ZoranBG

TASCAM, recimo...

Tražio sam od dva AI alata da generišu sliku kaset deka sa (relativno) modernim funkcionalnostima. Jednom sam naveo šta tačno od opcija treba da ima: rezultat je bio uređaj sa 3 VU metra meni nepoznate funkcije, bez mesta za kasetu i bez komandi za transport. Dugmad, oznake... sve potpuno nepoznato. Drugi (ChatGPT) je generisao ovakvu sliku: Moram priznati da ovako loš rezultat ipak nisam očekivao.

Treba dosta strpljenja i truda. Taj sa slike je dodatno modifikovana verzija (zamenjeni neki tranzistori, dodati hladnjaci) od strane entuzijaste iz Nemacke.

Alpage zahteva bar osnovni servis nakon godina stajanja, bice tu posla. Onkyo je servisiran pre kupovine, videcu kako radi. Pa cemo onda test, iako imam jos nekoliko u pripremi.

I ovaj... slika je sa neta, jos nisam stigao da ga otpakujem... Onkyo TA-2900

Evo novog clana mojekolekcije, dugo sam cekao primerak u dobrom stanju... Alpage AL300:

Totalno, suludo i ničim opravdano sem nekom nostalgijom i možda malim brojem ispravnih/neispravnih uređaja koji su preostali. Pre oko godinu dana sam kupio Sony TCK970ES u šampanj varijanti za 650 EUR i to se računalo za vrlo dobru cenu. Hteo sam takav ili 990ES oduvek i znao sam prodavca kao izuzetno poštenog, a dek je bio potpuno ispravan. Negde godinu dana ranije nuđen mi je Pioneer CT-93 za 800 EUR, odmah je prodat. Isto je i sa gramofonima: Denon DP-59 mi je nuđen za 1.300 EUR, sa naprslim poklopcem, tragovima na kućištu i displejom koji je počeo da curi. Po meni - totalno suludo, ali i on je odmah prodat. Sa skupljim dekovima ide i složeniji i skuplji servis. A posebna priča je ako lepo izgledaju, ako su poznati modeli itd., tada prodavci dižu cene u nebesa. Valjda ih kupci kupuju iz nostalgije, lepo im stoje u dnevnoj sobi, provrte par kaseta na njima i to je to, onda ih gledaju dok im ne dosade. Zbog svega navedenog skoro da ne kupujem skupe dekove, igram se jevtinim, zabave koliko hoćete. Ponekada naidjem i na neki bolji model, kao što sam pre neki dan rezervisao Alpage AL-300 kome treba servis i sigurno dosta ulaganja da se vrati u neko normalno stanje. Ali, kao što rekoh, to je zabava, pa koliko stignem - stignem.

Evo jednog teksta o običnom Technics deku, za koji sam dobio informaciju od prijatelja da osetno bolje zvuči kada se modifikuje, što nije mnogo komplikovano: https://zokiaudio.com/technics-rs-b655-upgraded-handsome/?lang=sr

Kada smo kod zanimljivosti, za ovaj dek u sali kazu da ima "Enigma" mehanizam, po masini za sifrovanje koju su Nemci intenzivno koristili tokom (i pre) Drugog sv. rata. Evo mehanizma u radu: Imam jedan primerak PC-X6AD spakovan, treba da mu odradim servis pa da vidim na sta to cudo lici.

Hvala svima na lepim rečima. Imam u pripremi još tekstova, ali moram da završim neke modifikacije koje radim, nabavim delove, uslikam dekove iznutra, vidim šta treba da se servisira itd., što je dosta posla.

Hvala Laki.

Evo malo da dodam temi: sinoć sam završio tekst o jednom prilično retkom deku, Hitachi-ju D-X10. Evo linka, koga zanima.

Imao sam SA-708 ali baš davno, pa ne mogu da ga ocenim u odnosu na novije uređaje. Pošteno napravljen za svoju klasu, Sanken tranzistori na izlazu ali sve u svemu klasična japanska komercijala neke otprilike donje srednje kategorije tog vremena. Supruga i ja smo ga iz milošte zvali "šporet". Uglavnom, za moj ukus atraktivnog dizajna ?.

U to vreme se nije obraćala pažnja na kablove... evo dela uputstva za JBL L150 ozbiljan zvučnik iz tog vremena... staviti bar kabl za stonu lampu, za daljine do 15 m ? Danas se to smatra za jeres.

Imao sam Phase Linear 7000, model sa donje slike. Pioneer CT-A1 (na gornjoj slici) je, koliko se sećam, njihov prvi dek sa autokalibracijom i prilično je nezgodan za servisno podešavanje. Moj primerak 7000 sam nabavio iz Slovenije, znam da sam bio iznenađen koliki je to dek uživo. Nažalost, zvučno je bio samo osrednji, pa sam ga prodao nakon godinu ili dve dana. Od Pioneer-a, daleko bolje sviraju CT-A9, CT939, 959, 979, 91, 93, 95, 830, čak i 740.

Drago mi je da ste od dva sklopili jedan. Biću slobodan da Vam se javim ako mi bude zafalio neki deo za TCD340 - npr. levi VU metar ne pokazuje odgovarajući nivo, ali još nisam merio kako se ponaša pojačalo za njega. Mislim da je sam instrument (VU metar) ispravan, sudeći prema dinamici kretanja igle, ne zaglavljuje i slično (ovo je problem koji se javlja kod TCD3014).

Imao sam TCD-330, platio sam ga pokvarenog 100-150 EUR, to je još bilo pre skoka cena dekova. Bio mu je pokvaren glavni motor i nisam mogao da ga popravim - mesecima nisam mogao naći nikoga ko bi ga premotao. Na kraju sam ga prodao za neki sitan novac, nisam imao mesta gde da ga držim. U slučaju da je to baš taj koji je kod Vas, drago bi mi bilo da vidim da je neko uspeo da ga popravi. Od Tandberga imam još i uredno spakovan TCD-3034 koji treba da servisiram (dobio sam ga na poklon od dragog poznanika) i TCD-3004 koji je skroz rasklopljen, stoji tako preko 10 godina jer sam se izglupirao i stao sa radom na njemu... i on čeka da se smilujem da nastavim...

Ne, samo Beocord 9000.

A ovu spravu nikada nisam imao do sada, preuzeo sam je juče: Tandberg TCD-340 A. Živo me zanima šta će na kraju od njega ispasti, trebalo bi da je dobar dek, koštao je više od čuvenih troglavih Nakamichi 582, Hitachi D5500 i Aiwa AD6900 dekova, pa da vidim da li je zaista toliko dobar. Nažalost, nema nikakvu kalibraciju, prava šteta. Možda mi jednom ruku dopadne i TCD-440 A.

Evo malo dodatka temi: par dekova koji čekaju na servis i test. Većinu njih sam imao i ranije, ali hajde da se opet malo poigram.... kada ko zna kada budem imao vremena. Odozgo na dole: Denon DR-M4, nekadašnji top model, prethodnik DR-M44 Grundig CF7500, top model, verovatno jedan od dva najbolja Grundig deka Dual C844, top model, verovatno najbolji Dual kaset dek Technics RS-M280, top model, prethodnik RS-B100

Sondek, potpuno se slažem sa Vama. Snimak napravljen na dobrom deku, sa vrhunskog izvora, uvek će generalno nadmašiti drugi izvor tipa CD ili neki drugi medija plejer koji nije u istoj klasi. Provereno u praksi. Ovo, naravno, ukoliko izuzmemo šum koja je inherentna slabost sistema. Mene su dekovi uvek fascinirali jer su bili prvi pravi mobilni format, napravljen kao priručno rešenje a opet su toliko napredovali i toliko je izvučeno iz jednog, ruku na srce, nikakvog formata punog nedostataka. Za mnoge od nas oni su bili i najjevtinije rešenje u vremenu kada muzički materijali nisu bili tako dostupni kao danas. Kasete su ponovo počele da se proizvode (normalke), neki izvođači objavljuju svoje albume na njima i postavlja se pitanje da li će se opet možda praviti i kaset dekovi. Vokmene već prave - nisu mi dopali šaka, ali čini mi se da su bedni inferiornog mehanizma u odnosu na ono što se nekada pravilo. Elektronika je sigurno daleko bolja. Po meni, kaseta je format koji je bio, odradio je šta je trebalo i tu je kraj. Ko želi da poseduje nešto od njega kao relikviju i podsetnik na neka stara vremena, neka izvoli. Taj format ne treba nikako forsirati, samo ga voleti. Za mene, slična priča je i sa pločama, nervira me ovaj hajp gde u skoro svakom filmu moraju da prikažu kako glavni glumac sluša gramofon iako ih često ni ne obuče kako da pravilno pomere ručicu sa ploče (obratite pažnju u tim scenama, ne hvataju je lepo za headshell već za tubu ručice). Posedovanje dobrog deka je kao posedovanje oldtimer automobila: niti je mnogo udobniji, niti lakši za vožnju, niti ima opcije, daleko je nebezbedniji ali osećaj je specifičan i, ko voli, neponovljiv. Lično, posedujem broj modernih digitalnih HiFi dodataka ("gadžeta", što kažu ljudi danas). Na radnom stolu su mi standardno Yamaha media plejer i odvojeni DAC i preamp, više tipova slušalica uključujući i bluetooth itd. No, kada idem kroz neki kurs ili učim nešto u vezi posla, najlepši mi je osećaj da ubacim kasetu i slušam je. Neponovljivo. Ne slušam puno - do 45 minuta ili sat vremena, sasvim mi je dovoljno. Ono što je, po meni, najbitnije je: kao što rekoste, ovo je hobi i ne treba da bude ništa više od toga, ako niste profesionalac u ovoj oblasti. Nažalost i ovde kao i drugde postoje, da se blago izrazim, neispunjeni ljudi koji svoje komplekse žele da leče putem ovog hobija, imajući utisak da će tako biti vredniji sebi i drugima. Srećom, večina ih brzo prepozna - ko razume, zna o čemu govorim.

Kako je autor teme poslao pitanje i na moj privatni mail, evo da odgovorim ovde: imao sam sva tri navedena deka, s tim da Dragon imam još uvek. Sve što ću navesti je, naravno, moj lični stav. Redosled kojim bih rangirao ove dekove je: Nak Dragon / CR7, nakon toga ZX9. Koliko se sećam, ZX9 sam imao dva puta u životu i nikada nisam bio zaista oduševljen njim. On ima neka bezvezna rešenja, kao što su dugmad potenciometara za snimanje koja su nekako klimava i pod određenim uglovima mogla su se skinuti bez otpora. Snimak ovog deka je odličan, vrhunski, ali nije bio moj "cup of tea", uvek mi je nešto falilo u njegovoj prezentaciji, mada znam da ga je Nakamichi koristio za snimanje svojih izdanja. Jednostavno, nije mi legao. Sa druge strane Dragon je najbolje rešenje ako će se koristiti i za reprodukciju starih traka. Poredivši ga sa TEAC Z6000, snimak oba deka je bio u istoj, vrhunskoj klasi, ali je Dragon bio fleksibilniji u reprodukciji. Da napomenem da imam i Z6000, te znam o čemu pričam. No, Z6000 se meni više sviđa zbog samog transporta, kao i elaborirane elektronike i beskompromisnog kvaliteta izrade. Ali Dragon zvukom očarava, to stoji, a komentari protiv toga uglavnom potiču iz ljubomore. Nakon više od 300 dekova koje sam posedovao i 40 godina bavljenja njima, nisam naišao na "Dragon killer-a" kako prodavci i neki vole da nazivaju odredjene druge modele - odgovorno tvrdim da to ne postoji. Možda je za nekoga neki dek malo bolji, ali "killer" svakako nije. Lično, nisam neki ljubitelj Dragona - stoji mi godinama u sobi i nisam ga ni uključio: ružna mašina lepa na neki svoj konfuzni način, meni liči na slepog miša, nekako nepregledne i komplikovane komande, zaboravite kako se kalibriše ako je ne koristite redovno. Ali zvuk je odličan. Zašto ga ne prodajem? Eto, da mogu da kažem da ga imam. CR7 ima drugu filozofiju: ovaj dek je pravljen nakon što je tržište pogodio uragan zvani CD i filozofija zvuka se promenila. Stariji Nak dekovi, tipa 58x, 67x, 68x, ZX9/7 itd. pravljeni su kada je glavni izvor bio gramofon, a CR serija kada je CD već razdrmao tržište i više teži kristalno jasnom ali ne toliko mekom zvuku. Meni je, lično, CR7 veoma prijao, skoro pa savršen zvuk. Poredio sam ga u jednom testu sa Aiwa Exceliom 009, Braun-om C3, Harmanom TD4800 i Luxman-om 5K50M, a kasnije je bio i Studer A721 (koji mi je još uvek negde spakovan). CR7 je bio u samom vrhu. Pored toga, održavanje CR7 je daleko lakše jer se bazira na Sankyo (ne Nakamichi) transportu , za kojeg se mogu naći skoro svi potrebni delovi (bilo novi, bilo kanibalizacijom drugih dekova) dok je to za Dragona i ZX9 teško, posebno kvalitetni roleri su problem, mislim da znam samo jedan potencijano dobar izvor. Što se cena tiče, mogu samo da kažem da je to meni sve nenormalno, te da sam u poslednjih par godina kupio svega nekoliko skupljih dekova, jer zaista ne želim da rizikujem toliki novac za tako stare uređaje. Trebalo bi, možda, razmisliti, o seriji 670/680ZX koji, po meni, jednako dobro sviraju a daleko su manje cenjeni na tržištu. Naravno, otvoriti ne četvore oči, nego desetostruke kako se kasnije ne biste naplaćali majstora. Što se dodatnog pitanja koje sam privatno dobio - ne mogu da komentarišem Pioneer CT93, nikada ga nisam imao, a voleo bih da jesam. Nadam se da sam bar malo pomogao.

Sem Telefunkenovih kola koje Japanci nisu pravili.

Moguce.... JVC je prvenstveno imao dekova sa kasetom sa desne strane, pravljenje dekova sa drugacijim rasporedom komponenti zahteva prilicnu promenu proizvodnog procesa. Mozda je i neki OEM proizvodjac za kojeg nikada nismo culi. Ne verujem da je dek pravljen u Nemackoj.

Nabavio sam par dekova koje do sada nisam imao. Prvi je Uher CG356, veoma redak model. Doduše, to je u stvari Denon DR-F2, modfikovan prema zahtevima Uher-a, dodat mu je High Com sistem redukcije šuma umesto Dolby-ja i još neke sitnice su izmenjene. Dek je izgreban odozgo, držan ko zna kuda, iznutra ne izgleda toliko loše. Biće posla... kada stignem, ko zna kada. Drugi je predivna SABA CD362, mislim da je takođe pravljena u Japanu, ali nisam siguran od strane koga - možda JVC, videću kada otvorim uređaj. Neverovatno je kako dek dobro radi nakon 44 godine. Za moje pojmove kvaliteta, nekako mi je način izrade ovog uređaja baš legao (za ono što se pravilo 80-ih). Biće nekog servisa, ali svakako je fenomenalna sprava.