Od samog pojavljivanja rivalskih Blu-ray (BD) i HD DVD formata visoke definicije, 2006. godine, bilo je jasno da je na pomolu tržišna bitka. Toshiba korporacija, zaslužna za razvoj HD DVD formata, 19. februara 2009. godine objavila je da obustavlja razvoj, proizvodnju i prodaju HD DVD plejera i rikordera, što znači da je tržišni put Blu-ray formata potpuno čist, a uspeh zagarantovan. Iako na prvi pogled može delovati da je ova odluka nerazumna, jer su oba formata nalazila put do kupaca, dublje ispitivanje rezultata prodaje pokazuje da je Blu-ray, vlasništvo Sony korporacije, ipak bio daleko uspešniji.
Pre svega, treba razjasniti da sama tehnologija u ovoj borbi nije igrala nikakvu ulogu, jer je krajnji kvalitet reprodukcije Blu-ray i HD DVD formata bio praktično izjednačen, a u isto vreme daleko iznad DVD standarda. Prevagu je odneo širi marketinški pristup Sony korporacije, baziran pre svega na PS3 gejming konzoli, koja je od pojavljivanja 2006. godine bila opremljena Blu-ray čitačem. Na taj način Sony je svoj Blu-ray udomio u preko 10 miliona porodica, ne računajući prodaju stand-alone i PC BD čitača. S druge strane, Toshiba je prodala oko milion HD DVD čitača, a povezanost sa Microsoftovom Xbox 360 gaming konzolom joj nije donela posebnu prednost, jer je HD DVD čitač za Xbox bilo neophodno kupiti zasebno, u vidu eksternog uređaja. Neobična odluka, jer danas i laici znaju da je prodaja “all-included” paketa u kombinaciji sa dolaženjem kupcima “na noge” najsigurniji put prodaje, popularizacije i globalnog omasovljavanja novih standarda u bilo čemu.
Drugi faktor, podjednako značajan, jeste činjenica da je Sony korporacija uspela da pridobije najveće holivudske filmske studije, zahvaljujući ogranku korporacije – Sony Pictures. Od starta, veličine poput Walt Disney i 20th Century Fox studija bile su na strani Blu-ray formata. Naravno, ni Toshiba nije bila bez podrške, te su tako Paramount, Universal i Warner Bros studiji izdavali svoja nova ostvarenja na HD DVD diskovima. Ako je do početka ove godine delovalo da su snage izjednačene, tačka preloma bila je odluka Warner Bros studija da promeni stranu i pridruži se izdavačima Blu-ray formata. Odluku ove velike kompanije pratila su dva najveća lanca maloprodaje filmova u Sjedinjenim Državama, Targeta i Blockbustera. Nakon toga, bilo je jasno da HD DVD odlazi u istoriju, a da je novi industrijski standard, naslednik DVD formata – Blu-ray.
Ovakav rasplet događaja mnogi tržišni analitičari objašnjavaju činjenicom da je korporacija Sony već bila učesnik u pomenutom, veoma sličnom duelu između Betamaxa i VHS video formata. Naime, pre otprilike četvrt veka, Sonyjev Betamax je izgubio od strane VHS formata, razvijenog u kompaniji JVC. Iako je Betamax pružao bolji kvalitet zapisa, VHS mašine bile su jeftinije, pridobivši na taj način najveći deo tržišta u relativno kratkom periodu. Poraz, koliko god bolan i skup bio, u Sonyju su umeli da iskoriste na pravi način. Posle godina preispitivanja poraza, u novu bitku su ušli s daleko više iskustva i analiziranja tržišta, sveukupno pripremljeni mnogo bolje od rivala. O tome govori i genijalno jednostavan potez: opremanje nove generacije globalno popularne Play Station konzole Blu-ray čitačem. To u samom startu znači da se svaki kupac PS3 konzole već opredelio (odnosno, korporacija Sony ga je opredelila za svoj format). Jer, ko bi od nas, pored BD čitača koji je već prisutan u kući, dodatno kupovao HD DVD plejer?
Iako odluka o povlačenju HD DVD plejera iz proizvodnje može delovati ponižavajuće za kompaniju kalibra jedne Toshibe, analitičari se slažu u proceni da će takav potez zapravo povećati profit grupacije. Nastali gubici nikako nisu mali, ali daleko od toga da bi mogli da ugroze giganta ovih razmera, za kojeg potrošačka elektronika predstavlja samo jedan deo proizvodnog programa. Da razjasnimo: mada deluje kao tržišno manje aktivna (iz ugla krajnjih kupaca), Toshiba po svojoj veličini, broju zaposlenih i obrtu kapitala staje uz rame korporaciji Sony. Stvar je u tome da je Toshiba mnogo manje okrenuta tržištu krajnjih potrošača od većine drugih velikih brendova iz oblasti potrošačke elektronike. Proizvodi poput laptop računara, DVD plejera i TV aparata čine svega 6% profita ove kompanije, dok 80% dolazi od proizvodnje mikročipova, proizvoda namenjenih teškoj industriji, medicinske opreme, kao i proizvodnje opreme za nuklearna postrojenja. Zapravo, procene su da će odricanje od HD DVD standarda povećati profit korporacije za oko 370 miliona dolara na godišnjem nivou.
Na kraju, najvažnije je da iz cele situacije profitiramo mi, krajnji korisnici. Kao što smo već rekli, razlika u kvalitetu reprodukcije između dva suprotstavljena formata praktično nije bilo, tako da oko toga ne treba brinuti. Ono što je važno jeste da je uspostavljen novi industrijski standard, naslednik DVD formata, i da više ne moramo da vodimo “duple knjige”, brinemo oko kompatibilnosti ili skupljamo novac za kupovinu dva plejera. S druge strane, mnogi tržišni analitičari ovo smatraju poslednjom “bitkom formata” u istoriji industrije multimedije, jer sve veći broj korisnika filmove preuzima sa interneta, čuva ih na hard disku, a za reprodukciju koristi računar opremljen odgovarajućim kodecima i povezan sa HD surround A/V sistemom. Dakle, sve veći broj potrošača odustaje od kupovine pojedinačnih uređaja i okreće se ogromnim mogućnostima multifunkcionalnog kućnog računara, upotpunjenog brzom internet konekcijom. Osim toga, deluje kao da se tržište zasitilo proizvoda visoke definicije i kvaliteta reprodukcije, a da su reči koje garantuju uspeh: jednostavnost, dostupnost i kompatibilnost. Jer, kako drugačije (s tržišnog aspekta) objasniti globalnu popularnost MP3 formata u poređenju sa superiornim ali skupim i nekompatibilnim Super Audio CD i DVD-Audio formatima? Naravno, možemo reći da su u pitanju formati koji se ne mogu porediti po kvalitetu reprodukcije, ali, opet, popularnost SACD i DVD-Audio standarda je više nego razočaravajuća, dok MP3 premašuje i najluđe snove svojih tvoraca. A posle svega, ono što nekom formatu obezbeđuje dug život i mesto u istoriji jeste upravo masovna upotreba i rasprostranjenost.
Može biti samo jedan
Blu-ray Disc (BD) razvijen je od strane Blu-ray disk udruženja (Blu-ray Disc Association – BDA), koje čine neka od vodećih svetskih imena potrošačke elektronike, uključujući gigante poput Sonyja, JVC-ja, Panasonica, Pioneera, korporacije Samsung, ali i mnogih drugih. Blu-ray format trenutno podržava više od 180 proizvođača potrošačke elektronike, PC hardvera i video igara. Takođe, vodeće svetske izdavačke kuće i filmski studiji (Walt Disney, 20th Century Fox, Warner Bros, Paramount, Sony, Metro-Goldwyn-Mayer i Lionsgate) objavljuju svoja izdanja na ovom formatu.
Blu-ray predstavlja format nove generacije, razvijen kako bi se omogućili snimanje i reprodukcija video zapisa visoke rezolucije (HD – High Definition), kao i skladištenje velike količine podataka. Po dimenzijama potpuno u skladu sa postojećim standardima (prečnik 120 mm, debljina 1,2 mm), Blu-ray disk ima kapacitet 25 gigabajta u jednoslojnoj (single-layer), odnosno 50 gigabajta u dvoslojnoj (dual-layer) varijanti. Teoretski, BD disk može da podrži do osam slojeva zapisa, što povećava kapacitet na 200 gigabajta, odnosno preko 36 sati HD video zapisa. Naziv Blu-ray (engl. plavi zrak) potiče od laserskog snopa ljubičastoplave boje koji se koristi za zapis i očitavanje podataka. Za razliku od crvenog snopa primenjenog kod DVD formata, talasne dužine 650 nanometara, kod “plavog zraka” talasna dužina iznosi 405 nanometara, omogućavajući očitavanje gušćeg zapisa i samim tim povećavajući kapacitet diska. Za sada su predviđene tri forme: BD-ROM (read-only), namenjen distribuciji HD filmova, igara, softvera i slično; BD-R (recordable), za snimanje HD video zapisa i skladištenje informacija; BD-RE (rewritable), za višestruko snimanje i brisanje navedenog materijala. Osim navedenih, predviđen je i BD/DVD/CD hibrid, koji, zahvaljujući kompatibilnoj optici, omogućava reprodukciju diskova u BD, DVD i CD formatu. Po specifikaciji Blu-ray diska, vidimo da 1x odgovara očitavanju 36 Mbps (megabita u sekundi), međutim, HD filmovi zahtevaju prenos brzinom od 54 Mbps, pa tako minimalna brzina u praksi iznosi 2x (72 Mbps). Takođe, zahvaljujući većoj numeričkoj aperturi u odnosu na DVD i HD DVD, Blu-ray postiže iste vrednosti očitavanja pri manjim brzinama okretanja. Povećanje brzine na 8x (288 Mbps) je već na vidiku, dok se nešto kasnije može očekivati skok na 12x (400 Mbps).
Kada je reč o video kodecima, Blu-ray u svakoj varijanti podržava MPEG-2, MPEG-4 AVC i SMPTE VC-1 standard. Kod audio kodeka spisak je znatno veći, te nailazimo na Linear PCM (LPCM), Dolby Digital (DD), Dolby Digital Plus (DD+), Dolby TrueHD, DTS Digital Surround, DTS-HD High Resolution Audio i DTS-HD Master Audio. Naravno, ovo ne znači da su izdavačke kuće u obavezi da koriste ove kodeke kod svojih izdanja, već samo da su navedeni kodeci obavezno podržani na svim varijantama BD diska.
| BLU-RAY VIDEO KODECI | |
| MPEG-2 | U upotrebi kod DVD i HDTV formata |
| MPEG-4 AVC | Deo MPEG-4 standarda, poznat i kao H.264 |
| SMPTE VC1 | Microsoft standard, primenjen kod WMV formata |
| BLU-RAY AUDIO KODECI | |
| Linear PCM (LPCM) | Do 8 kanala nekompresovanog audio zapisa |
| Dolby Digital (DD) | 5.1 surround audio, korišćen na DVD formatu |
| Dolby Digital Plus (DD+) | Poboljšani Dolby Digital, 7.1 kanala |
| Dolby TrueHD | Do 8 audio kanala, enkodiranih bez gubitaka |
| DTS Digital Surround | 5.1 surround audio, korišćen na DVD formatu |
| DTS-HD High Resolution Audio | Poboljšani DTS Digital Surround, 7.1 kanala |
| DTS-HD Master Audio | Do 8 audio kanala, enkodiranih bez gubitaka |
Do sada je već svako od nas prisustvovao bar jednoj sjajnoj prezentaciji video zapisa visoke rezolucije. U skladu sa globalnim tržišnim kretanjima i stalnim padom cena kućne i PC elektronike, Blu-ray plejere je kod nas trenutno moguće kupiti za oko 300 evra u samostalnoj varijanti, ili za 120 do 150 evra kao optički čitač za PC. Iako su LCD televizori koji podržavaju punu HD rezoluciju (1920×1080 piksela) još uvek prilično skupi, TFT-LCD monitori dijagonale 24 inča i maksimalne rezolucije 1920×1200 piksela dostupni su već za oko 350 evra, što se, uz malo ekonomisanja, može uklopiti u kućni budžet i bez podizanja kredita. Na kraju, za koju god od mnogih varijanti sastavljanja HD sistema se opredelite, jedno je sigurno – filmove ćete gledati u Blu-ray formatu.
Zanimljivosti
Kako po zakonu o autorskim pravima nije moguće autorski zaštititi reč iz svakodnevnog govora, tvorci formata pribegli su malom triku, namerno izostavljajući poslednje slovo iz reči Blue (engl. plavo), kako bi omogućili registraciju autorskih prava na naziv Blu-ray Disc.