Od dobrog napajanja najviše zavisi ta punoća zvuka koja razdvaja snažna pojačala od “slabića”. Koji su to parametri i na šta treba obratiti pažnju pri kupovini? Pre svega, objasnimo određene pojmove i zablude koje vladaju. Impedansa zvučnika se meri u omima, a najčešće vrednosti koje se pominju su 4, 6 ili 8 oma. Mnogi veruju da se zvučnici sa višom impedansom (6-8 oma) lakše kontrolišu od strane pojačala, a da zvučnici sa nižom impedansom zahtevaju više snage za njihovo "pokretanje". Ovakva teorija nije potpuno tačna, jer impedansa zvučnika varira u različitim frekventnim opsezima. Zbog toga se ispred reči impedansa najčešće nalazi reč – nominalna.
Jedan zvučnik sa višom nominalnom impedansom može biti teži za kontrolisanje ukoliko, recimo, njegov bas-frekventni opseg ima nižu impedansu. Da bismo zapravo imali potpunu sliku, moraju nas zanimati i neki dodatni parametri. Snaga pojačala se izražava u vatima i podleže FTC standardu (Federal Trade Commission). Ovaj standard definiše dodatne parametre, poput impedanse, frekventnog opsega i faktora izobličenja. I pored ovih podataka, mi nemamo sve relevantne podatke, tako da pojačalo snage 80 vati može biti snažnije u odnosu na pojačalo od 100 vati. Videćemo kasnije i kako.
Fizika
Omov zakon nam, između ostalog, kaže da je snaga proporcijalna kvadratu struje. Drugim rečima, ukoliko se uveća sposobnost pojačala da isporuči više struje, njegova snaga postaje višestruko veća. Zašto je struja tako važna, najbolje ilustruje jedan lep primer koji sam čuo odavno. Akumulator iz automobila ima 12 volti, a isti napon može stvoriti i 8 redno povezanih malih baterija od 1,5 volt. Da li možete startovati motor automobila pomoću malih baterija iz vašeg vokmena? Naravno da ne, a razlog tome je velika količina struje koja je neophodna automobilu. Sada postaje jasnija potreba pojačala za više struje.
Zbog toga zvučnici sa manjom impedansom, generalno gledano, zahtevaju više struje od pojačala i ujedno zvuče veoma loše ukoliko ne dobiju struju neophodne jačine. Ovaj problem postaje posebno izražen ukoliko glasno slušate muziku sa puno energičnog basa.
100 vati
Koliko puta ste čuli da neko želi da kupi pojačalo od 100 vati? Vat jeste jedinica koja najbolje opisuje sposobnost pojačala da nam pruži zvučni ugođaj, ali je najčešće i loše shvaćena. Vratimo se na dobar primer automobila: da li auto sa jačim motorom obavezno ima najveće ubrzanje? Odgovor je: ne uvek.
Pored vata, decibel je jednako važna fizička jedinica. Jedan decibel, ili skraćeno dB, je najmanja razlika u jačini zvuka koje ljudsko uho može da razlikuje. Kada veoma sporo okrećemo potenciometar za kontrolu jačine zvuka na pojačalu i primetimo razliku u jačini zvuka, najverovatnije smo pojačali muziku za 1 decibel. Bilo bi tehnički preciznije kada bismo razgovarali o jedinici dB SPL, gde skraćenica SPL označava Sound Pressure Level. Ukoliko želimo da pojačamo zvuk tako da se to zaista primeti, potrebno je da povećamo nivo jačine zvuka za 3 decibela. Ako baš želimo da subjektivno udvostručimo nivo, neophodno nam je uvećanje pojačanja od 10 decibela. Drugim rečima, ako pojačalo koje trenutno posedujete ima snagu od 50 vati, a vi želite više snage – krenite u potragu za pojačalom od najmanje 100 vati. U tom slučaju nijedno pojačalo sa manjom snagom neće zadovoljiti vaše potrebe. U realnom svetu situacija je još komplikovanija. Poznato je da su zvučnici neefikasni i da upotrebljavaju do 3% snage koja im se isporuči. Ostalih 97% se pretvori u toplotu. Jedan od najzanimljivijih podataka među tehničkim karakteristikama koje nas interesuju u vezi sa nekim zvučnikom jeste opseg snage preporučenog pojačala. Ne postoji opšti standard, usvojen u celokupnoj industriji, kojim se meri preporučena snaga. Vrednosti koje viđamo u tehničkim specifikacijama zvučnika su "nagađanje".
Osetljivost
Kada u specifikacijama zvučnika vidite podatak da osetljivost iznosi 89 decibela, odnosno 89 dB SPL / 1W / 1m", to zapravo znači sledeće: kada koristimo slučajan signal šuma i izmerimo napon od 2,83 volta na terminalima zvučnika, merenjem kalibrisanim mikrofonom, postavljenim na distancu od jednog metra od zvučnika, izmerićemo nivo od 89 decibela zvučnog pritiska. Napon od 2,83 volta je ekvivalent snazi od 1 vata pri impedansi od 8 oma. Bez obzira na to što zvučnici imaju različite impedanse, dogovorena je konvencija da je ta vrednost uvek ista.
Zvučnici koji imaju osetljivost ispod 84 decibela se smatraju izrazito neefikasnim, dok osetljivost u opsegu od 85 do 88 decibela spada u umerenu, tj. osrednju efikasnost. Ipak, gledajući tabelu pregleda tržišta, možemo primetiti da je većina zvučnika veoma efikasna pri osetljivosti od 89 i više decibela.
Iako mnogi smatraju da je visoka osetljivost superiornija, to naravno nije tačno. Istina je da će zvučnik sa većom osetljivošću stvarati više nivoe zvučnog pritiska na istom pojačalu u odnosu na zvučnik niže osetljivosti.
Uporedimo nivoe zvučnog pritiska sa potrebnom snagom:
86 dB (umereno glasna muzika) – 1 vat
89 dB (značajno pojačanje nivoa) – 2 vata (dvostruka snaga)
96 dB (glasna muzika) – 10 vati (desetostruko uvećanje snage)
106 dB (veoma glasna muzika) – 100 vati (još jedno desetostruko uvećanje snage)
116 dB (granica oštećenja sluha) – 1000 vati (još jedno desetostruko uvećanje snage)