Category Archives: Intervjui

Élodie Deveau, Triangle

Sve boje francuskog zvuka

Povodom repozicioniranja Trianglea na našem tržištu, razgovarali smo sa Élodie Deveau iz ove poznate francuske audiofilske firme o francuskom zvuku i nekadašnjem i novom Triangleu.

Slušajući francuske audio-komponente, lako se može zaključiti da imaju poseban i bitno drugačiji zvučni karakter. Šta, po vašem mišljenju, sačinjava taj francuski karakter zvuka? I kako se razlikuje zvučni potpis Trianglea od drugih francuskih marki? Kako biste opisali Triangle zvuk?

Francuska je prepoznata kao veliki proizvođač audio-komponenti i zvničnika. Ne samo da imamo prilično veliki broj marki – od Cabassea i Elipsona, preko Trianglea, Waterfall Niagara, Parrota i Atohma, do Mulidinea i Focala – nego je i ponuda većine ovih firmi u najvišem segmentu.

Lako je razlikovati francuske komponente od engleskih, nemačkih ili američkih. Visoki i srednji opseg su mnogo precizniji i mnogo više pažnje je posvećeno vernoj reprodukciji vokala i instrumenata. Triangle je uvek težio da omogući da se muzika ponovo oseti, kao da se nalazite na koncertu. Za to je potreban dinamičan i živahan zvuk koji će izraziti sve finese i lepotu celokupne muzičke kompozicije.

Da bi postigao taj cilj, Triangle se oslanja na tri osnovna principa:

– dinamičan visokotonac koji, zahvaljujući kupolastom obliku, zvučnicima daje dosta energije i dinamike;

– srednjetonac male mase: Triangle primenjuje lake a čvrste materijale za visoki realizam u reprodukciji vokala – muzika je, tako, preciznija i detaljnija, čak i na tihim nivoima;

– brzi i precizni basovi: Triangle stavlja akcenat na brz i čist niskotonski opseg, koji ima masu, i na taj način postiže i jasniji srednji opseg.

Triangle obeležava 40 godina. Koliko se tokom svog postojanja marka promenila i u kojoj meri je ostala ista i prepoznatljiva?

Osnivač Trianglea g. Renaud de Vergnette, veliki ljubitelj muzike i audiofil svog vremena, uvek je bio u potrazi za apsolutnom reprodukcijom zvuka. Njegov prvi model, sa oznakom 1180, obeležio je vreme kad se pojavio. Za njim je ubrzo usledio model CX2, koji je još dalje pomerio granice originalnog pristupa rekonstrukciji prirodnog zvuka. Ovi zvučnici su imali visokotonac montiran na plastičnoj piramidi na vrhu kutije zadužene za reprodukciju širokog opsega, što je u to vreme bila premijera. Triangle je tada stekao reputaciju takozvanog prirodnog ili živog zvuka i avangardnog dizajna. To će, na neki način, postati zaštitni znaci naše marke.

Tokom godina, Triangle je samostalno razvio brojne tehnologije u smeru ideala svog osnivača. Svetlina, koja je odlikovala zvuk u početku, vremenom je ustupila mesto više uravnoteženom sazvučju bez ikakve reskosti. Zvučnički sistemi Triangle ostaju simbol ekspresivnosti i transparentnosti, što su kvaliteti koji muzici udahnjuju život. Počev od 2013, novi tim na čelu firme nije se libio da preispita određena rešenja i poboljša ih, zahvaljujući najsavremenijim softverima i akustičkim simulacijama, koje se stalno primenjuju u razvoju zvučničkih jedinica i kabineta. Triangle zvučnike odlikuje veoma dinamičan zvuk, ali oni zadržavaju sve detalje i realizam muzičkih instrumenata. Imaju izuzetnu rezoluciju, koja god linija da je u pitanju. Preciznost i tonska ravnoteža su njihova glavna odlika, koja prenosi slušaoca u samo središte snimljenog muzičkog dela svojom zbunjujućom prirodnošću.

U aktuelnoj gami zvučnika vidimo legendarne linije, kao što su Magellan, Genèse i Esprit Ez, koje su doživele značajan uspeh. Koje nove linije su proširile dosadašnju ponudu?

U poslednje tri godine Triangle je odlučio da se okrene mlađoj publici, kojoj je ponudio aktivne sisteme, kao i pristupačne modele. To je omogućilo da kupovina kvalitetnih hi-fi sistema postane pristupačnija, na taj način se i edukuju mlađe generacije, koje slušaju muziku mnogo više nego ranije zahvaljujući dematerijalizaciji nosača zvuka.

Zbog toga su linije Active i AIO osmišljene u okvirima tehnologije i dizajna. Triangle je razvio bežične audiofilske zvučnike koji, zahvaljujući novim aplikacijama za striming, pružaju visoki kvalitet reprodukcije i u isto vreme se dizajnom koji prati savremene tendencije prilagođavaju svim tipovima enterijera.

Linija Borea, za koju kažemo da je u isto vreme pristupačna i beskompromisna, postigla je veliki uspeh od 2019, kad je lansirana. Ovi zvučnici se lako uklapaju u hi-fi sistem ili u kućni bioskop, a za to su zaslužni njihov zvuk, kompaktne dimenzije i cena. Odlikuje ih prilično klasičan, ali potvrđen dizajn, u koji su ugrađena tehnička rešenja iz serije Esprit Ez.

Konačno, tu je i jubilarna linija “40ème Anniversaire”, koju čine dva dobro poznata zvučnika Comète i Antal, ali sada u potpuno novom izdanju i u ograničenoj seriji: poseduju kupolasti visokotonac od magnezijuma, bas i srednjetonce od celulozne pulpe i s posebno odabranim elementima na skretnici i za interno ožičenje. Izrađeni su u kabinetima spuštenim iz serija Signature i Magellan, u plemenitom drvetu i ružičastom aluminijumu, ručno finiširani. Tu je i prateći stalak za model Comète. Jubilarna linija je u potpunosti proizvedena u Francuskoj.

Philip Swift, Spendor

Život posvećen dobrom zvuku

Kao svetski priznati proizvođač zvučnika iz Velike Britanije, kompanija Spendor jedan je od najpoznatijih izdanaka BBC-jeve škole zvuka iz šezdesetih godina prošlog veka. Koliko su se stvari otad promenile, kao i šta stoji iza savremenih Spendorovih zvučnika, možete pročitati u intervjuu s vlasnikom i direktorom kompanije g. Philipom Swiftom.

G. Swift, možete li nam opisati svoje prve kontakte s audio-opremom?

Oduvek sam bio fasciniran zvukom i muzikom. Kao dete slušao sam BBC-jevo eksperimentalno stereo-emitovanje s jednim kanalom preko našeg crnobelog monotelevizora i drugim preko radio-prijemnika. Nakon toga, u toku školovanja napravio sam veliki broj radio-aparata, pojačala i zvučnika. Kad sam shvatio da audio-oprema pravi veliku razliku u doživljaju slušanja i poimanja muzike, počeo sam da eksperimentišem s modifikacijama i poboljšanjima. Kako bih finansirao ovaj hobi, počeo sam da prodajem neke od uređaja koje sam napravio. Uskoro sam, iako toga još nisam bio svestan, postao pravi audiofil, veoma zainteresovan za hi-fi dizajn, inženjering i tehnologiju. Tokom studiranja organizovao sam audio-klub i ostvario kontakte s mnogim poznatim britanskim hi-fi proizvođačima i inženjerima zvuka, koji su nam držali predavanja i predstavljali svoje proizvode i tehnologije, a imali smo i nekoliko fascinantnih poseta proizvodnim pogonima. Nakon svega toga postao sam zaista opčinjen idejom o karijeri u audio-industriji.

Recite nam nešto više o svojoj karijeri: o počecima u hi-fi industriji i šta vas je dovelo do Spendora?

Kao student radio sam u hi-fi prodavnici u centru Londona koja je posedovala sistem za merenje izobličenja i širokopojasni osciloskop visoke preciznosti. Vlasnik prodavnice angažovao je mene i još nekoliko kolega s fakulteta da testiramo, kalibrišemo i ocenjujemo brojne uređaje, kao i da obavljamo kućne demonstracije i složene instalacije sistema, a mnogi britanski i strani proizvođači su nas posećivali kako bi dobili procenu svojih uređaja. U tom razdoblju naučili smo veoma mnogo o dizajnu audio-uređaja i počeli da uviđamo snažne korelacije između tehničkog dizajna, ugrađenih komponenti, upotrebljenih materijala i zvuka.

Pored toga, proveo sam fascinantna dva meseca na studentskoj praksi u kompaniji Bang & Olufsen u Danskoj. Bio sam smešten na odeljenju za razvoj risivera, ali sam video i sve ostalo – od proizvodnje kabineta i oblikovanja plastičnih delova do testiranja i kontrole kvaliteta. Video sam i čuo revolucionarni tangencijalni gramofon, koji je B&O u to vreme razvijao. Ukupno, video sam veoma ozbiljnu komercijalnu, proizvodnu i istraživačku stranu industrije, što me je učinilo rešenim da postanem njen deo.

U to vreme, većina ljudi (uključujući recenzente) smatrala je da će uređaj sigurno imati dobar zvuk ako se dobro pokaže na merenjima. Mi smo se usprotivili tom stavu, a brojni novinari su nakon posete našoj prodavnici uvideli da moraju da preispitaju svoj pristup i pisanje recenzija. Bili smo jedna od prvih prodavnica koje su otkrile kvalitet zvučnika Spendor BC1, a tako sam i upoznao osnivača kompanije g. Spencera Hughesa, zavoleo njegove proizvode i naučio veoma mnogo o dizajnu zvučnika.

Moj put do Spendora vodio je preko Lenteka i Audiolaba, koji sam pokrenuo s kolegom s fakulteta Derekom Scotlandom. Bili smo rešeni da proizvodimo kvalitetne, pouzdane i lepe uređaje koji bi zvukom nadmašili klasne rivale. Držali smo se tih smernica sve do 1997, kad je Audiolab prodat kompaniji TAGMcLaren kao uspešan i međunarodno priznat brend. Dve godine nakon toga kolega iz Tajvana me je pitao da li sam zainteresovan za kupovinu Spendora. Prvobitno nisam želeo da se upuštam u proizvodnju zvučnika, ali sam zatim shvatio da imam bliske veze s ljudima i proizvodima iz Spendora, kao i da je u pitanju jedinstven i svetski poznat brend, pa je kupovina obavljena 2000.

Spendor je danas svetski poznat proizvođač zvučnika. Kakva filozofija stoji iza njegovog zvuka?

Mi u Spendoru imamo snažnu želju da pravimo zvučnike koji će pružiti realističan i privlačan zvuk u uobičajenom životnom okruženju dnevne sobe ili male slušaonice. Naši zvučnici uvek su imali dobre tehničke karakteristike i inovativan inženjering, što nije garancija kvalitetnog zvuka, ali još nisam sreo loše konstruisan uređaj koji zvuči dobro. Stoga, intenzivno slušanje čini veliki deo u razvoju svih naših zvučnika, jednako kao i merenja.

Za stvaranje ozbiljnih zvučnika neophodno je razumeti ljudski sluh, akustiku sobe, tehnike snimanja, tehničke karakteristike zvučnika i vrednosti merenja. Takođe, morate opažati poruke, informacije, detalje i balans koji muzika sadrži, ali i osetiti snažan emotivni uticaj koji muzika ima na svako ljudsko biće. Emocija muzike ne može se lako definisati jer obuhvata celokupan slušni doživljaj, s najdiskretnijim finesama, tajmingom, preplitanjima i, ponekad, uticajem produkcije, pa je stoga veoma teško ustanoviti vezu između emocionalnog utiska i tehničkih merenja.

Spendorov prvi model bio je legendarni monitorski zvučnik BC1, nakon čega je razvijen čitav niz uspešnih i inovativnih modela. Naša namera je da pravimo zvučnike elegantnog i vanvremenskog izgleda koristeći kvalitetne materijale i finiše i da se ne povodimo za dizajnerskim trendovima, koji retko kad polože ispit vremena – ovakav pristup podržava i sve veći broj naših kupaca.

Uvek smo otvoreni u razmišljanju, tragajući za novim materijalima, tehnologijama i načinima izrade koji bi nam pomogli da dodatno poboljšamo naše proizvode. Pratimo najnovija dostignuća u elektronici, muzici i tehnologiji uopšte kako bismo bili u toku sa svim hi-fi uređajima koje ljudi širom sveta imaju u svojim sistemima. Ova saznanja pomažu nam da pravimo zvučnike koji će se dobro pokazati s različitim komponentama i u raznolikim hi-fi postavkama, pa stoga danas koristimo napredne polimerske membrane u mid-bas jedinicama i kevlarske membrane u niskotoncima, što je veoma daleko od modela BC1.

Spendor je veoma cenjen u Srbiji, ali mnogi audiofili nisu upoznati s kompletnom ponudom. Upoznajte nas sa aktuelnim serijama zvučnika.

Trenutno imamo tri serije: A, D i Classic. Sve tri pružaju sjajan zvuk, ali su namenjene različitim grupama kupaca. Serije se razlikuju u karakteru, dizajnu i ceni, ali ne u kvalitetu izrade i vrednostima koje donose.

Serija A ima energičan i uzbudljiv karakter, pa reprodukuje muziku daleko ubedljivije nego što bi se naslutilo iz vitkih kabineta skromnih dimenzija. Njihov čist i otvoren zvuk veoma je izražajan i donosi prirodan doživljaj muzike, a rafiniranost i suptilnost dopunjene su temperamentom koji čini muziku zabavnom. Zvučnici serije A pružiče odličan zvuk i sa uređajima skromne snage i cene, a radiće dobro i u skučenom prostoru, pa ih možete upotrebiti za sastavljanje zaista dobrog sistema koji vas neće dovesti do bankrota.

Zvučnici serije D prikazaće vam svaku sitnicu u reprodukciji potpuno jasno i verno. Bez izobličenja, nejasnoća ili zamućivanja nijansi, tonova i boja – ovi zvučnici su precizni, detaljni i sasvim verni u prenosu izvornog zapisa, ističući detalje koje ćete retko čuti uz druge zvučnike. Transparentan, prirodan zvuk i izuzetna rezolucija zaslužni su za prostranu zvučnu sliku, uz dubok i definisan bas. Serija D sadrži brojne inovacije, kao što su LPZ visokotonac i najnoviji 5G bi-venturi port, i namenjena je onima koji žele savršeni zvuk i savremeni dizajn.

Serija Classic zadržava dizajn iz sedamdesetih godina prošlog veka, a svi modeli, osim najnovijih Classic 200 i Classic 3/5, vode poreklo od klasičnih Spendorovih modela kao što su BC1, SP1 i BC3. Ipak, tehnologija unutar kabineta sasvim je savremena i predviđena da vam prikaže srce i dušu muzike. Prirodna toplina i šarm dopunjeni su jasnoćom i transparentnošću, pa muzika prikazuje sve svoje boje i teksture. Ova serija oduvek je privlačila ozbiljne audiofile i ljubitelje vinila, koji posvećuju veliku pažnju odabiru amplifikacije i kablova, a uparuje se sa snažnim tranzistorskim pojačalima ili ezoteričnim cevima.

Spendor zvučnici se izrađuju u Velikoj Britaniji. Možete li nam reći nešto više o procesu proizvodnje?

Dizajn i proizvodnja zvučnika obavljaju se u Istočnom Saseksu, dok je u Šefildu smešteno naše odeljenje TimberWorx, u kojem izrađujemo kabinete za svoje zvučnike, kao i za mnoge druge poznate proizvođače. U Šefildu će uskoro započeti s radom naš novi centar za inženjering i dizajn, koji će sadržati sale za prezentacije i sastanke, kao i odeljenja za obuku distributera i prodavaca. Spendor sam proizvodi zvučničke jedinice, skretnice i druge komponente koje su bitne za zvuk, a proizvodnja unutar kompanije takođe olakšava kontrolu kvaliteta i usavršavanje proizvodnih procesa i tehnologija.

Spendori serije Classic bazirani su na legendarnim BBC monitorima. U kojoj meri su savremeni Classic modeli unapređeni u odnosu na prethodnike u pogledu tehnologije i zvuka?

Kao prvi Spendorov model, inovativni BC1 reprodukovao je muziku i vokale veoma prirodno. Imao je ravan frekvencijski odziv i ravnomernu disperziju, pa je predstavljao veliki napredak u dizajnu zvučnika. Kabinet, skretnica i membrana mid-basa bili su Spendorov dizajn, inspirisani BBC-jevim istraživanjima u koja je Spencer Hughes bio uključen tokom šezdesetih godina.

BBC je potom izabrao BC1 za svoj referentni monitor, dok je veći BC3 bio prihvaćen od mnogih inženjera zvuka za kritičko slušanje i evaluaciju. Uskoro su oba modela prepoznata kao idealni za kućni hi-fi, što je Spendoru otvorilo potpuno novo tržište. Nakon toga, BC1 je zamenjen modelom SP1, a novi S100 nadmašio je BC3. Oba nova modela sadržala su znatno unapređene materijale i tehnologije, što je pozicioniralo Spendor kao tehnički progresivnu kompaniju.

Svaki Spendor Classic doneo je velika tehnička i zvučna poboljšanja u odnosu na prethodnika, što je rezultat Spendorovog neprestanog istraživanja u izradi membrana, vešanja, dampiranja, livenja i dizajna kabineta.

Najnoviji Classic modeli donose dosad najznačajnija poboljšanja, a prestižni Classic 200 i 200Ti potpuno su novi proizvodi. Stoga, današnja serija Classic isporučuje sveobuhvatan i transparentan zvuk, uz dubok i definisan bas i veoma veran tajming.

Nasuprot seriji Classic stoje moderne linije A i D. Možete li nam opisati njihov koncept i ukazati na ono što ih izdvaja od konkurencije?

Serije A i D imaju vitke siluete i sadrže mnoge inovacije koje ih izdvajaju od konkurencije, kao što su drajveri, pogonski sklopovi, vešanja i korpe od livenog magnezijuma. Skretnice s višeslojnom štampom opremljene su pozlaćenim terminalima, dok jedinstveni 4G i 5G portovi obezbeđuju brz i precizan bas. Kabineti imaju ultrakrutu strukturu, dinamički damping i asimetrično postavljena ojačanja, pa stvaraju veoma male vibracije, što dopušta prikazivanje velikog dinamičkog kontrasta i delikatnih detalja.

Kako mnogi ljudi nemaju dovoljno prostora, obavili smo brojna istraživanja kako bismo istinske performanse učinili što manje zavisnim od veličine i akustike prostorije, kao i od pozicioniranja zvučnika. Želimo da naši zvučnici odlično zvuče u svakoj razumnoj postavci, uključujući smeštanje blizu zidova. Mnogi naši korisnici nisu okoreli audiofili, već jednostavno vole dobru muziku, a mi se trudimo da im to uživanje što više olakšamo.

Umesto usredsređivanja samo na frekvencijski odziv, istraživali smo i uspeli da optimizujemo niskotonske performanse zvučnika, ravnomernu disperziju energije i faznu linearnost. U praksi, ovo obezbeđuje uravnotežen zvuk, živopisnu pozornicu i širok sweet spot. Za razliku od većine rivala, Spendori će jednako dobro reprodukovati bilo koji muzički pravac, a nezahtevnost u pogledu amplifikacije izvući će ono najbolje iz ostatka vašeg sistema. Spendor, takođe, nudi čistije i otvorenije tonove, prirodniju dinamiku i veoma angažovanu reprodukciju, zbog čega predstavlja lidera u svim cenovnim klasama – mnogi ugledni recenzenti se u ovome slažu s nama.

Recite nam nešto o svom referentnom sistemu, omiljenoj hi-fi opremi i snimcima koje koristite pri testiranju zvučnika.

Kako naši kupci koriste veoma različitu hi-fi elektroniku i mogu imati oprečne muzičke ukuse, Spendor zvučnici moraju biti sposobni da pruže sjajan zvuk u svim mogućim okolnostima, pa pri testiranju koristimo veliki broj uređaja i muzičkih izdanja. Spisak je zaista ogroman, pa ću navesti da smo u skorije vreme, između ostalog, koristili proizvode kompanija Auralic, Cardas, Creek, DCS, Devialet, Exposure, Hegel, Leben, Luxman, Nagra, Naim, Unison Research…

Poznate test-numere dobre su za jednostavne demonstracije, ali nisu posebno korisne za razvoj i fino podešavanje proizvoda, kad je potrebno brzo utvrditi ograničenja ili razlike. Zbog toga često koristimo neuobičajene numere, kao i izrazito loše snimke. Pored toga, podržavamo saradnike da na poslu i kod kuće koriste koju god opremu i muziku žele, te da isprobaju što više kombinacija i opišu ono što su čuli. Na ovaj način dobijamo istinsku sliku o zvuku naših zvučnika.

Koliki je uticaj muzike na vaš svakodnevni život?

Oduvek sam uživao u muzici i trudim se da je slušam svakodnevno. U skladu s izborom i trenutnim raspoloženjem, muzika na mene može delovati podsticajno, umirujuće ili ohrabrujuće. Ipak, verujem da je za istinski doživljaj muzike neophodan veoma dobar sistem – ako kvalitet zvuka padne ispod određene granice, čućemo samo osnovne informacije, što i ne predstavlja poseban ugođaj.

Možete li nam dati neke informacije o planovima za budućnost?

Upravo smo lansirali nove modele – D7.2 i D9.2, a početkom 2020. prikazaćemo Classic 4/5, koji predstavlja logičnu evoluciju poznatog modela 3/5. Tokom ove godine pokrenućemo i potpuno novu seriju platformi pod nazivom BASE, koja je namenjena za kontrolu vibracija, koje svi hi-fi uređaji proizvode.

Paško Berišaj, Stampa Cables

Istinite priče o kablovima

Proverite kako se dugogodišnje iskustvo na gigahercnim mrežama, gde kablovi čine bitnu razliku, primenjuje na signale visoke vernosti zvuka.

Ako ste redovan posetilac Hi-Files Showa, ime Stampa Cables neće vam biti nepoznato. A ako ste tokom sajmova provodili više vremena u entuzijastičkoj atmosferi izlagača na drugom spratu, sigurno ste imali prilike da upoznate i Paška Berišaja, sada već redovnog izlagača, ali i dugogodišnjeg gosta u Beogradu. Berišaj je već 30 godina inženjer u telekomunikacijama. Među prvima u regionu projektovao je i postavljao satelitske antene, kablovsku i internet strukturu, uključujući i ovdašnje provajdere. Prenos signala u gigahercnom opsegu i rešavanje problema u tom domenu predstavljali su veliki deo Berišajevog rada. Za kablove i njihove karakteristike posebno se zainteresovao prilikom projektovanja i izvođenja prve mobilne mreže u Sloveniji, kada su mu Nokijini inženjeri otkrili poteškoće da naprave prenos signala do mobilnih stanica bez smetnji. Tada je počeo da eksperimentiše s različitim presecima, materijalima i oklopima vodova. Tako je došao i do otkrića koja je počeo da primenjuje u hi-fiju.

Sa audio i strujnim kablovima prvi put ste nastupili upravo ovde, na Hi-Files Showu?
Tako je. Problematika prenosa signala kroz kablove moja je struka i primena tih iskustava na analogne i digitalne signale u audiju već dugo postoji kao ideja. Prvi kablovi koje sam napravio bili su bazirani na koaksijalnim vodovima za satelitske aplinkove. Već tada sam upotrebio srebro zbog dobro poznatog uticaja ovog materijala na kvalitet zvuka, u vidu provodnika okruglog preseka, od čistog srebra.

Pomenuli ste već dve bitne odlike provodnika: njegov presek i materijal od koga je napravljen. Pođimo redom: kakvu ulogu ima presek provodnika u kablu?
Kad kažem presek, ne mislim na površinu, već na geometriju. Kablovi koje sam pomenuo imali su okrugli presek, zbog čega nisu bili otporni na EMI i RF smetnje. Zbog toga sam počeo da eksperimentišem sa četvrtastim presecima, koji su poznati po svojoj otpornosti na smetnje, i to u različitim odnosima dimenzija, dok nismo došli do optimalnog preseka koji se u kablovima Stampa Cables kreće oko odnosa 1:10. Usvojeni naziv za ovu geometriju vodova je rectangular.

Da pređemo sada na materijale, pre svega na različite legure, među kojima su i neke nove koje nudi Stampa Cables.
Osnovni materijal provodnika Stampa Cables uvek je srebro, ali ne čisto jer je poznato da zvuk ima tendenciju da se “dere” zbog otvorenosti u gornjem opsegu. Zbog toga se srebro legira s drugim metalima, poput zlata, platine i paladijuma, najviše do 10 odsto. Tako se zvuk srebra dodatno oplemenjuje i unapređuje. Nabrojani metali su zapravo katalizatori zvuka, svaki sa svojim karakterističnim uticajem: paladijum daje drajv u celom opsegu i flow, koji srebru nedostaje u gornjem opsegu. S druge strane, platina daje mekoću u srednjem opsegu.

A zlato? Osim što je skupo, čisto zlato i nije baš idealan provodnik za tonski signal.
Zlato zvuku daje bukvalno sve: boju, pozornicu i eliminiše skin-efekat. Čisto zlato, međutim, usporava zvuk i čini ga labavim. Zato je zlato prisutno isključivo kao dodatak u legurama, i to do osam odsto, što je procenat do koga se došlo empirijski.

Kako stoje stvari sa spoljašnjom zaštitom provodnika?
Rektangularnim provodnicima nije potreban oklop kao zaštita. Mehanički tretman se sastoji u premazivanju površine provodnika organskim uljem, preko koga se zatim stavlja omotač od sirove svile, što je najbolji poznati dielektrik posle vazduha.

Na sajmu ste predstavili serije kablova Stampa Reference i Limited Edition Goldie. O kakvoj konstrukciji je reč u ovim serijama?
Liniju Reference čine kablovi s rektangularnim provodnicima odnosa preseka 1:10 od srebra legiranog s platinom i paladijumom i s konektorima Oyaide. Linija Limited Edition predstavlja nadgradnju linije Reference, gde se u svaki vod dodaje i provodnik od 24-karatnog zlata preseka pola kvadrata sa zadatkom da se eliminiše skin-efekat. Ovde važi pravilo da prisustvo čistog zlata ne trpi druge metale u kombinaciji provodnika, tako da su u kablovima Limited Edition Goldie vodovi od čistog srebra, bez platine i paladijuma.

Recite nam još i o ožičenju ručice na gramofonu Leko 4, koji prezentujete ove godine.
U gramofonskoj ručici je ožičenje devet puta 0,03 kvadrata u svakom vodu, individualno izolovanih nanobojom, što daje neuporedivo bolji zvuk od solid core provodnika.

Björn Rutz

Menadžer prodaje u MBL

Zahvaljujući distributeru MBL-a za Srbiju, uspeli smo da organizujemo intervju sa menadžerom prodaje nemačke kompanije MBL. Ovo je bila odlična prilika da se bolje upoznamo pred nastupajući minhenski sajam.

Ljubiša Miodragović

Hi-Files: Gospodine Rutz, za početak nam recite nešto o sebi. Koliko dugo ste u audio-industriji?
Björn Rutz: Počeo sam da radim u audio-industriji 1995, a sa MBL-om došao sam u kontakt nakon kraćeg perioda, dok sam radio u hi-fi prodavnici. Prodavac iz MBL-a je došao u radnju i rekao mi nešto poput: „Imam proizvod koji će promeniti tvoje slušalačko iskustvo…“ Tako je i bilo. Ubrzo nakon toga upoznao sam glavnog inženjera MBL-a g. Jürgena Reisa.

Hi-Files: Vaše iskustvo nije strogo vezano za high-end audio, znate dosta i o multiroom sistemima i kućnoj automatici.
Björn Rutz: Pre nego što sam se vratio u MBL familiju radio sam u distributerskoj firmi u Nemačkoj koja je distribuirala brendove poput: Control4, Runco, Screen Research, Kaleidescape i drugih. Oduvek sam voleo stereo, ali surround zvuk sa MBL-om pravo je otkriće.

Hi-Files: MBL je veoma cenjen u Srbiji, ali mnogi audiofili nisu potpuno upoznati sa svim proizvodima. Molim vas da nam predstavite MBL serije proizvoda.
Björn Rutz: MBL je osnovan 1979. godine sa idejom pravljenja omnidirekcionog zvučnika, danas poznatog kao Radialstrahler (trenutni model mbl 101 E MKII). Nije bilo lako pronaći odgovarajuće pojačalo, pa su inženjeri kompanije napravili prvo MBL pojačalo i to je bio početak proizvodnje elektronike. Danas naša fabrika proizvodi tri kompletne linije proizvoda: Reference, Noble i Corona. Svaka linija se sastoji od izvora, pretpojačala, pojačala snage i zvučnika – u totalu to je 16 delova „elektronike“ i osam različitih zvučnika. Svaka linija je uklopljena i tjunirana kako bi se dobilo najbolje muzičko iskustvo. Cene naših sistema kreću od 23.000, pa idu sve do 400.000 evra.

Hi-Files: MBL postoji više od tri decenije. Koliko se kompanija danas razlikuje u odnosu na svoj početak?
Björn Rutz: Gotovo sve se promenilo u poslednjih 35 godina, ali strast za muzikom još uvek je i uvek će biti srce i duša naše kompanije. U fabrici ćete videti ljude koji rade sa nama preko 25 godina. Naš glavni inženjer Jürgen Reis, koji je mozak naših proizvoda, došao je u kompaniju brzo nakon njenog osnivanja. Tu su i mnogi drugi ljudi koji su sa nama duže vreme. Naši proizvodi su u velikoj meri ručno izrađeni, rukama ljudi koji su veoma iskusni i spretni. Ovo je neophodno kako bi se ostvario visok kvalitet, po čemu smo poznati. Ali to je vremenski veoma zahtevnije i čini naše uređaje skupljim od, na primer, proizvoda koji su industrijski sastavljeni u Kini. Pre deceniju naše vreme isporuke bilo je i po nekoliko meseci. Poslednje godine proizvodnja zvučnika i elektronike porasla je za dvesta posto, dajući nam priliku da pravimo više proizvoda u kraćem vremenskom periodu. Trenutno smo veoma srećni što možemo odmah da isporučimo gotovo svaki proizvod našim partnerima širom sveta.

Hi-Files: MBL ima veoma impresivnu prezentaciju na minhenskom High End Showu. Da li je ovo najbolji način da promovišete svoj brend?
Björn Rutz: Minhen nam daje priliku da demonstriramo naše proizvode krajnjim korisnicima i profesionalnim dilerima i distributerima širom sveta. Poslednjih godina svirala su dva sistema, jedan iz Corona linije, koja je naša osnovna serija, i naši mbl 101 X-tremes sa odgovarajućom elektronikom iz Reference linije. Obe linije su nam donele odlične reakcije. Ako nas pitate da li je sajam najbolji način da promovišemo naše proizvode, moramo da odgovorimo sa ne. Sajam je dobar početak da se ljudima prikaže ceo proizvodni spektar. Ali da biste nekome pokazali šta mogu naši proizvodi da pruže personalno, potrebna je drugačija vrista prezentacije, u domu mušterije. MBL omogućava ovo kao servis svojim mušterijama, tako prikazujući vizuelno i zvučno iskustvo proizvoda u realnim uslovima.

Hi-Files: Recite nam nešto o samoj MBL fabrici. Nalazi se nedaleko od Berlina?
Björn Rutz: MBL fabrika se 1992. preselila iz Berlina u Eberswalde, koji je 70 kilometara ka severu. Samo izvan Berlina bilo je dovoljno mesta da se izgradi fabrika potrebne veličine. Glavna kancelarija sa odeljenjem razvoja, zatim marketing i podrška korisnicima još uvek su smešteni na lepom mestu u srcu Berlina.

Hi-Files: Koliko dugo je potrebno da se potpuno proizvede vaš Reference zvučnik?
Björn Rutz: Ako pričamo o modelu mbl 101 X-treme, onda je potrebno, grubo rečeno, oko četiri nedelje sa dva iskusna radnika, dok je za mbl 101 E MKII potrebna jedna sedmica. Ali to je samo vreme potrebno za konačno sklapanje. Ako uzmete u obzir ostale neophodne korake i uključite ih u računicu, onda proizvodnja traje daleko duže. Potreban nam je 21 sat da bismo napravili samo jedan radijalni visokotonac, a on je deo svih naših zvučnika.

Hi-Files: Objasnite našim čitaocima MBL filozofiju, a posebno tehnologiju koja stoji iza Radialstrahler modela.
Björn Rutz: Objasniću tehnologiju Radialstrahlera rečima našeg glavnog inženjera Jürgena Reisa: „Radialstrahler kombinuje prirodnu emisiju zvuka sa preciznim tajmingom i tačnim frekvencijskim odzivom. Zbog toga će slušalac imati apsolutno prirodno zvučno iskustvo. Zvučnici sa refleksijom od 360 stepeni i dipolima (sa emisijom zvuka poput broja 8) imaju neke zajedničke tačke prirodnog iskustva.“

Hi-Files: Koji su planovi za budućnost? Da li nam možete dati neke informacije?
Björn Rutz: Bez dileme, imamo puno planova. Trenutno puno radimo na novoj Noble liniji, s kojom je javnost upoznata na sajmu CES 2014 i koja će biti predstavljena u Evropi prvi put na minhenskom sajmu. Tu je i MBL SmartCom, interfejs za popularne automatizovane sisteme poput Control4, Crestron i AMX. Naši partneri i prijatelji mogu biti sigurni da nećemo izgubiti posvećenost muzici, kao ni visoke standarde koje pratimo. Ali takođe ćete videti proizvode koji su zahtevani i korišćeni u svetu elektronike i zvučnika izvan MBL-a. Budite malo strpljivi i sačekajte, biće nekih veoma zanimljivih proizvoda i ideja u budućnosti.

Flemming E. Rasmussen

Predsednik kompanije Gryphon
Prezentacija gospodina Rasmussena u salonu kompanije Audiophile bila je sjajan povod da ugovorimo intervju.

Bojan Jović

Hi-Files: Gospodine Rasmussen, recite nam nešto više o vašim prvim kontaktima sa audio-opremom.
Flemming E. Rasmussen: Prvi kontakti sa audio-uređajima sežu do mojih najranijih sećanja, a prvi high-end sistem koji sam čuo sastojao se od Quad elektrostatičkih zvučnika i Michell Skeleton gramofona. To je bilo iskustvo koje je promenilo moj život.

Hi-Files: Početak vašeg profesionalnog bavljenja hi-fi uređajima bio je pomalo neobičan: diplomirali ste slikarstvo i grafičku umetnost, dizajnirali ste omote za muzičke albume i koncertne postere, predavali fotografiju i slikarstvo i radili kao glavni dizajner za tekstil. U kom trenutku ste shvatili da želite da budete deo hi-fi sveta?
Flemming E. Rasmussen: Nikada to nisam svesno poželeo, odnosno to nije bila moja odluka već splet okolnosti. Napravio sam nekoliko sprava za sopstvenu upotrebu, zatim nekoliko za moje prijatelje, i tako je sve počelo.

Hi-Files: Da li nam možete opisati filozofiju zvuka koju neguje kompanija Gryphon?
Flemming E. Rasmussen: U high-end kategoriji postoji mnogo zaista dobrih proizvoda, a ja imam priliku da čujem brojne sisteme. Svi oni pružaju sjajnu rezoluciju i zvučnu scenu, ali mi njihov zvuk često postane dosadan nakon dužeg slušanja – sve zvuči savršeno, ali ne uvlači slušaoca u muziku. Jednostavno, sve vreme slušate tehničku perfekciju, umesto da uživate u muzici. Utisak živog izvođenja, dinamika i osećaj koji vas tera da se naježite – sve to nedostaje. Naravno, to su moji lični utisci i težnje, koje Gryphon zvuk svakako odslikava.

Hi-Files: Gryphon uređaji se proizvode u Danskoj. Recite nam nešto više o proizvodnim pogonima i procesu proizvodnje.
Flemming E. Rasmussen: Da, svi Gryphon uređaji dizajnirani su i proizvedeni u Danskoj, a kompletan dizajn obavlja naš sopstveni tim. Mi smo verovatno jedni od poslednjih koji ne proizvode uređaje u Kini i ne rade re-branding. Umesto toga, mi nabavljamo komponente od uskospecijalizovanih dobavljača, a uređaji se sklapaju u Danskoj, uz veoma rigoroznu kontrolu kvaliteta.

Hi-Files: Po vašem mišljenju, šta izdvaja Gryphon uređaje od drugih hi-end proizvoda?
Flemming E. Rasmussen: To je naša konzistentnost u filozofiji i dizajnu, koja omogućava da modeli ostanu na tržištu veoma dugo.

Hi-Files: Pored brojnih drugih kvaliteta, Gryphon uređaji su cenjeni i zbog jedinstvenog, impresivnog izgleda. Možete li nam reći nešto o Gryphon dizajnu?
Flemming E. Rasmussen: Kod nas dizajn nikad ne sme da kompromituje performanse, a ja uvek dizajniram uređaje uz optimalnu postavku elektronskih i mehaničkih rešenja. Veoma je jednostavno napraviti nešto da dobro izgleda ukoliko je to jedini prioritet – poput prelepe stolice u kojoj je nemoguće sedeti udobno. Koja je onda svrha takve stolice? To je, po našem mišljenju, loš dizajn.

Hi-Files: Možete li nam reći nešto više o vašem najnovijem proizvodu – CD plejeru Scorpio? Šta je bila ideja vodilja, kako je tekao razvoj i koja jedinstvena rešenja ste primenili?
Flemming E. Rasmussen: Zapravo, sve je bilo vrlo jednostavno. U osnovi, uzeli smo novo 32-bitsko kolo i većinu napajačke sekcije sa skupljeg modela Mikado Signature, koji predstavlja ogroman komercijalni uspeh u svojoj kategoriji. Zatim smo zamenili top-loading Philips mehanizam skromnijim, konvencionalnog dizajna, koji se proizvodi u Austriji, i to je sve – dobili smo CD plejer sa 32-bitskim upsamplingom, ali po pristupačnijoj ceni.

Hi-Files: Podelite sa nama neke od planova kompanije Gryphon za budućnost: poboljšanja, novi proizvodi, nove tehnologije…
Flemming E. Rasmussen: Nikad ne najavljujemo buduće proizvode, ali uvek radimo na novim projektima i otvoreni smo za gotovo sve tehnologije i nova rešenja.

Hi-Files: U procesu razvoja i rada na novim proizvodima, od kojih komponenata se sastoji vaš zvanični sistem za testiranje?
Flemming E. Rasmussen: To su dve stvarčice koje se nalaze na levoj i desnoj strani naših glava – sve ostalo je samo tehnika.

Hi-Files: Na kraju, ali ne i najmanje važno, koliki značaj i uticaj ima muzika na vaš svakodnevni život?
Flemming E. Rasmussen: Nisam od onih kojima muzika svira po ceo dan i nikad nisam imao prenosivi plejer. Duge slušne sesije novih prototipova i starijih modela u našoj prostoriji za slušanje pružaju mi ogromno zadovoljstvo, a italijanska opera još uvek može da napuni moje sentimentalne oči suzama.

Luke Manley

Predsednik kompanije VTL u razgovoru sa redakcijom Hi-Files magazina.
Bojan Jović
Hi-Files: Recite nam nešto o vašim prvim kontaktima sa audio-opremom.
Luke Manley: Stara izreka kaže da iver ne pada daleko od klade i u mom slučaju bilo je tako: odrastao sam u Južnoj Africi, gde je moj otac (David Manley) radio kao profesionalni snimatelj. On je kod kuće stalno pravio i modifikovao stereo opremu, tako da sam već u detinjstvu naučio da radim s lemilicom. Moj otac se stalno trudio da poboljša svoj audio-sistem i često nas je vodio na koncerte, pa se može reći da sam odmalena bio okružen muzikom i uređajima.

Hi-Files: Ispričajte nam nešto više o istorijatu kompanije – osnivanje i odvajanje na VTL i Manley Labs.
Luke Manley: Prvobitni koncept VTL dizajna nastao je u tonskom studiju u kojem je moj otac radio. Upotrebom najkvalitetnijih elektrokomponenti i naprednog dizajna profesionalne opreme, on je izradio prve VTL uređaje, koji su bili namenjeni kućnoj upotrebi. Ti uređaji bili su veoma jednostavno koncipirani i otada svi VTL proizvodi dele taj koncept:
– fleksibilna koncepcija;
– jednostavan dizajn cevnih pojačala i produžen radni vek cevi zahvaljujući smanjenoj potrošnji;
– solid state napajanje s velikom rezervom snage;
– push-pull topologija;
– širokopojasni izlazni transformatori.

Istorijat kompanije VTL počinje 1979. godine, kada su proizvedeni prvi modeli koji su se koncepcijski oslanjali na dizajn profesionalne audio-opreme. Naredne godine usledio je redizajn sekcije za napajanje, a prvi uzorci su pozitivno ocenjeni i u Sjedinjenim Državama. Proizvodnja u Velikoj Britaniji započinje 1983, a prvi modeli pretpojačala i pojačala snage pojavili su se na britanskom, nemačkom i australijskom tržištu. Na CES sajmu u Čikagu 1986. VTL je bio prisutan sa stereo pojačalom od 50 vati, monoblokovima od 100 vati i dva modela pretpojačala, a oduševljenje posetilaca sajma učinilo je da kompanija organizuje prodajnu mrežu u SAD. S obzirom na to da sam ja bio zadužen za severnoameričko tržište, odlučio sam da osnov ponude budu kompaktni monoblokovi od 50 i 100 vati, a uporedo s razvijanjem prodajne mreže radio sam i na promovisanju VTL uređaja. Ubrzo su porudžbine iz SAD nadmašile one s matičnog, britanskog tržišta, pa smo odlučili da proizvodnju premestimo u Kaliforniju, u okolinu Los Anđelesa. Ponuda modela se brzo širila, pa smo već krajem 1987. imali dva nova modela pretpojačala, kao i De Luxe monoblokove od 300 vati. Potom je usledilo predstavljanje najsnažnijeg VTL pojačala do tada (500 vati), koje je kasnije poslužilo kao osnov za naše najpoznatije proizvode, Reference monoblokove snage 750 vati. Kuriozitet u vezi sa ovim modelom je da su svi napravljeni primerci i dalje u upotrebi. Uspesi u prodaji doveli su do ponovnog preseljenja, ovog puta u obližnji gradić Čino, koji je ostao sedište kompanije do danas.
Početak devedesetih godina prošlog veka doneo je nove modele kao što su prvi cevni D/A konverteri, a pokrenuta je i Manley divizija unutar kompanije, namenjena proizvodnji profesionalne audio-opreme, kao i izdavačka kuća ViTaL. Godine 1993. odlučili smo da se razdvojimo: moj otac je osnovao Manley Laboratories, s fokusom na proizvodnju profesionalne opreme, dok sam ja nastavio rad u kompaniji VTL. Od tada ove dve kompanije funkcionišu potpuno odvojeno, bez dodirnih tačaka u dizajnu ili konstrukciji uređaja. Nakon razdvajanja redefinisao sam nekoliko tačaka u procesu konstruisanja, proizvodnje i distribucije VTL uređaja, što je rezultiralo poboljšanim kvalitetom izrade, kompletnijim testovima gotovih proizvoda, boljim odnosima s dilerima naše opreme, kao i utvrđivanjem VTL-a kao audiofilskog, a ne tehnofilskog brenda. Usledio je još jedan uspešan model – Wotan monoblok od 1.250 vati, koji po mnogima predstavlja najpouzdanije pojačalo velike snage, sposobno da pogoni bilo koje zvučnike bez teškoća. Poput Reference modela, sva proizvedena Wotan pojačala su i dalje u upotrebi.
Usredsređivanje na pojačala snage učinilo je da VTL bude manje popularan na polju pretpojačala, pa smo odlučili da razvijemo referentno pretpojačalo koje će se odlikovati linearnim i transparentnim zvukom, bez obzira na opterećenje i ostatak sistema. Model TL-7.5 predstavljen je 1998. i bio je veoma dobro prihvaćen na tržištu, ali i kod stručnih medija, što je doprinelo ustanovljavanju VTL-a kao jednog od proizvođača referentnih cevnih uređaja, a poziciju je učvrstilo Siegfried pojačalo snage.

Hi-Files: Da li biste mogli da nam opišete filozofiju VTL zvuka?
Luke Manley: VTL zvuk vuče korene iz profesionalnih pojačala koja je moj otac koristio, a njegovo mišljenje je da cevna pojačala daju zvuk najbliži živom izvođenju. Ovakav zvuk ima nekoliko glavnih karakteristika, kao što su dinamika, muzikalnost, snažan udarac basa, bogatstvo srednjih tonova i čist i jasan visokotonski opseg. Ovi sonični kvaliteti nalaze se kod svih naših proizvoda, pa se može reći da smo razvili prepoznatljiv VTL zvuk. Savremeno pojačalo trebalo bi da pruži neutralnu i transparentnu reprodukciju, a zvuk VTL uređaja je najčešće opisivan kao čist, blizak živom izvođenju, emotivan, veran, pun, kontrolisan i dinamičan.

Hi-Files: Recite nam nešto više o proizvodnim pogonima i procesu prizvodnje VTL uređaja.
Luke Manley: Naša fabrika nalazi se u gradiću Čino u južnoj Kaliforniji, u zoni koja pruža veoma dobru podršku industrijskoj proizvodnji. Kompletan razvoj novih tehnologija i proizvoda obavlja naš tim inženjera, kao i odabrana grupa spoljnih kompanija od kojih nabavljamo pojedine komponente. Sve komponente koje koristimo moraju da zadovolje visoke standarde kvaliteta, koje su ustanovili VTL stručnjaci. Proizvodnja se odvija u pogonima u Kaliforniji, a kontrola kvaliteta predstavlja najvažniji deo tog procesa. Inspekcija se obavlja na nekoliko nivoa, počev od kontrole pojedinačnih komponenti, do ispitivanja završenog proizvoda. Opisan stepen kontrole, uključujući i završni slušni test, obavlja se na svakom proizvedenom primerku, a dozvolu za isporuku dobijaju samo uređaji koji su uspešno prošli sve testove. Sve procedure su detaljno utvrđene da bi se obezbedila mogućnost ponavljanja testa u istovetnim uslovima, što je u skladu sa svim važnijim sertifikatima kvaliteta i bezbednosti (CE, CCC, KETI…), a lemljenje bez olova obezbedilo nam je i RoHS sertifikat. Na kraju, celokupan proces proizvodnje dokumentuje se za svaki primerak zasebno kako bismo imali potpun uvid u tok sklapanja svakog pojedinačnog uređaja.

Hi-Files: Po vašem mišljenju, koje su najznačajnije razlike između VTL proizvoda i drugih audio-uređaja?
Luke Manley: Razlike su:
– superioran kvalitet zvuka;
– visok nivo kvaliteta, kao i odnos cene i kvaliteta;
– vrhunska tehnologija u službi pravljenja savremenih, user-friendly cevnih pojačala;
– mali gubitak vrednosti i trajnost;
– atraktivan i moderan izgled;
– jednostavna integracija sa savremenim dvokanalnim ili višekanalnim sistemima.

Hi-Files: Da li biste nam rekli nešto više o Siegfried monoblokovima: ideja, razvoj i osobenosti?
Luke Manley: Ideja je bila da napravimo pojačalo snage koje će se savršeno uklopiti sa Reference TL-7.5 pretpojačalom i u čijoj izradi ćemo objediniti sva dosadašnja iskustva i znanja. Osnovu Siegfried  dizajna čini tube-smart tehnologija, koju smo razvijali više od tri godine. Tube-smart sistem konstantno proverava sve parametre lampi i vrši njihova podešavanja, što obezbeđuje ujednačen kvalitet reprodukcije i produžava vek lampi. Inovacije u oblasti elektronike donele su poboljšanu dinamiku, realističniji prikaz instrumenata i približile ukupni doživljaj živom izvođenju, a sve je zaokruženo novim, elegantnim dizajnom. Siegfried predstavlja primer uređaja kod kojeg je tehnologija stavljena u službu muzike i koji dozvoljava bezbrižno i dugotrajno uživanje u dobrom zvuku.

Hi-Files: Kakvi su planovi kompanije VTL za budućnost: poboljšanja, novi proizvodi, nove tehnologije?
Luke Manley: Iako iz razumljivih razloga nisam u mogućnosti da detaljno opišem naše planove, mogu vam reći da ćemo ostati usredsređeni na dvokanalne proizvode, kao i da ćemo se u narednom periodu zadržati u zoni pretpojačala, pojačala snage i gramofonskih pretpojačala. Jedan od primera je Signature gramofonsko pretpojačalo, koje je u završnoj fazi razvoja. U opštim crtama, VTL će u budućnosti raditi na poboljšanju kvaliteta reprodukcije, povećanoj fleksibilnosti i lakoći upotrebe svojih proizvoda.

Hi-Files: Koliki je uticaj vaše supruge (Bea Lam) na vaš rad?
Luke Manley: Bea je moj životni partner već 16 godina. Naš prvi susret dogodio se kada je Bea kupovala VTL uređaje, a njena ljubav prema muzici, zvuku i klaviru omogućila joj je da naš rad posmatra iz posebne perspektive. Kod kuće ona uživa u vežbanju na svom Steinway koncertnom klaviru, a njeno mišljenje mi je pomoglo da usavršim i oplemenim sopstvenu definiciju ciljne grupe kupaca VTL proizvoda. Uz njenu pomoć, implementirali smo kritičko slušanje u proces razvoja uređaja. S tehničke strane, kao inženjer elektronike i menadžer razvoja softvera u Hewlett-Packard korporaciji, Bea ima odlično razumevanje za procese kontrole kvaliteta i korisničke podrške, kao i svest o važnosti timskog rada. Ona je zadužena za najveći deo komunikacije s korisnicima, a dani u kojima je i sama bila kupac VTL proizvoda omogućavaju joj da bolje razume njihove potrebe. Takođe, Bea obavlja veliki deo administrativnog posla, kao što su praćenje narudžbi, isporuka i finansija.

Hi-Files: Možete li da nam kažete nešto o vašem referentnom sistemu i snimcima, kao i o vašim omiljenim audio-uređajima?
Luke Manley: Imamo dva referentna sistema: sistem u fabrici baziran je na Avalon Indra zvučnicima i VPI Scout gramofonu, a kablovi su Nordost Odin i Valhalla. Kućni sistem sastoji se od SME 20 gramofona sa Lyra Skala zvučnicom, dCS digitalnog izvora i nekoliko modela zvučnika – Wilson MAXX2, Rockport Aquila, Vivid Giya i TAD Reference 1 – a sve je povezano Transparent Opus kablovima. Svi nabrojani uređaji su moji omiljeni iz različitih razloga, ali istinski vrhunskim komponentama smatram SME i dCS proizvode, Transparent kablove i TAD i Avalon zvučnike.
Kad su nosači zvuka u pitanju, mislim da su gramofonske ploče superiornije od CD formata, a neki od mojih omiljenih albuma su:
– The Weavers – Live at Carnegie Hall
– Frank Sinatra – Swingin” Session
– Fabrizio De Andre – Anime Salve
– Bill Bery – For Duke
– Hugh Masakela – Hope
– LA Four – Going Home
– Count Basie Big Band – 88 Basie Street
– The Beatles – Sgt. Pepper”s Lonely Hearts Club
– Dire Straits – Communique
– Beethoven – Piano Concerto No 1, Viena Phil/Guilini/Michelangeli
– Deadicated
– Bruce Katz Band – Crescent Crawl
– Mark Knopfler – Shangri La
– Mark Knopfler & Emmy Lou Harris – All the Road Running
– Robert Plant & Alison Krauss – Raising Sand
– Dave Grusin – Discovered Again
– Dave Brubeck – Take 5
– Ernest Ansermet – Royal Ballet Gala Performances
– Schubert Trout Quintet – Clifford Curzon
– Elgar – Enigma Variations
– Fritz Wunderlich
– Ahmad Jamal – Crystal
– Lou Reed – Magic and Loss
– Maria Bethania – Ambar
– Jordi Savall – Del Temps y del Instant
– Arcadi Volodos – Schubert Piano Solos
– Gianmaria Testa – Montgolfieres, Alatre Latitudini, Extra-Muros
– Bill Charlap Trio – Written in the Stars
Naravno, spisak je mnogo duži, ali ovo su neki od albuma koje najčešće koristimo tokom razvoja i testiranja novih proizvoda.

Hi-Files: Koliki je značaj muzike u vašem svakodnevnom životu?
Luke Manley: Smatram da svako ko je profesionalno vezan za hi-end audio mora osećati muziku kao esencijalni deo svakodnevnog života, a kod nas u VTL-u to jeste tako. Slušanje muzike zarad procenjivanja kvaliteta reprodukcije uređaja je najznačajniji deo mog posla, pri čemu mi zvuk živog izvođenja predstavlja referencu, ali i način za obnavljanje sopstvene životne energije i strasti prema ovom poslu. Osim svakodnevnog slušanja muzike, Bea i ja smo redovni posetioci opere, džez i rok koncerata, kao i nastupa simfonijskih orkestara, a pored dešavanja u Los Anđelesu i San Francisku, pratimo i često posećujemo muzičke događaje u Njujorku. Redovne posete vrhunskim muzičkim dešavanjima, kojima ovi gradovi obiluju, čine moju suprugu i mene veoma srećnim.

Peter Qvortrup

Predsednik kompanije Audio Note
Vlasnik engleske kompanije Audio Note g. Peter Qvortrup bio je gost Hi-Files sajma u hotelu „Holiday Inn“. Ovaj ljubazni Danac izdvojio je vreme da da intervju za naš magazin.

Ljubiša Miodragović / preveo Bojan Jović

Hi-Files: Peter, dobro došli u Srbiju. Recite nam šta mislite o novoj distribuciji i vašim planovima na srpskom tržištu?
Peter Qvotrup: Srbija je malo tržište, poput mnogih drugih malih tržišta na kojima smo prisutni. Ovakvim tržištima pristupamo polako, bez žurbe i pritiska. Moj plan je oduvek bio da obilazimo hi-fi sajmove i jednostavno puštamo muziku. U osnovi, našu strategiju baziramo na činjenici da naša oprema zvuči drugačije od proizvoda drugih kompanija, a to se najbolje uočava upravo na hi-fi sajmovima. Volimo sajmove koji nisu pretrpani i na kojima pregradni zidovi između soba za slušanje nisu načinjeni od kartona. Ovde nije sve savršeno, ali zidovi su prilično čvrsti, tako da ne dolazi do prevelikog mešanja zvukova. Kada ulazimo na novo tržište, ne postoje veliki planovi ni strategije. Prvo proučimo tržište, pronađemo distributera i zatim ga podržavamo koliko god možemo. To je proces, a naš pristup se veoma razlikuje od uobičajenog u ovoj industriji. Na nekim tržištima ovakav pristup daje rezultate veoma brzo, a na nekim je potrebno više vremena, tako da s većinom distributera ostvarujemo dugoročnu saradnju.

HF: Možete li nam reći nešto više o vašim proizvodima. Šta ih čini specifičnim i koje proizvode vaš program obuhvata?
PQ: Pre svega, mi počinjemo od filozofije koja glasi: “Definicija visoke vernosti, kakvu nam hi-fi industrija danas nameće, nije tačna.” Visoka vernost može biti definisana samo pomoću zvučnog zapisa, jer to nije živo izvođenje. Po našem mišljenju, vernost reprodukcije je blisko povezana sa zvučnim zapisom i načinom njegovog nastanka. U osnovi, mi ne znamo ništa o zvučnim zapisima i jedino u šta možemo biti sigurni jeste da su svi zvučni zapisi međusobno različiti. Ovde ne govorimo o muzici, nego o zvuku. U ovo smo sigurni jer je svaki pojedinačni zapis nastao od različitih ljudi, na različitoj opremi, u različito vreme, uz prisustvo različitih muzičara, na različitim lokacijama. Čak i ako se neki od ovih parametara poklapaju, uvek ostaje dovoljno faktora koji se međusobno razlikuju, i te razlike su utisnute u zvučni zapis. Audio-oprema ima zadatak da precizno prikaže ono što zapis sadrži, bez obzira na kom mediju se zapis nalazi (traka, CD, LP…). Suštinske osobine zapisa moraju biti prisutne u reprodukciji. Iz ovoga sledi da oprema kod koje su uočljive razlike prilikom reprodukcije različitih zapisa jeste bolja od opreme koja ne prikazuje te razlike. Interesantno je da, ukoliko uporedite LP, CD i SACD na istoj opremi i pomoću istog zapisa, primetićete da CD, i naročito SACD zapisi, međusobno zvuče mnogo sličnije nego LP. To nam govori da SACD gubi deo informacija koji je prisutan na LP-ju. Za mene, to je veliki problem SACD formata. Mi ovaj proces nazivamo upoređivanjem na osnovu razlika i takav metod nam dopušta da uvidimo mogućnosti uređaja, tehnologije ili formata zapisa. Uređaji koji nam omogućavaju da čujemo te razlike zapravo će nam omogućiti da čujemo istinski zapis, bez obzira na vrstu muzike ili kvalitet zapisa. Na kraju, zadatak sistema je da reprodukuje svaki zvučni zapis uz najveću moguću vernost, a ja još nisam naišao na opremu koja to čini na zadovoljavajuć način. To je ozbiljan problem.

HF: Šta nam možete reći o tehničkim karakteristikama vaših uređaja?
PQ: Iz ugla tehnologije, D/A konvertor i zvučne kutije su verovatno najzanimljiviji uređaji. Naš DAC ne koristi oversampling tehnologiju i nema digitalne ni analogne filtere, jer svaka manipulacija signala utiče na zvuk. DAC preuzima digitalnu informaciju sa diska, konvertuje je u analogni signal uz najmanje moguće izmene i takav signal šalje pojačalu. Ovakav metod je potpuno suprotan korišćenju brojnih procesa i filtera koji su prisutni u pristupu svih drugih proizvođača. Druga stavka su zvučnici: iako uobičajene spoljašnjosti, njihova tehnička rešenja veoma odstupaju od današnjih standarda. Zvučnici su konstruisani tako da najbolje funkcionišu ako ih postavite blizu zidova i uglova prostorije, jer specifičan dizajn bas refleks portova koristi refleksiju za pojačanje najnižih tonova. Ovo čini naše zvučnike efikasnijim, istovremeno rasterećujući pojačalo i postižući glasan zvuk s pojačalom od samo 9 vati (smeh). U preciznije tehnološke detalje je teško ići jer mnoge stvari saznajemo iskustveno, slušajući, učeći i opažajući razlike. U suštini, mene ne zanima tehnologija koja proizvodi zvuk i ne zastupam ideju da pojačalo mora biti single-ended topologije. Rado ću preći na drugačiji tip amplifikacije ako uvidim da zvuči bolje, ali problem je što na to još nisam naišao. Isto važi i za oversampling kod D/A konvertora, kao i za mnoga druga rešenja. Sve ovo se može primeniti i na nivou komponenata ugrađenih u uređaje jer svaka komponenta ima određene osobine i kvalitete koje donosi sa sobom. Veliki broj današnjih merenja obavlja se u laboratorijskim uslovima i uz nerealne reference, i tako dobijeni rezultati potpuno su beznačajni u stvarnom svetu. Zbog toga mi preferiramo ispitivanja sa smislenim parametrima ili uobičajen slušni test u realnim uslovima. Nijedan tehnički parametar ne može nam dočarati ili garantovati kvalitet zvuka, i jedan od najvećih problema savremene audio-industrije upravo je fokusiranje na tehničke parametre umesto na zvuk. Dok god se to ne promeni, kvalitet reprodukcije neće biti unapređen.

HF: Možete li nam reći nešto više o vašim planovima i novim proizvodima?
PQ: Imamo planove za proizvodnju profesionalne opreme za snimanje. Po mom mišljenju, u naredne dve godine ćemo dostići izvesnu granicu u razvoju opreme za reprodukciju. Tu granicu nije razumno preći iz nekoliko razloga. Pre svega, troškovi razvoja i tržišna cena iznad te granice rastu eksponencijalno ukoliko se želi postići poboljšanje u zvuku. Ukoliko za primer uzmemo uređaj koji košta 25.000 funti, sledeći korak u njegovom unapređenju koštao bi 80.000, a nakon toga – 200.000 funti. Takođe, pojavljuje se i problem gabarita komponenata kao što je napajanje, koje zahteva povećanje fizičkih dimenzija da bi se poboljšao kvalitet. Zbog svega toga trebalo bi već sredinom naredne godine da započnemo proizvodnju mikrofonskih pojačala. Dizajn naše miksete je već završen, a s obzirom na to da smatram da današnji vrhunski mikrofoni zapravo i nisu toliko dobri, trenutno radimo i na konstrukciji našeg mikrofona. Glavni problem savremenih mikrofona je mala propusna moć, što je u neskladu sa željenim frekventnim opsegom. Pre 40 ili 50 godina studiji su koristili mikrofone većih dimenzija, i možemo videti da ukidanje takve prakse nije dovelo do poboljšanja zvuka. Snimci su danas možda čistiji, ali to je zasluga drugih procesa, a ne promene mikrofona. Sve u svemu, videćemo kako će naši studijski uređaji biti prihvaćeni.

HF: Koliko znamo, vi ste već bili u Beogradu pre 18 godina. Kakvi su vaši utisci sada, u poređenju s prethodnim boravkom?
PQ: Tako je, bio sam ovde 1991. godine. Pa, sve deluje manje umorno nego onda. U to vreme sam mnogo putovao jer sam tada započeo rad sa Audio Note uređajima. Putovao sam u Moskvu i u mnoge zemlje istočne Evrope, jer su tržišta nekadašnjeg istočnog bloka u to vreme počela da se otvaraju, a mi smo bili jedna od prvih kompanija koja je svoje proizvode ponudila istočnoevropskom tržištu. Veoma je zanimljivo videti promene nakon svih ovih godina. Moram da kažem da se neke stvari nisu promenile nabolje, ali to je progres (smeh). Ekonomska situacija u kojoj se trenutno nalazimo nije ohrabrujuća. Ipak, sve izgleda bolje, ljudi su puni entuzijazma i zainteresovani za ono što mi radimo. Ovde, kao i u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije, pa i u ostalim zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, ljudi generalno imaju visok nivo muzičke kulture.

Steven G. Hill

Predsednik kompanije Straight Wire
Otvaranjem Technomax megacentra domaće tržište je bogatije za još jedan brend. U pitanju su Straight Wire kablovi.

Ljubiša Miodragović

Kabl kao začin

Otvaranjem Technomax megacentra domaće tržište je, pored Marantza, Acoustic Energyja i Mordaunt-Shorta, bogatije za još jedan brend. U pitanju su Straight Wire kablovi, a mi smo imali tu čast da direktno porazgovaramo sa predsednikom kompanije – na stranicama Hi-Filesa vam prenosimo intervju u celosti. Intervju je vođen u demo prostoriji Technomaxa, gde smo imali prilike da vidimo i neke prototipove kompanije Straight Wire.

Hi-Files: Gospodine Hill, kako je kompanija Renoprom prvi distributer Straight Wire kablova u Srbiji, da li nam možete reći nešto više o samoj kompaniji i generalno o vašim proizvodima?
Steve G. Hill:
Naravno. Postojimo više od 25 godina, naša centrala je u Sjedinjenim Američkim Državama, na Floridi, u Majamiju. Proizvodimo kablove za high-end korisnike, kako za audio, tako i za video. Dugi niz godina radili smo specijalizovanu proizvodnju za automobile, jahte, avione… Takođe, pružali smo i savete korisnicima za audio. Straight Wire je osvojio brojne nagrade u Sjedinjenim Državama, u Evropi i Aziji, a bili smo i prva kompanija koja je koristila teflon za izolaciju. Prvi smo koristili mikrovlakna, prvi smo ponudili doživotnu garanciju, prvi smo ponudili da isprobate proizvod pre kupovine (“Try before you buy”)… Takođe, prvi smo ponudili kablove sa mogućnošću podešavanja induktivnosti i kapacitivnosti, koje je korisnik mogao da podešava u zavisnosti od ostatka high-end sistema. Kako se tržište s godinama pomerilo ka kućnom bioskopu i high-endu, osvojili smo mnoge nagrade, pa smo tako bili prva američka kompanija koja je osvojila pet zvezdica za kabl u časopisu What HiFi?. Osvojili smo i nagrade u Nemačkoj za proizvode dizajnirane za kućni bioskop i specijalizovane instalacije (custom instalation). Kablovi su tema o kojoj se sve manje govori, jer je to vreme prošlo. Ali svaki pravi entuzijasta zna da mu je potreban dobar kabl, pa je tako najveća tema danas kako uklopiti sve aspekte da bi dobili najbolje performanse u sistemu. U Straight Wireu mnogi zaposleni su u kompaniji više od 10 godina ili duže i oni se bave kvalitetnom ručnom terminacijom kablova.

HF: Recite nam više o ljudima u vašem kreativnom timu. Koje tehnologije koriste? Na koji način oni prave dobar kabl?
SH:
Pravljenje dobrog kabla je kao pravljenje dobrog recepta za hranu. Kao što ne postoji savršen recept, tako ne postoji ni savršen kabl. Neko voli začinjenu supu, neko srednje začinjenu, a neko blagu. Kada pravimo kabl planiramo opseg cene proizvoda, kao i relevantne parametre performansi. Neko će se pitati zašto sam pomenuo cenu? Isto je kao kada idete u restoran – kada krenete imate određeni budžet i u sklopu tog budžeta želite da dobijete najbolji mogući obrok, kao što želite i najbolji mogući kabl. Ne postoji ispravan ili pogrešan ukus već postoji tendencija da li želite kablove koji više otkrivaju, kablove koji stvaraju zvuk koji je agresivniji ili relaksiraniji. I sve to zavisi od ostatka sistema, od akustike vaše prostorije… Ono što mi radimo, i to je opisano u brošuri koju sam vam dao, je da pravimo ciljane nivoe kvaliteta tehničkih merenja. Kada pravimo prototipove, stvaramo proizvod u ciljanom nivou, a onda pravimo jedan prototip iznad i jedan ispod tog nivoa. Tada pravimo slušne testove sa našim timom (advisory board), ali ne govorimo im koji je koji kabl. Želimo da od njih dobijemo povratnu informaciju, želimo da čujemo njihovo mišljenje – koji kabl im se više dopao i zašto. Tada biramo kabl i obično izaberemo onaj u sredini. Kao i nekoliko drugih američkih kompanija, poput kompanije Kimber Cable, mi ne menjamo naše modele tako često. Inženjerstvo je kao pravljenje torte – kada jednom napravite dobar recept, nema potrebe da ga menjate. Isto je i sa kablovima. Teže je primeniti postojeće materijale koji će dati dobar kvalitet nego napraviti novu tehnologiju

HF: Kada pravite slušne testove, na šta najviše obraćate pažnju?
SH:
U osnovi, slušni testovi ne predstavljaju jedno slušanje već se radi na više sistema, na različitoj opremi. Ako promenite jednu promenljivu u jednačini, odnosno jedan parametar, važno je primetiti kako se menja ukupan rezultat. Zvuk u sistemu možete opisati od monitorskog, veoma preciznog, do otvorenijeg i relaksiranijeg. Pojačala mogu biti izrađena u tranzistorskoj tehnologiji sa veoma čvrstim zvukom i dinamikom, ali mogu biti izrađena sa triodnim lampama koje daju veoma delikatan i lagan zvuk. Ono što je interesantno u poslednjih nekoliko godina – ne znam da li ćete se složiti – jeste da pojačala sa lampama više zvuče kao tranzistorska, a tranzistorska više zvuče kao lampaška. Tehnologije su postale bliže jedna drugoj. Glavna tema jeste da kabl treba da se utopi u postojeći zvuk. Ukoliko nijedna komponenta u sistemu nema nekakve električne kvarove ili anomalije, možemo imati dobro dizajniran kabl koji će to uraditi. Neke kablove probate u sistemu i kažete “Vau, savršeno je!”, a onda probate isti kabl u drugom sistemu i kažete “Ovo ne svira loše”. Mi dizajniramo kablove tako da sviraju dobro, a u nekim slučajevima i savršeno.

Pri slušanju imamo osam do deset kriterijuma koje ocenjujemo numerički objektivno. Slušamo sveukupni nivo timbera, sveukupni nivo detalja, tražimo dubinu zvučne slike, visinu zvučne slike, ukupnu količinu vazduha oko informacije… Pored toga, slušamo i muzikalnost i otvorenost zvuka. Slušamo puno kvalitetnog materijala. Imam sreće što sam veoma blizak sa braćom Chesky – pomogao sam im na početku, pre 20 godina. Ako ne slušamo kvalitetan materijal, nećemo biti u prilici da čujemo sve detalje i sve razlike. Ukoliko je snimak loš teže ćete čuti razliku, bez obzira na kvalitet sistema. Moramo da razumemo i akustiku prostorije. Ne postoji magija; uglavnom imamo četiri ili pet ključnih parametara koje treba da uskladimo. Ako induktivnost ide nagore, kapacitivnost ide nadole. Mi želimo da napravimo određeni balans.

HF: Ako želite da napravite najbolji kabl na svetu, koje biste materijale koristili za provodnike, a koje za izolaciju?
SH:
Ne postoji takva stvar. Šta je najbolje na svetu – to zavisi od sistema i aplikacije. Postoji puno materijala koje možete koristiti, u zavisnosti kakvu aplikaciju pravite. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na izolaciju kod kablova, koja je veoma važna, naročito u sistemima kućnog bioskopa gde su kablovi po pravilu duži. Razlog što su nas izabrali Sony, Harman i ostali je to što mi sami pravimo svoju izolaciju. Mi zapravo mešamo različite hemikalije. Radimo sa puno materijala, poput polietilena, poliuretina, polipropilena, sa različitim oblicima gume, kao i teflonom.

Postoji puno mitova o provodnicima; mnoge teorije su zapravo mit. Postoji organizacija koja se zove CDA (Copper Development Association) i oni priznaju čistoću bakra od 4N (četiri devetke – 99,99%). U laboratoriji možete postići čistoću od 6N (šest devetki – 99,9999%), ali to nije realno u običnim uslovima.To je kao kada bi neko imao belu majicu čistoće 4N i sa njom izašao napolje. Izvan laboratorije ta čistoća bila bi kontaminirana, nivo čistoće bi se smanjio. Mi imamo proces kojim pravimo omotač oko svake licne provodnika. To je slično kao kada odvezete auto na pranje i tražite da ga voskiraju pre nego što izađete u saobraćaj. Zahvaljujući takvom konceptu možete zadržati visok nivo čistoće od 4N ili 5N, ali dobijate blagi efekat kapacitivnosti. To je problem. Konačno, postoje i varijacije u dizajnu. Postoje magične veličine licni koje ljudi posmatraju – koliko ih je, da li je kabl ravan ili okrugao i mnoge druge stvari. Imamo zaista veliki broj načina da napravimo kabl, ali ne postoji onaj savršen. Mnogo toga zavisi od prostorije.

Mi smo verovatno jedina kompanija koja se bavi proizvodnjom kablova koja na svom sajtu ima upitnik sa pitanjima: kolika vam je soba, koliko daleko sedite, kako su obrađeni zidovi sobe… i želimo da znamo sve komponente. Tek tada možemo napraviti objektivnu analizu. U potrazi za dobrim kablom, istina je da ako vam je soba u redu i ako su vam komponente u redu, tada ćete shvatiti da su kablovi kao začini. U vašem jelu postoje meso, krompir i povrće – to su vam pojačalo, plejer i zvučnici, a kablovi su više kao so ili biber.

HF: Videli smo na vašem sajtu da vaše proizvode delite u četiri nivoa. Da li nam možete reći nešto više o svakom nivou?
SH:
Da. Nivo 1 je početni nivo. To su kablovi koji su bolji od standardnih kablova koje dobijate besplatno uz uređaj. Ovde koristimo polipropilen i polietilen za izolaciju, pozlaćene konektore i bakar bez kiseonika (OFC – Oxygen Free Copper). Na nivou 2 koristimo Oxygen Free High Conductivity. Upravo smo u okviru drugog nivoa lansirali novi proizvod po imenu Chorus II. Njegov prethnodnik je osvojio nagradu kao kabl godine u časopisu What HiFi?

Nivo 3 ulazi u audiofilski nivo i to su proizvodi koji će najviše zanimati vaše čitaoce. To su kablovi Encore II, Maestro II, Rhapsody II… Ovo je segment na koji se najviše fokusiramo. Nivo 4 je referentni nivo. Nekada se ljudi zalete i kažu: “Hoću ovo da kupim!” Mi pogledamo kakav sistem imaju i kažemo: “Ne, to nije prava stvar za kupovinu”, jer ako nemate posebnu sobu sa referentnim komponentama, bolje je da taj novac investirate u bolje zvučnike ili pojačalo ili sredite akustiku sobe. Kada su sve te stvari sređene i kada dostignu taj nivo, tada kupcima možemo preporučiti najbolje rešenje. I odlična stvar sa Technomaxom je da su zaposleni pravi entuzijasti i da vam neće reći: “Da, naravno, kupite skupi kabl” ako imate osnovnu Marantz ili Yamaha elektroniku. Zato za nivo 4 mi od kupca tražimo neke informacije i ako on ne želi da nam ih pruži – mi mu ne možemo prodati kabl, jer to nije ispravno.

HF: Za koji kabl iz vaše kompanije mislite da je najuspešniji?
SH:
Mi imamo puno proizvoda i mnogi su osvojili brojne nagrade. Pioniri smo u mnogim oblastima. Između 1985. i 1987. godine napravili smo flet kabl kojem su se mogli podešavati parametri. Taj proizvod je osvojio mnoge nagrade. Slično je i u video segmentu. I za video kablove smo dobili brojna priznanja. To su Video-Link i Silver-Link, a tu su važne performanse i pouzdanost. Radimo najviše sa američkim high-end kompanijama, ali i sa kompanijama Sony, Epson i Mitsubishi. Segment na koji sada najviše obraćamo pažnju je tržište specijalnih instalacija (custom instalation). Verujemo da to vreme dolazi i ovde, u Srbiju. Ljudi će želeti da povežu više prostorija i da sve to kontrolišu sa jednog mesta.

HF: Dakle, video kablovi za vas nisu novost?
SH:
Mi smo radili video kablove pre nego što je video postao kul. To je bilo još pre 12 ili 13 godina. Ja sam bio jedan od prvih članova CEDIA organizacije i dobro sam upoznat sa tom materijom. Problem sa videom je to što su troškovi razvoja veoma visoki, a u videu se stalno nešto menja.

HF: Za kraj intervjua, recite nam kakvi su vaši planovi za budućnost?
SH:
U budućnosti planiramo da još pažnje posvetimo analognim tehnologijama, ali istovremeno nudimo i najnovije HDMI proizvode. Zbog naše reputacije i moje lične umešanosti u industriju, upravo radimo na veoma dugačkim HDMI kablovima koji imaju svu neophodnu elektroniku ugrađenu u sam konektor. Mnoge interesantne stvari se događaju. Trenutno radimo i na nekim bežičnim (wireless) transmisionim tehnologijama.

HF: Ne menjate svoje ime u Straight Wireless?
SH:
Ne, ne, ne, ne… (smeh) Neki kažu: “O, znači mogu da kupim Straight Wire for less!” (smeh) Kablovi će ipak biti tu još nekoliko godina, ne brinite.

HF: Hvala vam na vašem vremenu.
SH:
Hvala vama, bilo mi je zadovoljstvo.