Abbey Road Limited Edition
Kako bi na najbolji način obeležila dugogodišnju saradnju sa slavnim studiom “Abbey Road”, kompanija Bowers & Wilkins lansirala je prestižne zvučnike 801 D4 Signature u posebnoj verziji Abbey Road Limited Edition.
Hi-Files:
Pozdrav, predstavili ste nam nešto potpuno novo, nešto veoma ekskluzivno – novo specijalno izdanje zvučnika 801. Recite nam zašto Abbey Road?
Andy:
Dozvolite mi da vas vratim na početak, tj. na istoriju Bowers & Wilkinsa. Dakle, John Bowers je bio zanimljiva osoba u svom pristupu inženjeringu zvučnika, jer nije počeo kao audio-inženjer. Počeo je kao osoba koja je bila zainteresovana za tehnologiju. Bio je amaterski radio-entuzijasta. Ali njegova glavna veza sa industrijom bila je ljubav prema muzici. Odlazak na koncerte uživo, posebno na koncerte klasične muzike, bila je njegova prva ljubav. Dakle, kad je odlučio da se sasvim posveti proizvodnji zvučnika, što je bilo 1966, nije želeo samo da pravi zvučnike da ih ljudi slušaju kod kuće. Želeo je da pravi zvučnike koji bi se mogli koristiti i u procesu stvaranja muzike. Jedno od njegovih prvih zaposlenja bilo je kod čoveka koji je prethodno bio tehnički menadžer za EMI Studios. EMI Studios je bila kompanija koja je u tom periodu, šezdesetih godina, još uvek bila vlasnik Abbey Roada. U to vreme se zvao EMI Studios Abbey Road. Čak i početkom sedamdesetih možete pronaći brošure o proizvodima i informacije koje govore o tome kako su naši zvučnici dizajnirani ne samo za osobu koja ih sluša kod kuće, za, kako je on to nazivao, zahtevnog slušaoca. Mislim da postoji put Johna Bowersa još od najranijih dana nakon osnivanja kompanije da želji da pravi zvučnike koje biste mogli da koristite za oba posla. Razlog zašto kažem da je to drugačije i neobično jeste taj što se to obično ne dešava. Tipično, ili ste kompanija za profesionalne proizvode, ili kompanija za široku potrošnju. Ipak, nismo mi jedini – odaću to kada bude trebalo. Naši prijatelji u PMC-u to rade. Znate, postoje i neke druge kompanije, ali većina njih su ili profesionalne, ili one za široku potrošnju. A mi smo oboje. Mi smo jedan od retkih brendova koji su i jedno i drugo. Mislim da je značajan njegov put od 1966. do 1979. godine. Pokušavao je da uradi takvu stvar, hteo je da pokuša da napravi neku vrstu boljeg zvučnika. To bi na kraju moglo dovesti do tačke u kojoj bi svi u svim studijima za snimanje rekli: „To je to. To je onaj koji želim i više me ništa ne zanima.“ I pre toga je imao različite pokušaje. Različiti pristupi, različite tehnologije… Ali 1979. godine, nakon skoro trogodišnjeg istraživačkog projekta, isporučio je zvučnik pod nazivom 801. Sada se 801 razvio iz zvučnika pod nazivom DM6. DM6 je prvi model koji je imao dizajn vremenskog poravnanja ugrađen u kućište. Imao je tu vrstu stepenaste pregrade, gde je jedinica za niske frekvencije bila ispred zvučnika srednjeg opsega, a to je u to doba bilo prilično neobično. Skoro svaki zvučnik je imao ravan prednji panel. Takođe je bio prvi zvučnik koji je imao kevlar u srednjetonskom drajveru. I to je bilo prilično neobično u to doba, što je funkcionisalo veoma dobro. A onda, godinu dana kasnije, uradili su poseban projekat pod nazivom DM7, što je prvi put da su postavili visokotonac na vrh i mislim da možete pogledati 801 i u osnovi reći da je objedinio te dve ideje. Dakle, iskoristio je prednost visokotonca na vrhu i iskoristio je prednost vremenskog poravnanja s kevlarom i spojio ih je, prvi put smo imali takav zvučnik. Imao je namensko kućište za srednjetonce i nazvao ga je prvim iz nove generacije zvučnika dizajniranih za osamdesete, 801. I bio je veoma poseban, bio je veoma uspešan. Jednostavno, veliki hit. I brzo je stekao reputaciju u svim studijima za snimanje. Ali prvi studio za snimanje koji ga je ikada imao bio je neobičan i mislim da je to zato što je John bio veoma zainteresovan za tu ideju. Da može da napravi nešto što bi impresioniralo ljude u studiju za snimanje, kao i najpoznatiji studio za snimanje na svetu. Najpoznatiji, prvi studio za snimanje na svetu je Abbey Road, koji je otvoren u novembru 1931. Dakle, činjenica da je želeo da tamo stigne u osnovi je kao da kaže: „Oh, znate, zamislite da ste planinar. Želim da se popnem na planinu gde ima 100 planina, ali onu na koju svi žele da se popnu, kao što je Everest, zar ne? Zato što je najveća. Najbolja je.“ Postoji 100 studija za snimanje, a on je želeo da bude u Abbey Roadu, jer je najveći. Najbolji je. Najpoznatiji je. Zamislite, naoružan vezama koje je već imao sa studijima za snimanje i kontaktima koje je izgradio i ovim tipom koga je angažovao. Godine 1980, otprilike šest meseci nakon što je prvi put razvio zvučnik, uspeo je da zakaže sastanak tamo. I otišao je tamo sa Steveom Roweom, koji je u to vreme bio naš glavni inženjer akustike. Nažalost, on je preminuo. I njih dvojica su održala demonstraciju inženjerima iz Abbey Roada za novi 801. Svedoci kažu da su puštali zvučnike 20 minuta i momci u studiju su rekli: „U redu je. Ostavite ih ovde.“ I od tada su tamo.
Hi-Files:
Za proteklih 45 godina, koliko je iteracija imao 801?
Andy:
Dakle, od 1979. do 1987. godine je prva generacija, koja je imala zatvoreni dizajn. Bilo je nekoliko tehničkih promena u pogledu jedinica, ali u osnovi ste imali jedan zvučnik za niske frekvencije od 12 inča. Imali ste srednjetonac od pet inča i visokotonac od jednog inča. Imali ste različite vrste materijala usput, kao što su rane verzije imale papirnu vrstu zvučnika za niske frekvencije. Ponekad ste imali verzije sa spoljašnjom skretnicom, ali je osnovni kabinet bio osnovni kabinet. Prva velika promena se desila 1987. godine. Tada se prelazi na dizajn s bas-portovima. Dobijaju prednji port i unutrašnje učvršćivanje, matrično učvršćivanje, tako da to postaje zvučnik 801 Matrix.
I taj zvučnik traje dugo – skoro 12 godina. Dakle, od 1987. do 1998. godine. A 1998. dolazi serija Nautilus, koja je prvi put imala kevlar i u tom trenutku se njegov gabarit povećava, tako da se prelazi sa 12-inčnog niskotonskog zvučnika na 15-inčni. S petoinčnog srednjetonskog zvučnika na šestoinčni srednjetonac. Zatim, 2005. godine dolazi sledeća generacija. Godine 2005. predstavili smo dijamantski visokotonac. Od 2005. do 2010. dolazi sledeći – D1. Zatim, od 2010. do 2015. zastupljen je model D2. A zatim D3 stiže 2015. godine, a 2021. – D4.
Hi-Files:
A sada, u 2025. godini, imate nešto sasvim novo, nešto veoma ekskluzivno.
Andy:
Da budemo jasni, želim da budem transparentan prema svima. Nismo promenili performanse zvučnika. Reč zapravo nije o tome. Studio Abbey Road je prošle godine proslavio 90. rođendan, što je ove godine bilo 45 godina trajanja. Previše je dobra prilika da ne proslavimo tu priču, zar ne? Dakle, radimo samo ograničenu proizvodnju. Nema promena performansi. To je standardni 801 Signature i nadamo se da je to prilično dobar zvučnik, ali ima završne izmene koje ga čine posebnim. Završna obrada drveta je potpuno drugačija – to je drvo koje nikada ranije nismo koristili. Zove se vintidž orah. Dizajniran je da malo liči na neke od klasičnih muzičkih instrumenata koje nalazite u studiju. Dakle, neki od starijih uspravnih klavira, neka od starijih violončela, neki od tamnijih drvenih instrumenata uopšte. Posebno mi u glavi deluje pomalo kao Steinway uspravni klavir, što je klavir na kojem su Bitlsi svirali. Zvali su ga Mrs. Mills. A onda na vrhu, sada ima crvenu kožu. Ali crvena koža je povezana sa Abbey Road studijima gde god da idete. Zidovi unutar Studija 2 su svi crveni. Kablovi koje koriste, svi kablovi, možete ih videti svuda uvijene – svi su crveni, a očigledno najpoznatija kožna stvar su stolice. Dakle, ako odete posebno u Studio 1, imaju stotine stolica za orkestar kad dolaze na događaje i sve su u ovoj crvenoj koži. I, naravno, crvena koža ima neku vrstu patine u smislu teksture i tako dalje, jer je toliko ljudi koristilo te stolice. Dakle, dodatno imate malu pločicu na poleđini, iznad terminala, koja ima logo Abbey Road Edition.
Kul stvar u kojoj sam mnogo uživao jeste pričanje priče koju sam vam upravo ispričao. Vlasnik zvučnika dobija pojedinačnu knjigu, koju ne prodajemo posebno. Dakle, ekskluzivno je za vlasnika zvučnika, što je kao priča koja ide od 1931. do, recimo, Alana Bluma 1934. godine, u prvim stereo-snimcima, pa sve do… pedesetih i šezdesetih i Bitlsa, koji tamo nastupaju. Imamo neke neverovatno retke fotografije, uključujući i neke fotografije koje ljudi nikada ranije nisu videli, jer smo prosto imali sreće. Momci iz Abbey Roada su nas upoznali s nekim od fotografa koji su napravili neke od tih fotografija i objasnili smo im šta radimo, a oni su rekli: „Pa, znate, želeli bismo da vidite neke fotografije koje niko nije video.“ OK, jedna od mojih omiljenih je fotografija Rogera Watersa i on se naginje preko vrha konzole, sasvim ležerno. Na slici se nalazi isti 801, koji je isporučio John Bowers i znamo da je isti, jer naravno svi imaju ovu jaku drvenu teksturu, a ovaj konkretni izgleda kao krila ptice. A ako pogledate originalnu fotografiju prvog para koji je isporučen – isti je. Toliko je jedinstven da ne može biti ništa drugo, zar ne? I to je ideja da je osoba koja je osnovala našu kompaniju isporučila te zvučnike. A onda sledeći put kad ih vidite, tu je kao Pink Floyd koji snima „The Wall“, znate? OK, to je prilično kul.
Hi-Files:
Nismo pomenuli da je u pitanju ograničeno izdanje. Koliko će pari biti proizvedeno?
Andy:
Dakle, pravimo 140 pari širom sveta. Broj nema nikakvog značaja. Ponekad me ljudi pitaju da li je razlog isključivo taj što smo pitali naše kolege širom sveta, u različitim tržišnim regionima, koliko mislite da bi vam trebalo pari. I došli smo do tog broja. Probali smo ideju da li treba da napravimo, na primer, 45 pari, i to je bio jedan razgovor i mnogo ljudi je reklo: „Ne, želimo više.“ Onda sam rekao: „Pa, da, OK, dobro. Ali moramo da postavimo ograničenje.“ U suprotnom, to nije ograničeno izdanje.
Hi-Files:
Koliko zemalja će dobiti par ovih zvučnika?
Andy:
Širom sveta, dakle, Severna Amerika, Evropa i Azija su otprilike podjednako zastupljene.
Hi-Files:
Dakle, ako distributer to nije najavio, postoji veoma mala šansa da ih dobije.
Andy:
Bowers & Wilkins su veoma privilegovani, jer imamo fanove. Mislim kao i mnogi audio-brendovi, tako da to nije ekskluzivno samo za nas. Znate, ako ste fan McIntosha ili drugih brendova, onda je ista stvar. Ali ako ste neko ko je posedovao hiljadu Bowersovih zvučnika pre vas, verovatno ćete biti jedna od onih osoba koje pozovu i kažu: „Hej, sećate se onih zvučnika koje ste kupili od mene pre četiri-pet godina, da li biste bili zainteresovani za njih?“ To je zanimljiva stvar kao ljudi, jer mislim da se ovo stalno dešava u automobilskoj industriji. Ferari pravi te specijalne verzije automobila i prodaju ih uspešno. Ne kažem da će se to desiti i nama, ali… Bilo bi lepo, znate, tako da svakako želimo da budemo u toj poziciji da nakon što proizvod bude u prodaji – sve biti rasprodato. Dakle, želim da bude jasno kad ovo kažem – zaista nismo to uradili da bismo zaradili novac. Ne lažem, ali nije stvar u tome da zaradimo više novca nego što bismo inače zaradili, jer ionako prodajemo mnogo zvučnika serije 800. Mnogo više se radilo o proslavi priče i u osnovi o tome da nam se pruži više prilika da ispričamo tu priču kako bismo je nekako objavili. Jer mislim da je to ono što je kul, znate, moja deca su sada muškarci, imaju 19 i 21 godinu. A kad su bili mladi, bili su zaljubljeni u „Ratove zvezda“ i slično. A onda sam im pokazao fotografiju Johna Williamsa i Georga Lucasa kako rade na saundtreku za „Ratove zvezda“ na Bowers & Wilkins zvučnicima.
U audio-industriji sam 35 godina. Mislim da svi treba da podsetimo ljude, sve nas, za koji god brend da radimo, o čemu je reč. A radi se o zabavi. Radi se o promeni života ljudi. Znate, svi možemo da sedimo ovde i siguran sam da i vi to radite. Slušate kablove ili nešto drugo i razmišljate, ali morate to da uradite, jer je važno i pravi razliku. Ali, na kraju krajeva, želite da odete i slušate, ne znam, Radiohead ili Oasis. Ili da slušate Pink Floyd, ili ja slušam Led Zeppelin ili šta god, znate. I to me je učinilo drugačijim i učinilo me je srećnim i uživao sam. I zbog toga sam potrošio novac. Ako slušam The Stooges ili Led Zeppelin, želim da osetim znoj kako se sliva niz zidove. Želim da osetim bes. Želim da osetim uzbuđenje. Želim da osetim adrenalin.
Hi-Files:
Hvala vam na ovom razgovoru.