Šolaja Audio SAA Mirada

Jedan od nas

U zemljama koje važe za audiofilske velesile – Engleskoj, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama ili Japanu – publika je uglavnom naklonjena lokalnim firmama i školama zvuka, i to ne samo kad su u pitanju globalni proizvođači već i nezavisni, novi i ezoterični konstruktori. Jugoslavija nije imala svoju školu zvuka, ali su iz našeg skromnog audiofilskog formiranja pred izlozima, uz gramofone iz robne kuće i u gostima kod tada retkih audiofila, izrasli i vrlo naslušana i selektivna publika i vrsni konstruktori, koji su stekli priznanja u svetu. Autor ovih redova uvek je gajio posebne simpatije za ove druge jer su, projektujući svoje komponente, uvek imali na umu tu domaću publiku, čijim je dečačkim željama uvek nedostajalo novca.

Jedan od takvih konstruktora je i Dragan Šolaja, koga smo do sada više puta predstavljali, a koji se nedavno i lično predstavio publici u radio-emisiji Šćepana Vujisića. Kad je lansirao cevnu liniju Sedra, jasno je pokazao cilj da se, pre nego svetskoj štampi, dopadne kupcu iz naših krajeva, njegovom džepu, zvučnicima koje već poseduje, sobi u kojoj živi. Ako se Sedra Two može uporediti sa stonom lampom u smislu veličine koju osvetljava, tj. ozvučava, integrisano pojačalo Mirada iz linije SAA veliko je sobno osvetljenje. Iako iz više kategorije s pristupačnom cenom, ne izlazi iz maločas opisanih okvira.

Mirada je cevni push-pull pojačivač s cevima EL84 u pentodnom spoju. Na ulazu svakog kanala je dupla trioda 6N6P, koja koristi obe polovine cevi za naponsko pojačanje, odakle signal preko direktne sprege odlazi na cev EL84, koja istovremeno služi kao obrtač faze i pobuda izlaznih cevi, i istovetnog je tipa. Kod PP pojačivača, potrebno je na izlazne cevi pozitivne i negativne grane dovesti signale suprotnih faza, ali istih naponskih veličina. Potpunu simetriju u praksi je teško ostvariti, a Šolaja je pribegao rešenju koje je ranije opisao Susumu Sakuma, upotrebivši za pobudu istu cev u izlazu, doduše vezanu u triodnom spoju, dobivši istovremeno više nego dovoljno strujne pobude. Biasovanje izlaznih cevi postiže se otpornikom u kolu katode, posebno za svaku cev.

Ispravljačka sekcija je urađena s grecom, iza koga sledi CLC filter. Ulazni stepen dodatno se filtrira i raspreže odvojenim RC filterima za svaki kanal. U napajanju je ukupno četiri elektrolita i jedna prigušnica.

Posebno treba istaći izlazne transformatore, koje je proizveo STF – Stevanović Trafo iz Niša, po speficifikacijama konstruktora: naime, pogled ispod poklopca otkriva da su izlazni transformatori iste veličine kao i mrežni – preseka oko 14 kvadrata, što se gotovo ne može sresti u pojačivaču od petnaestak vati jer povećava cenu celog uređaja. Namera je bila da se pruže solid state dubina i čvrstina bas-opsega. Celokupno ožičenje je point-to-point, punog preseka, dok je za napajanje korišćena licnasta bakarna žica u PVC izolaciji.

 

Mirada ima četiri linijska ulaza ulazne impedanse 220 kilooma i jedan par zvučničkih izlaza zadate impedanse. Na prednjoj strani kućišta, koje je spolja urađeno u kombinaciji srebrnog hameršlaga i hromiranog lima, nalaze se potenciometar za glasnoću i selektor ulaza, dok je mrežni prekidač na zadnjoj strani uređaja. Umesto svetlosne indikacije da je uređaj uključen, posmatrajte svetlucanje lampi, a umesto oklopa ili mreže preko cevi – divite im se.

Filozofija zvuk iznad očekivanja nameće i određenu klasu ugrađenih komponenti – očekivano je, u skladu sa Šolajinom praksom, da se ova topologija po želji kupca nadgradi ugradnjom komponenti više klase.

Slušni test
Mirada je već dobila pozitivne ocene na nekim zatvorenim slušnim sesijama, u kojima je mogla da se pokaže u relativno povoljnom okruženju za lampaške pojačivače, pre svega uz osetljive zvučnike i odgovarajuće kablove. Namera našeg redakcijskog testa bila je da ga stavimo u poziciju ne lampaša, već običnog integralca za koji se neki zamišljeni kupac s prosečnim sistemom kod kuće odlučio. Znali smo da je to moguće jer je već sama PP topologija kod lampaša dosta robusnija od SE, dok snaga od 12 vati po kanalu znači da ima solidnu sposobnost da pokrene zvučnike koji imaju skretnicu i nisu visoke osetljivosti. S jednostavnom konstrukcijom, dakle bez soft niti odloženog starta, Miradu ćete po uključivanju želeti da zagrejete nekih petnaestak minuta s glasnoćom na minimumu.

Na remontovanim zvučnicima Boston Acoustics A70 (91 dB) i s kablovima Sommer Meridian od čistog bakra, pustili smo duplu kompilaciju Lesa Baxtera. Ko poznaje njegovu muziku i kvalitet tih analognih snimaka, može razumeti zašto smo hteli da ovo malo i skromno pojačalo pokuša da dočara taj čisti, veliki analogni zvuk u kome se spajaju prostornost ambijenta i bliski mikrofoni. Prvi utisak je bio da ovde nema nikakvog “cevnog” doživljaja: zvuk je pun i vrlo stabilan, a nekoliko udaračkih instrumenata i bas-pojačalo drže, svaki za sebe, odličan fokus tamo gde je prostorno i po istinitoj boji. Drugim rečima, zvuk je nalik na izvrsno tranzistorsko pojačalo u A klasi, ali iznad ove cenovne klase. Onda smo čuli izvanredan bas: to nije pufnasti bas tranzistorke A klase, niti je obojeni, pomalo mutni lampaški bas koji je “pobegao”, već dubok, s konturom, ali i volumenom, brz sa atakom i opadanjem. Bas je neznatno obojen u opsegu od 100 do oko 200 herca, ali se to ne odražava na razgovetnost ukupnog basa, niti na ravnotežu ukupnog opsega.

Nijanse će doći do izražaja nešto kasnije, otprilike kad prođe prvi sat slušanja. Lepota flauta dolazi do izražaja jer su se zaokružile, dobile toplinu i vazduh na početku i kraju nota. To nije uticalo na oštrinu i drugačiju boju saksofona. S druge strane, prostor se malo proširio, ne napravivši prazninu u sredini, jer su i perkusije dobile na rezoluciji i finoći. Ovo je visoki opseg, po kome je jasno da je reč o cevnom pojačivaču i koji je teško postići u tranzistorskoj tehnici. Ukupan zvuk se nije opustio, već je, naprotiv, zadržao utegnutost, sa odličnom dinamikom, ne izlazeći iz granica pristojne reprodukcije. Zvuk je neverovatno ritmičan i precizan, a opet živ i topao.

Na snimcima Karisimijevih oratorijuma – ponovo ta svežina glasova i instrumenata u jasno omeđenom prostoru, u kome se s lakoćom dešavaju dinamički kontrasti i mikrodinamičke nijanse.

Zvuk Mirade nudi izvanrednu ravnotežu između detaljnosti i celovitosti tona, te dve krajnosti, u čijem pomirenju, izgleda, leži tajna dobrog i prijatnog zvuka. U zvuku Mirade ne nedostaje detalja, ali ona ne razlaže elemente muzike na deliće. Isto tako, sjedinjuje ih u celinu tako da se jasnoća delova ne gubi. Ili, rečeno drugim rečima: slušajući ovaj pojačivač nekoliko dana zaredom, svaki put smo zaboravljali na pojačivač, lampe, snagu i Šolajin intervju – i bili smo uvučeni u muziku, neposredno i bez ikakvih prepreka.

Na kraju, potrebno je reći da se odmah po uključivanju pojačala na oba zvučnika izbliza čuje konstantan, tihi brum, koji je, međutim, nečujan sa slušne pozicije i koji lako pokrije muzika. Dragan Šolaja nam je u razgovoru rekao da nije reč o grešci u izradi ovog prototipa i da se na drugom primerku radi na njegovom otklanjanju, tako da to ne bi trebalo da bude karakteristika ovog pojačivača.

Zaključak
Mirada je novi proboj u cevnim pojačivačima: uz neka zanimljiva rešenja, kao što je korišćenje istih cevi u pobudi i izlazu, Šolaja uspeva da spusti prag cene od koje počinju da se razmatraju solidni cevni pojačivači, ne spuštajući pritom kvalitet, niti menjajući sada već prepoznatljivi karakter zvuka: bistar, jasan, otvoren i zanimljiv, iza nenametljive spoljašnjosti – jednako kao i on sâm u radio-emisiji s početka ovog teksta. S dovoljno snage za prosečno kućno slušanje i imun na osetljive strane lampaša koje zahtevaju dodatnu pažnju i izdatke, Mirada je uopšteno vrlo solidan integralac za svoju cenu, koji kao dodatak ima veoma lepu cevnu finesu.

Ukoliko možete da se privremeno pomirite s tim tihim brumom (dok vas Dragan Šolaja ne pozove da uradi apgrejd), Mirada je cevno pojačalo bez premca u svojoj klasi.

PLUS
Jako dobar bas.
Ne zahteva specijalan tretman niti okruženje.

MINUS
Brum na tihim nivoima.

Šolaja Audio SAA Mirada
Topologija: cevni PP u pentodnom spoju u AB klasi
Frekventni raspon: 10 Hz – 57 kHz (-3 dB)
Snaga: 2x12 W na 8 Ω
Ukupna harmonijska izlobličenja: <1%
Odnos signal-šum: 70 dB
Osetljivost ulaza: 300 mV
Broj ulaza: 4 linijska, RCA
Masa: 15 kg
Izlazi: 1x stereo par
Cena: 1.500 evra
www.solajaaudio.com
61%Ocena čitalaca
Reader Rating: (11 Votes)
61%
Podeli... Share on FacebookTweet about this on TwitterEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrShare on Reddit

Leave a Reply

Your email address will not be published.