Kao što smo do sada mogli da zaključimo, D/A konvertori predstavljaju poslednji, ali i najkritičniji stepenik u lancu digitalnog signala. Uporedimo dve vrste konverzija koje se razlikuju po principu rada, samim tim i po rezultatima koje realizuju. Prva i najčešće korišćena konverzija je multi-bit konverzija, koja se koristi u PCM modulaciji kod CD i DVD-Audio medija. Druga se naziva delta-sigma (ili sigma-delta) i primenjuje se kod SACD diskova, a obično nosi naziv i single-bit konverzija. Multi-bit konverzija je specifična po tome što svaki uzorak sadrži sve neophodne informacije o svojoj ekvivalentnoj amplitudi. Single-bit, sa druge strane, je relativna konverzija. Svaki nivo uzorka sadrži informacije tipa "jednak", "veći od" ili "manji od" prethodnog uzorka.
Integrisano kolo D/A konvertora koje procesira dva kanala simultano mora prihvatiti niz podataka na ulazu, a na svom izlazu treba da stvori analogni signal svakog uzorka. Drugim rečima, D/A konvertor koji koristimo u stereo CD plejerima treba da obradi 88.200 uzoraka svake sekunde i da kreira isto toliko električnih impulsa različitih amplituda. Ukoliko se radi o višekanalnom konvertoru, onda on mora da obradi i više od 576.000 uzoraka. Promena određenog bita mora da napravi adekvatnu izmenu vrednosti izlaznog signala.
Multi-bit
U PCM modulaciji koju koristimo kod CD medija svaki uzorak sadrži niz od 16 bita. Svaki bit nosi određenu "težinu", odnosno vrednost, pa je tako prvi bit najslabiji, a svaki sledeći ima dvostruko veću vrednost. Otuda i "dva na šesnaesti". Tehnički posmatrano, multi-bit D/A konvertori iz CD ili DVD plejera sadrže otpornike i prekidače. Na svaki ulazni bit dolaze po dva prekidača. Kako svaki bit nosi određenu "težinu", tako i svaki prekidač daje jačinu struje u adekvatnoj proporciji. Kada se na ulazu konvertora, odnosno odgovarajućeg prekidača, pojavi jedinica, prekidač se zatvara kako bi doprineo povećanju vrednosti izlazne struje. Kada se na ulazu pojavi nula, prekidač ostaje otvoren i na izlazu nemamo uvećanje struje. Kombinovanjem različitih bitova na ulazu dobijamo različite vrednosti izlaznog napona.
Zbog čega neki proizvođači proizvode konvertore sa 18, 20 ili 24 bita, kada naš snimak ima samo 16 bita po uzorku? U praksi svaki konvertor sa 16 bita proizvodi određeni stepen izobličenja i nelinearnosti, a merenja pokazuju da pri nižim nivoima signala dolazi do većih nelinearnosti. Zaključeno je da proces konverzije mora imati veći dinamički opseg od finalnog snimka, kako bismo dobili pun muzički potencijal. Konvertor sa 20 bita može da stvori 1.048.576 različitih nivoa izlaznog signala, odnosno 16 puta više od šesnaestobitskog konvertora. U tom slučaju nelinearnost je znatno manje izražena, a ujedno dobijamo i mnogo manji odnos signal/šum. Ipak, na kraju, merenje nelinearnosti određuje koji je konvertor bolji, pa se tako može desiti da konvertor od 20 bita u praksi pokaže mnogo veću nelinearnost od konvertora sa 16 bita.
Single-bit
Kako su multi-bit konvertori u praksi pokazali svoja ograničenja, inženjeri su dobili stimulaciju za razvijanje single-bit (low-bit) konvertora. Ove konvertore karakterišu visoke stope up-samplinga, ali i dužina reči od 1 do najčešće 5 bitova. U startu nam svakako ne može odmah biti jasno kako to 5 bitova može zameniti njih 16? Najbolji primer koji smo pronašli za objašnjavanje ove vrste konvertora jesu sijalice. Svaki bit predstavlja sijalicu koja je povezana na prekidač. Kod prethodno opisanog multi-bit procesa svaka od 16 sijalica imala bi dvostruko veću jačinu osvetljaja od prethodne i uključivanjem pojedinih prekidača dobili bismo osvetljenje sobe određene vrednosti. Zapravo, dobili bismo 65.536 različitih nivoa intenziteta osvetljaja.
Single-bit konvertori u ovoj analogiji koriste prekidač i sijalicu koji bi količinu osvetljaja kontrolisali različitim trajanjem uključenja sijalice. Ako je vreme uključenog stanja i isključenog stanja sijalice jednako, dobili bismo vrednost osvetljaja od jedne polovine. Ako bi produžili dužinu stanja uključenosti sijalice, osvetljenje u sobi bi poraslo. Slično tome, single-bit konvertori koriste veoma brze prekidače sa veoma preciznim tajmingom. Single-bit princip konvertovanja se pokazao kao mnogo precizniji način predstavljanja audio signala. Dok multi-bit konvertori dele signal u više delova amplituda, single-bit konvertori dele signal u vremenu, čuvajući promene amplituda konstantnim.
Zaključak
I multi-bit i single-bit konvertori imaju velike zasluge u reprodukciji visokokvalitetnog audio signala, a kvalitetni plejeri mogu koristiti najbolje predstavnike bilo koje vrste konvertora. Treba ipak imati na umu da su kvalitetni multi-bit konvertori dosta skuplji od single-bit konvertora. Naravno, izbor konvertora jeste važan u sveukupnom kvalitetu plejera, ali nije presudan. Loše napajanje, nepravilno uzemljenje ili analogna sekcija lošeg kvaliteta mogu upropastiti reprodukciju plejera i sa najskupljim D/A konvertorom.