S obzirom da zvučnici predstavljaju deo audio-sistema koji je direktno zadužen za stvaranje zvuka, razumljivo je da njihove vrline i mane imaju najviše uticaja na reprodukciju.

Anatomija
Izbor zvučnika je svakako najsloženiji zadatak u potrazi za željenom zvučnom slikom. Za početak, trebalo bi da se podsetimo anatomije zvučnika, jer nam to može pomoći u definisanju realnih potreba, kao i u spoznavanju pojedinih kvaliteta različitih modela zvučnih kutija. Najkraće rečeno, zvučnik je uređaj koji konvertuje električne impulse u zvučne talase. Kao što smo u "temi broja" već govorili, postoje tri osnovne podele zvučnika: po konfiguraciji zvučničkih jedinica, po veličini kućišta i po načinu stvaranja dubokih tonova.

Po konfiguraciji razlikujemo dvosistemske (2-way), dvoiposistemske (2 1/2-way) i trosistemske (3-way) zvučne kutije. Kod dvosistemskih zvučnika pun frekvencijski opseg se deli na samo dve jedinice, pri čemu reprodukciju srednjih tonova preuzima jedinica niskih frekvencija. U slučaju kupovine dvosistemskih zvučnika treba voditi računa da dimenzije bas/srednjotonske jedinice ne prelaze 7 inča u prečniku, jer su veće jedinice namenjene prvenstveno niskim frekvencijama, te ispoljavaju dosta slabosti u reprodukciji srednjeg opsega. Ukoliko opisanoj konfiguraciji dodamo još jednu, najčešće identičnu bas/srednjotonsku jedinicu, dolazimo do dvoiposistemskog zvučnika. U tom slučaju je jedna (najčešće donja) jedinica zadužena samo za niske, a druga za srednje tonove. I na kraju, trosistemski zvučnici se sastoje od tri različite jedinice, od kojih je svaka optimizovana za reprodukciju samo jednog dela frekvencijskog opsega. Ovakvi zvučnici predstavljaju najkompletnije rešenje, ali i najskuplje, pa stoga svim jeftinim trosistemskim zvučnicima treba prilaziti s velikom rezervom.

Po sledećoj podeli zvučnike razvrstavamo na podnostojeće (floorstanding) i zvučnike na stalcima/zidne (bookshelf). Dakle, ovde je osnovna razlika u veličini kućišta i načinu postavljanja zvučnika, što često (ali ne uvek) uslovljava broj ugrađenih zvučničkih jedinica. Zbog manjih dimenzija, zvučnici predviđeni za postavljanje na stalke su po pravilu dvosistemski, a većina najjeftinijih podnostojećih zvučnika u ponudi obično predstavlja najveći bookshelf zvučnik "prepakovan" u veće kućište. Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu najvećeg bookshelf zvučnika u seriji, proverite cenu stalaka za isti (ne dolaze u kompletu sa zvučnicima) jer se može dogoditi da isti model u podnostojećem kućištu košta isto koliko i bookshelf sa stalcima.

Poslednja podela, po načinu stvaranja dubokih tonova, već je pomalo zaboravljena: naime, danas su svi zvučnici na tržištu pripadnici tzv. bas-refleks kategorije. Kutije ovog tipa kompenzuju manju zapreminu kabineta pomoću jednog ili više otvora za vazduh, dovodeći tako reprodukciju niskih frekvencija na nivo zatvorenih kutija veće zapremine. Ukoliko su pravilno projektovane i kvalitetno izrađene, bas-refleks kutije mogu postići vrhunske rezultate na polju reprodukcije niskih frekvencija, a o prednosti usled manjih gabarita izlišno je i govoriti. Međutim, ukoliko je bas-refleks otvor loše proračunat (pozicija, dimenzije i dr.) duboki tonovi će biti mutni i neprecizni, a njihov odziv spor, te na ovo treba obratiti posebnu pažnju pri kupovini. Takođe, treba imati na umu da kutije ovog tipa zahtevaju nešto više slobodnog prostora u svojoj okolini, kako bi mogle nesmetano "da dišu", odnosno da bi bas-refleks efekat bio u potpunosti ostvaren.

Komponente
Osnovne komponente svakog zvučnika su zvučničke jedinice (drajveri), skretnica i kućište (kabinet, kutija). S obzirom da su zvučničke jedinice direktno zadužene za konvertovanje električnih impulsa u zvučne talase, posvetićemo im malo više pažnje. Vidljivi deo jedinice je membrana, koja može biti načinjena od različitih materijala, počev od kartona i tekstila, pa sve do visokotehnoloških kombinacija aluminijuma, kevlara i sl. Treba napomenuti da se klasične membrane upotrebljavaju kod drajvera niskih i srednjih frekvencija, dok većina savremenih visokotonaca koristi konkavne polusferične (kupolaste) membrane. Na spoljnom rubu nalazi se elastično vešanje koje pričvršćuje membranu za okvir (kućište) jedinica, istovremeno joj obezbeđujući pokretljivost.

Membrana je u svom središtu zatvorena komadom materijala, koji može biti u ravni s membranom ili ispupčen, a služi da onemogući prodiranje prašine u unutrašnjost zvučničke jedinice. Ispod membrane nalazi se takozvani suspension spider, a u njegovom središtu zavojnica (kalem) koja je kablovima povezana sa skretnicom.
Zavojnica je zapravo elektromagnet i predstavlja drugi pokretni deo zvučničke jedinice, odnosno komponentu koja je zadužena za pokretanje membrane. Uloga spidera je da zadrži zvučnu zavojnicu u osi, a da joj pritom omogući pokretljivost. Sve ove komponente smeštene su unutar okvira drajvera, dok se s njegove zadnje strane nalazi magnet. Dakle, stvar je jednostavna: u zavisnosti od polariteta i intenziteta primljenog signala zavojnica će biti privučena ili odbijena od magneta, pomerajući pritom i membranu napred ili nazad, i – nastaje zvuk.

Svi znamo da se zvučničke jedinice po nameni dele na visokotonske, srednjotonske i jedinice niskih frekvencija, i ovu temu ćemo ponoviti samo u najkraćim crtama. Zvučničke jedinice visokih frekvencija pokrivaju frekvencijski opseg od oko 2 pa do preko 20 kiloherca, a uobičajene dimenzije su između pola i jednog inča u prečniku. Najčešće su izrađeni od metala ili tkanine (svila), pri čemu prvi pružaju veoma otvoren i detaljan zvuk, dok drugi prednjače u ujednačenoj, izbalansiranoj reprodukciji. Jedinice srednjih (200 Hz – 4 kHz) i niskih (20 – 500 Hz) frekvencija su najčešće izrađene od karton-kompozita, kevlara, aluminijuma ili propilena. Zajednička odlika ovih materijala je velika čvrstina ukomponovana s malom težinom, što je glavni preduslov za snažan, precizan i brz bas, koji je pritom oslobođen izobličenja izazvanih deformacijama membrane. Naravno, zvučničke jedinice srednjih i niskih frekvencija se razlikuju u unutrašnjoj konstrukciji i snazi magneta, kao i u spoljnim dimenzijama. Prečnik "srednjotonaca" se kreće u rasponu od 2,5 do 6,5 inča, dok bas jedinice mogu imati dijametar od 6,5 do 15 inča.

Druga neophodna komponenta u sklopu svakog zvučnika je skretnica. Ova komponenta je zadužena za prijem originalnog signala (punog frekvencijskog opsega), a zatim raspodelu istog odgovarajućim jedinicama. Razdvajanje signala po frekvencijskim opsezima vrši se pomoću filtera, a frekvencija na kojoj se razdvajanje obavlja je tzv. rezna frekvencija, na engleskom crossover frequency. Iako često zapostavljena, skretnica je po svojoj važnosti potpuno ravnopravna sa ostalim komponentama zvučnika. Ukoliko su pomenute rezne frekvencije loše određene, a kola za filtriranje signala nedovoljno kvalitetna, gubitak u kvalitetu je nenadoknadiv.

Kabinet, kao treći činilac svakog zvučnika, svoje najvažnije karakteristike sakriva od pogleda. Unutrašnja ojačanja i pregrade, kao i debljina zidova kabineta, faktori su od izuzetnog uticaja na kvalitet konačne reprodukcije. Zidovi kabineta bi trebalo da budu debljine najmanje pola inča, a na frontu i više. Izolacioni materijal unutar kabineta bi trebalo da maksimalno upija zvučne talase, a ukupna čvrstina (i masa) su ključni u održavanju statičnosti kabineta za vreme dinamičkih potresa kojima je zvučnik gotovo konstantno izložen. Od onoga što se vidi preostaje nam dizajn, kao i nivo završne obrade kabineta (uključujući i kvalitet ugrađenih terminala). I, ovde nastaje problem: naime, danas postoje kompanije (čak i veoma renomirane) koje najveći deo svog budžeta troše na spoljni izgled zvučnika, ukombinovan sa agresivnim marketinškim kampanjama. Mehanizam je jednostavan, namera očigledna, a krajnji rezultati, nažalost, često veoma uspešni. Jedini način za izbegavanje ovakvih zamki je, kao i obično, slušanje i samo slušanje.

Tehničke karakteristike
Kao što znamo, svaka ozbiljnija kupovina započinje definisanjem budžeta. Pored toga, pri odabiru zvučnika potrebno je obratiti pažnju na još mnogo stvari, poput snage pojačala za koje se zvučnici kupuju, veličine prostorije, osetljivosti… Sve u svemu, ni malo jednostavan posao. Prva faza selekcije je svakako najlakša, ali i najbolnija: sužavanje izbora na ponudu u okviru našeg budžeta. I, pošto se pomirimo sa sudbinom, ustanovićemo da na našem tržištu zapravo postoji sasvim solidan izbor zvučnika, što je iznenađujuće ukoliko se podsetimo kakva nam je kupovna moć. Zatim sledi informisanje o zvučnicima za koje smo zainteresovani, kako bismo dobili uvid u osnovne tehničke karakteristike pojedinih modela. Podatak koji se često potencira kada je reč o zvučnicima jeste "preporučena snaga pojačala", odnosno kontinuirana snaga koju su dati zvučnici u mogućnosti da podnesu. S obzirom da veća snaga dovodi do većeg zagrevanja zavojnice, ova vrednost zapravo pokazuje koliko energije (toplote) kalem može podneti a da se ne istopi. Isti je slučaj i sa vršnim vrednostima snage, koje govore koliko energije isti kalem može podneti u jednom trenutku (ili kratkom periodu). Međutim, činjenica je da gotovo svi savremeni zvučnici i pojačala daleko prevazilaze glasnost koja je podnošljiva u kućnim uslovima. Jednostavno, mnogo pre nego što bi se zvučnicima nešto dogodilo "spalili" bismo sopstvene uši, pa tako pada u vodu teza da zvučnici moraju biti u stanju da podnesu najmanje punu snagu pojačala koje ih pokreće. Drugi značajan parametar je poznat kao SPL (Sound Pressure Level) i izražava se u decibelima po vatu na jednom metru udaljenosti (dB/W/m). Ovaj parametar izražava efikasnost zvučnika, jer nam govori koliko glasno će određeni zvučnici svirati pri istoj isporučenoj snazi. Treći najčešće spominjani parametar u vezi sa zvučnicima je nominalna impedansa (otpor), koja se izražava se u omima (Ω). U praksi, ova vrednost izražava koliko će zvučnici "iscrpljivati" odnosno opterećivati pojačalo, jer zvučnici s nižom impedansom zahtevaju više snage da bi se pokrenuli. Kombinacija efikasnosti i impedanse je možda jedina stvar na koju treba obratiti više pažnje, jer se može dogoditi da povezivanje zvučnika niskog SPL-a i otpora sa slabijim pojačalom rezultira nedovoljno glasnim zvukom, što nije svakom po volji. Dakle, ukoliko vam je glasna reprodukcija imperativ, potražite zvučnike sa visokim vrednostima efikasnosti i otpora.

Slušanje
Pošto smo se podsetili najvažnijih tehničkih detalja u vezi sa zvučnicima, naredna preporuka glasi: zaboravite sve to i slušajte zvuk! Dobro, nije baš u potpunosti tako, ali nije ni mnogo drugačije. Pre svega, činjenica je da proizvođače niko ne kontroliše u deklarisanju karakteristika svojih proizvoda, a poznato je da ni oni nisu "operisani" od prikrivanja, ili bar "blagog korigovanja" istine. Kao drugo, snaga, efikasnost ili upotreba "svemirskih" tehnologija nisu nikakva garancija dobrog zvuka. I na kraju, ali i najvažnije, nameće se nerešiv problem: kako izmeriti i definisati "kvalitetan zvuk"? S obzirom da još nije izumljen uređaj koji bi objektivno merio "toplinu", "slatkoću" ili "sirovost" zvuka, takve opise zvučne slike pojedinih zvučnika treba uzeti sa ogromnom rezervom, jer su bazirani na krajnje subjektivnim utiscima. Isti je slučaj i sa "neutralnim" ili "referentnim" zvukom. Ko je od nas bio prisutan u studiju kada je neka muzička numera snimana, pa zna kako ona zaista treba da zvuči? Ili je, još bolje, o tome diskutovao sa samim autorom? Naravno, različiti modeli zvučnika će na istom pojačalu zvučati različito, ali je način na koji se ta razlika čuje potpuno subjektivan. Zato ne dozvolite da vas fasciniraju tehničke karakteristike, kao ni rezultati testova određenih zvučnih kutija. Jedino što je važno i što se računa jeste – da li taj zvuk prija vama, da li je to ono što tražite. Ukoliko naiđete na takve zvučnike, zaboravite na sve njihove "mane", poput dizajna, slabih karakteristika "na papiru" ili nedovoljno prestižnog imena, i prepustite se uživanju u muzici. I naravno, budite spremni na kritike od strane neistomišljenika, ali to je zapravo ono najlepše u vezi sa audio uređajima: o njima se može razgovarati, raspravljati ili dokazivati koji je bolji, ali će gotovo uvek obe strane imati dovoljno subjektivnih, a ujedno i neoborivih argumenata u korist svojih bučnih mezimaca.