.

Sve u svemu, potrebno je jedno opšte tehničko znanje i poznavanje elementarnih fizičkih pojava, uz nešto mašte, veštine, prakse, volje, ljubavi, strpljenja, hrabrosti...  to je moje mišljenje.

EDIT: Uzgred, šta znači "diplomirati na teoriji zvuka"? Braniti diplomski iz akustike?  Mislim da je to nauka za koju je dovoljan jedan predmet, eventualno neki smer u okviru fizike, nisam čuo da ima poseban faks za to.

 

[aiwa]

Bio sam ironičan.

[pecass]

Ovi "Ameri" sve shvataju ozbiljno...

http://acousticalsociety.org/education_outreach/careers_in_acoustics

[aiwa]

9 hours ago, beatgoeson said:

EDIT: Uzgred, šta znači "diplomirati na teoriji zvuka"? Braniti diplomski iz akustike?  Mislim da je to nauka za koju je dovoljan jedan predmet, eventualno neki smer u okviru fizike, nisam čuo da ima poseban faks za to.

 

Postoji kod nas makar 15 godina, ako ne i duže:

 

http://www.akademijaumetnosti.edu.rs/studijski-programi/dizajn-zvuka-i-muzicka-produkcija/o-studijskom-programu/

[Kuršum]

To nije to.

Elektrotehnički fakultet gledaj.

[aiwa]

Jeste, to je to, neki moj dalji poznanik je završio upravo to.

[vdzele]

1. Krenuo bi od toga da HI FI kultura nije bila nešto razvijena kod nas ni kad su bila bolja vremena. Kao neko ko je nekad radio dugo kao DJ znam da su ozvučenja uvek bila loša po diskotekama i kafićima. Retko sam nailazio na ljude koji imaju “bolju” HI FI opremu kući. Sve ovo je normalno jer nismo bili deo ‘jedinstvenog” zapadnog tržišta tako da nismo imali standard koji bi omogućavao veću kupovinu HI FI a samim tim nemamo ni puno iskustva i znanja kao oni. Procenat ljudi danas koji ima HI FI kući je sigurno manji nego recimo neka Italija ili Holandija, ovo važi i za srećnija vremena. Ovo je prvi veliki činioc u dimenzionisanju obima ljudi koji sluša danas HI FI kod nas.

2. Na ovaj ispod prosečni procenat sada treba dodati činioc hronične ekonomske depresije koji je taj procenat još više smanjio. Ljudi nemaju para ni za osnovne stvari tako da im je HI FI sigurno potisnut na dnu liste prioriteta.

3. Današnje generacije mnogo manje slušaju HI FI nego pređašnje. Današnji tinejdžer mnogo više vremena provede na internet ili u gledanju filmova, dok smo mi pre 20-30 godina provodili dosta više vremena uz radio i dva televizijska kanala. Mnogo je manje mlađeg sveta danas zainteresovan za HI FI nego ranije, to je i u svetu tako.

 4. Od ovako malog dela populacije koji sluša HI FI ubedljivo najveći deo sluša “normalni” ili ti “budžetski” HI FI, a ono što bi se moglo podvesti pod ‘audiofilija” je sigurno tu vrlo mali procenat, možda čak i zanemarljiv. Dokaz za ovo imamo na kupoprodajnim sajtovima.

 5. Loš imidž koji ima DIY ili modifikovana brend oprema. Na ovakav status je najviše uticala naša tradiocionalna svest da znamo i umemo sve sami da napravimo, to jest imamo nadprosečno više ‘budž majstora” nego zapad.

Efekat “budž majstora’ je opet deo naše istorije gde smo vekovima živeli pod nečijom čizmom odvojeni od većih tržišta. Bili smo siromašni seljaci koji su morali sve sami da rade na svojim gazdinstvima, od dizanja kuće pa do sejanja kukuruza. Veća i nešto slobodnija tržišta su razvijali trendove da se rad mora specijalizovati i deliti po ekspertizi. Ovo je imalo uticaj na produktivnost ali po najviše na kvalitet proizvoda.

 Inercija naše prošlosti je i danas prisutan. Najviše negativnog uticaja su imali “majstori” koji su se mešali u stvari za koje nisu bili (dovoljno) stručni. U HI FI servising i upgrade je ušlo puno umišljenih ljudi koji su ostavili trag svojim lošim radom. Rad ovih ‘stručnjaka’ se velikim deo prevalio na lošiji imidž DIY. Većim delom nezaslužno.

6. U brend audio opremi ima razlika kad se gleda cena / kvalitet zvuka za pojedine cenovne kategorije. To jest, uvek možemo da odvojimo recimo par pojačala koji stvarno vrede 500 eura dok ubedljiva većina ne vredi tih para. Iz iskustva bi rekao da tog odnosa ima i u DIY svetu, mada su te razlike dosta manje.

Ako se sagledaju gore navedena tačke proizilazi da ostaje vrlo mala populacija ljudi iz DIY sveta koji su vredni pažnje. Iz iskustva znam da sam godinama prebirao i učio sebe dok nisam došao do saznanja da njih nekolicina su vredni moje pažnje.

 7. Zbog lošije ekonomske situacije ljudi će se uvek lakše opredeliti da kupe brend nego DIY jer je ta oprema lakša za prodati. Lakše se dolazi do para ako se zapadne u nevolju.

 8. DIY je u proseku nešto lošijeg dizajna nego brend. Susretao sam se takvom opremom koja je izuzetno dobra po svojoj suštini ali forma ne prati taj nivo. Meni takve stvari ne smetaju puno, ali u proseku ljudi uvek gledaju više spoljnu formu nego suštinu. Ovo ima takođe negativan uticaj na prodaju DIY uređaja.

9. Slab marketing DIY sveta. Očigledno je da ga skoro i nema. Kad bi smogli snage da jednom godišnje izlože svoje poizvode negde to bi imalo ogroman uticaj da se situacija preokrene u njihovu korist. To bi bilo sigurno, samo kad bi mlađi mogli da posećuju i te izložbe i brand izložbe. Sve je u poređenju.

Zaključak: Ja lično mnogo više simpatije imam prema DIY uređajima. Mnogo se više dobija za isti novac. Nažalost situacija je danas obrnuto.

 Razlog zašto se teško prodaju DIY Black zvučnici su u gore navedenim tačkama (cenim da je tako).

 

[Тодор НС]

11 sati ranije, BokiTokiVoki said:

Dakle, tema je i dalje o tome kako i po kojim kriterijumima se sastavlja lista potencijalnih kandidata međ' hifi uređajima?

Svako može da napiše koji su to (lični) kriterijumi. Pa, da kvantifikuje kriterijume po %  ili poreda po važnosti u odlučivanju kod sastavljanja liste, a onda i kako se vrši sužavanje te liste.

Kao i obično zastranismo.

Na primer poštujući citirano:

1. Želeo sam da dobijem što bolji zvuk za novac kojim sam raspolagao.

2. Kada kupim zvučnike da ih ne menjam minimum 5 do 10 godna.

3. Hteo sam da budu novi. (Pošto se ne razumem dovoljno da bih kupio polovne.)

4. Kada jednoga dana dođe do prodaje da ih lakše prodam.

5. Da budu prihvatljivog izgleda, a ako su ispunjeni ostali uslovi, ne smeta mi ni da budu lepi.

 

 

[BokiTokiVoki]

1 sat ranije, vdzele said:

1. Krenuo bi od toga da HI FI kultura nije bila nešto razvijena kod nas ni kad su bila bolja vremena. Kao neko ko je nekad radio dugo kao DJ znam da su ozvučenja uvek bila loša po diskotekama i kafićima. Retko sam nailazio na ljude koji imaju “bolju” HI FI opremu kući. Sve ovo je normalno jer nismo bili deo ‘jedinstvenog” zapadnog tržišta tako da nismo imali standard koji bi omogućavao veću kupovinu HI FI a samim tim nemamo ni puno iskustva i znanja kao oni. Procenat ljudi danas koji ima HI FI kući je sigurno manji nego recimo neka Italija ili Holandija, ovo važi i za srećnija vremena. Ovo je prvi veliki činioc u dimenzionisanju obima ljudi koji sluša danas HI FI kod nas.

2. Na ovaj ispod prosečni procenat sada treba dodati činioc hronične ekonomske depresije koji je taj procenat još više smanjio. Ljudi nemaju para ni za osnovne stvari tako da im je HI FI sigurno potisnut na dnu liste prioriteta.

3. Današnje generacije mnogo manje slušaju HI FI nego pređašnje. Današnji tinejdžer mnogo više vremena provede na internet ili u gledanju filmova, dok smo mi pre 20-30 godina provodili dosta više vremena uz radio i dva televizijska kanala. Mnogo je manje mlađeg sveta danas zainteresovan za HI FI nego ranije, to je i u svetu tako.

 4. Od ovako malog dela populacije koji sluša HI FI ubedljivo najveći deo sluša “normalni” ili ti “budžetski” HI FI, a ono što bi se moglo podvesti pod ‘audiofilija” je sigurno tu vrlo mali procenat, možda čak i zanemarljiv. Dokaz za ovo imamo na kupoprodajnim sajtovima.

 5. Loš imidž koji ima DIY ili modifikovana brend oprema. Na ovakav status je najviše uticala naša tradiocionalna svest da znamo i umemo sve sami da napravimo, to jest imamo nadprosečno više ‘budž majstora” nego zapad.

Efekat “budž majstora’ je opet deo naše istorije gde smo vekovima živeli pod nečijom čizmom odvojeni od većih tržišta. Bili smo siromašni seljaci koji su morali sve sami da rade na svojim gazdinstvima, od dizanja kuće pa do sejanja kukuruza. Veća i nešto slobodnija tržišta su razvijali trendove da se rad mora specijalizovati i deliti po ekspertizi. Ovo je imalo uticaj na produktivnost ali po najviše na kvalitet proizvoda.

 Inercija naše prošlosti je i danas prisutan. Najviše negativnog uticaja su imali “majstori” koji su se mešali u stvari za koje nisu bili (dovoljno) stručni. U HI FI servising i upgrade je ušlo puno umišljenih ljudi koji su ostavili trag svojim lošim radom. Rad ovih ‘stručnjaka’ se velikim deo prevalio na lošiji imidž DIY. Većim delom nezaslužno.

6. U brend audio opremi ima razlika kad se gleda cena / kvalitet zvuka za pojedine cenovne kategorije. To jest, uvek možemo da odvojimo recimo par pojačala koji stvarno vrede 500 eura dok ubedljiva većina ne vredi tih para. Iz iskustva bi rekao da tog odnosa ima i u DIY svetu, mada su te razlike dosta manje.

Ako se sagledaju gore navedena tačke proizilazi da ostaje vrlo mala populacija ljudi iz DIY sveta koji su vredni pažnje. Iz iskustva znam da sam godinama prebirao i učio sebe dok nisam došao do saznanja da njih nekolicina su vredni moje pažnje.

 7. Zbog lošije ekonomske situacije ljudi će se uvek lakše opredeliti da kupe brend nego DIY jer je ta oprema lakša za prodati. Lakše se dolazi do para ako se zapadne u nevolju.

 8. DIY je u proseku nešto lošijeg dizajna nego brend. Susretao sam se takvom opremom koja je izuzetno dobra po svojoj suštini ali forma ne prati taj nivo. Meni takve stvari ne smetaju puno, ali u proseku ljudi uvek gledaju više spoljnu formu nego suštinu. Ovo ima takođe negativan uticaj na prodaju DIY uređaja.

9. Slab marketing DIY sveta. Očigledno je da ga skoro i nema. Kad bi smogli snage da jednom godišnje izlože svoje poizvode negde to bi imalo ogroman uticaj da se situacija preokrene u njihovu korist. To bi bilo sigurno, samo kad bi mlađi mogli da posećuju i te izložbe i brand izložbe. Sve je u poređenju.

Zaključak: Ja lično mnogo više simpatije imam prema DIY uređajima. Mnogo se više dobija za isti novac. Nažalost situacija je danas obrnuto.

 Razlog zašto se teško prodaju DIY Black zvučnici su u gore navedenim tačkama (cenim da je tako).

 

 

Prvo da se zahvalim na trudu, i vidi se većem promišljanju vezano za tematiku.

Drugo, praktično sa svim napisanim se slažem. Evidentno je i značajno stečeno iskustvo vezano za hifi opremu i ljude u hifi.

[BokiTokiVoki]

1 sat ranije, Todor NS said:

Na primer poštujući citirano:

1. Želeo sam da dobijem što bolji zvuk za novac kojim sam raspolagao.

2. Kada kupim zvučnike da ih ne menjam minimum 5 do 10 godna.

3. Hteo sam da budu novi. (Pošto se ne razumem dovoljno da bih kupio polovne.)

4. Kada jednoga dana dođe do prodaje da ih lakše prodam.

5. Da budu prihvatljivog izgleda, a ako su ispunjeni ostali uslovi, ne smeta mi ni da budu lepi.

 

 

 

Ovo je uglavnom tačno, što se motiva tiče. Stavka 1. se često ne uklapa zajedno sa svim ostalim. Verovatno misliš na novo.

Hteo bih da dam jedno zapažanje vezano za polovne zvučnike. Kada se kaže polovan zvučnik, u većini slučajeva se misli na uvezene brandirane, prodaju se na KP. U nekom proseku su stari 20-25 godina. Ljudi su najviše čitali HiFi časopise krajem 80-tih i 90-tih, i imali predmete želja. Kupuju te zvučnike koji su nekada novi koštali 2-5.000 DEM, a danas 200-500 E i ubeđeni su da su kupili taj zvuk. 

Slušao sam veći broj takvih zvučnika, i većina zvuči od tako-tako do prilično loše. Nema nikakve šanse da su tako zvučali kao novi. Većina tih modela su oni bolje ocenjeni po recenzijama svog vremena. Dakle, pitaj boga šta se za tih 25 godina izdešavalo, da li su, koliko, i na koji način popravljani. Čak i da nikada nije bilo servisa, zvučne jedinice se troše, jer su to elektro-mehanički pretvarači. Kao što se troši motor automobila.

Moj je zaključak da neki audiofili sebe i nabede da su super prošli sa stavkom 1., jer su im bitne i ostale stavke (ako ne i više, npr. 4. i 5.), ali ne žele to sebi i drugima da priznaju. Neko reče - razni su motivi, a za manje novca ne može sve da bude super.

[BokiTokiVoki]

3 sati ranije, pecass said:

Ovi "Ameri" sve shvataju ozbiljno...

http://acousticalsociety.org/education_outreach/careers_in_acoustics

Ali si trebao to i da pročitaš. 

Engineering Acoustics

Most universities do not offer a degree specifically in acoustical engineering, but professionals in engineering acoustics may have degrees in electrical, mechanical, or aeronautical engineering, physics, or related areas. Engineers with training and experience in acoustics are very much in demand in industry.

Electroacoustics is a branch of engineering acoustics that deals with microphones, loudspeakers, and other transducers, as well as the recording and reproduction of sound.

Da, postoji npr. AES u svetu i kod nas, nude se kursevi i sertifikati za pojedine specijalizacije.

http://www.aes.org

Većina onih koji se bave dizajnom HiFi zvučnika nemaju formalan kurs iz akustike. Ali većina potiče iz tehničkih oblasti, a potrebna znanja su sami nadogradili. Čak i više nego drugi uređaji, zvučnici su i tehničko znanje i umetnost. 

[BokiTokiVoki]

3 sati ranije, aiwa said:

Postoji kod nas makar 15 godina, ako ne i duže:

 

http://www.akademijaumetnosti.edu.rs/studijski-programi/dizajn-zvuka-i-muzicka-produkcija/o-studijskom-programu/

 

1990. godine se raspitujem za ozbilju literaturu iz oblasti akustike i zvučnika. Ljudi mi preporuče da odem u Lola Audio i tamo pitam. Dobio sam na čitanje i proučavanje (zajednički) magistarski rad sa ETF-a iz 1977. godine by mr Dragan Drinčić (i Dragan Lopičić)  -  Prenosne funkcije i frekv. odzivi bas-reflex i kompresionih zvučnih kutija.

Danas je mnogo lakše pronaći literaturu preko net-a, ali treba biti obazriv i pažljivo selektovati. Nije sve dobro i tačno napisano. Kao i papir, i net trpi svašta.

[vdzele]

Hteo bi da unesem amandmane na ono što sam napisao gore.

Tačku 8 pi proširio. Na konačnu odluku kakav će HI FI biti u nečijem stanu najviše uticaja imaju žene. Mlađi muškarci koji se odluče da kupe HI FI uvek će želeti da izgled uređaja bude prihvatljiv i njegovoj lepšoj polovini. U najvećoj meri se to dešava nesvesno.

 Kad dođe do braka, nekadašnje devojke a danas supruge će još više uticati da HI FI bude u sklopu njene vizure prostora. Žene su estetska bića i one su operisane od onog što izlazi iz zvučnika. Cenim da ih nema na ovom forumu puno, ako ih uopšte i ima.

 DIY uređaji su u proseku manje prihvatljivi kod žena jer je dizajn malo tu potisnut.

 "Wives control 88% of electronics purchases indirectly through their influence or directly by making the purchase themselves, according to a study by the Consumer Electronics Association."

 10. Problem manjih gradova i sela. Mnogo je veća fluidnost HI FI u većim mestima. Sedneš u kola i obiđeš par lokacija u jednom danu. Stekneš mnogo više iskustva u većem gradu. Tu je i mnogo veća ponuda zbog većih plata.

 Sa druge strane današnji mladi su mnogo inertniji i razmaženiji da odu recimo iz BG u jedno Smederevo nego što je to bilo ranije. Oni će uvek gledati da uređaj kupe u svom gradu nego da se trzaju i putuju. Entuzijazma i mladalačke poleti je dosta manje kod današnje generacije da bi neko neko lako prodao DIY uređaj u nekom manjem mestu.

 Doduše mladi nemaju ni para toliko pa da se odluče za kupovinu uređaja na daljinu.

[beatgoeson]

4 sati ranije, aiwa said:

Postoji kod nas makar 15 godina, ako ne i duže:

 

http://www.akademijaumetnosti.edu.rs/studijski-programi/dizajn-zvuka-i-muzicka-produkcija/o-studijskom-programu/

Ovo je završio i sin moga kuma, ali to zaista nije to. Iz citiranog dela programa školovanja se najbolje vidi:

"Jedan od osnovnih ciljeva studijskog programa Muzička produkcija i dizajn zvuka je osposobljavanje studenata za rad na savremenoj audio i MIDI tehnologiji, na poslovima muzičkog producenta i dizajnera zvuka. "

Ovo je, što bi programeri rekli, "korisnički pristup" - uči te kako da koristiš opremu a ne kako da je praviš. Kao što takođe piše, svršeni studenti su umetnici a ne inženjeri.

Kuršum je u pravu - treba gledati šta od akustike ima na elektrotehničkom, ili nekom sličnom faksu. 

[Aibo]

Čitajući i razmišljajući o ovoj temi, nameće mi se mišljenje da u dobrom delu slučajeva audofilsko/zvučna vrednost prosto nije dovoljna sama od sebe i da će kupac prilično često otpisati proizvod koji joj ne pridruži ime, status i sveopštu priznatost gde god se pomene.

Ljudi su često plašljivi i nepoverljivi, žele mnogo potvrda i ohrabrenja da je njihov izbor pravi izbor, pa čak i nakon kupovine. Za poznate i cenjene marke ih lako dobiju. Kod DIY-a u samom startu moraju više da se pomuče, znaju više i čitaju više. Malo o ugrađenim delovima, malo o samom konstruktoru. Do informacija je mnogo teže doći a i kada dođu grize ih sumnja da li je član foruma no.52 realan ili je drugar projektanta pa hvali u prazno, teorije zavere cvataju u zadnje vreme. Pa i kada dobije uređaj na slušanje, crno na belo, i zvuk je dobar, ostaje još par mučnih problema:

Ralan strah je - da li sam siguran, šta ako tek nakon 2 meseca slušanja shvatim da mi tu nešto ne štima? Sad ja treba da prodajem to mesecima/godinama, da jurim kupce po temama i da ih edukujem, da bih mogao da prodam projekat X. 

Nekome smeta što kvalitet tog proizvoda neće moći nikada da iskaže sagovorniku prosto navodeći ime, kao npr. Dynaudio Contour. 

Lepota uređaja je takođe bitan faktor mnogima, zadovoljstvo žene takođe. Bokijev Notax je već i na tom polju jako primamljiv komad, barem po mom viđenju.

I tako vazda u krug, sve ima svoje. Jesmo audiofili ali smo i ljudi sa svim ljudskim osobinama koje prenosimo u kupovinu uređaja.

[BokiTokiVoki]

6 sati ranije, vdzele said:

Hteo bi da unesem amandmane na ono što sam napisao gore.

Tačku 8 pi proširio.

 10. Problem manjih gradova i sela.

 

Odlična dopuna, naročito sa WAF.