U današnje vreme višekanalnog zvuka specifikacije snage mogu biti veoma zavodljive. U prvim danima Hi-Fi zvuka su takozvani “standardi” bili potpuno konfuzni.
Tu ne mislimo na standardnu pojavu RMS snage i "peak" snage, već na neke baš čudne termine. Prodavci Hi-Fi opreme su se čak toliko šalili na temu standarda snage, da su izmislili sopstvene termine, kao što je "JBIE snaga" (Just Before It Explodes). Da stvari ne bi krenule potpuno naopako, Federal Trade Commision je napisala pravila po kojima se može specificirati snaga. Sva merenja snage moraju biti izražena u RMS vrednostima. Frekventni opseg u kojem je merenje vršeno mora biti naznačen, kao i vrednost totalnog harmonijskog izobličenja (THD). Pored toga, mora biti definisana i impedansa pri kojoj je merenje vršeno, ali i broj kanala koji su bili opterećeni pri tom merenju.
Po ovim standardima, pravilna specifikacija bi glasila: "50 vati RMS snage po kanalu, pri opterećenju svih kanala i impedansi od 8 oma, u opsegu od 20Hz do 20kHz, sa izobličenjima ne većim od 0,05% THD". Sve specifikacije koje nemaju ovako potpune podatke mogu biti varljive. Takođe, čak i kada čitate ove specifikacije, morate biti obazrivi povodom ispravnosti toga što vidite. Pogledajmo svaki parametar posebno i proverimo zajedno koji su to podaci koji nas ipak mogu "slagati".
RMS
Skraćenica RMS je oznaka za Root Means Square, koja označava efektivnu vrednost snage. Ovo je precizan matematički način izražavanja prosečne izlazne snage. Za razliku od ove vrednosti, vršna, odnosno "peak" snaga nema mnogo veze za realnošću.
Frekventni opseg
Navedeni frekventni opseg nam kazuje na kojim je sve frekvencijama pojačalo proizvelo specificiranu snagu. Pojačala, generalno, imaju više problema da isporuče snagu pri krajevima frekventnog opsega. Reprodukcija basa zahteva veoma stabilan izvor napajanja. Ukoliko u specifikacijama vidite podatak da je snaga merena na frekvenciji od 1 kiloherca, možete ozbiljno posumnjati da to pojačalo nema sposobnost da navedenu snagu isporuči u celom frekventnom opsegu. Snaga definisana na frekvenciji od 1 kiloherca je potpuno ispravna prema DIN standardu, koji je priznat u Evropi. Ipak, ovaj nemački industrijski standard je "labaviji" od FTC propisa.
Izobličenja
Kada je FTC standard stupio na snagu, THD (Total Harmonic Distortion) i IMD (Intermodulation Distortion) izobličenja su generalno bila usaglašena. Obe vrste izobličenja zapravo nemaju direktne veze sa slušanjem muzike u realnom svetu, jer nijedno od ova dva merenja ne utvrđuju ponašanje pojačala u vrhovima signala, koji često postoje u muzici. Ipak, izmerene vrednosti imaju svoj značaj, jer nam govore koliko neko pojačalo izobličava ulazni signal.
Impedansa
Pojačala, generalno posmatrano, proizvode manje snage pri većim impedansama. Omov zakon kaže da bi savršeno pojačalo stvorilo dvostruko više snage pri impedansi od 4 oma nego pri 8 oma. U realnom svetu to nije tako, jer zvučnici sa manjom impedansom "iscrpljuju" pojačalo. Zbog toga će pojačalo snage od 100 vati na 8 oma biti u mogućnosti da isporuči samo 160 vati na 4 oma, a ne 200 vati, kao što bi se očekivalo.
Broj kanala
Kada smo poznavali "samo" stereo, situacija je u ovom segmentu specifikacija bila potpuno jednostavna. Ako je negde pisalo: "pod opterećenjem svih kanala" (all channels driven), to je značilo: pod opterećenjem dva kanala. Pojavom višekanalnih pojačala, situacija se donekle iskomplikovala. Naime, često se dešava da se snaga višekanalnog pojačala predstavlja kao snaga pri upotrebi samo dva kanala. Zbog toga se u poslednje vreme mogu primetiti posebne, odvojene specifikacije kada pojačalo radi u višekanalnom modu i kada radi u stereo varijanti.
Razlog za ovu pojavu je nastanak Dolby Pro Logica, koji nije mogao da "potera" signale svih kanale u punom opsegu simultano. Proizvođači pojačala su odlučili da ako signal ne može da se reprodukuje na svim kanalima u isto vreme, onda ne treba tu snagu ni meriti. Kao rezultat takvog merenja dobija se, naravno, viša snaga u specifikacijama. Pojačalo "lakše diše" kada je delimično opterećeno i u takvoj situaciji je u mogućnosti da isporuči više snage. Pojavom Dolby Digitala, DTS-a, DVD-Audio i SACD formata situacija se izmenila. Danas su surround formati u potpunosti u mogućnosti da zahtevaju punu snagu na svim kanalima simultano.
Da li znate koje pojačalo predstavlja bolji izbor?
Pojačalo A: 100 vati RMS snage po kanalu, svi kanali pokrenuti, u opsegu od 80Hz do 20kHz, pri impedansi od 6 oma, sa THD izobličenjem manjim od 1%.
Pojačalo B: 75 vati RMS snage po kanalu, svi kanali pokrenuti, u opsegu od 20Hz do 20kHz, pri impedansi od 8 oma, sa THD izobličenjem manjim od 0,5%.
Merenje vršeno za pojačalo B pokriva pun frekventni opseg, nasuprot pojačalu A. Kao što smo već rekli, reprodukcija niskih tonova je veoma zahtevna. Izlazna snaga pojačala B je merena pri većem opterećenju, od 8 oma. Korišćenjem Omovog zakona došlo bi se do odgovora koji kaže da pojačalo B pri impedansi od 6 oma takođe ima 100 vati. Zbog toga treba verovati merenim snagama pri opterećenju od 8 oma. Pored svega, pojačalo B stvara manja harmonijska izobličenja. Odgovor na prethodno postavljeno pitanje je da pojačalo B predstavlja bolji izbor.