DTS širom sveta predstavlja sinonim za digitalni zvuk visokog kvaliteta. Većina nas je za DTS (Digital Theater System) prvi put čula 1993. godine, kada se u bioskopima pojavio megahit Stevena Spielberga "Park iz doba jure". Svi koji su odgledali taj film u bioskopu bili su zapanjeni realističnošću zvučne podloge i kvalitetom zvučnih efekata. Tekst koji sledi govori o tehnologiji koja DTS format čini tako superiornim.

Kako je glavni konkurent DTS formatu proslavljeni Dolby Digital, prvi deo ovog teksta posvetićemo direktnom poređenju ove dve tehnologije. Za razliku od Dolby Digital formata, kod kojeg se zvučni zapis beleži na filmsku (bioskopsku) traku, DTS smešta zvuk na CD. Filmska traka, u slučaju DTS-a, na sebi sadrži samo vremenske kodove, koji služe za sinhronizaciju slike i zvuka. To je već prva prednost, jer je CD plejer daleko jeftiniji od kompleksnog optičkog čitača u projektoru, koji je namenjen skeniranju audio zapisa izrađenog u Dolby Digital tehnici. Zatim, CD poseduje drastično veći kapacitet, u poređenju sa prostorom na filmskoj traci namenjenim smeštanju Dolby Digital audio zapisa. To dozvoljava da DTS ima znatno manji stepen kompresije (4:1), što obezbeđuje 882 kilobita u sekundi. Kod Dolby Digital formata manji kapacitet namenjen smeštaju audio zapisa za posledicu ima samo 320 kilobita u sekundi, pri kompresiji od 12-13 prema 1. Razlike su već očigledne, ali se lista prednosti DTS-a još ne završava. Pri jezičkoj sinhronizaciji ili bilo kakvim izmenama u zvučnoj podlozi filma, on nudi daleko jednostavnije i jeftinije rešenje, jer je dovoljno samo snimiti željene promene na novi CD. Kod Dolby Digital formata ovaj proces je daleko složeniji i skuplji, jer je zvuk smešten direktno na filmsku traku, te je neophodno kompletan video zapis prvo snimiti na novu traku, pa onda na nju nasnimiti i željeni zvuk. Uz sve navedene prednosti, DTS formatu nije bilo teško da se nametne kao novi audio standard u bioskopima i postane ozbiljan rival već ustoličenom Dolby Digital sistemu. Uskoro, usledio je novi napad na tržište, kada je DTS, u modifikovanoj formi, predstavljen i kao višekanalni format namenjen isključivo za reprodukciju muzike, ali i kao surround format za kućna DVD-Video izdanja.

Tehnologija
DTS predstavlja veoma inovativan i svestran audio format, upotrebljiv na mnogim poljima. Tajna je, naravno, u veoma ozbiljnom pristupu i dalekovidosti njegovih tvoraca. Pri stvaranju novog formata imperativ je bilo kreiranje algoritma kompresije koji će omogućiti vrhunski, studijski kvalitet zvuka, ali da pritom bude fleksibilan, a uporedo sa njim razvijan je i višekanalni format, koji će obezbediti vrhunski audio doživljaj u uslovima kućne reprodukcije. Iz ugla tržišnog razmišljanja, finalni cilj je bio da stvoreni algoritam bude relativno jednostavan i kompatibilan sa već postojećim standardima, kako bi se što lakše uklopio i pronašao put do krajnjih korisnika. Koliko se u tome uspelo govori činjenica da DTS, u svim svojim verzijama, danas predstavlja pre komplet alata za enkodiranje nego pojedinačnu alatku. Mnogi parametri enkodiranja su promenljivi, a za njihovo podešavanje zaduženi su inženjeri zvuka. Veoma značajan je varijabilni višekanalni audio, koji dozvoljava postojanje do osam kanala kompresovanog audio signala (sa nezavisnim pojedinačnim podešavanjima) na samo jednom nizu podataka (data stream). Sempling frekvencija može biti u rasponu od 8 do 192 kiloherca po kanalu, digitalni zapis u formi od 16-bitskog do 24-bitskog lanca, a kompresioni odnos od 1:1 do 40:1. Ovo omogućava visoke zvučne frekvencije, u opsegu od 3,5 do 90 kiloherca, uz teoretskih 144, a realnih 138 decibela, dok je izlazni signal enkodera od 32 kilobita do 4.096 megabita u sekundi. Količina bitova po kanalu takođe može biti fiksna ili varijabilna, zavisno od zahtevnosti enkodirane aplikacije i kompleksnosti samog enkodera, a postoje i brojne predefinisane konfiguracije kanala. Uz ovakav nivo varijabilnosti, mogućnosti DTS formata su jasne.

Enkodiranje/dekodiranje
Kao i većina digitalnih procesa, i DTS proces enkodiranja je prilično kompleksan. Za razliku od Dolby Digital formata, koji pokušava da pronađe kompromis između visokog stepena kompresije i kvalitetnog zvuka, DTS pruža nizak stepen kompresije, uz duži lanac digitalnog zapisa. On takođe nudi adaptivno (prilagodljivo) kodiranje, vektorsku kvantizaciju, kao i dinamičku alokaciju bitova. Kako bismo razumeli šta ovi kompleksni termini zaista znače, moramo se ozbiljnije pozabaviti procesima koji se odvijaju u okviru DTS enkodiranja.

Za početak, bitno je da znamo da konvencionalni digitalni audio uređaji, poput CD ili DAT plejera, koriste linearnu strukturu skladištenja podataka u PCM-u (Pulse Code Modulation – impulsno kodna modulacija). Podaci su, dakle, uskladišteni po jednostavnom i nepromenjivom obrascu, sempling frekvencija i rata (dužina lanca) su fiksni, a očitavanje podataka se takođe odvija po fiksnom obrascu.

Nosač Sempling frekvencija Veličina sempla Bit-rata
CD 44,1 kHz 16 bita 705,6 kbps
DAT 48 kHz 16 bita 768 kbps
DVD-Audio 96 kHz 24 bita 2304 kbps

Ova jednostavna strategija bila je veoma uspešna i CD audio format je brzo postao sinonim za kvalitet audio zapisa i reprodukcije. Međutim, linearni PCM je daleko od standarda koji postavlja digitalni zapis visoke definicije, jer nije dovoljno optimizovan u odnosu na tipičan audio signal, a u suštini je i prilično neusklađen sa ljudskim čulom sluha. Po tvorcima DTS-a, ovo su ključna ograničenja svih formata koji koriste linearni PCM. Takođe, linearnost PCM modulacije svako podizanje nivoa kvaliteta svodi na povećanje kapaciteta samog nosača (primer: DVD-Audio format). DTS eksperti ukazuju da je linearni PCM idealan za kodiranje konstantno punog frekventnog opsega i linearnih audio signala. Ali, muzika obično ne obuhvata pun frekventni opseg, a posebno nije linearna, tako da je prednost varijabilnog PCM-a očigledna.

Nosač Sempling frekvencija Veličina sempla Bit-rata
CD 44, kHz 16 bita 705,6 kbps
DTS 192 kHz 24 bita 705,6 kbps

DTS proces enkodiranja započinje deljenjem kompletnog frekventnog opsega na 32 dela. Nakon toga, svaki pojedini deo frekventnog opsega je analiziran i kodiran odvojeno, na način koji najviše odgovara njegovim karakteristikama. Za efikasno i kvalitetno kodiranje prisutno kod DTS formata, veoma je bitno i da se samo minimalna količina grešaka prenosi do finalnog audio signala. Naime, procesorsko kolo, koje određuje strategiju enkodiranja pojedine sekcije, istovremeno simulira proces dekodiranja i pronalazi potencijalne greške i uzroke smetnji. Informacije o tim greškama se skladište zajedno sa ostalim parametrima, a prilikom dekodiranja se koriste filteri koji će sprečiti da se već predviđene anomalije pomešaju sa finalnim audio signalom. Pored već navedenih kvaliteta, DTS format je i pripadnik takozvanih "future proof" tehnologija. Ovaj termin označava tehnologiju koja je adaptibilna i kompatibilna sa već postojećim i rasprostranjenim formatima i proizvodima. Kao i kod HDCD-a, sva inventivnost DTS formata leži u njegovom varijabilnom sistemu enkodiranja, koji donosi zaista ogromne mogućnosti. On je osmišljen kao usavršena verzija već postojećih formata i njegova varijabilnost dozvoljava optimalne karakteristike enkodiranja u svakom pojedinačnom slučaju, a kompletnu DTS tehnologiju je moguće konstantno modifikovati i poboljšavati.

DTS na DVD-u
U jesen 1999. godine, na zahtev izdavačkih kuća, DTS je modifikovao svoj prvobitni surround audio format namenjen DVD filmovima. Razlog je bio prilično banalan: naime, kako bi privukli što više kupaca, izdavači su na DVD filmove stavljali sve više dodatnog materijala, kao što su intervjui sa glumcima, kadrovi sa snimanja, dodatne scene… U jednom trenutku je jednostavno počelo da nedostaje mesta za prateći zvučni zapis. Kako je DTS od samog početka svog prisustva na kućnim DVD izdanjima bio tretiran kao opcija, a ne kao standard, očekivano je bilo da se kola slome na njemu. Neki čak tvrde da je takav tretman DTS-a na DVD-u rezultat političkih spletki i lobiranja konkurenata protiv ove tehnologije. Kako god bilo, DTS je, zarad sopstvenog opstanka, bio prinuđen da poveća stepen kompresije zvuka za DVD, kako bi se prilagodio umanjenom prostoru ostavljenom na disku. Nova verzija odlikovala se bit ratom od 754 kilobita u sekundi, za razliku od početnih 1,5 megabita u sekundi. Kompresija je povećana na nominalnih 8 prema 1. Pojedini poštovaoci i pioniri DTS-a bili su toliko razočarani razvojem situacije i načinom na koji je DTS reagovao, da su novi format čak prozvali "DTS light". To je, naravno, preterano, jer se gotovo svi stručnjači slažu da DTS, čak i ovako kompresovan, zadržava većinu audio-dinamičkih vrednosti prvobitne verzije formata, te da nema razloga za kritike i nezadovoljstvo. Međutim, kako je borba za kupce nemilosrdna, kretanja na tržištu su često nepredvidiva. Industrija DVD filmova je dodavala sve više pratećeg materijala, da bi na kraju počela da sve veći broj izdanja plasira na dva ili više diskova. To je opet omogućilo dovoljno prostora i danas se DTS vraća u kućne bioskope u punom sjaju svojih originalnih 1,5 megabita.

Novi DTS formati
Kako bi održali korak sa konkurencijom i u praksi dokazali prilagodljivost same koncepcije, stručnjaci DTS-a su tržištu ponudili nekoliko različitih verzija ovog formata, za različite namene.

DTS ES (Extended Surround) je funkcionalno identičan Dolby Surround EX formatu, jer uobičajenoj 5.1 konfiguraciji dodaje još jedan, zadnji centralni surround kanal. Ovako proširena konfiguracija izlazi u susret režiserima i inženjerima zvuka na filmu, u slučajevima kada potreba za prostornim definisanjem zvučne podloge prevazilazi mogućnosti standardnog surround formata. DTS ES format je sposoban da postavi zvuk eksplozije tačno ispred publike, za razliku od blagog "tamo negde" efekta jednog 5.1 sistema. Tehnologija je sledeća: tri zadnja surround kanala se upućuju posebnom "miks enkoderu", koji je zadužen za njihovo kompresovanje i smeštanje u samo dva kanala. Ukoliko se dekodiranje i reprodukcija obavljaju na sistemu koji podržava DTS ES format, podrazumeva se da je prisutan i "miks dekoder", koji zadnje kanale ponovo razdvaja i omogućava reprodukciju i pun doživljaj 6.1 surround sistema. I pored toga, reprodukcija ostaje moguća i na 5.1 sistemima, jer DTS ES prenosi digitalni zapis upravo u toj formi.

DTS ES Discrete se bazira na standardnom DTS ES formatu, a poboljšanja su, opet, usredsređena na zadnji centralni surround kanal. ES Discrete poseduje potpuno odvojen centralni zadnji kanal, koji se ni u jednom trenutku ne spaja sa preostala dva zadnja kanala. On se u ovom slučaju enkodira posebno, a prilikom dekodiranja se upućuje direktno ka "miks dekoderu", uz potpuno zaobilaženje standardnog 5.1 dekodera. Prednost ovakve postavke je još bolje prostorno pozicioniranje i kvalitet zvučnih efekata za koje je zadužena zadnja surround grupa, jer je mešanje i preklapanje kanala isključeno, kao i ostvarivanje još većeg broja surround kanala, jednostavnim priključivanjem dodatnih dekodera. Jedinu realnu prepreku u povećavanju broja surround kanala predstavljaju kapacitet samog diska i eventualna cena sistema sposobnog da sve kanale dekodira i reprodukuje. Naravno, uživanje u potpunom DTS ES Discrete ugođaju zahteva reprodukciju ovako enkodiranog diska na ES Discrete dekoderu, uz podršku odgovarajućeg broja zvučnika.

DTS 24/96 je format koji, kao što mu i naziv govori, omogućava uživanje u višekanalnom 24-bitskom digitalnom zapisu, uz sempling frekvenciju od 96 kiloherca. Ove karakteristike, u kojima su dugo mogli da uživaju samo oni koji se profesionalno bave zvukom, danas se nameću kao novi standard, a razlike u kvalitetu u odnosu na standardni CD format (16 bita, 44,1 kiloherc) je suvišno i nabrajati. Zahvaljujući kapacitetu DVD nosača, 24-bitski zapis na frekvenciji od 96 kiloherca se iz studija proširio i na kućne audio sisteme, ali samo u dvokanalnoj formi, a pojavljivanje DVD-Audio formata rešilo je ovaj problem samo delimično. Sa druge strane, višekanalni zapis, upotrebljavan većinom uz filmove, bilo je neophodno više kompresovati, kako bi na disku ostalo dovoljno prostora za video zapis. DTS 24/96 nudi sve ovo, na jednom mestu – višekanalni 24-bitski zapis na frekvenciji od 96 kiloherca, uz smeštanje na standardni DVD-Video nosač ili na video zonu DVD-Audio nosača. Pored istog kvaliteta zvuka kao i kod studijskog 24/96 mastera, prisutna je i potpuna kompatibilnost sa svim postojećim tipovima dekodera, te je tako reprodukcija moguća i na klasičnim, kao i na DVD-audio plejerima.

DTS Neo:6 je namenjen prvenstveno onima koji žele da poboljšaju reprodukciju zvuka sa starijih audio ili video zapisa. Veliki broj muzičkih i televizijskih snimaka, kao i filmova, još uvek postoji samo u dvokanalnom (stereo) formatu. Iako već postoje dekoderi koji, manje ili više uspešno, iz stereo zapisa stvaraju surround efekte, Neo:6 je u tome otišao ubedljivo najdalje. Ovaj dekoder obezbeđuje do šest surround kanala punog zvučnog opsega, iz samo dva kanala originalnog zapisa. Takođe, Neo:6 pruža optimalno dekodiranje zapisa snimljenog u ES (Extended Surround) formatu, kao i generisanje zadnjeg centralnog (6.1) kanala iz 5.1 zapisa. Kako su svi kanali nezavisno kontrolisani, zvuk je veoma prirodan, a lokalizacija u prostoru precizna.

Kompatibilnost
Danas audio zapisi u DTS formatu postoje i na CD i na DVD nosačima. Istini za volju, CD koji sadrži DTS zapis i nema baš mnogo toga zajedničkog sa klasičnim CD nosačem, jer se karakteristike DTS formata bitno razlikuju od onih koje odlikuju CD audio format. I naravno, za reprodukciju DTS CD nosača neophodan je odgovarajući dekoder, jer ukoliko pokušamo sa reprodukcijom preko standardnog CD plejera vrlo je verovatno da ćemo ozbiljno oštetiti zvučnike. Naime, bez intervencije DTS dekodera, konvencionalni digitalno/analogni konvertor će podatke iz DTS formata konvertovati u beli šum (white noise) punog zvučnog opsega. Ukoliko je kontrola jačine zvuka podešena na neki razuman nivo, recimo sobni, na momenat će se začuti izuzetno glasan šum, da bi već sledeće sekunde kalemi zvučnih drajvera bili potpuno spaljeni. Iako najsavremenije verzije DTS enkodera snižavaju jačinu white noise signala za 12 decibela, skakanje iz fotelje pri pokušaju reprodukcije bez DTS dekodera i dalje je zagarantovano, a i naši zvučnici se sigurno neće obradovati. Situacija sa DVD plejerima je ipak povoljnija, jer gotovo svi postojeći plejeri mogu uspešno sprovesti DTS signal do dekodera ili procesora zvuka, putem digitalne konekcije. Takođe, veliki broj aktuelnih modela već ima integrisan DTS dekoder, ali je funkciju DTS dekodiranja uglavnom neophodno aktivirati u meniju plejera. Ukoliko posedujete DVD plejer najnovije generacije, preporučujemo da u uputstvu dobijenom uz plejer proverite da li postoji opcija procesiranja DTS formata i kako se ona aktivira.

Umesto zaključka, vratićemo se na sam početak ovog teksta – na Stevena Spielberga i njegovo viđenje naše planete u davno doba. Ako veliki filmski mag i nije uspeo da nas potpuno ubedi da su dinosaurusi baš tako izgledali, kretali se ili lovili, DTS nas je definitivno ubedio da su upravo tako zvučali.

DTS ukratko
DTS širom sveta predstavlja sinonim za digitalni zvuk visokog kvaliteta. Kompanija Digital Theater Systems, Inc. (skraćeno DTS) se bavi konstantnim razvojem i usavršavanjem, kao i licenciranjem različitih tipova digitalnih audio tehnologija i proizvoda u oblastima profesionalnih i home theater sistema.

U skladu sa svojim motom: "Ultimativni doživljaj zabave", ovaj proizvođač je stvorio medijski format koji omogućava dinamičniji i realističniji zvuk, bliži originalnom izvoru više nego bilo koji format pre njega. Upotpunjen trodimenzionalnim ugođajem surround tehnologije, DTS donosi dramatična poboljšanja u kvalitetu zvuka. Danas kompanija DTS nastavlja sa razvojem svojih tehnologija i tržišne ponude, nastojeći da proširi paletu proizvoda na kompletan program multimedijalne zabave.

Sedište firme se nalazi u Kaliforniji, u mestu Agoura Hils, sa ograncima u Velikoj Britaniji, Japanu i Kini.