ZoranBG

Hvala Safete. Kolekcija je... uskoro ce biti nekih vesti :).

Hvala Laki, biće uskoro i tekstova koji nisu o dekovima, nakupilo se materijala, samo da završim.

Evo jos jednog teksta koji mi je dugo stajao, cekajuci da spremim slike - Denon DRM-650S http://zokiaudio.com/serbian-_denon-drm-650s-kada-je-denon-marantz-i-obrnuto/?lang=sr

Evo, ispravio sam grešku, hvala još jednom. Dodao sam i informacije na koje mi je ukazao Šćepan - Pioneer T-D7, usavršen model 670, sa još jednim digitalnim ulazom i... digitalnim izlazom. Retka zverka.

Evo posle dužeg vremena, stigoh da završim jedan od nekoliko skoro gotovih tekstova. Radi se o veoma specifičnom deku, kakav nikada nisam sreo (ranije sam ga pozajmio od drugara, ali sada sam imao vremena da se mesecima igram sa njim i detaljnije ga proučim): http://zokiaudio.com/serbian-_pioneer-ct-s670d-analogni-digitalac/?lang=sr

Da dodam nešto što jako može koristiti u ovom slučaju: Kako je Shon3i rekao, play trim je odlična stvar (ugrađivao ga je i NAD u dosta svojih modela). Jedno od alternativnih rešenja, za lošiji snimak i malo omašeni azimut, jeste FLEX. To je Pioneer-ov patent, kolo koje analizira muziku (koristi se samo za muziku, ne govor i tonove) analizirajući raspodelu po spektru te podešava visoke tonove. Počinje sa nekim malim pomerajima već na 1 kHz dok na 12 kHz može dodati čak i +10 dB. Samo kolo se može isključiti prema potrebi. Kao i sva dodatna kola, unosi malo koloracije u zvuk, ali su dobiti na lošijim snimcima daleko veće. Pioneer je, koliko sam do sada sreo, to implementirao u dekove ili preko malog kola na izlazu deka - o njemu nisam našao nikakve podatke, ili preko DSP procesora koji radi digitalizaciju snimka, obradu u smislu FLEX-a i Digital NR-a i zatim D/A konverziju. Ovakvi dekovi su, realno, mogli imati digitalni izlaz što bi jako olakšalo digitalizaciju mada je kvalitet A/D konverzije sigurno bolji eksterno. Neki od ovih dekova neki imaju čak i optički digitalni ulaz, ali digitalni izlaz Pioneer nije ugrađivao. Drugi dodatak je Digital NR, takođe Pioneer-ov izum. Ovaj sistem na radi kao kompanderski (Dolby sistemi, dBX...) već samo pri reprodukciji i koristi isto Asahi Kasei DSP kolo kao i FLEX (na dekovima koji imaju Digital NR i FLEX). Nikakve detalje o načinu rada tokom DSP obrade nisam uspeo da nađem. Dobitak uz Digital NR u odnosu signal šum je izuzetan i deklarisan je na 82 dB. Još zanimljivije, DigNR se može koristiti zajedno sa Dolby B ili C sistemom, interesantno je da bez obzira koje kolo se koristi, odnos signal/šum ide na 90 dB. U praksi, tih 90 dB je praktično kao da šuma i nema na jednom deku. Dekovi u koje je Pioneer ugrađivao FLEX su noviji, ne znam napamet sve modele, ali ima troglavih među njima. Dekovi koji koriste i Digital NR i FLEX su CT-W606DR, 616DR, 706DR, 806DR, radi se o dvostrukim ("dupim") i mislim da se kod njih DigNR ne može isključiti. Jedini singl dek koji ima i DigNR i FLEX, a da se DigNR može isključiti (čime celi signal postaje analogni, tj. menja se putanja, da naglasim) je CT-S670D. Pre par dana sam završio slušne testove i tekst o njemu, ostalo je da ga slikam, prevedem tekst na engleski i objavim, ali ne znam kada ću stići. Ono što sam primetio jeste da korišćenje FLEX-a i Digital NR sistema zajedno meni nije dalo dobre rezultate - visoki su bili tvrđi, sa manje finih detalja i prenaglašeni. Pojedinačna upotreba DigNR/FLEX sistema je rezulirala odlično, na kasetama koje su dobro snimljene DigNR radi sjajan posao. Radio sam čak i eksperimente gde sam deku podmetao snimak sa neoptimalno pojačanim biasom (manjak visokih) i malo omašenim azimutom - taj snimak je prema mojim standardima bio nešto što ne bih mogao da slušam. FLEX nije ispeglao sve, niti je mogao da vrati balans snimka u sredinu, ali je podigao visoke tako da je sve moglo da se sluša, ne savršeno ali pristojno. Da napomenem da CT-S670D ima ALPS bednu mehaniku kakva se ugrađivala na mnoge dekove, sa lošim trakama imaće viši faktor W&F, troglavi je, ima sve moguće autokalibracije koje je Pioneer izmislio (nebitno za reprodukciju) i platio sam komad u izuzetnom stanju 50 EUR na KP.

Mozda me niste razumeli - Kenwood KX880, ne KX800. Svaki ima DD motor, tromotorni transport i solidnu Sankyo mehaniku.

U pravu ste, moja greska, izvinite. I on ima DD motor, samo je zamajac prilicno male mase i specifikacije W&F na njemu nisu bogzna sta (0.05 u odnosu na 0.027 kod Kenwood-a KX880).

Ni ja vise ne znam sta tamo imam, kada krenem da trazim nesto svaki put se iznenadim sta nadjem :). Nije to dobro.

Dodao bih samo par sitnica: flutter je, u stvari, podrhtavanje a ne zavijanje. Veoma je bitan kod srednjih i visokih tonova, npr. reprodukcije klavira. Visi stepen podrhtavanja odrazice se na ukupnu zvucnu sliku koja ce biti nehomogena - ne mutna ali nejasna, da ne ulazim u razradu. Sistemi sa dvostrukim zamajcem u zatvorenoj petlji su najbolje resenje koje je pronadjeno u formi kompakt kasete. Ovde se ne radi samo o W&F faktoru (zavijanje i podrhtavanje) vec prvenstveno o stabilnosti putanje trake preko glava za snimanje i reprodukciju. Kada je sistem kvalitetan i ispravan (!!!) faktor W&F je najcesce drasticno nizi u odnosu na klasicna resenja sa jednim zamajcem. No, ono sto je bitno jeste prelaska trake preko glava kod CLDC (Closed Loop Dual Capstan) sistema ovo je daleko bolje. To "setanje" trake nastaje usled nestabilnog nivoa zatezanja trake u sistemu transport kasete -> transport deka, te traka ne naleze savrseno, sto cesto izaziva intermodulaciona izoblicenja i pad nivoa snimka visokih tonova koji su jako osetljivi na pomenuto, verovatno i nestabilnost azimuta a posebno na glavama koje nisu dizajnirane da smanje ovu pojavu. Iznenadili biste se koliko dekova ne moze stabilno da reprodukuje snimi i reprodukuje 10 kHz ton, a "na uho" sve zvuci OK. O 15 kHz da ne pricam. Dodatno, sistem snimanja i reprodukcije kod deka cine elektronika, mehanika i kaseta koja je jednako vazna kao i mehanika i to se cesto zaboravlja - mislim na sam transport trake unutar kasete, ne samo na kvalitet trake. Nemam vremena da pisem o neophodnosti mehanicki kvalitetne kasete za dobijanje optimalnih rezultata, ali BASF je davno to lepo analizirao (a i drugi proizvodjaci). Imajuci u vidu da Vam treba reproduktor starih traka, na kvalitet kaseta u ovom slucaju ne mozete uticati. Medjutim, ovde prici nije kraj, nazalost :(. Da bi sistem dvostrukog zamajca u zatvorenoj petlji radio kako treba, stanje komponenti: rolera, osovina zamajaca i, vrlo bitno, remena mora da bude odlicno. U suprotnom sistem nece raditi kako treba ili ce prividno raditi. Odrzavanje ovih dekova nije mnogo tesko, ali morate imati majstora od poverenja i mogucnost da se nabave potrebni delovi. Pored CLDC sistema, postoje i druga resenja, kao kod Tascam-a sa elektromagnetnom kocnicom, nekih Pioneer dekova sa kontrasilom na levom DD reel motoru, Sansui je, po meni, imao najbolje resenje bez dva rolera a sa dva zamajca - o tome mozete procitati i na mom sajtu (www.zokiaudio.com), ali ne morate se zamarati ako ne zelite da ulazite dublje u temu. I jos... :(:(:( Svi modeli koje ste naveli, sem JVC TD-V562 koriste tzv. remenski pogon, dakle jedan mali jednosmerni motor na 12V koji ima internu kontrolu brzine. Ovi motori, iz mog iskustva, postaju nestabilni tokom vremena u velikom broju slucajeva, radili ili ne. Zbog toga je potrebno da znate da li dek zaista moze da odrzava brzinu kakva je potrebna. Od svih nabrojanih, po meni najbolji po zvuku (racunajuci reprodukciju i snimanje) je Onkyo 2570, pracen Pioneer-om CT900S (ovo je u stvari serija 7 Pioneera sa dodatim Dolby S sistemom, mislim da imam taj dek negde u garazi...). Sa druge strane, postoji mnogo dekova koji imaju tzv. direct drive motor gde nema remena na glavnom zamajcu niti se koristi mali jevtin motor. Postoje i razna hibridna resenja, ali najcesce je to motor bez cetkica i kolektora, stabilisan servo petljom ili kvarcnom kontrolom. To za kvarcnu kontrolu neka Vas ne zaludi, nikada nisam uspeo da cujem prednost kvarcne kontrole, sem na merenju gde se pokaze veoma mali pomak u performansama. Kao opciju, da mi treba za sebe, razmislio bih o Kenwood dekovima i to modelima KX880 ili Basic X1 - to je jedan te isti dek sa vrlo slicnom mehanikom i nekim razlikama u elektronici, da ne ulazim u detalje, koliko se secam KX880 se pravio u cak 9 verzija tokom godina (jedna je Basic X1). Svaka ce Vam raditi posao ako ne snimate kasete. Baziran je na Sankyo mehanizmu sa jednim zamajcem, skromnijoj verziji u odnosu na Onkyo 2570 ali realno istim principijelnim mehanizmom, no uz dodatak DD motora koji jako pomaze. Kvalitet reprodukcije je generalno vrlo dobar, a snimanja solidan ali tvrdji za moj ukus (da se nastelovati da bude bolje...). Video sam da na oglasima ima par ovakvih dekova i cene im nisu strasne. Dakle, razmislite o 2570 ili KX880. Nadam se da sam bar malo pomogao.

Alkohol (70-90%) i stapici za usi za glave, ocistite lepo i onaj deo gde su vodjice na glavama, tu se cesto zavuce prljavstina - naravno koliko moze da se pridje, bez primene sile. Glave ocistite vise puta cak i ako izgledaju ciste, posebno tamo gde se nalazi procep na njima, lose kasete hoce da ostave magnetni materijal u procepu pa je ciscenje teze. Mozete i blago pritisnuti stapic, nece pomeriti glavu. Isto i za rolere. Ja najcesce aktiviram mehanizam (najcesce postoji prekidac u mehanizmu pa se moze aktivirati play funkcija i bez kasete) i onda cistim roler u hodu. Za kapstane mozete alkohol, ali ako ne moze da skine naslage moze i aceton ili medicinski benzin, ja koristim aceton. Nemojte puno ovlaziti stapice da rastvarac i rasvorena supstanca ne krenu da ulaze u lezaj. Demagnetizator je koristan, bilo bi ga dobro imati zbog zastite vec snimljenih traka, mada se one, iz mog iskustva, mnogo cesce ostete losim rolerima nego namagnetisanim glavama.

Evo male dopune kolekcije kaseta: Maxell XLII (donji red) i UDII su kupljene od prijatelja, otpakovane ali nekoriscene. Tu je i nekoliko RAKS kaseta. Upravo sam nabavio i preko 100 komada Akai SX60, to su normalke koje se redje srecu.

Hvala :).

Hvala

Izvini, sada sam tek primetio poruku. Nazalost, zbog poslovnih obaveza ne mogu da stignem, trenutno me ceka 5 dekova da ih zavrsim a zaista ne znam kada cu i njih stici...

Evo i trece slike:

Hvala najlepse svima. Malo sam preuredio postavku i dodao jos par uredjaja, kao sto je Sony WM-1. Ovo nije prvi vokmen koji je izbacen na trziste, vec (koliko mi je poznato) treci (nakon TPS-L2 (WM3) i WM2 modela. Vidi se a trecoj slici, na dnu, sivi vokmen koji stoji vertikalno. Dodat je i famozni Marantz CP430 portabilni rekorder. Cekam da nabavim jos par vokmena i onda ce postavka biti gotova, a ako ih bude vise nego sto moze realno da stane u policu, menjacu postavku s vremena na vreme.

Hvala, hvala Bice tu jos poboljsanja. Lepo je sto sam stavio Sony TCD5 Pro II rekorder, ali ima i bolji od njega - Marantz CP (ili PMD) 430, troglavi portabilni rekorder sa dBX-om i regulaciom biasa, najbolji mali snimac kojeg sam imao prilike da probam. Jos par Sony Sports Walkmana mi je sklonjeno na sigurno mesto kojeg treba da se setim, negde mi je i Sony WM1 (zamislite oznaku, a nije prvi vokmen ali je jedini koji samo reprodukuje i ide na 4 baterije), tako da ce pronalaskom njih biti upotpunjena kolekcija. Imam i bar 4-5 vokmena koji su rasklopljeni i treba da se servisiraju i sklope... Kolekciju sam napravio jer smatram da je Walkman manija promenila svet nase generacije i ipak zasluzuje da ima svoje mesto.

I jos jedna fotkica:

Pre nego sto sam se bavio kaset dekovima, pasija su mi bili prenosni plejeri - vokmeni. Posedovao sam ih vise desetina do 2000. godine, a tokom poslednjih 10-15 godina sakupljao sam bolje modele, vecinom Sony. Za neke koje sam ranije imao veoma mi je zao sto sam ih prodao ili poklonio. Kada kazem "vokmen" mislim na prenosni minijaturni stereo plejer ili rekorder. Ideja koja mi je pre dosta vremena pala na pamet je da napravim stalnu izlozbu - kucni muzej vokmena i portabilnih rekordera. Polica sa HiFi uredjajima je skoro dovrsena i popunjena, postavljeno osvetljenje, a u donjem delu se nalaze vokmeni. Neki od zanimljivijih su is serije Sony DD, od DD22 do DC2, zatim nekada najmanji vokmen na svetu - Aiwa HS-P05 MkII, potom kasniji najmanji vokmen iz 1983. - cuveni Sony WM20 (hvala Scepo!!!). Tu si i Sony WM-W800, jedini meni poznat dvostruki vokmen sa mogucnoscu snimanja, tesko ga je postaviti da se vidi kako postoje vokmeni sa obe strane uredjaja, kao slepljeni jedan za drugi. U kolekciji je i jedan od prvih (ako ne i prvi) Toshiba stereo mini plejer. Od malenih snimaca izlozeni su WM-D3, cuveni WM-D6C Professional, jedan otpakovan i jedan zapakovan u kutiji (new old stock). Prisutan je i jedan snimac novije generacije sa logickim komandama, kao i mono rekorder prelepe konstrukcije (hvala Retro!!!). U kutijama su i par Sony Walkmana kupljenih u "Eltimu" pred zatvaranje i samo probani. Tu je i Sony TC-D5 Pro II, poslednja verzija cuvenog prenosnog snimaca, kupljen nov, samo proban. Najstariji izlozeni model je simbol Walkman-a - model WM2. Futrole vokmena koje posedujem su skinute kako bi se isti videli u punom sjaju. Poseban deo (koji ce biti dopunjen) zauzimaju Sony Sports modeli, a tu je izlozen i model slusalica sa "turbo" sistemom koje su bile neprevazidjene u svoje vreme. Svoje mesto nasao je i jedini Sony eksterni graficki ekvilajzer namenjen upravo prenosnim reproduktorima. Evo par slika napravljenih na brzinu...

Ne bih da sirim polemiku, ali evo da kratko dopunim temu: Odrzavanje brzine konstantnom u granicama +/-5 Hz u odnosu na referencu (IEC, DIN) je moguce na vecini kaset dekova. No, brzina se najcesce meri na sredini kasete, ne na pocetku ili kraju, te se merenje odnosi samo na taj deo. Takodje, dek treba da radi (glavni motor) bar 5-10 minuta pre merenja. Dodatni test je provera brzine odmah po ukljucenju, ne bi smela da odstupa vise od 10-ak Hz. Glavni cinilac stabilne brzine nije roler, sem ako nije jako koriscen ili star. Pod rolerom smatram ceo ansambl rolera, sa nosacem i oprugom koja ga pritiska. Glavni cinilac su motor i remen ako ga dek ima. Takodje je bitna i sila zatezanja trake - ako je npr. previsoka, a roler "celav" od starosti/koriscenja ili oba, onda moze doci do proklizavanja, ali se to najcesce manifestuje i jasnim guzvanjem trake. Pored vise vrsta glavnih motora, najpopularniji su DC ili DD motori, ima to negde na mom sajtu detaljno opisano. Necu se osvrtati na druge tipove (stari dekovi) i hibridna resenja (Sony). Iako drasticno komplikovaniji za popravku, DD motori drze brzinu daleko stabilnijom nego DC motori - videti specifikacije respektivnih dekova u katalozima. DC motori koji su ugradjivani u dekove, najcesce Matsushita i Mabuchi, imaju svoju sopstvenu regulaciju brzine, sa povratnom petljom (FG servo sistem) i tako odrzavaju brzinu. Vremenom stare i desavaju se sledeci simptomi: dek ima previsoku brzinu na pocetku merenja, a zatim pada postepeno. Drugi je "setnje" brzine - sporije, brze, sporije. Pomenuti problem nikada nisam resio bez zamene motora, ma koliko malo bio koriscen. U poslednjih pet godina mi se desavalo da zamenim 3 nova DC motora i da samo jedan od njih radi kako treba. Mislim da elektronika u njima propada i da jednostavni kontroler brzine prestaje da radi kako treba. Za DC motore izuzetno je bitan i kvalitet remena. Vezano za gornji video, sve sto je gospodin naveo u videu je korisno u smislu odrzavanja - ali ima netacnih stvari. Npr. nije tacno da lezajevi nisu podmazani - na motorima se (kao i na mnogim drugim lezajevima) koriste samopodmazujuci lezajevi od sinter bronze kojoj nije potrebno podmazivanje na duzi rok. Sinter bronza se podmaze u fabrici, upije ulje i to je to. Kasnije podmazivanje je veoma retko i opisano je u videu. Pravi postupak bi trebalo da obuhvata izdvajanje lezaja, zagrevanje do oko 200 stepeni Celzijusa pri cemu lezaj otpusta staro ulje, a zatim dodatno pranje i podmazivanje samog lezaja. Posto je ovo vrlo komplikovano, niko to ne radi vec se lezaj samo podmaze sa malo ulja - slicno kao u videu. Nadam se da ce ovo objasnjenje bar malo koristiti.

Stigao sam da završim dva nova teksta, ponovo sam se vratio dvojezičnoj verziji koja zahteva i više vremena da se objavi. Ovaj put Akai GX-F80 i Denon DR-M44: http://zokiaudio.com/akai-gx-f80-how-to-hide-a-monster/?lang=sr http://zokiaudio.com/denon-dr-m44-the-mistery/?lang=sr Nadam se da će vam biti zanimljivo za čitanje.

Ima ih jos, ali ovaj sponzor je platio dodatno da upadne u kadar :).

Za vreme dok čekam još neke sitnice za njega, na sto sam stavio Tatu (namerno veliko "T") Teac-ove Z serije, monstruoznog C1. Da li ću uspeti da ga popravim? Ne znam, mnogih delova više nema i pitanje na šta ću sve naići pored ovoga što sam video na prvu loptu. Pogledajte sami kako izgleda iznutra: