Digitalni audio zvuk prešao je veliki put u poslednje dve decenije. Kada se CD format pojavio osamdesetih godina, mnogi prefinjeni audiofili su govorili da je zvuk sa kompakt diska metalan i tvrd. Najveća krivica je uperena na rezoluciju uzimanja uzoraka koja iznosi 44.1 kiloherc i 16 bita. Ukratko, ove brojke predstavljaju finoću prikaza audio signala u digitalnoj formi. Teorema uzimanja uzoraka govori da frekvencija uzimanja semplova mora biti dvostruko veća od najviše frekvencije u spektru originalnog signala. Ako je frekvencija od 20 kiloherca najveća koju ljudsko uho može da čuje, brzina uzimanja uzoraka mora biti dva puta veća. Tako se i došlo do veličine od 44.100 herca, naravno ostavljajući malo više prostora do 22,5 kiloherca, videćemo kasnije i zašto. Svaki uzorak je predstavljao jednu "reč" koja je morala da dobije svoju tačno definisanu vrednost, gde je naravno dolazilo do greške pri aproksimaciji signala. Kako je svaka reč predstavljena sa 16 bitova, to znači da broj nivoa koji signal može da ima jeste dva na šesnaesti stepen, odnosno tačno 65.536 nivoa. Mnogi stručnjaci su tvrdili da je ova rezolucija premala, ali standard je postavljen od strane kompanija Sony i Philips i to je kvalitet u kome uživamo poslednjih petnaestak godina.

Filteri
Ipak, ispostavilo se da priča nije tako jednostavna. Pre nego izvrši konverziju iz analognog u digitalni signal, elektronika mora da odseče sve informacije koje se nalaze iznad 22.050 herca. U suprotnom može doći do grešaka koje se nazivaju alijasi. Ovo odsecanje se vrši filterom koji zapravo ima za zadatak da oslabi sve signale izvan određenog frekventnog opsega. Sa stanovišta kvaliteta, najbolji filteri su oni jednostavni, međutim takvi filteri su "spori", odnosno imaju blag pad slabljenja. Zato je zadatak filtera da ipak propusti signal preko 20 kiloherca, ali da potpuno uguši sve iznad 22 kiloherca. Nažalost, postoji problem u samim filterima i njihovoj nesavršenosti, jer prave promene u signalu i u čujnom opsegu. Česte su promene faze signala koje dovode do primetnih promena u zvuku. Raniji CD plejeri su imali filtere koji su brutalno odsecali gornje frekvencije, ali su ujedno i uništavali poslednju oktavu u spektru. Zbog procesa filtriranja je zvuk bio često opisivan kao tvrd. Kasniji modeli CD plejera su vršili takozvani "oversampling", proces u kome se signal od 44.1 kHz konvertovao u 88.2 ili čak 176.4 kHz. Nakon filtriranja vršen je downsampling nazad na 44.1 kiloherc. Ova tehnika je omogućila da filtriranje signala izbegne postojeće probleme, ali su se u ovom dodatnom procesu pojavili novi. Zbog ovakvih poteza mnogi stručnjaci su smatrali da je CD format prerano lansiran na tržište i da bi viši kvalitet semplovanja doveo do mnogo boljih rezultata.

DVD
Kada je DVD format razvijen, odlučeno je da se prošire granice prethodnih parametara semplovanja. Novi standard je brzina uzimanja uzoraka od 96 kiloherca, gde bi se svaka reč predstavila sa 24 bita. Tako bi bio stvoren veći prostor za bolje standarde koje možemo očekivati u budućnosti. Ovaj novi format donosi dve fundamentalne izmene, jedna se odnosi na dužinu reči od 24 bita, koja sada stvara znatno veći dinamički opseg, kao i veću količinu informacija zapisanu u svakom uzorku. Podizanje frekvencije semplovanja na 96 kHz kvalitetni digitalni filterima je omogućeno da rade daleko izvan čujnog opsega. Zahvaljujući novim parametrima semplovanja, frekventni opseg snimka se proteže i dalje od 40 kiloherca. Novi DVD format sada ispunjava sva očekivanja i najfinijih "sluhista".

Downsampling
Pojedini DVD plejeri nemaju prave 24/96 dekodere, te je u njih ugrađena elektronika koja vrši takozvani downsampling. U ovom procesu dolazi do spustanja parametara na 16 bita i 44.1 kiloherc, nakon čega DVD plejer posmatra medij kao standardni CD. Nepotrebno je reći koliko ovakav proces uništava originalni snimak, jer pri "zaokruživanju" vrednosti dolazi do velikih grešaka. Ovaj proces zapravo predstavlja mnogo gore rešenje od konvencijalnog CD formata. Na svu sreću, danas svi bolji DVD plejeri imaju prave 24/96 dekodere, tako stvarajući najbolji digitalni zvuk koji poznajemo danas.