ZoranBG

Evo male dopune kolekcije kaseta: Maxell XLII (donji red) i UDII su kupljene od prijatelja, otpakovane ali nekoriscene. Tu je i nekoliko RAKS kaseta. Upravo sam nabavio i preko 100 komada Akai SX60, to su normalke koje se redje srecu.

Hvala :).

Hvala

Izvini, sada sam tek primetio poruku. Nazalost, zbog poslovnih obaveza ne mogu da stignem, trenutno me ceka 5 dekova da ih zavrsim a zaista ne znam kada cu i njih stici...

Evo i trece slike:

Hvala najlepse svima. Malo sam preuredio postavku i dodao jos par uredjaja, kao sto je Sony WM-1. Ovo nije prvi vokmen koji je izbacen na trziste, vec (koliko mi je poznato) treci (nakon TPS-L2 (WM3) i WM2 modela. Vidi se a trecoj slici, na dnu, sivi vokmen koji stoji vertikalno. Dodat je i famozni Marantz CP430 portabilni rekorder. Cekam da nabavim jos par vokmena i onda ce postavka biti gotova, a ako ih bude vise nego sto moze realno da stane u policu, menjacu postavku s vremena na vreme.

Hvala, hvala Bice tu jos poboljsanja. Lepo je sto sam stavio Sony TCD5 Pro II rekorder, ali ima i bolji od njega - Marantz CP (ili PMD) 430, troglavi portabilni rekorder sa dBX-om i regulaciom biasa, najbolji mali snimac kojeg sam imao prilike da probam. Jos par Sony Sports Walkmana mi je sklonjeno na sigurno mesto kojeg treba da se setim, negde mi je i Sony WM1 (zamislite oznaku, a nije prvi vokmen ali je jedini koji samo reprodukuje i ide na 4 baterije), tako da ce pronalaskom njih biti upotpunjena kolekcija. Imam i bar 4-5 vokmena koji su rasklopljeni i treba da se servisiraju i sklope... Kolekciju sam napravio jer smatram da je Walkman manija promenila svet nase generacije i ipak zasluzuje da ima svoje mesto.

I jos jedna fotkica:

Pre nego sto sam se bavio kaset dekovima, pasija su mi bili prenosni plejeri - vokmeni. Posedovao sam ih vise desetina do 2000. godine, a tokom poslednjih 10-15 godina sakupljao sam bolje modele, vecinom Sony. Za neke koje sam ranije imao veoma mi je zao sto sam ih prodao ili poklonio. Kada kazem "vokmen" mislim na prenosni minijaturni stereo plejer ili rekorder. Ideja koja mi je pre dosta vremena pala na pamet je da napravim stalnu izlozbu - kucni muzej vokmena i portabilnih rekordera. Polica sa HiFi uredjajima je skoro dovrsena i popunjena, postavljeno osvetljenje, a u donjem delu se nalaze vokmeni. Neki od zanimljivijih su is serije Sony DD, od DD22 do DC2, zatim nekada najmanji vokmen na svetu - Aiwa HS-P05 MkII, potom kasniji najmanji vokmen iz 1983. - cuveni Sony WM20 (hvala Scepo!!!). Tu si i Sony WM-W800, jedini meni poznat dvostruki vokmen sa mogucnoscu snimanja, tesko ga je postaviti da se vidi kako postoje vokmeni sa obe strane uredjaja, kao slepljeni jedan za drugi. U kolekciji je i jedan od prvih (ako ne i prvi) Toshiba stereo mini plejer. Od malenih snimaca izlozeni su WM-D3, cuveni WM-D6C Professional, jedan otpakovan i jedan zapakovan u kutiji (new old stock). Prisutan je i jedan snimac novije generacije sa logickim komandama, kao i mono rekorder prelepe konstrukcije (hvala Retro!!!). U kutijama su i par Sony Walkmana kupljenih u "Eltimu" pred zatvaranje i samo probani. Tu je i Sony TC-D5 Pro II, poslednja verzija cuvenog prenosnog snimaca, kupljen nov, samo proban. Najstariji izlozeni model je simbol Walkman-a - model WM2. Futrole vokmena koje posedujem su skinute kako bi se isti videli u punom sjaju. Poseban deo (koji ce biti dopunjen) zauzimaju Sony Sports modeli, a tu je izlozen i model slusalica sa "turbo" sistemom koje su bile neprevazidjene u svoje vreme. Svoje mesto nasao je i jedini Sony eksterni graficki ekvilajzer namenjen upravo prenosnim reproduktorima. Evo par slika napravljenih na brzinu...

Ne bih da sirim polemiku, ali evo da kratko dopunim temu: Odrzavanje brzine konstantnom u granicama +/-5 Hz u odnosu na referencu (IEC, DIN) je moguce na vecini kaset dekova. No, brzina se najcesce meri na sredini kasete, ne na pocetku ili kraju, te se merenje odnosi samo na taj deo. Takodje, dek treba da radi (glavni motor) bar 5-10 minuta pre merenja. Dodatni test je provera brzine odmah po ukljucenju, ne bi smela da odstupa vise od 10-ak Hz. Glavni cinilac stabilne brzine nije roler, sem ako nije jako koriscen ili star. Pod rolerom smatram ceo ansambl rolera, sa nosacem i oprugom koja ga pritiska. Glavni cinilac su motor i remen ako ga dek ima. Takodje je bitna i sila zatezanja trake - ako je npr. previsoka, a roler "celav" od starosti/koriscenja ili oba, onda moze doci do proklizavanja, ali se to najcesce manifestuje i jasnim guzvanjem trake. Pored vise vrsta glavnih motora, najpopularniji su DC ili DD motori, ima to negde na mom sajtu detaljno opisano. Necu se osvrtati na druge tipove (stari dekovi) i hibridna resenja (Sony). Iako drasticno komplikovaniji za popravku, DD motori drze brzinu daleko stabilnijom nego DC motori - videti specifikacije respektivnih dekova u katalozima. DC motori koji su ugradjivani u dekove, najcesce Matsushita i Mabuchi, imaju svoju sopstvenu regulaciju brzine, sa povratnom petljom (FG servo sistem) i tako odrzavaju brzinu. Vremenom stare i desavaju se sledeci simptomi: dek ima previsoku brzinu na pocetku merenja, a zatim pada postepeno. Drugi je "setnje" brzine - sporije, brze, sporije. Pomenuti problem nikada nisam resio bez zamene motora, ma koliko malo bio koriscen. U poslednjih pet godina mi se desavalo da zamenim 3 nova DC motora i da samo jedan od njih radi kako treba. Mislim da elektronika u njima propada i da jednostavni kontroler brzine prestaje da radi kako treba. Za DC motore izuzetno je bitan i kvalitet remena. Vezano za gornji video, sve sto je gospodin naveo u videu je korisno u smislu odrzavanja - ali ima netacnih stvari. Npr. nije tacno da lezajevi nisu podmazani - na motorima se (kao i na mnogim drugim lezajevima) koriste samopodmazujuci lezajevi od sinter bronze kojoj nije potrebno podmazivanje na duzi rok. Sinter bronza se podmaze u fabrici, upije ulje i to je to. Kasnije podmazivanje je veoma retko i opisano je u videu. Pravi postupak bi trebalo da obuhvata izdvajanje lezaja, zagrevanje do oko 200 stepeni Celzijusa pri cemu lezaj otpusta staro ulje, a zatim dodatno pranje i podmazivanje samog lezaja. Posto je ovo vrlo komplikovano, niko to ne radi vec se lezaj samo podmaze sa malo ulja - slicno kao u videu. Nadam se da ce ovo objasnjenje bar malo koristiti.

Stigao sam da završim dva nova teksta, ponovo sam se vratio dvojezičnoj verziji koja zahteva i više vremena da se objavi. Ovaj put Akai GX-F80 i Denon DR-M44: http://zokiaudio.com/akai-gx-f80-how-to-hide-a-monster/?lang=sr http://zokiaudio.com/denon-dr-m44-the-mistery/?lang=sr Nadam se da će vam biti zanimljivo za čitanje.

Ima ih jos, ali ovaj sponzor je platio dodatno da upadne u kadar :).

Za vreme dok čekam još neke sitnice za njega, na sto sam stavio Tatu (namerno veliko "T") Teac-ove Z serije, monstruoznog C1. Da li ću uspeti da ga popravim? Ne znam, mnogih delova više nema i pitanje na šta ću sve naići pored ovoga što sam video na prvu loptu. Pogledajte sami kako izgleda iznutra:

Posle puno rada, narudžbe i čekanja delova, Akai GX-F80 je proradio kako sam želeo Ostaje još nekog rada na njemu, ali glavni deo je odrađen. Prilično, prilično, teška sprava za rad, nema nijedan konektor, sve žice direktno vezane za ploče.

Ne, moze da skodi samo usima koje su navikle na stereo :).