Audio/video risiver je uređaj koji povezuje sve jedinice unutar kućnog bioskopa i objedinjuje ih u jedinstven sistem. Zbog toga smo u tekstovima često primenjivali izraz – srce kućnog bioskopa. Ova komponenta je zadužena za odabir izvora signala (source), njegovo dekodiranje (npr. DVD kodiran u Dolby Digital ili DTS formatu), obavljanje funkcije predpojačala, uključujući i signale visoke rezolucije (SACD i DVD-Audio) i konačno pojačavanje signala na izlaznom stepenu pojačala, nakon čega se pojačani signal prosleđuje zvučnicima. Pored toga, A/V risiver služi i kao radio-prijemnik. Dakle, A/V risiver predstavlja ne samo srce već i mozak i snagu čitavog sistema. Iz tog razloga, izbor adekvatnog A/V risivera je jedan od najtežih i najvažnijih zadataka u procesu sastavljanja sistema kućnog bioskopa. Danas na domaćem tržištu postoje desetine A/V risivera, sa cenama u rasponu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, a u tekstu koji sledi utvrdićemo šta nam je kod A/V risivera zaista neophodno i na šta treba obratiti pažnju pri odabiru istog

Pre svega, najbolje bi bilo da demistifikujemo sam termin A/V risiver. Reč risiver potiče iz engleskog jezika i u prevodu označava prijemnik. U Hi-Fi žargonu, risiver označava pojačalo u čije kućište je smešten i radio-prijemnik, odnosno tjuner. Otkuda onda reč video ispred risivera? Pored odabiranja i pojačavanja audio signala, A/V risiveri su u mogućnosti da vrše i usmeravanje, ali ne i pojačavanje video signala, a ponekada mogu i da ga poboljšaju nekom dodatnom elektronikom. Poboljšanje prenosa video signala se obavlja u uređajima koji poseduju tzv. video up-conversion, tj. mogućnost prebacivanja video signala iz jednog u drugi oblik (u pravcu kvalitetnijeg, naravno). Da zaključimo, mogli bismo reći da je A/V risiver, zapravo, višekanalni audio pojačivač sa video razvodnikom i radio-prijemnikom.

S obzirom da A/V risiver kontroliše zvuk čitavog sistema kućnog bioskopa, kvalitet reprodukcije je najvažnija stavka pri kupovini ovakvog uređaja. Nijedna opcija ili zgodna funkcija ne može da nadomesti loš kvalitet reprodukcije i zbog toga je naš savet da više slušamo zvuk, a manje čitamo tehničke karakteristike.

Najveća briga: snaga
Snaga pojačala ugrađenog u A/V risiver je najčešće prva stavka za razmatranje. Iako u slučaju dva pojačala identičnog kvaliteta jače jeste bolje, pitanje je koliko je taj višak snage realno upotrebljiv. Snagu pojačala treba uskladiti sa zvučnicima u sistemu, kao i sa veličinom prostorije u koju će čitav sistem biti smešten. Treba uzeti u obzir i vaše lične navike koje se odnose na jačinu zvuka pri slušanju. Ukoliko imate priliku, zavirite u unutrašnjost risivera za koji ste zainteresovani. Unutar kućišta trebalo bi da, pored obilja elektronike, naiđete na veliki i težak transformator, kao i na gusta i masivna rebra za hlađenje.

Zvučnici zahtevaju manje ili više snage, u zavisnosti od osetljivosti, koja izražava koliko glasan zvuk će određeni zvučnici postići sa istom količinom snage pojačala. Jednostavnije rečeno, zvučnici sa većom osetljivošću pri istoj snazi pojačala postižu glasniju reprodukciju. Takođe, snaga pojačala nije u linearnoj vezi sa jačinom zvuka, jer pojačalo snage 100 vati po kanalu neće reprodukovati zvuk dvostruko glasnije od pojačala deklarisanog na 50 vati po kanalu (poređenje vršeno na istim zvučnicima). Zapravo, u slučaju dupliranja snage pojačala jačina reprodukcije će se uvećati za oko 3 decibela, što nije zanemarljivo, ali je svakako daleko od revolucionarnog. Ono što jeste značajno, a u vezi je sa snagom pojačala, jeste činjenica da će snažnija pojačala zadržati kvalitet reprodukcije i pri višim nivoima slušanja, što kod slabijih pojačala uglavnom nije slučaj. Većina savremenih A/V risivera je deklarisana na 75 i više vati po kanalu (pri otporu od 8 oma), što je više nego adekvatno za male i srednje prostorije. Jedino je bitno uveriti se (u proizvođačkoj specifikaciji) da je deklarisana snaga prisutna u čitavom frekventnom opsegu (20Hz – 20kHz, THD < 0,1 %), a ne samo na određenoj vrednosti. Treba obratiti pažnju na stavku RMS (Root Means Square), koja predstavlja efektivnu vrednost snage, a ne vršnu vrednost snage (peak power). Merenja koja treba da zavedu potencijalnog kupca najčešće se mere za frekvenciju od 1 kiloherca. Pored toga, pažnju treba obratiti i na frazu "all chanells driven", koja daje uverenje da je deklarisana snaga definisana pri opterećenju svih kanala istovremeno.

Kvalitet zvuka i slike
Pri donošenju odluke o kupovini, pored pregleda podataka deklarisanih od strane proizvođača, poželjno je da i sami izvršimo neke jednostavne testove. Za početak, jeftini risiveri često su opremljeni prilično nekvalitetnim predpojačalom. Risiver prebacite u petokanalni režim rada i podesite potenciometar za jačinu zvuka na polovinu, ali bez priključenog izvora zvuka. Ako iz zvučnika dopire šum, testirani risiver ima loše predpojačalo, a mane su obično najčujnije na zadnjim kanalima.

Zatim sledi provera D/A i A/D konverzije, tako što se isti risiver i CD/DVD plejer poslušaju povezani prvo analognom, a potom digitalnom vezom. Naravno, digitalna veza bi trebalo da pruži nešto kvalitetniju reprodukciju. Ukoliko nije tako, možemo ozbiljno posumnjati u kvalitet D/A konvertora ugrađenog u A/V risiver, jer zaključujemo da on nije kvalitetniji od konvertora u CD/DVD plejeru.

Iako A/V risiver prvenstveno služi kao pojačalo i procesor zvuka za surround sistem, većina nas ga (usled nedostatka prostora i/ili finansija) koristi i za slušanje muzike u stereo formatu. Po pravilu, A/V risiveri su u reprodukciji stereo signala inferiorniji od klasičnih, stereo risivera i pojačala. To im ne treba uzimati za zlo, jer to i nije njihova osnovna namena. Ali, stereo reprodukcija može poslužiti kao odličan test zvučnih performansi. Dakle, poslušajte željeni risiver u kombinaciji sa zvučnicima koje planirate da kupite (ili najsličnijim onima koje već imate). Ukoliko stereo reprodukcija zadovoljava, gotovo je sigurno da će i surround ugođaj biti zadovoljavajuć.

Pored audio signala, A/V risiver je zadužen i za obradu video signala, i kvalitet te sekcije predstavlja podjednako značajan faktor pri reprodukciji. Najbolji test za ovo predstavlja poređenje video signala koji do ekrana stiže direktno sa izvora (npr. DVD plejer), sa signalom koji je "provučen" kroz risiver. Idealno bi bilo da je ta dva signala u krajnjoj reprodukciji nemoguće razlikovati, ali ukoliko je "provučeni" video signal značajno slabijeg kvaliteta, taj A/V risiver možemo staviti pod znak pitanja. Nažalost, kod mnogih risivera upotreba ove vrste povezivanja dovodi do pada kvaliteta reprodukcije, što zbog korišćenja dužih kablova, što zbog upotrebe većeg broja priključaka. Ukoliko nameravamo da na risiver priključimo više komponentnih video izvora, isti mora biti opremljen funkcijom odabira komponentnog video signala (component-video switching).

Koliko kanala je zapravo dovoljno?
Suštinsku razliku između A/V i stereo risivera predstavlja broj izlaznih kanala. Dok su stereo risiveri i pojačala ograničeni na dva, kod savremenih A/V risivera brojanje kreće od pet kanala, uz nezaobilazni izlaz za subwoofer (LFE). Dakle, prisutna su dva prednja kanala (levi i desni – kao kod stereo konfiguracije), centralni kanal, levi i desni surround kanali, te subwoofer kanal. Većina DVD diskova i drugih višekanalnih izvora danas je enkodirana upravo u 5.1 formatu. Risiveri opremljeni 6.1 pojačalom odlikuju se dodatnim, centralnim zadnjim kanalom, koji doprinosi prvenstveno preciznije definisanim trodimenzionalnim zvučnim efektima.

Navedeni 6.1 risiveri iz dana u dan uživaju sve veću popularnost, cene su im sve niže, a materijala u 6.1 formatu je sve više. Ali, najviše mogućnosti i najspektakularniji doživljaj svakako pružaju 7.1 risiveri. Risiveri ovog tipa, pored standardnih 5.1, u zavisnosti od koncepcije i proizvođača, poseduju još dva surround-back kanala. Dakle, prednja tri kanala, dva surround kanala, dva surround-back kanala i kanal za subwoofer. Ovakva konfiguracija već omogućava uživanje u profesionalnim bioskopskim formatima (poput THX-a), a mogućnosti digitalne obrade zvuka, pomoću DSP procesora, uzdižu se gotovo do besmisla. Takođe, gotovo svi 7.1 risiveri podržavaju i takozvanu Multi-Zone funkciju, o kojoj će više reči biti kasnije. Međutim, ni ovi najmoćniji risiveri (odnosno sam 7.1 format) nisu bez mana: pre svega, nameće se pitanje estetike, odnosno prostora potrebnog za smeštanje svih osam zvučnika u jednu prostoriju. Ukoliko je u pitanju stambena prostorija prosečne veličine, ispunjena opet prosečnom količinom nameštaja, biće potrebno mnogo mozganja i premeštanja dok se ne nađe mesta za sve. Pritom, u okviru surround sistema, simetričan raspored zvučnika je apsolutno poželjan, što celu operaciju čini gotovo nemogućom. Ako na raspolaganju nemate dovoljno veliku prostoriju, opredelite se za kvalitetan 5.1 sistem, koji će sigurno zvučati bolje od neusklađenog i loše raspoređenog 7.1 sistema.

U okviru ovog poglavlja osvrnućemo se i na surround formate. Svi A/V risiveri opremljeni su podrškom za više različitih formata, u koje spadaju Dolby Pro Logic, Dolby Digital i DTS. Svaki od navedenih formata obično je prisutan u više varijanti, poput Dolby Pro Logic II i IIx, Dolby Digital, EX i Surround EX, i DTS Neo:6 i Matrix. Razlog tome je što je Dolby Pro Logic II namenjen 5.1 sistemima, dok je Pro Logic IIx namenjen 6.1 sistemima. Uglavnom, važi pravilo da kad vidite oznaku X ili EX ona označava skraćenicu extended i obično označava dodatni, šesti kanal. Naravno, napredniji A/V risiveri biće opremljeni još većim brojem formata, a vrhunski primerci će tom spisku dodati i THX. Uopšteno govoreći, veći broj podržanih formata znači veću kompatibilnost i mogućnosti, ali u praksi već i bazni modeli A/V risivera podržavaju sve najrasprostranjenije surround standarde, tako da oko toga ne treba previše brinuti.

Priključci
Naredni faktori, koji utiču prvenstveno na upotrebljivost A/V risivera, oličeni su u broju i tipu prisutnih audio i video priključaka. Minimalna konfiguracija sistema podrazumeva povezivanje DVD plejera i televizora, a ponekad i CD plejera. Međutim, ukoliko u budućnosti poželimo da A/V sistemu dodamo DVD rikorder ili satelitski risiver, biće nam neophodan veći broj digitalnih (optičkih i koaksijalnih) priključaka, pa i na to treba obratiti pažnju. Većina današnjih A/V risivera opremljena je kompletom multikanalnih analognih audio ulaza, koji su posebno važni za reprodukciju audio materijala u DVD-Audio i SACD formatu. Takođe, isti multikanalni ulazi će gotovo sigurno biti kompatibilni i sa dolazećim audio formatima, što dodatno naglašava važnost njihovog prisustva. Pojedini risiveri, pripadnici gornjih cenovnih klasa, opremljeni su i FireWire (IEEE 1394) priključcima, omogućavajući tako još kvalitetnije povezivanje. Video priključci su obično prisutni u tri standarda: kompozitni, komponentni i S-Video. Komponentna video veza je daleko najkvalitetnija i podržana je od strane svih novijih video uređaja. Na polju obrade video signala, pored broja i tipa prisutnih priključaka, potrebno je obratiti pažnju i na frekvencijski opseg video procesora, jer viša frekvencija garantuje bolji kvalitet slike. Minimalne frekvencije kreću se oko 30, a preporučljive od 60 do 100 megaherca. U poslednje vreme, na A/V risiverima se sve češće sreću i DVI-D, kao i HDMI priključci, koji omogućavaju video i audio veze vrhunskog kvaliteta. Na kraju, ukoliko nameravate da na risiver povremeno priključujete i kamkorder ili kakvu igračku konzolu, lepo je znati da danas praktično svi A/V risiveri poseduju i A/V kompozitne ulaze na prednjem panelu.

Funkcionalnost
U prethodnim poglavljima pozabavili smo se najvažnijim stavkama pri odabiru A/V risivera, a u nastavku ćemo pomenuti još neke poželjne dodatke. Podrazumeva se da je danas svaki risiver opremljen daljinskim upravljačem, i to sa mogućnošću kontrole čitavog sistema. Ali, pre kupovine treba se informisati da li pripadajući upravljač može služiti i za kontrolu uređaja drugih proizvođača, a ne samo onih proizvedenih u njegovoj matičnoj kompaniji. Ova praktična funkcija rešava nas gužve na stolu (u vidu zasebnih upravljača za A/V risiver, DVD plejer i TV, u najmanju ruku) i efikasno otklanja karakteristično češanje po glavi, praćeno rečenicom: "Hmm… koji daljinski mi SADA treba?" Pored toga, s obzirom da sistemski daljinski upravljači mogu imati i više od 70 tastera, poželjno je da su isti logično raspoređeni i grupisani, a grupe vizuelno odvojene različitim bojama. Na samom risiveru takođe treba da vlada red. Displej treba da bude čitljiv i pregledan i da prikazuje sve vitalne informacije u vezi sa trenutnom funkcijom.

Kod većine A/V risivera tasteri koji se ređe koriste skriveni su ispod pokretnog poklopca na prednjem panelu, kako ne bi narušavali estetiku. Ali, treba baciti pogled i na njihov raspored: svi treba da budu jasno obeleženi i logično grupisani. Kako su savremeni A/V risiveri opremljeni zaista mnoštvom funkcija, poželjno je uveriti se i u dobru organizaciju menija, gde prvenstveno treba tražiti laku i brzu dostupnost češće korišćenih funkcija.

Danas je već i u srednjoj cenovnoj kategoriji sve veći broj A/V risivera opremljen Auto-Setup funkcijom. Ova funkcija, kao što joj i naziv govori, označava risivere sposobne da automatski odrede raspored i udaljenost svakog pojedinačnog zvučnika u sistemu, pa čak i veličinu i snagu istog, a potom izvrše kalibraciju čitavog sistema u skladu sa izmerenim parametrima. Sve što korisnik treba da uradi je da postavi mikrofon (koji stiže uz A/V risiver) na poziciju za gledanje/slušanje, aktivira proces i sačeka da moćni procesori obave ostatak posla. Svakome ko je ikada podešavao surround sistem "po sluhu" jasno je u kojoj meri ova funkcija pojednostavljuje stvari.

Ukoliko ste oduvek sanjali o A/V sistemu koji bi bio centralizovan, a pritom "pokrivao" površinu celog stana, potražite risiver sa oznakom Multi-Zone. Naime, Multi-Zone (ponegde i Multi-Room) opcija omogućava slanje signala u drugu, a u pojedinim slučajevima i u treću zonu, odnosno prostoriju. Podršku za drugu zonu obično imaju 7.1 risiveri koji dozvoljavaju, pored 5.1 sistema, postavku stereo sistema u drugoj prostoriji. Pored toga, proizvođači svoje Multi-Zone risivere opremaju dodatnim daljinskim upravljačima i senzorima, kako bi daljinska kontrola čitavog sistema bila moguća i iz ostalih prostorija. Naravno, nećemo u svakoj prostoriji moći da uživamo u surround zvuku, ali 5.1 u dnevnoj plus stereo u spavaćoj/radnoj sobi – zgodno, zar ne? Sve što je potrebno jeste da razvučemo dodatne kablove, a o uštedi usled korišćenja samo jednog umesto dva, ili čak tri kompleta uređaja, izlišno je i govoriti. Zanimljivo je da je sve veći broj proizvođača počeo da uz A/V risivere, pored velikog inteligentnog daljinskog upravljača, isporučuje i jedan manji, namenjen upravljanju iz "druge zone".

Pored nabrojanih, postoje još mnoge korisne funkcije kojima risiveri mogu biti opremljeni, u skladu sa cenovnom klasom kojoj pripadaju, kao i filozofijom proizvođača. Ali, najvažnije je da kontrola nad funkcijama kojima A/V risiver jeste opremljen ne bude komplikovana i frustrirajuća, već jednostavna i intuitivna.

Kvalitet izrade
Kako nećemo uvek biti u mogućnosti da zavirimo u unutrašnjost željenog A/V risivera, u proceni kvaliteta izrade moramo se osloniti na iskrenost proizvođača u deklarisanju unutrašnjih elemenata, kao i na sopstvenu procenu onoga što možemo da vidimo na spoljašnjosti. Za početak, kompletno kućište treba da odaje utisak kvaliteta, jer ako je ono što se vidi napravljeno od jeftinih materijala, od čega li je tek ono unutra?! Poželjno je da prednji panel bude izrađen od aluminijuma, a ne od plastike. Naime, aluminijum je neuporedivo otporniji na visoke temperature (neminovno prisutne unutar kućišta svakog risivera/pojačala), kao i na ogrebotine, a pritom ne gubi sjaj ni posle više decenija upotrebe. I jedan mali savet, u vezi sa bojom kućišta: bez obzira koja vam se boja više sviđa (crna, silver, šampanj…) razmislite o činjenici da svetle metalik nijanse najbolje prikrivaju neizbežne ogrebotine na prednjem panelu. Priključci na zadnjem panelu treba da budu solidnog kvaliteta i čvrsti na dodir, a idealno je ako su pozlaćeni. Kod zvučničkih terminala treba izbegavati terminale sa oprugom (spring-clips), kod nas popularno nazvane žabicama. Ostatak kućišta bi trebalo da je od precizno izrađenih i dobro uklopljenih metalnih panela, uz što više proreza za hlađenje. Svi znamo da je dobijeni kvalitet srazmeran uloženom novcu, ali kako je A/V risiver jedan zaista multifunkcionalan uređaj, ono što je kod njega možda najvažnije je – ujednačenost kvaliteta. Konkretno, ukoliko prednji panel nekog risivera deluje impresivno, a zadnji panel je opremljen žabicama, očigledno je da taj uređaj predstavlja "šarenu lažu", odnosno mamac namenjen onima koji risiver kupuju zato što imaju višak novca i prostora ispod televizora, pritom ne znajući ništa o A/V uređajima. Daleko više poverenja uliva risiver niže cenovne kategorije kod kojeg je prednji panel od čvrste i estetski prihvatljive plastike, a priključci na zadnjem panelu kvalitetni, ali ne i pozlaćeni. Ovo je primer uređaja koji je dobro izbalansiran i vrlo je verovatno da su mu i unutrašnje komponente na tom nivou – ne vrhunske, ali solidnog kvaliteta. Dakle, kvalitet upotrebljenih materijala možda zavisi od cene risivera, ali opšti kvalitet izrade je nešto na čemu treba insistirati i kod najjeftinijih uređaja ovog tipa.

Integracija vs. separacija
Treba imati u vidu da audio, a naročito surround tehnika prilično brzo napreduje, te bi se (u veoma bliskoj budućnosti) moglo dogoditi da nam neka, danas egzotična funkcija, postane neophodna. Kako A/V risiver (uz zvučnike) predstavlja osnov audio sistema, trebalo bi težiti što ređoj zameni ovih komponenti. Uostalom, zamislite situaciju u kojoj ste prinuđeni da kupite nov A/V risiver samo zato što stari, koji inače besprekorno funkcioniše, ne podržava najnovije standarde, formate, priključke i sl. Zvuči prilično obeshrabrujuće. Iz tog razloga, generalna preporuka je: odvojite malo više novca i kupite A/V risiver opremljen i naprednijim funkcijama, jer će vam dotične vrlo brzo zatrebati. Ili, razmotrite nabavku odvojenih komponenata.

Sistemi ovakve konfiguracije zahtevaju više novca i prostora, ali pružaju bolji kvalitet reprodukcije, zahvaljujući optimizaciji svake komponente za samo jednu funkciju. Kod odvojenih komponenata, mogućnost interferencije između predpojačala i pojačala snage svedena je na najmanju moguću meru. Zatim, komponentni sistem je daleko zahvalniji za nadogradnju, jer ako vam, na primer, predpojačalo odgovara, a procesor ne – jednostavno ga zamenite drugim. Kod relativno kompaktnih i apsolutno multifunkcionalnih A/V risivera stvari stoje drugačije. Mali broj risivera dozvoljava nadgradnju softvera i hardvera, što znači da kad jednom kupite risiver, jedini način da unapredite njegove funkcije jeste – da kupite novi. Generalno gledano, savremeni A/V risiveri pružaju izuzetan kvalitet i funkcionalnost, ali ako želite maksimalnu prilagodljivost i beskompromisne performanse na svim poljima, a pritom vam cena nije ograničavajući faktor, nabavite odvojene komponente.

Umesto zaključka
A/V risiveri po svojoj koncepciji spadaju u veoma kompleksne uređaje, te je stoga teško izvesti odgovarajući zaključak u cilju olakšavanja odluke o kupovini. Naime, već bazni A/V risiver solidnog kvaliteta može nam pružiti mnogo dobre zabave, dok neki "monstrum" plaćen četvorocifrenim iznosom može proživeti čitav svoj vek a da pritom više od polovine njegovih mogućnosti nikad ni ne upotrebimo. Dakle, pre početka potrage definišite šta od vašeg budućeg A/V risivera očekujete i na koje sve "muke" nameravate da ga stavljate.

Uz pomoć ovog teksta, ali i svih drugih dostupnih informacija, stavite na papir ono što vam je kod A/V risivera neophodno, dodajte ono što je poželjno i naznačite šta treba izbegavati. Sve to uokvirite budžetom kojim raspolažete i krenite u potragu. I još nešto: ne žurite, dajte sebi vremena za razmišljanje, dvoumljenje, pa i prikupljanje veće količine novca. Jer, prava Hi-Fi oprema sa godinama ne gubi ništa od svojih kvaliteta i po mišljenju i iskustvu autora ovih redova, predstavlja deo porodičnog nasleđa.