Poltergajst u vašem sistemu koji je pokvario obećanje o savršenom zvuku s digitalnih diskova. Savršen zvuk i konačan kraj tvikovanja uređaja – tako bi se, otprilike, mogla sažeti najava tvoraca kompakt-diska s početka osamdesetih godina. Nažalost, CD je vrlo brzo pokazao nešto što mu nikada nije bila namera: prvo, da je digitalni audio bio daleko od savršenstva, kao i da je već sam po sebi otvorio potpuno novu oblast poboljšavanja i aprgrejdovanja zvuka i komponenti. Iako definisati znači ograničiti, dobra polazna tačka za razumevanje fenomena džitera bila bi upravo definicija: džiter je oscilovanje, odnosno kratkotrajno odstupanje jednog događaja od njegove idealne pozicije u vremenu. Iz same definicije jasno je da džiter ne postoji samo u digitalnom audiju. I ne samo to: džiter je bio poznat u digitalnoj elektronici i pre pojave kompakt-diska, ali možemo da zaključimo da su ga audiofilski perfekcionizam i radoznalost isterali na svetlost dana i početkom devedesetih čak naveli pionire digitalnog audija, kao što je Sony-Columbia, da se pozabave rešavanjem ovog problema u procesu digitalnog snimanja i masterovanja, gde džiter prvo i nastaje.

Očekivani događaj iz definicije je bit, koji nosi informaciju u datom vremenskom trenutku, za koji je vezano njegovo značenje. Ako, dakle, bit uskoči u pogrešan vremenski džep, njegovo značenje u informaciji koja će kasnije postati zvuk je drugačije. Stoga, možemo dati potvrdan odgovor na pitanje da li se džiter čuje. Očitavanje, prenos i dekodiranje – drugim rečima, protok – digitalnih informacija u digitalnom domenu odvijaju se po vrlo preciznom taktu koji diktira pulsni oscilator ili klok. Najčešća vrsta džitera potiče upravo od kloka. Taj visokoprecizni elektronski sklop generiše četvrtasti signal visoke frekvencije. Kada dođe do odstupanja u frekvenciji ovog signala, imamo džiter. Istini za volju, ne postoji klok bez džitera, samo je pitanje u kojoj meri je prisutan i kakvi su njegovi efekti na zvuk.

Digitalni procesi odvijaju se u logičkim elektronskim kolima koja poznaju dva stanja: 0 i 1, što se očituje promenom napona ili njegovim polaritetom. Budući da je reč o visokim frekvencijama oscilovanja, ovaj deo elektronike zahteva vrlo čisto i stabilno napajanje da bi svoju funkciju obavljao nepogrešivo. Pojave kao što su padovi napona u mreži ili slabo napajanje koje nije u stanju da isporučuje besprekorno «čistu» struju digitalnoj sekciji mogu poremetiti rad logičkih kola i davati pogrešne signale, što takođe remeti idealan vremenski niz bitova i sam njihov sadržaj, pa je tako napajanje drugi najveći izvor džitera u digitalnim uređajima.

Stabilnost napajanja narušavaju i druge komponente digitalnog uređaja: motori u CD plejeru, aktuatori koji upravljaju laserskim pikapom i, konačno, čitava analogna sekcija traže svoj deo električne energije i, s druge strane, unose smetnje na koje su digitalna kola vrlo osetljiva. Džiteru tu nije kraj: digitalni prenos signala, bilo električni ili optički, takođe degradira signal – prvi zbog neželjenih električnih svojstava provodnika, a drugi zbog slabljenja signala i refleksije.

Kako se džiter čuje?
Uprkos audiofilskim preterivanjima, postoji svega nekoliko simptoma koji se mogu čuti u toku simulacije, to jest namernog izazivanja ove greške na prostom signalu. Sluh nepogrešivo prati osciloskop. Na običnom sinusnom signalu test frekvencija će u spektralnoj analizi biti istaknuta, s brzo opadajućom i uskom «suknjicom» sa obe strane. Što džiter više raste, to se susedni prostor oko frekvencije širi i, istovremeno, zamućuje osnovni ton. U zvuku je to izvesna, neodređena pomerenost zvuka izvan njegovog fokusa i jasnoće. Drugi simptomi u muzici su smanjena separacija instrumenata, manja tonska pozornica, slabiji odziv na visokim frekvencijama i ukupno naporan zvuk. Pored toga, džiter jasno podiže i prag šuma, ali tada je već reč o loše projektovanim ili neispravnim uređajima. Naravno, džiter nije jedini uzrok lošeg zvuka i ne treba ga brkati s drugim pojavama u digitalnom audiju kao što su greške u čitanju i kvantizaciji, koje uključuju interpolaciju, odnosno automatsko popunjavanje rupa slučajnim vrednostima.

Kako otkloniti džiter?
Mnogi audiofili priznaju da kompakt-disk uz minimizovani džiter postaje neočekivano dobar izvor zvuka. Nemoguće je unaprediti džiter performanse CD plejera bez otvaranja uređaja i umešne samogradnje. Ako se odlučite na tu avanturu, počnite od napajanja: razdvojite digitalnu i analognu sekciju na zasebne trafoe i obogatite filtraciju – ovo će se odraziti na bolji rad i analognog stepena, kao i upravljačke elektronike. Sledeći korak bilo bi mehaničko dampiranje i izolovanje, koje umanjuje vibracije kloka i transporta i obezbeđuje električno mirniji rad. Konačno, klok se može zameniti kvalitetnijim, kristalnog tipa, izdvajanjem na poseban štampani modul, pa i s posebnom linijom napajanja. U obzir, naravno, dolazi i uvođenje spoljašnjeg kloka, koji može davati takt celom vašem digitalnom sistemu. Onima koji nisu vešti u elektronici preostaje samo da se nekome obrate za pomoć ili da sebi priušte što skuplji digitalni plejer, u kome je već povedeno računa o ugradnji nabrojanih komponenti. Džiter je, kao i čitav audio-hobi, stvar kompromisa.
Mnogi audiofili priznaju da kompakt-disk uz minimizovani džiter postaje neočekivano dobar izvor zvuka. Nemoguće je unaprediti džiter performanse CD plejera bez otvaranja uređaja i umešne samogradnje. Ako se odlučite na tu avanturu, počnite od napajanja: razdvojite digitalnu i analognu sekciju na zasebne trafoe i obogatite filtraciju – ovo će se odraziti na bolji rad i analognog stepena, kao i upravljačke elektronike. Sledeći korak bilo bi mehaničko dampiranje i izolovanje, koje umanjuje vibracije kloka i transporta i obezbeđuje električno mirniji rad. Konačno, klok se može zameniti kvalitetnijim, kristalnog tipa, izdvajanjem na poseban štampani modul, pa i s posebnom linijom napajanja. U obzir, naravno, dolazi i uvođenje spoljašnjeg kloka, koji može davati takt celom vašem digitalnom sistemu. Onima koji nisu vešti u elektronici preostaje samo da se nekome obrate za pomoć ili da sebi priušte što skuplji digitalni plejer, u kome je već povedeno računa o ugradnji nabrojanih komponenti. Džiter je, kao i čitav audio-hobi, stvar kompromisa.