Police

[Kaiser]

Kolega Turbo misli na Atabite, pretpostavljam. 

 

[Toza]

Sve je to insatalacija.

 

Ja sam isprobao kamen, staklo, drvo (hrast, bukvu, jasen), ivericu, medijapan.

 

Kamen, par vrsta. Prerezonantan i premasivan otima se kontroli. SeÄe i muti bas, prlja srednje i visoke, generalno prazan i beživotan zvuk. Probano s raznim drvenim i metalnim konstrukcijama. Nikad viÅ¡e milo moje.

 

Staklo je upotrebljivo i kao samo podloga i kao deo konstrukcije, ala Tnt. PoÅ¡to ne trpi direktan dodir s metalom nužni su distanceri ili podloÅ¡ke koji bitno utiÄu na zvuk. Staklo ima brz, živahan, direktan i dinamiÄan zvuk, sklono je vodenastom basu, a u odreÄ‘enim okolnostima hoće da zaoÅ¡tri situaciju. Upotrebljiv, ali i zahtevan materijal koji nerado koristim.

 

PoÄeo sam s masivnim drvenim policama. Vrsta i priprema drveta su kritiÄni. SreÄ‘en, uravnotežen, kompletan, sluÅ¡ljiv, ali kolorisan zvuk, pretežno u gornjem basu i donjim srednjim. Å epaju u rezoluciji i otvorenosti. PloÄe, Äak i kad su lamelirane, imaju teÅ¡ke, ponekad i naporne gornje srednje na policama s metalnom konstrukcijom. Materijal s visokim potencijalom, ali istovremeno ćudljiv i zahtevan. Pristojan rezultat se relativno lako postiže, vrhunski vrlo teÅ¡ko.

 

Iverica. Jednom reÄju bledunjavo.

 

Medijapan je lako dostupan materijal s vrlo dobro izbalansiranim akustiÄkim osobinama i lako se obraÄ‘uje. Nema dovoljnu strukturnu Ävrstoću kao konstruktivni element (Tnt jok), ali je kao podloga, u pravoj kombinaciji bolji od svega pobrojanog. Najdublji bas, ekspresivan i detaljan srednji bas, raskoÅ¡ne srednje, iskriÄave visoke, suptilne mikrodinamiÄke nijanse ili vazduh izmeÄ‘u instrumenata, sve je moguće dobiti s medijapanim, normalno, ne tek tako. Mora se koristiti s ful premazom, inaÄe je zvuk vunast. Medijapan nema jednaku gustinu po celom preseku i zato su oni veće debljine predampirani i prljaju zvuk. Moj omiljeni materijal.

 

 

 

 

Tvoja sluÅ¡na iskustva su sigurno relevantnija od mog, jer se zaista nisam udubljivao. Bilo mi je bitno samo da naÄ‘em neÅ¡to Å¡to će meni u mom prostoru da zvuÄi dobro 8bolje od drugih kombinacija).

 

Ono Å¡to je interesantno, to je da se u svim sluÄajevima (svim podlogama) zvuk popravljao kad god sam odigao komponente na te gumene podloÅ¡ke. Dobijao bi dodatnu kontrolu kad su u pitanju bili mermer, staklo i puno drvo i dinamiÄnost i povratak detalja kad je bio u pitanju medijapan i univer.

 

 

Da se vratimo na teoriju:

 

Brzina prostiranja talasa kroz medijum (materijal) opada sa porastom debljine materijala. DefiniÅ¡e se koeficijentom apsorpcije. RazliÄita je za razliÄite materijale.

Koeficijent apsorpcije se smanjuje sa povećanjem povrÅ¡ine dodira dva medijuma, to znaÄi da sa povećanjem povrÅ¡ine dodira, brzina talasa manje opada.

 

Jasno je iz teorije, da bi se izbjegla suviÅ¡e debela ploÄa, primjenjuju se tanje ploÄe razliÄitih materijala, sa Å¡to manjom dodirnom povrÅ¡inom.

 

To je teorija koje se drže proizvoÄ‘aÄi polica. Naravno da rade na imidžu (prepoznatljivosti) pa se na prvi pogled vidi da li je naim, atakama itd.

 

ZakljuÄak o broju ploÄa i Å¡iljcima nije potreban.

 

Da se vratimo na podloške od sunđeraste gume:

 

U sluÄaju kada se koristi samo jedna vrsta materijala, sa koriÅ¡tenjem podloÅ¡ki (može i pluta naravno) teorijski a i praktiÄno se postižu bolji rezultati. ÄŒuje se već na prve taktove. Lako provjerljivo i kopÅ¡ta samo malo sujete i vremena.

 

U sluÄaju da je polica ozbiljno projektovana, to znaÄi da je polica već dovoljno umrtvljena, sa podloÅ¡kama mogu da se dobiju gori rezultati, ako one Äine  da se poveća brzina prostiranja talasa.

 

Majke mi mile, nisam znao da znam

[den!s]

Na ovo mislim:

 

Recimo da imas nekakav Hi-Fi sistem sastavljen od A+B+C+D. Krajni rezultat je takav da ti se ne dopada zvuk jer je tebi u toj sobi presvetao, t.j. visoko podrucje je glasnije, izrazenije. I ti umesto da tretiras sobu (staklene povrsine, kozni mebel, gole zidove) ili repozicioniras zvucnike, ti menjas inertnu policu za neku koja vibrira i te vibracije uticu da reprodukcija zvuka gubi detalje i muljavi se u visi spektar tonova. Dali si tako resio problem?

 

Shvatam šta kažeš…

Ali trebalo bi da postoji neki redosled u obezbeđivanju uslova za „visoku vernost“.

Podrazumevamo da sam prvo reÅ¡io akustiku prostora maksimalno koliko sam mogao. TakoÄ‘e i raspored zvuÄnika u tom prostoru.

E onda ostaje ovo za kraj…

 

Analogija tome bi bila recimo da hoću da postignem nešto menjanjem strujnih kablova, a nisam zategao šrafove na konektorima…

[Toza]

Hvala što ste me inspirisali da razmrdam moždane vijuge

 

Izvinjavam se ako ima propusta u teoriji, malo sam zarđao

[Kaiser]

Ideja da ne punite cevi do kraja kako bi bilo rezidualnih vibracija ali onoliko koliko da ponistavaju druge (vama nepozeljne) vibracije, to zovemo na ovoj temi "stimanje"? I to sve na uho nastimano do zadnjeg elektrona. 

 

 

samo hrabro. 

 

 

[Aleksandar75]

Mora na uši. Sipaš malo po malo. Važi i za policu i za stalke. Moje se, mada su metalne, uopšte ne dampiraju.

 

Pesak je apsorber vibracija, a svojom masom menja rezonance police ili stalka. Tu mora da se naÄ‘e balans. Prethodno, ako je obiÄan, mora da se prosuÅ¡i peÄenjem u rerni da bi se izbila vlaga i pobili mikroorganizmi koji, uz higroskopnost peska (vezuje vlagu) hoće da ga slepe i izmene mu bitne osobine. ÄŒist kvarcni pesak je bolji.

 

Postoje i agregati za punjenje koje nude ozbiljni proizvoÄ‘aÄi. Ovde je ideja suprotna i bolja, ne da se vibracije zakoÄe u stalku, već da se velikom brzinom sprovedu u pod. Mnogo je skuplje i ne znam je li dostupno kod nas.

 

Kolega Turbo misli na Atabite, pretpostavljam. 

 

 

 

Znam za atabite (bilo je da se kupi u one-hi fi-ju)... za mene je to i skupo i komplikovanjo rešenje. pesak može da bude pravi smor...

 

Ja imam entery level sistem, ali ambiciozno pristupam izradi police, jer je lakše menjati komponente nego praviti policu, tako da je to za mene ozbiljan upgrade

 

Osim toga, ideja mi je da uradim ram police tako da ploÄe u budućnosti mogu da se menjaju i po materijalu i po dimenzijama...zato ću napraviti ram koji je Å¡irii dublji od same ploÄe, konstrukciono neÅ¡to sliÄno kao finite elemente spider...

[Aleksandar75]

Da li iko ima ideju Å¡ta bi se desilo ako bi se vertikale napunile pur penom ili nekim sliÄnim ''lakim materijalom'' ???

[Aleksandar75]

Mora na uši. Sipaš malo po malo. Važi i za policu i za stalke. Moje se, mada su metalne, uopšte ne dampiraju.

 

 

Imam stalke Partington super dreadnought, dok su bili u salonu na njima su stajali referentni zvuÄnici...

 

Ni u salonu niti sada kod mene nisu punjeni peskom i sl. i ne zvone !!! Ili sam ja gluv

[Kaiser]

I meni se nije dalo da pecem pesak i zajebavam se kao nekad. Otiso u market, kupio pesak za macke (2,5 eura za 10kg) i resen problem. 

[Kaiser]

Imam stalke Partington super dreadnought, dok su bili u salonu na njima su stajali referentni zvuÄnici...

 

Ni u salonu niti sada kod mene nisu punjeni peskom i sl. i ne zvone !!! Ili sam ja gluv

 

Nisi gluv.

 

"As the name suggests, they're all about battleship build, and come loaded with the company's sand/resin iron damping material. Use high-quality small standmount speakers on them and you'll hear a sound that's weighty, tight and precise." (What Hi-Fi Magazine)

[den!s]

…pesak može da bude pravi smor…

 

Å to?

Ja nabavio kvarcni pesak koji koriste za preÄišćavanje vode, ispekao ga u rerni (zbog eventualno mogućih živih organizama) i napunio stalke (za zvuÄne kutije). Prethodno napravio pamuÄne vrećice u koje sam sipao taj pesak… Nije baÅ¡ toliko komplikovano.

[TurboMaximus]

Da li iko ima ideju Å¡ta bi se desilo ako bi se vertikale napunile pur penom ili nekim sliÄnim ''lakim materijalom'' ???

 

Problem je Å¡to je nepovratno.

[BokiTokiVoki]

 

Majke mi mile, nisam znao da znam

 

Pa i ne znaÅ¡. To Å¡to si napisao u postu je netaÄno. 

 

 

Da se vratimo na teoriju:

 

Brzina prostiranja talasa kroz medijum (materijal) opada sa porastom debljine materijala. DefiniÅ¡e se koeficijentom apsorpcije. RazliÄita je za razliÄite materijale.

Koeficijent apsorpcije se smanjuje sa povećanjem povrÅ¡ine dodira dva medijuma, to znaÄi da sa povećanjem povrÅ¡ine dodira, brzina talasa manje opada.

 

Jasno je iz teorije, da bi se izbjegla suviÅ¡e debela ploÄa, primjenjuju se tanje ploÄe razliÄitih materijala, sa Å¡to manjom dodirnom povrÅ¡inom.

 

To je teorija koje se drže proizvoÄ‘aÄi polica. Naravno da rade na imidžu (prepoznatljivosti) pa se na prvi pogled vidi da li je naim, atakama itd.

 

 

 

Brzina prostiranja zvuka kroz (homogen) materijal je konstantna i vezana je za karakteristike materijala (rešetku).

 

Apsorpcija nije vezana za brzinu prostiranja zvuka kroz materijal.

 

Koeficijent apsorpcije ne zavisi od veliÄine ploÄe i rasporeda oslonaca. (na većem razmaku oslonaka, sa istom pobudom je moguće napraviti oscilacije sa većom amplitudom)

 

Svi pogreÅ¡ene zakljuÄke si doneo jer si razliÄite karakteristike materijala spojio sa geometrijskim karakteristikama ploÄa od kojih zavise oscilacije ploÄe.

 

Dakle, karakteristike materijala, prostiranje zvuka kroz materijal su jedno, a oscilacije ploÄe su drugo. Ovde priÄamo o oscilacijama ploÄa. 

TvrÄ‘i materijali, kao Å¡to je Äelik imaju manju elastiÄnost nego drveni materijali, pa ista pobuda stvara oscilacije sa manjom amplitudom, Å¡to rezultuje emitovanjem na viÅ¡oj frekvenciji. 

Sa istom koliÄinom energije na viÅ¡oj frekvenciji će se proizvesti veća glasnoća, nego sa istom energijom pobude na nižoj frekvenciji (elastiÄniji materijali). Zato tvrÄ‘i materijali glasnije "zvone" nego drvo.

Posebna stvar su samopriguÅ¡na svojstva, i ona zavise od karakteristika materijala, ali i od strukture ploÄa. Nekoherenta, ukrÅ¡tena vlakna viÅ¡e priguÅ¡uju oscilacije ploÄe, i pretvaraju je u toplotu.

 

TakoÄ‘e se brkaju akustika prostorije, sa umrtvljivanjem police. Cilj je da polica ne emituje niÅ¡ta jer ona proizvodi ton(ove) na frekvencijama koje su vezane za njene karakteristike, a koje nemaju veze sa zvukom emitovanim iz zvuÄnika (talas je samo pobuda za oscilaciju ploÄe. ploÄa osciluje na sopstvenoj frekvenciji), dok su refleksije od zidova u prostoriji vezane za ono Å¡to je zvuÄnik emitovao. RazliÄite su stvari u pitanju.

[Aleksandar75]

Å to?

Ja nabavio kvarcni pesak koji koriste za preÄišćavanje vode, ispekao ga u rerni (zbog eventualno mogućih živih organizama) i napunio stalke (za zvuÄne kutije). Prethodno napravio pamuÄne vrećice u koje sam sipao taj pesak… Nije baÅ¡ toliko komplikovano.

 

Gde si kupio kvarcni pesak, ako nije tajna ?

[den!s]

Na malo bolje snabdevenom stovaristu gradjevinskog materijala. Nije ga bilo na lokalnim, nego skocih do Kraljeva.

Deklarise se kao filterski kvarcni pesak... belicaste boje je, ostar pod rukom, ali nema sitnu prasinu...

[Aleksandar75]

 

Hvala na odgovoru, baÅ¡ sam se pitao zaÅ¡to iznutra metal izgleda tako ''Äudno'' oÄigledno su premazani tim smolastim dampirajućim materijalom.

[Aleksandar75]

Na malo bolje snabdevenom stovaristu gradjevinskog materijala. Nije ga bilo na lokalnim, nego skocih do Kraljeva.

Deklarise se kao filterski kvarcni pesak... belicaste boje je, ostar pod rukom, ali nema sitnu prasinu...

 

Hvala !

[beatgoeson]

Sa istom koliÄinom energije na viÅ¡oj frekvenciji će se proizvesti veća glasnoća, nego sa istom energijom pobude na nižoj frekvenciji (elastiÄniji materijali). Zato tvrÄ‘i materijali glasnije "zvone" nego drvo.

 

Ovako napisano, ljude će navesti na pomisao da će granitna ploÄa na polici zaista da "zvoni".

 

Možda nisam u pravu, ali bih rekao da je veća opasnost ploÄe koja rezonira na nižoj frekvenciji. TeÅ¡ko mi je da zamislim glasnoću muzike koja bi svojim visokim frekvencijama pobudila teÅ¡ku kamenu ploÄu na rezonancije opasne po ureÄ‘aje. Visoke frekvencije su usmerene, već posle dva-tri odbijanja od zidova potpuno eliminisane. Na mestu gde je polica njihova energija je potpuno mala.

 

Å to idemo na niže frekvencije, njihova energija je veća, posle viÅ¡e odbijanja od zidova talasi budu i superponirani. Da ne kažem - i amplitude su veće, pa će ureÄ‘aj viÅ¡e da se trese.  

 

Sam izraz "zvonjava" neodoljivo nagoni na placebo efekat prilikom testiranja.

[TurboMaximus]

TvrÄ‘i materijali, kao Å¡to je Äelik imaju manju elastiÄnost nego drveni materijali, pa ista pobuda stvara oscilacije sa manjom amplitudom, Å¡to rezultuje emitovanjem na viÅ¡oj frekvenciji.

 

I ti si se malo zaigrao. ÄŒelik ima veći koeficijent elastiÄnosti nego drvo, a amplituda nema nikakve veze s frekvencujom, a priori. ElastiÄnost si poistovetio s rastegljivošću.

 

Zaista smo se teorijski razmahali. Ja bih bio zadovoljan ako ovo natezanje rezultira svešću da problem postoji, jer to je prvi korak ka rešenju.

[TurboMaximus]

Ovako napisano, ljude će navesti na pomisao da će granitna ploÄa na polici zaista da "zvoni".

 

Možda nisam u pravu, ali bih rekao da je veća opasnost ploÄe koja rezonira na nižoj frekvenciji. TeÅ¡ko mi je da zamislim glasnoću muzike koja bi svojim visokim frekvencijama pobudila teÅ¡ku kamenu ploÄu na rezonancije opasne po ureÄ‘aje. Visoke frekvencije su usmerene, već posle dva-tri odbijanja od zidova potpuno eliminisane. Na mestu gde je polica njihova energija je potpuno mala.

 

Å to idemo na niže frekvencije, njihova energija je veća, posle viÅ¡e odbijanja od zidova talasi budu i superponirani. Da ne kažem - i amplitude su veće, pa će ureÄ‘aj viÅ¡e da se trese.  

 

Sam izraz "zvonjava" neodoljivo nagoni na placebo efekat prilikom testiranja.

 

Zvonjava je slikovit izraz. Svako telo ima rezonantni spektar, a ne samo jednu rezonancu. PobudivÅ¡i jednu rezonantnu frekvenciju budiÅ¡ i njene harmonike, a probuÄ‘eni spektar, to je prava muzika, samo odvratna u sluÄaju kamenÄine.

[beatgoeson]

Zvonjava je slikovit izraz. Svako telo ima rezonantni spektar, a ne samo jednu rezonancu. PobudivÅ¡i jednu rezonantnu frekvenciju budiÅ¡ i njene harmonike, a probuÄ‘eni spektar, to je prava muzika, samo odvratna u sluÄaju kamenÄine.

 

A koliko bi to, po tebi, bilo harmonika u Äujnom spektru, iznad rezonantne frekvencije jedne kamenÄine?  I, ako si proÄitao ceo moj post - Å¡ta bi, uopÅ¡te, pobudilo tu rezonanciju, u nekoj znaÄajnoj meri?

 

Nemoj mi reći samo da izraz "zvonjava" shvataÅ¡ bukvalno, da kamena ploÄa na bilo koji naÄin, prilikom sluÅ¡anja muzike, može da izazove takav sluÅ¡ni efekat? 

[TurboMaximus]

A koliko bi to, po tebi, bilo harmonika u Äujnom spektru, iznad rezonantne frekvencije jedne kamenÄine?  I, ako si proÄitao ceo moj post - Å¡ta bi, uopÅ¡te, pobudilo tu rezonanciju, u nekoj znaÄajnoj meri?

 

Nemoj mi reći samo da izraz "zvonjava" shvataÅ¡ bukvalno, da kamena ploÄa na bilo koji naÄin, prilikom sluÅ¡anja muzike, može da izazove takav sluÅ¡ni efekat? 

 

Piše lepo slikovit.

 

Nemam nikakvu tabelu da ti ponudim. Kada ÄukneÅ¡ kamenu ploÄu sem tog visokog tona na koji aludiraÅ¡ Äuje se i dodatni vrlo mutan dublji odziv. Jednako loÅ¡e kod kamene ploÄe je Å¡to se veliki deo spoljnih vibracija, pa i onih iz ureÄ‘aja odbija od ploÄe i vraća u okolinu, pa i ureÄ‘aj. To je poslednje Å¡to nam treba.

[Willi Studer]

Dakle, karakteristike materijala, prostiranje zvuka kroz materijal su jedno, a oscilacije ploče su drugo. 

Nego kako se zvuk prostire kroz materijal nego u vidu oscilacija???

[BokiTokiVoki]

I ti si se malo zaigrao. ÄŒelik ima veći koeficijent elastiÄnosti nego drvo, a amplituda nema nikakve veze s frekvencujom, a priori. ElastiÄnost si poistovetio s rastegljivošću.

 

Zaista smo se teorijski razmahali. Ja bih bio zadovoljan ako ovo natezanje rezultira svešću da problem postoji, jer to je prvi korak ka rešenju.

 

 

Postoji modul elastiÄnosti materijala koji se odnosi na mogućnost istezanja istog, a postoji elastiÄnost, ili suprotno krutost (mm/N) kod savijanja (daske, grede, ploÄe, itd.)

Ovo drugo je određeno: tvrdoćom materijala, geometrijskim karakteristikama komada (moment inercije preseka savijanja), kao i daljinom oslonca.

To je ono Å¡to nas ovde interesuje.

 

Prvo da razjasnimo Å¡ta je to zvuk. 

Zvuk je poremećaj u materijalu koji nastaje silom pritiska na isti. Od većeg broja faktora zavisi: frekvencija, amplituda i trajanje tog poremećaja. Faktori su: jaÄina sile, povrÅ¡ina prenosa, karakteristike predmeta (materijala, geometrije, itd.) Mi uglavnom priÄamo o zvuku koji se prenosi kroz vazduh, ali SVAKI poremećaj pritiska u SVAKOM materijalu je zvuk.

Kada kucnemo u predmet, mi stvorimo, istina mikronski poremećaj u materijalu. Dalje se taj poremećaj prenosi kroz materijal, ali i sa povrÅ¡ine predmeta i na vazduh, pa do uha, i tako ga Äujemo.

Ovo je bitno, jer se praktiÄno svaka vibracija iz predmeta može preneti i na vazduh. Ali, to je u manjem procentu. S tim Å¡to je to mali % kod krućih i tvrÄ‘ih materijala, a vrlo mali kod onih koji imaju samopriguÅ¡na svojstva. Nehomogena struktura sa razliÄitim vlaknima u strukturi (razliÄite dužine, orjentacije i sastava) kretanje pomenutog poremećaja će da priguÅ¡e.

[Toza]

Tozo, sedi,1!

Ha, ha.

Boki u pravu si za konstantu brzinu zvuka u odredjenom medijumu.

Što kaže turbo, malo sam se zaigrao.

Radi se zapravo o energiji i koeficijentu apsorpcije energije.

U tom sluÄaaju važi sve Å¡to sam napisao (odnosi se na energiju).

Treba reći da se u raÄunici uzima u obzir i refleksija (odnosno, umanjuje se energija za koliÄinu energije koju odnosi refleksija).

Može se sve taÄno izraÄunati koristeći zakon o održanju energije i primjenom termodinamike.

Nije mnogo ni važno, važno je da smo svjesni problema i mogućnosti za njegovo rešavanje.