Pitanje za kolekcionare

[Koko Bil]

Dakle, zanima me vaše mišljenje o tome da li se nova izdanja vinila računaju kao regularna?

Ja o sebi ne volim da mislim kao o kolekcionaru ploča, draže mi je da budem tek ljubitelj muzike, ali objektivno ipak jesam kolekcionar kolikogod kolekcija skromna bila. I u toj kolekciji ima par rupa, naročito iz perioda 92-95, tad su ploče gotovo prestale da se štampaju a i kod nas ih je bilo nemoguće nabaviti. Posle su jedno vreme stvarno i prestale da se štampaju... Uglavnom, ja već godinama strpljivo popunjavam te rupe, tvrdoglavo odbijajući da ih popunim novim izdanjima do kojih bih vrlo lako došao. Neki dan sam, baš povodom izlaska novih Stonsa konstatovao da mi i dalje fali Voodoo Lounge, izašao 94, a od većih rupa tu je i dalje Black Tie White Noise David Bowija iz 93. Dodatna začkoljica je što imam i Bridges to Babylon iz 97 i Outside iz 95. Nekako kontam da bi mi vinili iz 2023 bili uljezi, kolikod audiofilski, heavy weight i half speed masterovani sa originalnih analog tapes bili.

A onda opet gledam - prvi album Stonsa imam na Jugotovoj ploči iz 1977. I to kontam kao 'regularno' izdanje. Kao i recimo Beggars Banquet, holandsko izdanje iz 1985. Pa zašto onda Voodoo Lounge iz 2020. ili 2021. ne bi bio ok? Nekako mi se čini da to nije isto, a ne mogu da pronađem racionalan razlog zašto nije.

Pa me, eto, zanima mišljenje ljudi koji se bave istim hobijem...

[ivcha1976]

Music matters. 
 

ja u mojoj kolekciji imam npr. Time 1. album prvo izdanje na LP, zatim reizdanje iz 2021 pa iz 2023 half speed.

Na CD - Prvo Jugoton izdanje iz 1989, pa prvo CroRec iz 1991 i onda jos 2-3 izdanja koja su iz poslednjih godina.

 

Mogu da zivim komotno samo sa jednim od ovih, ali sam mogao i hteo sebi da priustim i ostala.

Vazno je po meni koliko slusas muziku.

Moje misljenje.

[Koko Bil]

15 minuta ranije, ivcha1976 said:

Music matters. 
 

ja u mojoj kolekciji imam npr. Time 1. album prvo izdanje na LP, zatim reizdanje iz 2021 pa iz 2023 half speed...

Nije to odgovor na moje pitanje. Kaži, da imaš sve albume Time, sva izdanja na pločama iz sedamdeset i neke, a prvi album samo reizdanje iz 2021, da li bi kontao da ti je kolekcija kompletna, ili bi tražio i prvi album na starom izdanju? Ne mora nužno biti iz 72, može i iz 78 recimo...

[sondek]

Osim first press-a za mene je sve reizdanje tako da je za mene sve sto se nalazi na discogs spisku redovnih izdanja ok. Protiv remaster imam nesto vise ali ako u tome učestvuje autor nemam ni onda nista. Nemam zapravo ni protiv ostalih remastera nesto previše jer neki budu zaista bolji od originala, gde je nekad napravljen očigledan propust. Znam da je jedan album riblje corbe snimljen greskom to ca bez bass gitare, e sad ko nebi voleo da je neko nasao neku traku ili neki način da se ta B. Gitara cuje.. Verovatno nije moguće. Ali da se i dosnimi bilo bi dobro, zar ne... Jbg mozda i nisam baš pravi kolekcionarstvo. Prosli mesec sam kupio remaster Transformera, na kome je direktno sarađivao Lou reed, fantastičan je. E te remastere koliko god dobro zvučalo ne bih računao u kolekcionarstvo, pre kao neki nov album sa istim naslovom. Reizdanje je po meni nesto drugo... E sad sto i ja više volim staro izdanje to je nesto drugo. Okrenuo mi se stomak od toga kako je neki kreten uradio DSOTM, upropastio remek delo... Tako da ima svega.. 

Sve u svemu ni ja ti nisam bio koristan u odgovoru, do tebe je kako doživljavaš kolekcionarstvo. 

[Aoxomoxoa]

3 sati ranije, Koko Bil said:

 

A onda opet gledam - prvi album Stonsa imam na Jugotovoj ploči iz 1977. I to kontam kao 'regularno' izdanje.

Sa moje tacke gledista,iako je prvo YU izdanje,ne bih ga uvrstio u kolekciju.

Elem,ravnopravno slusam i ploce i diskove.Za cd nemam nikakav kriterijum,jer su prvi cd izasli po zavrsetku perioda koji me najvise zanima( 1935-1975). Bitan je samo kvalitet snimka.

Na plocama sam odrastao(prvu sam kupio 1972.godine...mislim da je bila "Machine head"-Jugoton).Tako da ploce posmatram kroz drugim kriterijum,muzika koju treba imati na ploci iz vremena kada je snimljena.Zato su moji prioriteti kod kupovine ploca sledeci:

Prvi izbor: originalno izdanje,sto podrazumeva prvo izdanje,i zemlju gde je izdana.

Drugi izbor: prvo izdanje,bez obzira na zemlju gde je izdana. Tu uglavnom mislim na americka,engleska,japanska,francuska,holandska izdanja.

Treci izbor: drugo ili trece izdanje,ali da razlika u godinama presovanja ne bude veca od dve-tri godine,sto mi i dalje daje osecaj pripadajucem vremenu.

Kako su u poslednjih desetak godina cene ploca porasle nerealno visoko,a ja nemam mogucnosti da ih placam po vise stotina i hiljada evra,prihvatio sam 

Cetvrti izbor: reizdanja posle 2000.godine. Ovo je velika distanca u odnosu na period koji slusam,ali neke ploce zaista zelim da imam u kolekciji,te ne osecam "gadljivost" prema godini izdanja.Podrazumeva se da otisak mora biti dobar(primer=> STAN GETZ-Getz/Gilberto => Acoustic Sound Series).

Ja imam ovakav pristup jer mogu to sebi da priustim. Kada sam sredinom devedesetih rasprodao kolekciju od blizu 3.000 naslova, resio sam da sada skockam kolekciju od 200 ploca.(ostale naslove na cd-bez limita.)Sasvim dovoljno da do kraja svog interesovanja za sakupljanjem,zavrsim misiju.

[popolvuh]

5 sati ranije, Koko Bil said:

Dakle, zanima me vaše mišljenje o tome da li se nova izdanja vinila računaju kao regularna?

Ja o sebi ne volim da mislim kao o kolekcionaru ploča, draže mi je da budem tek ljubitelj muzike, ali objektivno ipak jesam kolekcionar kolikogod kolekcija skromna bila. I u toj kolekciji ima par rupa, naročito iz perioda 92-95, tad su ploče gotovo prestale da se štampaju a i kod nas ih je bilo nemoguće nabaviti. Posle su jedno vreme stvarno i prestale da se štampaju... Uglavnom, ja već godinama strpljivo popunjavam te rupe, tvrdoglavo odbijajući da ih popunim novim izdanjima do kojih bih vrlo lako došao. Neki dan sam, baš povodom izlaska novih Stonsa konstatovao da mi i dalje fali Voodoo Lounge, izašao 94, a od većih rupa tu je i dalje Black Tie White Noise David Bowija iz 93. Dodatna začkoljica je što imam i Bridges to Babylon iz 97 i Outside iz 95. Nekako kontam da bi mi vinili iz 2023 bili uljezi, kolikod audiofilski, heavy weight i half speed masterovani sa originalnih analog tapes bili.

A onda opet gledam - prvi album Stonsa imam na Jugotovoj ploči iz 1977. I to kontam kao 'regularno' izdanje. Kao i recimo Beggars Banquet, holandsko izdanje iz 1985. Pa zašto onda Voodoo Lounge iz 2020. ili 2021. ne bi bio ok? Nekako mi se čini da to nije isto, a ne mogu da pronađem racionalan razlog zašto nije.

Pa me, eto, zanima mišljenje ljudi koji se bave istim hobijem...

Prvo - nejasno je što misliš pod "kolekcionar". Znači li to onaj koji sakuplja "sve ploče"? Ako je tako - to bi po meni bila besmislena aktivnost i potpuno nemoguća. Ako kolekcionar skuplja "neke ploče", onda je pitanje koje to ploče skuplja i zašto. S obzirom na ovo iz prethodne rečenice, tj. koje ploče i zašto skuplja, će se formirati i kriterij toga što je "valjano skupljanje" ili "što se računa", kako ti kažeš.

U slučajevima koje ti navodiš - stariji albumi gdje postoji originalni pressing i reizdanja, moj kriterij je uvijek omjer kvalitete zvuka i novca. I taj omjer će mi isto varirati u smislu da ću htjeti platiti više za album koji mi više znači, tako da će mi sama želja za specifičnim albumom modificirati omjer kvalitete zvuka/cijene.

Inače, ploče su serijski proizvedena industrijska roba. Dakle u ovoj klasi proizvoda zapravo nema "originala", nema aure djela, nema autentičnosti u Benjaminovom smislu tako da je cijela ova diskusija o tome "što se računa" pomalo promašena. To je možda i centralna poanta s obzirom na ovo što govoriš o "pravim" izdanjima klasičnih albuma, kao što su ovi Rolling Stones npr. Ako ćemo zapravo, originala tu nema. Možemo taj pojam "originala" rastegnuti do besmislenosti tako da kažemo da je cijela serija "originalnog pressinga" original, ali to je, kako sam rekao, vrlo nategnuto. također, je li repress sa istih matrica koji mjesec ili godinu kasnije "original"? Je li repress sa istih matrica u drugoj tvornici/državi original?

 

I također, što ako je kasnije reizdanje bolje od "originala"? Tu je opet onda distinkcija s obzirom na kriterij kolekcionara - skuplja li netko poče kao historijske artefakte ili kao medij s kojeg sluša muziku u najboljoj mogućoj kvaliteti?

Edited October 26, 2023 by popolvuh

[InSides]

Човек би помислио, када смо већ на hi-fi фокусираном форуму, да би људима који гравитирају овде, примарни потицај за селекцију издања био квалитет репродукције.

Без огледа на годину издања. Без огледа на земљу издања. Без огледа на новац (разумно или неразумно).

Не сваки дискофил је аудиофил. Не сваки дискофил је љубитељ музике (бар двојицу таквих знам локално).

Досадашња мишљења колега су се мени употпунила у садржају, и тамо не бих могао (нити хтео) да додам ишта - све је речено.

Могу само да додам да за мене, једино је важан квалитет репродукције тог издања. Ако купујем плочу, мора бити најбоље издање у огледу квалитета репродукције што могу да себи приуштим. То највише значи нова реиздања.

На крају крајева, једино ти можеш да себи одговориш своје питање.

[Aoxomoxoa]

6 sati ranije, InSides said:

 

Могу само да додам да за мене, једино је важан квалитет репродукције тог издања. 

Potpuno se slazem sa ovom konstatacijom. Samo tako hi-fi ima smisao.

Ja licno ipak ne mogu da zanemarim osecaj zadovoljstva/nostalgije kada drzim u ruci plocu koja je izdata iste godine kada je snimljena muzika.

Najbolje resenje bi bilo: original ploca + zvucno superiorno reizdanje...ili je to ipak bahanalisanje...

[pompi]

Zvuk je zvuk a kolekcija, kolekcija!

Svako sluša svojim ušima, misli svojom glavom i nabavlja ono što mu je potrebno.

Ima zvučno sasvim dobrih reizdanja iz 70ih kao što ima i zvučno lošijih prvih presova.

Lično, iako silom prilika posedujem pet, ne volim nova izdanja! Zašto? Po mom mišljenju to je mnogo ravno, nema dubinu i ne pruža mi zadovoljstvo koje od ploča očekujem.

Ipak, i tih pet izdanja su mi u kolekciji iako se ne smatram kolekcionarom.