Arn

Brena je Brena...

Nikad nisam slušao ozvučen sastav u Sinagogi i plašim se da zamislim kako to može zvučati. To je prostor za neamplifikovanu muziku.

Wow! 😍 Kakav je to komplet na prvoj slici?

I Sibelius. Bar je tako kompozitor tvrdio. I to u treznom stanju navodno.

Još jedan +1 za Ekspoužr

Da, ali gde to naći?

Pozdrav i tebi. Onako na prvu, Naim bi trebalo da bude pun pogodak. Ali ako Nait i Unico više nisu na stanju, pitanje je da li će ih uopšte još biti. Treba se raspitati kod distributera. Ako neće, da ne gubiš vreme gledajući na tu stranu. Marantz bi sa svojim "laid back" zvukom mogao malo prići onome što tražiš i sasvim sigurno bi imao dovoljno rezerve snage za Focus 160. Iskoristi priliku dok je još na stanju, pa ponesi svoje kutije u salon. Naravno da neće biti zvuk kao kod kuće, ali će valjda biti dovoljno informativan da možeš da doneseš odluku zbog koje se posle nećeš kajati.

Još jedan Japanac. Seiji Ozawa (1935 - 2024)

AIMP takođe. Bio sjajan, lak i intuitivan za upotrebu, brz u obavljanju sečenja. Ne znam da li još postoji, odavno ga nisam koristio.

Hvala, @snatch

To više nije samo blutut risiver, već i prilično kompletan striming uređaj, koji podržava veći broj servisa, internet radio, UPnP/DLNA itd. Ni ja ga nisam čuo, a nešto imam utisak da je neprimećen. Slabo ima recenzija, niko meni poznat ga ne koristi, na forumu se ne pominje...

Da, ali pokretač teme hoće bežično da spoji android telefon i obično stereo pojačalo. Kako drugačije to da uradi?

Za bežično povezivanje telefona i običnog stereo pojačala ti treba bluetooth risiver, npr. ovako nešto: https://audioplus.rs/proizvod/1449/iFi ZEN Air Blue Paradoks je u tome što ovako, kada se povezuješ "žičano", imaš samo jedan kabl (3,5 mm na RCA). Kada se budeš povezivao "bežično", umesto jednog će ti trebati dva kabla (napajanje za bluetooth risiver i RCA od risivera do pojačala).

Što?

Ja sam pre par godina kupio karte za Gidona Kremera 3-4 meseca unapred. Pronašao sam karte prilikom spremanja pisaćeg stola nekih nedelju dana posle koncerta. Inače je koncert u četvrtak bio sjajan. Ne samo zbog Vengerova, nego su i Vojvođanski simfoničari prevazišli sebe. Na programu su bili Finlandia i Koncert za violinu i orkestar od Sibelijusa i svita Badnje veče od Rimskog-Korsakova. Violinisti na bis obično sviraju neki kraći solo komad, npr. neki Paganinijev kapris ili neki stav iz Bahove violinske svite ili sonate. Vengerov i VSO su odsvirali celu romansu iz Drugog violinskog koncerta Henrika Vjenjavskog u trajanju od nekih pet minuta. Bravo! Najjači utisak sa tzv. audiofilskog aspekta je bio zvuk Vengerovljeve violine (Stradivarius iz 1727. godine, na kojoj je svirao i Krojcer, kojem je Betoven posvetio svoju najpoznatiju i tehnički najzahtevniju violinsku sonatu). Sedeo sam ni suviše blizu ni suviše daleko (8. red), tačno na sredini, praktično u sweet spot-u. Odnos između zvuka violine i zvuka orkestra je otprilike kao odnos objekta na fotografiji koji je kristalno čist i oštar u prvom planu, prema blago i za oko prijatno zamućenoj pozadini. Boja tona violine - dosad nedoživljeno iskustvo. Ne znam koji deo tog iskustva potiče od instrumenta a koji od umetnika, ali to na kraju nije ni bitno. Sad samo treba biti dovoljno strpljiv i družiti se sa svojim kućnim hajfajem do sledeće prilike da se čuje nešto slično. Teškoe!