U našem časopisu već je bilo reči o sistemima za audio-video integraciju – Sonos, Olive i, delimično, Teac samo su neki od uređaja koji omogućavaju mrežno povezivanje i uspostavljanje sistema na bazi servera i klijenata.
Ipak, DLNA podiže mogućnosti integracije na znatno viši nivo, dozvoljavajući komunikaciju između uređaja različitih proizvođača, tipova i namene. Ovo je veoma važno jer krajnji korisnici više nisu stavljeni na muke prilikom odabira sistema u stilu: “Sistem X je funkcionalniji, a sistem Y je jednostavniji za konfiguraciju i kontrolisanje. Za koji da se odlučim?” Sada je rešenje jednostavno: uzmite klijent jednog proizvođača, server drugog i softverski plejer trećeg, a sistemom upravljajte pomoću kontrolera četvrtog proizvođača. Naravno, jedini uslov je da odabrani uređaji na sebi imaju DLNA etiketu.

Organizacija
Udruženje Digital Home Working Group (DHWG) oformljeno je u junu 2003. godine, kada su se vodeći proizvođači iz domena potrošačke elektronike okupili sa idejom da poboljšaju kompatibilnost svojih proizvoda. Iako je teško proveriti, a za krajnje korisnike i relativno nevažno, većina izvora navodi korporaciju Sony kao idejnog pokretača ovog udruženja. Nakon godinu dana, u junu 2004, objavljene su prve specifikacije za kompatibilnost uređaja, a udruženje je promenilo naziv u Digital Living Network Alliance (DLNA), koji se zadržao do danas. Ubrzo posle toga na tržištu su se pojavili prvi proizvodi sa DLNA sertifikatom.

Danas, srž DLNA čine 23 kompanije koje predstavljaju pokretačku snagu organizacije, dok je lista priključenih članova mnogo duža – na njoj se nalazi oko 250 imena iz oblasti potrošačke elektronike, mobilnih uređaja i IT segmenta, kao i kompanija koje rade na razvoju komponenti i softvera. Na čelu organizacije nalazi se izvršni direktor, a Upravni odbor sastoji se od predstavnika devet najvećih i najzaslužnijih članica: AwoX, Broadcom, Intel, Microsoft, Nokia, Panasonic, Philips, Samsung i Sony. Primarni cilj udruženja je razvoj proizvoda baziranih na arhitekturi otvorenog tipa i standardima koji su široko rasprostranjeni i jednostavni za implementaciju.

Posmatrano iz ugla tržišta, prema podacima iz avgusta 2009, širom sveta prodaje se preko 5.500 proizvoda sa DLNA sertifikatom, a više od 200 miliona ovih uređaja je dosad našlo put do kupaca.

Sertifikat
Prve DLNA specifikacije objavljene su u junu 2004, a aktuelna verzija nosi oznaku 1.5 i objavljena je u martu 2006. Dopuna specifikacija je usledila u oktobru iste godine i nije donela značajnije izmene, već samo proširenu listu kompatibilnih uređaja i detaljne odrednice o zaštićenosti autorizovanih sadržaja. DLNA specifikacije danas uključuju mobilne uređaje i printere, proširenje kompatibilnosti sa dve na 12 klasa, poboljšanja u arhitekturi, nove protokole za direktan prenos materijala (real-time streaming), podršku za Bluetooth uređaje, kao i za nove digitalne formate.

Praksa
Mogućnosti DLNA sistema su toliko raznolike da bi opisivanje zauzelo nekoliko strana, pa ćemo se ovom prilikom ograničiti na kratak prikaz najatraktivnijih i najpraktičnijih opcija. Zamislite da možete da pregledate fotografije ili snimke s vaše digitalne kamere (ili mobilnog telefona) direktno na LCD ili plazma televizoru, a nakon toga ih uskladištite na kućnom multimedijalnom serveru bežičnim putem i uz upotrebu samo nekoliko komandi; ili da te iste fotografije, opet bežičnim putem, pošaljete direktno iz kamere na štampanje. Zamislite da su svi audio i video sadržaji koje ste smestili na kućni medija server trenutno dostupni na velikom televizoru i muzičkom sistemu u dnevnom boravku, na računaru u dečjoj sobi, ali i na vašem laptopu. Ukratko, zamislite međusobnu povezanost svih uređaja unutar sistema i potpunu slobodu u kontroli i reprodukciji multimedijalnih sadržaja. Pa, ovo je samo deo mogućnosti, a ukoliko vam se navedeno svidelo, počnite da razmišljate o sastavljanju DLNA sistema.

Budućnost
Planovi grupacije nagoveštavaju još impresivnije opcije – DLNA sertifikovani uređaji za automobile, kao i usvajanje IPv6 mrežnog protokola samo su deo najava. S obzirom na to da broj digitalnih multimedijalnih uređaja raste iz dana u dan, značaj DLNA udruženja je sve veći, a istoimeni sertifikat sve češće biva odlučujući faktor pri odabiru uređaja kod krajnjih kupaca.

Članovi promoteri
Srž DLNA čine 23 kompanije koje predstavljaju pokretačku snagu organizacije: Access, Awox, Broadcom, Cisco Systems, Comcast, Hewlett-Packard, Huawei, IBM, Intel, Kenwood, LG Electronics, Macrovision, Microsoft, Motorola, Nokia, NXP Semiconductors, Panasonic (Matsushita Electric Industrial), Philips, Pioneer Corporation, Samsung Electronics, Sharp Corporation, Sony Electronics i Toshiba.

DLNA sistem – odakle početi?
U tekstu koji sledi opisaćemo postupak sastavljanja DLNA sistema u osnovnoj formi. Pomenuti proizvođači i modeli navedeni su samo kao primeri uređaja koji odgovaraju željenoj nameni, a konačan izbor je, naravno, samo vaš. Ukoliko upravo sastavljate prvi audio-video sistem ili unapređujete postojeći, razmislite o nabavci komponenata sa DLNA sertifikatom. Iako još uvek ne spadaju u najpristupačnije na tržištu, uređaje sa DLNA oznakom danas je moguće naći već u srednjoj klasi, uz cene koje su u zoni realnosti čak i po našim kriterijumima.

Računar kao osnova
Osnovu DLNA sistema čini mreža, a gde je mreža – tu su i računari, u nekoj od mogućih formi. Iako ovo u prvom trenutku može delovati kao još jedna stavka na listi neophodne opreme, istina je drugačija – svaki kućni računar može preuzeti ulogu multimedijalnog servera. Za početak, pretpostavićemo da svako od nas u kući ima bar jedan desktop računar novijeg datuma, opremljen procesorom sa dva jezgra i bar dva gigabajta RAM memorije – bazični hardverski zahtevi se ovde završavaju jer će takav PC obavljati funkciju servera bez problema. Kao jedini dodatni trošak preporučili bismo dodavanje hard diska kapaciteta najmanje jedan terabajt, koji više ne predstavljaju veliki izdatak jer za 70 evra možete da birate između renomiranih proizvođača kao što su Western Digital, Seagate ili Samsung.

S obzirom na to da je danas svaki računar opremljen integrisanim mrežnim adapterom, od mrežne opreme treba vam još samo ruter – preporučujemo neki sa integrisanom Wireless pristupnom tačkom po standardu IEEE 802.11n, što će vas poštedeti razvlačenja kablova i omogućiti elegantan i jednostavan pristup za sve veći broj Wi-Fi uređaja (laptop računari, mobilni telefoni…). Možemo da navedemo TP-Link TL-WR941ND kao uređaj koji pruža dobar kvalitet izrade, brojne opcije podešavanja i stabilan rad po razumnoj ceni.

Sledeći korak je odabir softverskog servera sa DLNA sertifikatom. Spisak sertifikovanog softvera je prilično dugačak, ali dosadašnja iskustva nametnula su TwonkyMedia Server kao jedan od funkcionalno najkompletnijih, ali i najuniverzalnijih servera jer podržava Windows, Linux i Mac operativne sisteme. Pored toga, licenca važi za tri računara, što omogućava povezivanje tri fizički odvojena servera u jednu mrežu. Posmatrano kroz prizmu uloženog i dobijenog, 30 dolara za TwonkyMedia Server zaista ne deluje skupo. S druge strane, ukoliko želite poznato ime i ne pitate za cenu, tu su Cyberlink Digital Home i Nero MediaHome, koji će vam pružiti odličnu funkcionalnost i jednostavnu upotrebu za oko 80 dolara. Treću opciju predstavljaju besplatni serveri, poput programa Cidero, MiniDLNA ili WMC, koji rade sasvim dobro, ali je za potpuno uklapanje sa individualnim željama i potrebama korisnika neophodno poigrati se mogućnostima i funkcionisanjem konkretnog programa u praksi. Rezultati ovakvog ispitivanja iznedriće zaključak o tome koji besplatni medija server najviše odgovara vašim potrebama.

Komponente za reprodukciju
Ukoliko ste završili sa opremanjem kućnog računara za novu ulogu, vreme je za odabir komponenti na kojima ćete uživati u multimedijalnim sadržajima. Televizori sa DLNA sertifikatom više nisu retkost, a i cene su im odavno izašle iz domena naučne fantastike. Kao jedan od početnih modela navodimo Samsung LE32B650 – ovaj TV opremljen je ekranom dijagonale 81 centimetar u punoj HD rezoluciji (1920×1080 piksela), a ethernet port omogućava povezivanje na lokalnu mrežu. Pored reprodukcije sadržaja s kućnog servera, tu su i brojne korisne i zabavne funkcije (internet TV i reprodukcija sadržaja direktno sa USB memorije, da pomenemo samo neke). Dodatno, LE32B650 podržava priključivanje USB Wi-Fi adaptera, koji će omogućiti mrežno povezivanje bez omraženih kablova.

Alternativno, za skladištenje se može koristiti eksterni hard disk s mrežnim priključkom, ali to ima svoja ograničenja u pogledu kontrole i ubacivanja novih sadržaja. Ukoliko se opredelite za ovu opciju, navedena ograničenja usloviće povremeno priključivanje desktop ili laptop računara u sistem.

Kada je reč o A/V risiverima, prvo nam na pamet pada Yamaha RX-V2065, koja se nedavno sjajno pokazala na našem testu. Pored brojnih kvaliteta zvuka i slike o kojima ste čitali u prethodnom broju Hi-Filesa, ova Yamaha pruža i DLNA povezivanje.

Zaključak
Iako bi se moglo pomisliti da je DLNA sistem, u konačnom zbiru, skuplji od klasičnog sistema, to nije u potpunosti tačno. Pre svega, više nema potrebe za audio-video plejerom kao zasebnom spravom – naravno, ukoliko želite, možete ga dodati, ali tu ulogu sada preuzimaju druge komponente. Druga, veoma važna stavka, koja nije toliko vidljiva na prvi pogled, jesu kompatibilnost i proširivost, kao i usklađenost sistema s nekim budućim tehnologijama. U tome vaš novi DLNA sistem predstavlja šampionski sklop, s brojnim mogućnostima nadogradnje i ogromnim natpisom “future proof” na prednjem panelu.