Electrocompaniet AW 180

Prednosti monobloka

Kao svojevrsna monoblok verzija dvokanalnog izlaznog pojačala AW 250R, komplet sa oznakom AW 180 donosi istu deklarisanu snagu, ali i fine razlike u reprodukciji.

Poznato je da izlazna pojačala predstavljaju okosnicu kompanije Electrocompaniet, pa stoga ne iznenađuje što se u ponudi mogu naći srodni modeli. U broju 116 testirali smo stereo-snagaš AW 250R, a sad je pred nama par monoblok pojačala koja s njim dele veći deo unutrašnjeg dizajna i komponenti.

Spolja i iznutra

Iako na fotografijama mogu delovati kompaktno, testirani monoblokovi zapravo su prilično masivni. Proporcije su izmenjene u odnosu na uobičajeni hi-fi format, pa je širina kućišta upola manja, ali visina iznosi 29 centimetara, a dubina nepunih pola metra. Uprkos tome, AW 180 se već na prvi pogled nepogrešivo identifikuju kao Electrocompaniet zahvaljujući karakterističnim prednjim panelima od masivnog i savršeno obrađenog akrila. S obzirom na to da se svi natpisi nalaze na crnoj metalnoj ploči ispod akrila, ovo daje određeni trodimenzionalni efekat i deluje zaista atraktivno. Kako je u pitanju izlazno pojačalo, na prednjem panelu ne postoje tasteri ili komande, već su tu samo krupne oznake proizvođača i modela, izvedene zlatnom bojom. Poklopac kućišta izveden je prilično zanimljivo: masivni metal nežno je zaobljen na uzdužnim ivicama kako bi pratio liniju prednje ploče, a upravo na prevoju smešten je veliki broj proreza za hlađenje, koji se mogu naći i na bokovima. Pored toga, prazna površina gornje strane ukrašena atraktivnim indikatorom statusa u vidu logotipa koji zasvetli kad je uređaj uključen. Kako je AW 180 monoblok pojačalo, na zadnjoj strani nalazi se samo jedan balansirani XLR ulaz za vezu s pretpojačalom, ali i dodatni XLR izlaz za prosleđivanje signala u neizmenjenoj formi. RCA priključci nisu predviđeni, pa za ovaj vid konekcije morate koristiti adaptere, a proizvođač preporučuje sopstveni ECP5XLR. Ispod XLR priključaka smeštena su dva para zvučničkih terminala, koji su izrađeni od besprekorno obrađenog metala s pozlaćenom površinom. Dvostruki terminali omogućuju bi-wire povezivanje, ali nam se nije dopalo što su previše zbijeni, što može otežati manipulaciju krupnijim kablovima. U samom dnu smešten je panel koji objedinjuje IEC utičnicu za odvojivi strujni kabl, prekidač za uključivanje i osigurač, a sve je propraćeno jasnim oznakama, pa čak i šemom pinova kod XLR priključaka.

Jasnoća njihovog prikaza i precizno vođenje membrana, od visokotonskih do basova, učiniće svake zvučnike boljim.

Uprkos prilično velikoj zapremini, unutrašnji prostor u potpunosti je popunjen, a prvo primećujemo pomalo neobičnu poziciju transformatora – naime, veliki torusni trafo od 650 volt-ampera smešten je uspravno uz prednji panel i u potpunosti oklopljen. Fabrika ističe da je primenjena tehnologija FTT (Floating Transformer Technology), koja je sposobna da isporuči dvostruko više struje od uobičajenih napajanja. U nastavku je smeštena banka polipropilenskih kondenzatora kapaciteta 6 x 10.000 mikrofarada, dok se u zadnjem delu nalaze izlazni tranzistori i dva velika aluminijumska hladnjaka, koji se protežu do vrha kućišta. Iako na prednjoj strani stoji natpis “Class A”, Electrocompaniet objašnjava da se ovo ne odnosi na princip rada pojačala, već na sveukupni prvoklasni kvalitet izrade. Dakle, AW 180 izveden je u klasi AB, a deklarisana snaga ista je kao na modelu AW 250R, što podrazumeva 250 vati na osam oma, 380 vati pri otporu od četiri oma i 625 vati na dva oma. Dodatne specifikacije navode ukupna izobličenja manja od 0,001 odsto, a fabrika ponosno ističe da se AW 180 u potpunosti izrađuje u njihovim najsavremenijim pogonima na zapadnoj obali Norveške.

Slušni test

Jedno od poznatih pravila hi-fija kaže da nema mnogo smisla uparivati komponente različitih kategorija kvaliteta, te da je za sagledavanje vrlina jednog uređaja potrebno povezati ga s jednako sposobnim (ili sposobnijim) ostatkom sistema. Iz tog razloga AW 180 smo okružili sistemom sačinjenim od pretpojačala Simaudio MOON 350P i trodelne digitalne sekcije iz francuskog Metronoma, dok su se na poziciji zvučnika našli florstenderi srednje veličine Dynaudio Contour 30i. Važno je napomenuti da sve navedene komponente poznajemo odranije, pa smo u određenoj meri upoznati s njihovim kvalitetima i dometima. Odmah možemo da kažemo da su se monoblokovi iz Electrocompanieta savršeno uklopili u ovo probrano društvo, uz sinergiju koja nam je omogućila uvid u sve njihove vrline.

Iako Electrocompanietova pojačala u audiofilskim krugovima važe za uređaje koji naginju nešto toplijem zvuku, na tragu cevne amplifikacije, AW 180 nam je priuštio prilično neutralan prikaz sa ogromnom količinom detalja. Već smo rekli da su testirani monoblokovi po unutrašnjem dizajnu veoma slični snagašu AW 250R, ali je očigledno da zasebna napajanja za levi i desni kanal prave razliku, pa se kod AW 180 mogu primetiti i najtananije finese. Potpuno tamna tonska podloga predstavlja savršen poligon za prezentaciju sasvim jasnih nota, uz izraženu separaciju. Čak i najsitniji detalji prikazani su veoma precizno, uz jasno definisane ivice, ali i verodostojnu, punu teksturu tona – monoblokovi kao da se ne obaziru na stepen glasnoće, već se uvek trude da pruže što jasniju prezentaciju. Ovo ukazuje na izuzetnu mikrodinamiku, što dodatno potvrđuje sposobnost pojačala da se prilično brzo pokrene i zaustavi. Poznato je da Dynaudiovi zvučnici iz viših razreda, naročito u podnostojećim izdanjima, ne spadaju među najlakše za pokretanje, ali Electrocompaniet kao da nije mario za ovo – njegovih 250 vati po kanalu pokretalo je danske zvučnike naizgled s lakoćom, uz izraženu kontrolu u celom čujnom spektru.

Velika snaga najlakše se primećuje u donjem opsegu, gde do izražaja dolazi sposobnost pojačala da kontroliše velike membrane. U ovom pogledu AW 180 se pokazao zaista fantastično – rezerva struje i otpornost na padove impedanse se tokom reprodukcije prevode u nepopustljiv stisak, koji obezbeđuje definisane i precizne tonove, bez izobličenja i drugih neželjenih pojava. Uz sve to, AW 180 su sposobni za prikaz teksture, koja čini niske tonove plemenitijim i životnijim, dok je brzina očuvana u potpunosti, naročito u gornjim basovima. Srednji opseg prilično je neutralan u koloritu, iako sadrži jedno zrno određenog tonskog začina koji svaku notu čini prijatnijom i milozvučnijom. Ovo ne utiče na detaljnost, koja ostaje na zavidnom nivou, već reprodukciji donosi određenu dozu živopisnog prikaza, koji je istovremeno tonski privlačan i veoma nanaporan za duže slušanje. Navedeni utisak prisutan je i u gornjem delu spektra, koji obiluje finesama, a naročito je upečatljiv način na koji AW 180 raspoređuju tonove u prostoru. Pozornica je prilično prostrana, a opet jasno definisana bez obzira na poziciju – čak i sporedni tonovi ili efekti odlično su ocrtani, pa se stiče utisak da je cela zvučna scena zapravo u fokusu. Iako efekat prostora u velikoj meri zavisi od zvučnika, takođe je činjenica da i najbolji zvučnici ne vrede mnogo ako iza sebe nemaju adekvatnu snagu i kontrolu. Iz tog razloga zasluge za lepo razvijenu pozornicu i trodimenzionalni muzički ugođaj pripadaju i Electrocompanietovim monoblokovima. Jasnoća njihovog prikaza i precizno vođenje membrana, od visokotonskih do basova, učiniće svake zvučnike boljim, a prostor zahvalnijim za uživanje u istinskom hi-fi zvuku.

Zaključak

Ukoliko testirane monoblokove posmatramo kao unapređenu verziju snagaša AW 250R, jasno je da poboljšanja postoje, najpre u još bolje definisanim detaljima i izraženijim finesama. Njihova snaga pokrenuće svake, osim najzahtevnijih i daleko skupljih kutija, uz zadržavanje potpune kontrole tokom složenih deonica i dinamičkih ekstrema. Zbog svega toga monoblokovi Electrocompaniet AW 180 predstavljaju se kao ultimativna amplifikacija za većinu sistema.