Exposure 5010 Pre Amplifier & Mono Power Amplifier

Važna je samo muzika

Predstavljeni prošle godine, uređaji iz nove serije 5010 uglednog britanskog proizvođača imaju težak zadatak da zamene prestižne MCX modele u vrhu ponude.

Tokom četiri i po decenija postojanja, kompanija Exposure prošla je kroz promene vlasničke strukture, kao i kroz smene na poziciji glavnog dizajnera. Ipak, osnovna ideja osnivača Johna Farlowea o tome da celokupan budžet za projektovanje i izradu jednog hi-fi uređaja, a naročito pojačala, treba da bude usmeren samo ka što boljem zvuku, nastavlja da postoji i danas.

Pre upoznavanja s testiranim uređajima, treba naglasiti da se modeli serije 5010 odlikuju konvencionalnim kućnim dizajnom i gotovo dvostruko nižim cenama, pa ih ne treba posmatrati kao direktne naslednike serije MCX, već kao trenutno najmoćnije uređaje u ponudi. Ostaje da se vidi da li će Exposure u budućnosti predstaviti još moćnije perjanice, koje će pored snage imati i egzotičan izgled, kakav je potreban za proboj u visoko društvo.

5010 Pre Amplifier

Navod o raspodeli budžeta iz prethodnog dela teksta potvrđuje se već pri prvom pogledu na pretpojačalo iz serije 5010. Uređaj je upakovan u kućište koje je preuzeto od slabijih serija, što znači da je identično pretpojačalu 3010S2D i integrisanom pojačalu 2010S2D, a jedina i teško primetna razlika ogleda se u nešto manjim nožicama. Iz današnje perspektive, o dizajnu se gotovo ne može ni govoriti: oblik kućišta sasvim je jednostavan i pravilan, dok je front nešto većih dimenzija, pa 5010 podseća na profesionalne sprave. Potpuno ravna prednja ploča izvedena je od brušenog aluminijuma debljine šest milimetara, sa zaobljenim uglovima koji umekšavaju izgled uređaja, a postavka na frontu je minimalistička i biće jasna čak i onima koji se ne razumeju u hi-fi. Izostanak soft-starta uslovio je prisustvo prekidača za uključivanje na levom delu panela, dok se na suprotnoj strani nalaze dve velike kružne komande za kontrolu glasnoće i odabir ulaza. Između njih je smešten senzor daljinske komande, a sve oznake izvedene su u zlatnoj boji, s crvenim LE diodama za indikaciju. Pored uređaja crne boje, kakvi su bili na našem testu, fabrika nudi i verzije sa srebrnim prednjim panelom, kod kojih su oznake crne, a diode u plavoj boji.

Na zadnjoj strani pretpojačala nalazi se ukupno devet parova veoma kvalitetnih šasijskih RCA priključaka, s pozlaćenim kontaktnim površinama. Šest je namenjeno za povezivanje izvora, jedan je izlaz za snimače, a dva omogućuju povezivanje s pojačalima snage u bi-amp modalitetu. Pored toga, na raspolaganju je balansirani XLR izlaz za vezu sa snagašima, dok se u desnom uglu nalazi IEC utičnica za odvojivi strujni kabl s pripadajućim osiguračem.

Šasija uređaja veoma je čvrsta, a ispod masivnog poklopca koji obuhvata gornju i bočne strane nalazi se uredno složena elektronika, koja po rasporedu, opet, podseća na druge Exposure modele. Veći deo prostora zauzela je štampana ploča s visokokvalitetnim relejima za selekciju ulaza i izlaznim baferom u diskretnoj klasi A, dok se više od 50 manjih elektrolitskih kondenzatora napaja iz torusnog transformatora na levoj strani. Takođe, u zadnjem desnom uglu nalazi se prostor za dodavanje gramofonske sekcije MM ili MC tipa, ili digitalno-analognog konvertera s podrškom za 192 kHz/24-bitski PCM i DSD64.

5010 Mono Power Amplifier

Ranije opisani način za uštedu u dizajnu i proizvodnom procesu primenjen je i kod izlaznih monoblok-pojačala, koja su smeštena u kućišta preuzeta od snagaša serije 3010. Ovo podrazumeva za 25 milimetara veću visinu u odnosu na pretpojačalo, uz zadržavanje odrednica poput nešto istaknutijeg aluminijumskog fronta debljine šest milimetara, zaobljenih uglova i brušenog finiša. Prednji panel sadrži samo prekidač za uključivanje, signalnu diodu i logotip kompanije na levoj strani, a monotoniju potpuno ravne površine ublažava vodoravni usek u donjem delu.

Kao što je uobičajeno kod izlaznih pojačala, zadnja strana monoblokova iz serije 5010 sasvim je rasterećena. Ovde nailazimo na šasijski RCA ulaz jednakog kvaliteta kao kod pretpojačala, kao i na balansirani XLR ulaz, a pored njih nalazi se prekidač za odabir tipa konekcije. U središnjem delu smeštena su dva para zvučničkih terminala koji omogućuju bi-wiring, a izvedeni su od plastičnog spoljašnjeg dela i pozlaćenih kontaktnih površina u unutrašnjosti. Terminali su pomalo specifični jer prihvataju samo banana-priključke, što predstavlja rešenje koje Exposure primenjuje na svim pojačalima u ponudi. Postavku kompletira IEC utičnica za odvojivi strujni kabl, s pripadajućim osiguračem, koja je smeštena na desnoj strani.

Skidanjem poklopca monobloka ukazuje se praznik za oči svakog ljubitelja pošteno napravljenog hi-fija: čitavu levu polovinu kućišta zauzeo je veliki torusni transformator renomirane kompanije Noratel, koji je postavljen na dodatno šasijsko ojačanje i pruža 800 volt-ampera. U središnjem delu nalazi se jedan aluminijumski hladnjak, koji se proteže celom dužinom i hladi se preko perforacija na gornjem i donjem delu kućišta. Uz desnu stranu hladnjaka priljubljeno je ukupno osam izlaznih tranzistora bez vidljivih oznaka – poznajući afinitete proizvođača, a i prema obliku njihovih kućišta, pretpostavljamo da su u pitanju Toshibini proizvodi. Ostatak površine u desnom delu zauzela je štampana ploča s dva elektrolitska kondenzatora američkog proizvođača KEMET iz serije ALS30, kapaciteta 10.000 mikrofarada po komadu.

Zvuk

Tokom kritičkog slušanja, kod kompleta iz serije 5010 nepogrešivo se mogu primetiti osobine karakteristične za sva Exposure pojačala. Naime, ukoliko ste ikada proveli malo više vremena s bilo kojom amplifikacijom ovog proizvođača, sigurni smo da ste utvrdili isto ono u šta smo se i mi uverili mnogo puta dosad – da njihova najveća vrlina leži u čistoj i neizveštačenoj muzikalnosti. Tok muzičkog dela izrazito je fluidan i često zavodljiv, a serija 5010 čini da ceo sistem, bez obzira na gabarit, veoma lako bude zaboravljen i nestane iz vidokruga auditorijuma, omogućujući usredsređivanje na umetnički izraz, energiju i emocije.

Naravno, moćan izlazni stepen ima šta da kaže i na druge teme, kao što su dinamika i kontrola. S kontinualnih 200 vati po kanalu na osam oma, koji se gotovo udvostručavaju na četiri oma, sa sigurnošću se može reći da zvuk ostaje u potpunosti kontrolisan bez obzira na nivo opterećenja i zahtevnost materijala. Najniži tonovi deluju kao da su pre rezultat rada hidraulične prese, jer 5010 upravljaju niskotonskim membranama s neumoljivom izvesnošću i donose basove kakvi se retko sreću. Note su potpuno jasne i bez izobličenja do samog dna, uz postojano zadržavanje svih akustičkih odrednica i prirodnog timbara. Udarac i brzina u gornjim basovima jednako su impresivni, a ritam je čvrst i savršeno vremenski odmeren.

Srednjim delom spektra vladaju tonovi koji su čisti i informativni, ali nikad klinički precizni – umesto skalpela, Exposure pri ocrtavanju nota radije koristi finu četkicu. Ipak, izostanak ultimativne rezolucije treba shvatiti samo uslovno jer testirani komplet pruža bogatstvo finih detalja, ali ne na napadan način, koji se često potencira kod savremenih audio-uređaja. U ovom smislu, 5010 je bliži staroj školi hi-fija, koja žrtvuje upadljivost svakog pojedinačnog tona zarad njihovog efektnijeg uklapanja u celinu muzičkog prikaza. Srednji tonovi su, stoga, veoma raskošni i bogati, a slika koju kreiraju je živopisna i rafinirana. Note su pune, s jasno oslikanim telom i masom, a Exposure s jednakom lakoćom i uverljivošću dočarava delikatan, plemenit zvuk violončela i distorzične, znojave rifove električne gitare.

U pogledu veličine scene, sa 5010 jedini ograničavajući faktor mogu biti zvučnici i prostorija. Pozornica je izdašno dimenzionisana po sve tri ose, a posebno nas je oduševilo izraženo dubinsko pozicioniranje. Tokom reprodukcije koncertnih snimaka ili, još bolje, klupskih zapisa, s velikom preciznošću može se odrediti položaj muzičara u prostoru, uz pregršt jasno pozicioniranih pratećih zvukova koji upotpunjuju živu atmosferu i preovlađujuću energiju. Nezaboravnom ambijentalnom ugođaju doprinose visoki tonovi, koji se neosetno nadovezuju na ostatak zvučne slike. Ipak, ispod prividno ležernog prikaza kriju se verodostojan kolorit i dobro odmerena doza transparentnosti, koji se savršeno uklapaju u filozofiju zvuka po kojoj se Exposure izdvaja od konkurencije.

Nenametljivi lider

Komplet iz serije 5010 tokom testiranja nam se predstavio kao neiscrpan izvor snage, koji zadržava jednaku dinamiku, transparentnost i veličinu scene bez obzira na opterećenje. Ipak, svi njegovi vati uvek su u službi muzike, a reprodukcija protiče bez ikakvog razmetanja i skretanja pažnje na sopstvene zavidne mogućnosti. Pored toga, pozitivno je da se monoblokovi u toku rada relativno malo greju – uprkos velikoj snazi, broju izlaznih tranzistora, visokom naponu napajanja i srazmerno skromnom hladnjaku, što garantuje dug životni vek elektronskih komponenti.

Kad su u pitanju nedostaci, mogli bismo da navedemo neshvatljivo arhaičan daljinski upravljač, osrednjeg kvaliteta i otužnog izgleda, kao i praktično nepostojeće dodatne opcije. S druge strane, sve ovo se savršeno uklapa u pristup koji Exposure neguje od samog početka, a koji podrazumeva da je sve usmereno ka što kvalitetnijoj reprodukciji, uz štednju na svim drugim poljima, kako bi krajnji korisnici dobili što više muzike za uložen novac. Uostalom, zapitajte bilo kog srećnog vlasnika Exposure pojačala da li mu smetaju plastični daljinac i odsustvo dodatnih opcija, i svi će vam odgovoriti isto: “Važna je samo muzika.”