Electrocompaniet AW 250R

Snaga skandinavskog zvuka

Pola veka nakon predstavljanja prvog snagaša, s kojim se probio na globalnoj hi-fi sceni, Electrocompaniet i dalje dizajnira sjajna izlazna pojačala.

Iako je tokom pedesetogodišnjeg postojanja proširio ponudu na izvore u vidu CD plejera, mrežnih plejera, pa i gramofona, a asortiman obogatio svestranim lajfstajl uređajima iz serije Living, okosnica uspeha kompanije Electrocompaniet oduvek su bila pojačala. Kao što smo naveli u podnaslovu, njihov prvi model bio je snagaš od 25 vati po kanalu, a norveška fabrika od tada uvek ima u ponudi nekoliko izlaznih pojačala. Sada već legendarni monoblokovi AW 600 Nemo zamenjeni su još moćnijim AW 800M, dok se na suprotnom kraju ponude snagaša nalazi najpristupačnije dvokanalno izlazno pojačalo AW 250R, koje se ovom prilikom našlo na našem testu.

Klasični dizajn

Electrocompaniet pripada grupi proizvođača koji gotovo da ne menjaju vizuelni identitet, a ulepšavanje novih modela svodi se na vrlo diskretne promene. Iz tog razloga, njihovi uređaji su već tridesetak godina lako prepoznatljivi po prednjoj strani od besprekorno obrađenog stakla, koje svakom Electrocompanietu donosi jedinstveno luksuznu i rafiniranu pojavu. Testirani AW 250R u ovome ne predstavlja izuzetak i poseduje eleganciju kakva se retko sreće, naročito kod uređaja ovog gabarita, a opštem utisku doprinosi uvek privlačna kombinacija crne i zlatne boje. Masivni stakleni front nešto je većih dimenzija od kućišta i u uglovima je pričvršćen zlatnim zavrtnjima, dok se u središtu nalazi velika okrugla komanda za uključivanje, takođe u zlatnoj boji. Sve je dopunjeno čitkom oznakom modela, dok su na gornjem delu fronta postavljeni veliki logotip i naziv kompanije.

Kućište testiranog uređaja u potpunosti je metalno, s masivnom šasijom i veoma krutim poklopcem, koji obuhvata gornju i bočne strane i opremljen je velikim brojem proreza za provetravanje. Kao kod svakog izlaznog pojačala, zadnja strana je relativno pusta, a kod AW 250R pronalazimo samo balansirane XLR ulaze – što je očekivano s obzirom na klasu uređaja. Ipak, tu su i dodatni XLR izlazi sa oznakom Link, koji se koriste u slučaju bi-ampinga, bridžovanja za rad u jednokanalnom modalitetu ili za prosleđivanje audio-signala aktivnom sabvuferu. Zvučnički terminali su kvalitetni i izrađeni od metala, iako su mogli biti malo više razmaknuti kako bi olakšali povezivanje krupnijih kablova. Za svaki kanal prisutna su četiri terminala, jer AW 250R takođe pruža mogućnost bi-wire povezivanja. Postavku upotpunjuje IEC utičnica za odvojivi strujni kabl, s pripadajućim osiguračem, koja se nalazi u središtu zadnjeg panela.

Po skidanju poklopca prvo se primećuje veliki torusni transformator, koji je smešten u središtu prednjeg dela kućišta. Ostatak je popunjen simetričnom postavkom levog i desnog kanala jer je AW 250R izveden u balansiranom dizajnu, a svaki kanal opremljen je s dva aluminijumska hladnjaka za izlazne tranzistore i bankom od šest velikih elektrolitskih kondenzatora. Proizvođač navodi da je sekcija napajanja izvedena u tehnologiji FTT (Floating Transformer Tehnology), koja omogućuje dvostruko veću jačinu struje od uobičajenih napajanja. Iz tog razloga AW 250R, koji je deklarisan na 250 vati po kanalu na osam oma, zadržava stabilnost pri velikim padovima impedanse, pa specifikacije navode 380 vati po kanalu na četiri oma, 625 vati po kanalu na dva oma i 1.100 vati po kanalu pri otporu od jednog oma. Iako Electrocompaniet ne deklariše snagu pojačala u bridžovanom modalitetu, u uputstvu je navedeno da se ona može povećati čak do četiri puta.

Slušni test

Kako bismo sa sigurnošću utvrdili domete Electrocompanietovog snagaša, dodali smo mu pretpojačalo Simaudio MOON 390, uz digitalni izvor sačinjen od CD transporta Metronome Le Player 4 i D/A konvertera Metronome Le DAC. Sistemu smo nešto kasnije dodali mrežni transport Metronome DSS, dok su se na poziciji zvučnika našle podnostojeće kutije Dynaudio Evoke 20. Kritičko slušanje započeli smo albumom “Sounds and Silence” – ovo je zapravo muzika iz istoimenog dokumentarnog filma, koji prati ECM-ovog producenta Manfreda Eichera po sesijama, koncertima i muzičkim festivalima širom sveta. AW 250R nam je u uvodnoj numeri “Reading of Sacred Books” prikazao izuzetno verodostojan zvuk solo klavira. Oni koji dobro poznaju ovaj instrument i finese njegovog tona, uz Electrocompaniet će moći da čuju tanana kolebanja u pojedinačnim tonovima i sveukupno pomalo prigušen zvuk, s notama zaobljenih i pomalo zamućenih ivica. Mikrodinamički kapacitet pojačala je takav da bez teškoća rekreira i najmanje razlike u glasnoći, a da pritom ne izgubi ništa od detaljnosti, pa nam je klavir Keitha Jarreta bio prikazan izuzetno uverljivo i verno. U živim numerama mogli su se čuti pozadinski i ambijentalni zvukovi, poput škriputanja poda ili uvlačenja vazduha kod vokalista, a snimak kamernog hora doneo je upečatljivu prostornost i dubinu.

Utisak prostora nastavio se na sledećem albumu iako uz sasvim drugačiji muzički pravac – u pitanju je bio Eric Clapton na živom izdanju “Unplugged” iz 1992. Ambijentalni ugođaj bio je podstaknut pozornicom koja je postala gotovo okrugla, s centrom u središtu prostorije, dok smo mi zauzeli poziciju u publici. Izuzetna dubina takođe je donela odgovarajuću perspektivu, a položaj muzičara mogao se s lakoćom odrediti u prostoru, oko Claptona, koji je sedeo na desnoj strani. Na ovom snimku oduševio nas je prikaz – čega drugog nego akustične gitare, kod koje se moglo jasno čuti okidanje metalnih žica i njihovo rezonovanje. Tonovi su bili besprekorno vremenski odmereni, uz ravnomerno opadanje do granice čujnosti i precizan odjek, koji se mogao lako razlučiti od osnovnog tona. Mnogobrojni alikvotni tonovi ovakvog zapisa pred amplifikaciju stavljaju svojevrsne izazove, ali je AW 250R još jednom prikazao apsolutnu kontrolu, bilo da je u pitanju rezonovanje prilikom udaranja u telo gitare ili diskretan, ali dovoljno zvonak zvuk daira u pozadini.

Još žešća svirka započela je albumom “Texas Flood” legendarnog Stivija Reja Vona, a Electrocompaniet nas je veoma brzo uverio da njegova rafiniranost i mikrodinamika ne predstavljaju prepreku za iskreni rokenrol. Ovde je do izražaja najpre došla velika snaga pojačala, koje drži zvučničke jedinice u nepokolebljivom stisku i upravlja niskotonskim membranama bez imalo kolebanja. Kolorit je na ovom albumu bio za nijansu topliji, pa nas je podsetio na neka starija Electrocompanietova pojačala, a reprodukcija je pružala odličnu ravnotežu između baršunastih i žustrih tonova. AW 250R nas je naročito oduševio u numeri “Tin Pan Alley”, koja je odisala nepatvorenom sirovošću. Snažni i krupni niski tonovi bili su odlično definisani uprkos veličini i imali su jasno određenu zapreminu i živu prisutnost u prostoriji, dok je odjekivanje žica gitare odvelo reprodukciju u vrlo intiman prikaz, kao da su emocije prosto navirale iz zvučnika.

Zaključak

Nakon pet decenija prisustva u hi-fiju, Electrocompaniet pokazuje da i dalje predstavlja silu koja se ne može zanemariti kad je u pitanju amplifikacija. Dvokanalni snagaš AW 250R donosi oprobana rešenja, veliku snagu i stabilnost u kućištu prepoznatljivog i vanvremenskog dizajna, pa je stoga sjajno rešenje za dugogodišnje uživanje u hi-fi sistemu više klase. Ovo je bez sumnje jedno od najboljih izlaznih pojačala koje smo imali prilike da testiramo.