Vicca Posted November 29, 2009 Report Share Posted November 29, 2009 Uvek sam želeo da ga imam (naroÄito posle za mene ubitaÄnih i dugotrajnih obilazaka Merkatora, robnih kuća gde se prodaje nameÅ¡taj kao obaveznog 10-15 god. starog Älana porodice) a nikad nisam. Zurio sam u njega gladno, ali džabe! Kako je to uopÅ¡te zvuÄalo? Link to comment Share on other sites More sharing options...
BRKA-65 Posted November 29, 2009 Report Share Posted November 29, 2009 Da,da,koliko sam puta gledao ovaj "muzicki centar" Gorenje...Za mene je to tada bilo kao svemirski brod a naravno roditelji su rekli da mi je dobar i radio (portabl) Philips . Koliko se secam u pitanju je 1977 ? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Golum Posted November 29, 2009 Report Share Posted November 29, 2009 Imao ovo cudo u kuci xy godina kao jednu od caletovih akvizicija na polju hifi-a...Sviralo sa nekim RIZ - Elac zvucnicima. Kako je sviralo - iskreno i ne secam se, uglavnom se secam ciscenja onih senzora za prebacivanje radio stanica sa etrom. Stajao kod caleta u ostavi do pre nekih godinu dana kada je ostavljen ispred kontejnera... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Vicca Posted November 29, 2009 Author Report Share Posted November 29, 2009 Da,da,koliko sam puta gledao ovaj "muzicki centar" Gorenje...Za mene je to tada bilo kao svemirski brod a naravno roditelji su rekli da mi je dobar i radio (portabl) Philips . Koliko se secam u pitanju je 1977 ? Link to comment Share on other sites More sharing options...
gusztav Posted November 29, 2009 Report Share Posted November 29, 2009 Svirao je na žurkama sa Tehnics dekom , Äetri kutije , tranzistori vadjeni na veliki spoljni hladnjak , da bi izdržali dva-tri dana neprekidne svirke na pun gas . Desetak godina smo ga muÄili , dok nije izdahnuo . Svaka mu Äast , mada nije bio baÅ¡ neki Hi-Fi . Link to comment Share on other sites More sharing options...
grnca Posted November 29, 2009 Report Share Posted November 29, 2009 Kum moj ga ima, slusali smo ga redovno (radio + aux) kasetofon mu je uvek nesto zezao a gramofon ni on nepamti kad je zadnji put radio. Inace gram je Garard i ima neku staru Ortofon iglicu. Mrcina kao da je pravljena za sado-mazohiste, toliko ali toooooliko masne basove nisam nigde cuo ( kum takodje ima i zvucnike EiNis trosistemske) . Jos uvek radi ali je sklonjena zato sto zeni zauzima previse dragocenog prostora. Bila je jos neka varijanta sa nekim mali razlikama i skroz drugim zvucnicima ali ta nije svirala kao ova. Za garazu ubilo se. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted November 29, 2009 Report Share Posted November 29, 2009 Mislim da je ovo neki Grundig ili Korting klon. Mrcina. Link to comment Share on other sites More sharing options...
ZoranBG Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Ne Siroma, taj GC201 je bio originalna domaća konstrukcija, bar meni tako izgleda. Pandan niškim HSR risiverima. Gramofon je bio Garrard koliko se sećam i on je bio ubedljivo najbolji deo sistema. Zvuk GC201 je vrlo dobar za tu klasu uređaja - mek, sa snažnim basom, malo muljav i bez kristalne definicije, ali veoma slušljiv. Pojacalo je koristilo 2N3055 u izlazu, sa elektrolitima koji su se znali osusiti posle puno godina (4.700 mfd sprezni koliko se secam), nije bilo DC konstrukcije. Tjuner je imao problem da zeza napajanje varikapa pa gubi memorisane stanice, a korisnici su se cesto zalili da im se dek kvario i da je bio najgori deo muzickog centra, mada ja nisam imao lose misljenje o njemu, solidno je snimao. Sto se opcija tice, bilo ih je stvarno dosta: memorisanje stanica, Dolby, podesavanje nivoa snimanja... samo je centar bio neprimereno skup, kao i ostale domaće i kvazidomaće (Ei = Unitra, Poljska; Gorenje = Koerting, Nemacka) komponente. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Ne Siroma, taj GC201 je bio originalna domaća konstrukcija, bar meni tako izgleda. Pandan niškim HSR risiverima. Gramofon je bio Garrard koliko se sećam i on je bio ubedljivo najbolji deo sistema. Zvuk GC201 je vrlo dobar za tu klasu uređaja - mek, sa snažnim basom, malo muljav i bez kristalne definicije, ali veoma slušljiv. Pojacalo je koristilo 2N3055 u izlazu, sa elektrolitima koji su se znali osusiti posle puno godina (4.700 mfd sprezni koliko se secam), nije bilo DC konstrukcije. Tjuner je imao problem da zeza napajanje varikapa pa gubi memorisane stanice, a korisnici su se cesto zalili da im se dek kvario i da je bio najgori deo muzickog centra, mada ja nisam imao lose misljenje o njemu, solidno je snimao. Sto se opcija tice, bilo ih je stvarno dosta: memorisanje stanica, Dolby, podesavanje nivoa snimanja... samo je centar bio neprimereno skup, kao i ostale domaće i kvazidomaće (Ei = Unitra, Poljska; Gorenje = Koerting, Nemacka) komponente. Link to comment Share on other sites More sharing options...
zek Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Mislim da je ovo neki Grundig ili Korting klon. Mrcina. Link to comment Share on other sites More sharing options...
zoltan Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 krajem 70ih i u 80tim je sve uvozno i licencno bilo 2 i vise puta skuplje nego na zapadu. Jbg ipak je to bilo neko drugo vreme. Kod nas je retko sta ikad bilo originalno , sve smo klonirali Link to comment Share on other sites More sharing options...
ZoranBG Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Gledajuci tako, Zek i Siroma, ni moj Sharp stub iz 1986. nije Sharp - koristi korejske module za dek i Dual gramofon sa Dual zvucnicom, koja zapravo nije Dual vec licenca Audio Technica-e. Izlazni moduli su Sanyo. A pravljen je u Nemackoj, pa se opet racuna u "Sharp", nema identicnog proizvoda kod drugih proizvodjaca. Ako cemo da se igramo decije igre, samo izvolite, moze do besvesti. Sem nekih japanskih i vrlo malo drugih firmi, jedino su Rusi radili potpuno svoju konstrukciju mada su i oni malo gledali preko. Ja nisam u katalozima Grundiga video nesto na sta GC201 lici. A i ono na sta bi mogao da lici ima i kod Grundiga i kod Philipsa i kod Sabe i kod Telefunkena, pa hajde da se dogovorimo od koga su prepisivali. A tu pricu da je HSR bio Dual prvi put cujem, moze li neka cross reference lista pa da vidimo sta je od koga? Kao da Elektronski fakultet u Nisu nije mogao da odskoluje par inzenjera koji bi konstruisali risiver... Nije to bio Apollo 11. Da se razumemo, nisam nikakav HiFi jugonostalgicar, ali cinjenica je da su do HSR160 ovi u Nisu sami pravili ili narucivali domace komponente: mnogo toga pravilo se bas u Nisu. Neka me neko ispravi ako gresim, ali nemojte da pricate napamet ako nikada nista otvorili niti jedan niski uredjaj. Slicne stvari sam sto puta cuo i za Unitru - te uzimali licencu od Grundig-a - jesu, za jedan bedni radiokasetofon, te ona njihova minilinija ista Grundig, te njihovi dekovi (oni sa fijokom)... a niko ne pita kako je logika u tim istim dekovima resena bez mikroprocesora, na kartici velicine prvih grafickih karti, sa gomilom TTL logike koju su u to vreme vecinom pravili upravo Poljaci. No, zapadna propaganda govori kako se na istoku nikada nije nista dobro pravilo, pa hajde da verujemo. Link to comment Share on other sites More sharing options...
ZoranBG Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 A evo i nagradno pitanje: ona poslednja Ei Nis linija, serija 200 (snagas, preamp, tjuner i dek), od koga je ona uzeta? Link to comment Share on other sites More sharing options...
zek Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Prvi HSR koji se pojavio je bio samo preimenovan Dual i mislim da je nosio oznaku 30. Bio je neÅ¡to manjih dimenzija od standardnih, sa drvenim stranicama i rotacionim potenciometrima. Sledeći je bio 48 (ako sam dobro zapamtio oznaku) i imao je Å¡iber-potenciometre, drvene stranice. Oba su bila slim dizajna i vrlo lepo su izgledala u odnosu na ovde najÄešće pominjane modele 140 ili tako nekako. Link to comment Share on other sites More sharing options...
ZoranBG Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Da... i meni se cini tako, 48 je valjda bio drugi model. Ali hajde da nadjemo slike nishkih risivera i Dual-a pa da znamo sta su uzeli. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Gledajuci tako, Zek i Siroma, ni moj Sharp stub iz 1986. nije Sharp - koristi korejske module za dek i Dual gramofon sa Dual zvucnicom, koja zapravo nije Dual vec licenca Audio Technica-e. Izlazni moduli su Sanyo. A pravljen je u Nemackoj, pa se opet racuna u "Sharp", nema identicnog proizvoda kod drugih proizvodjaca. Ako cemo da se igramo decije igre, samo izvolite, moze do besvesti. Link to comment Share on other sites More sharing options...
ZoranBG Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 @Siroma, ne pali se kao Hepo kocka po svom starom obicaju. Moj komentar je znacio da je Elektronski fakultet (koji si, pretpostavljam, zavrsio), skolovao izvanredne strucnjake te nije bilo nikakve potrebe da se kupuju gotovi proizvodi i remarkiraju kada je sasvim dovoljno znanja bilo i ovde. U vreme kada je Ei Nis radio vojne projekte (npr. za NATO, preko Svajcaraca, radio sam tada u Ei tako da ti primedba ne stoji) bilo je para da pretekne i u HiFi. Usput, prica se da je Juzna Koreja svoj prvi radio napravila upravo po licenci Ei Nis. A i da dodam da su niske rendgentske cevi za medicinsku elektroniku smatrane najboljim na svetu. Slazem se da je sve to bilo trzisno pitanje, ali i dalje mislim da su Gorenje i Ei Nis razvijali svoje uredjaje, da li uz uvozne module ili ne mislim da je daleko manje bitno. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Froggy Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Da me ubijeÅ¡, ali ubeÄ‘en sam da je jedan takav polovinom osamdesetih sviruckao u suterenu/podrumu knjižare "Kultura" (u bivÅ¡oj MarÅ¡ala Tita, prekoputa bioskopa "Zvezda"), gde su se tada prodavale ploÄe. Dobro je drmao, a i prijao je (mom) uhu. Link to comment Share on other sites More sharing options...
zika Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Da me ubijeÅ¡, ali ubeÄ‘en sam da je jedan takav polovinom osamdesetih sviruckao u suterenu/podrumu knjižare "Kultura" (u bivÅ¡oj MarÅ¡ala Tita, prekoputa bioskopa "Zvezda"), gde su se tada prodavale ploÄe. Dobro je drmao, a i prijao je (mom) uhu. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Iron man Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Slazem se da je sve to bilo trzisno pitanje, ali i dalje mislim da su Gorenje i Ei Nis razvijali svoje uredjaje, da li uz uvozne module ili ne mislim da je daleko manje bitno. Link to comment Share on other sites More sharing options...
lale Posted November 30, 2009 Report Share Posted November 30, 2009 Evo ga iznutra... GORENJE GC 201 A HiFi. Moj ide na popravku....ne radi mu desni izlazni kanal.Kasetofon joÅ¡ funkcioniÅ¡e,kao i gramofon,a skala radija Äesto proklizava. Senzori radija poloviÄno svetle. Kutije su mu 45W sinusa, na 4 oma. Mislim da se pojavio krajem 70-tih godina. Link to comment Share on other sites More sharing options...
milemrak Posted December 1, 2009 Report Share Posted December 1, 2009 PreteÄa HSR-a je bio HSTP 40 risiver EI samo sa FM podruÄjem. i malim srebrno-crnim dugmićima na potenciometrima. Link to comment Share on other sites More sharing options...
DAVID Posted December 1, 2009 Report Share Posted December 1, 2009 pa ovo nam je bila porodicna sviraljka u fancy delu familije! dek se kvario cesto, gramofonu smo brzo zeznuli iglu. Imalo je bombastican zvuk iz pozamasnih kutija. Tasteri spreda su stalno iskakali Kao jumbo jet gramofon Link to comment Share on other sites More sharing options...
PrekoBare Posted December 1, 2009 Report Share Posted December 1, 2009 @Siroma, ne pali se kao Hepo kocka po svom starom obicaju. Moj komentar je znacio da je Elektronski fakultet (koji si, pretpostavljam, zavrsio), skolovao izvanredne strucnjake te nije bilo nikakve potrebe da se kupuju gotovi proizvodi i remarkiraju kada je sasvim dovoljno znanja bilo i ovde. U vreme kada je Ei Nis radio vojne projekte (npr. za NATO, preko Svajcaraca, radio sam tada u Ei tako da ti primedba ne stoji) bilo je para da pretekne i u HiFi. Usput, prica se da je Juzna Koreja svoj prvi radio napravila upravo po licenci Ei Nis. A i da dodam da su niske rendgentske cevi za medicinsku elektroniku smatrane najboljim na svetu. Slazem se da je sve to bilo trzisno pitanje, ali i dalje mislim da su Gorenje i Ei Nis razvijali svoje uredjaje, da li uz uvozne module ili ne mislim da je daleko manje bitno. Link to comment Share on other sites More sharing options...
VU metar Posted December 1, 2009 Report Share Posted December 1, 2009 Gorenje je licenca Kertinga, Äiji je program (hi-fi + televizori) u isto vreme uvozila slovenaÄka Autotehna (Äudno). Setićete se i Gorenje televizora koji su isti Kerting. Jedan drugar je imao ovaj Gorenje sistem a drugi je imao Kerting. Razlika je bila Å¡to Kerting je braonkaste boje (nasuprot crne kod Gorenja) i imao je daljinski, po formi isti kao kod Kerting TV-a samo sa nekih 5 dugmića ukupno, drugo sve prazno (on-off, i po jedan plus i minus za radio programe i zvuk). Isti su im bili i zvuÄnici (bar kutije): nekako plitki i neobiÄno kockasti, sa sunÄ‘erom na zaglavljivanje. Ne znam koji je gramofon bio u Kertingu i baÅ¡ mu ne pamtim zvuk ali mislim da je zvuÄao bolje od Gorenja, kojeg dobro pamtim - imalo je naj tvrÄ‘i bass kojeg sam ikada Äuo od hi-fi naprave. Ja sam imao Grundig i zvuÄao je daleko bolje, meko i prijatno. Naslednik tog Kertinga se isto prodavao u Jugi, a to je ovaj: http://wegavision.pytalhost.com/koerting83/019.JPG nad kojeg sam ja slinio jer sam želeo "sistem u sobi". ps. Nikako nismo mogli da proÄitamo ono "izkrmljenje" na Gorenje deku. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Archived
This topic is now archived and is closed to further replies.