Referentni zvuk

[pedjolino]

Potpuno si u pravu ali ovde uvek ima kontrasa koji ce reci drugacije..npr da njihov sistem daje cak i bolji zvuk klavira od njega samog .....

pozzz

[palamudin]

vazi samo da navatam paka da mi svirucka na uvce.... ili da udarim po nekom voodoou da dignem i hendriksa... onda vas zvrckam na roshtilj da nam sviri/e... a ti ponesi gitaru da se ne brukam sa ovim mojim kineskim sranjem od 200E

[zoranzu]

Slazem se potpuno. Kad sam kupio malo ozbiljniju gitaru (radi se o Martin D-35), razlika u zvuku koja se pojavila u odnosu na prethodnu (Ibanez V100 CE) je bila neverovatna... Gitare k'o gitare; u sustini slicne (Martin malko veci i dublji i nema cutaway, drugaciji pragovi, civije), zice iste (toliko me je zanimalo u cemu je stvar, pa sam sa Ibaneza prebacio zice)... Pritom, vise sviram za dusu nego za nesto drugo; tj. nisam vrhunski muzicar...

[ozzy]

Bila je prica u "Absolute Sound"-u da ce te manje kostati ,ako zelis vrhunski zvuk u svojoj sobi,skola gitare i kupovina dobre gitare, nego kupovina uredjaja.

[MRMOT]

OK, gitara je lep instrument ali ponekad nije loÅ¡e Äuti i neki drugi

[pedjolino]

Pa ja vise volim da mi iz uredjaja svira Weller, nego da si ja referentno seruckam na uvce...i opet manje kosta

[MRMOT]

...nije tu nista na zalost. Zato imamo koncerte i treba ih posecivati.

A sto se tice valjanosti zvuka instrumenta reprodukovanog sa medija, kod nekog je to zadovoljavajuce ili nikakvo, kod nekog odlicno i ne bi trebalo suvise kriticki gledati na to. Svako ce da ulozi neki trud da ima sto verniju reprodukciju. Muzika je u glavi, a ne u mediju

[pecass]

VELIKI BRAT BI REKO - U T O P I J A !

[mikelito]

Utopjija ili ne, Dante je svojevremeno rekao (nije baš citat): „Živi i pusti druge da žive (predpostavljam svoj život).

Tako je i u HiFi-ju. Uostalom kada je neki snimak zvuÄao kao original?

Odeš lepo u Kolarac, poslušaš ljude koji sviraju najbolje što umeju. Atmosfera, miris sale, poneka lepa dama u publici… e to se ne da snimiti. Uvek je bilo i biće.

Danas se koriste i neki drugi instrumenti, pa se zvuk „pegla†na naÄin kako to neko želi, a taj se zove producent. A ako se nama to ne sviÄ‘a, udarimo po pljuvaÄini.

Mnogo je jednostavnije da ploÄu viÅ¡e ne stavljamo na gramofon, ili joÅ¡ bolje da odsviramo i snimimo nas same, pa da vidimo (Äujemo) na Å¡ta to liÄi.

Å alu na stranu, ovde se Äesto spominjala atmosfera, a to je veliki preduslov da nam se neÅ¡to svidi ili ne. Ni najbolje izvoÄ‘enje, najbolji instrument, najbolji izvoÄ‘aÄ, nam ne može pomoći ako smo u bedaku.

Akustika je ipak majka!

[Willi Studer]

Dante je svojevremeno rekao (nije baš citat): „Živi i pusti druge da žive (predpostavljam svoj život).

Koji Dante je rekao ovo?

[nkrgovic]

Mozda Dante Hicks?

[MRMOT]

Koji Dante je rekao ovo?

[mmilovan]

A da obrnemo stvar unatraÅ¡ke? Koliko je audiofila danas sposobno i ima snage i volje da sluÅ¡a vrhunska izvoÄ‘enja snimljena u neka protekla vremena kada, u stvari nije bilo mnogo kvalitetne tehnike za snimanje (ili ju je bilo ali u veoma ograniÄenim koliÄinama)? Prema mojim saznanjima - veoma malo.

A to je nekako pitanje za sve nas: koliko mi zapravo danas sluÅ¡amo muziku i divimo se emociji, punoći izvoÄ‘enja, jasnoći kazane misli, muziÄke fraze i sveukupnog zvuka, a ne sluÅ¡amo "tamo neku" ideju producenta ostvarenu (ili neostvarenu) ovim ili onim sredstvima, ili se ne divimo fabriÄkom otkivku ili, pak, dobro ruÄno napravljenom ureÄ‘aju?

[MRMOT]

A da obrnemo stvar unatraÅ¡ke? Koliko je audiofila danas sposobno i ima snage i volje da sluÅ¡a vrhunska izvoÄ‘enja snimljena u neka protekla vremena kada stvari nije bilo mnogo kvalitetne tehnike za snimanje (ili ju je bilo ali u veoma ograniÄenim koliÄinama)?

TaÄnije, pitanje za sve: koliko mi zapravo danas sluÅ¡amo muziku i divimo se emociji, punoći izvoÄ‘enja, jasnoći kazane misli, muziÄke fraze i sveukupnog zvuka, a ne sluÅ¡amo "tamo neku" ideju producenta ostvarenu (ili neostvarenu) ovim ili onim sredstvima?

[mmilovan]

...ja

[MRMOT]

Naravno da ne mislim da je samo i jedino vazno uzivanje, a da tehniku treba ignorisati.

Jedni, koji nemaju pojma o tehnici i uredjajima a ljubitelji su muzike, uzivaju na sasvim prosecnim sistemima ili na matorim kasetofonima.

Drugima muzika sluzi samo da im nije tisina, kao u trznim centrima. Takvi ljudi imaju i TV upaljen po ceo dan bez ikakvog razloga.

Treci koji vode racuna o tehnici ceo zivot uporedjuju zvukove, znaju sta ima unutra, znaju zasto jedno svira bolje od drugog i u pravilu nikada nisu zadovoljni, ne mogu da se skrase i da odslusaju plocu do kraja, jer im se u momentu ucini da im zvuk nije kakav je bio juce, pa stavljaju jednu po jednu test plocu....

A cetvrti su verovatno kao ja, zacrtali sebi cilj i dosli do njega i sada uzivaju....

Ako bih ja sada rekao da sam zadovoljan sa zvukom kojeg proizvode moje sprave, da li to znaci da ja nisam audiofil?

[pecass]

MA JOK, TI SI

UTOPISTA

[MRMOT]

MA JOK, TI SI

UTOPISTA

[Munze]

Mrmote,

pravo zboris!

Pozdrav,

Munze

[MRMOT]

Mrmote,

pravo zboris!

Pozdrav,

Munze

[impuls]

Ne posmatraju svi hifi na isti nacin. Juce sam bio kod coveka koji je utukao dosta para u muziku i pustio mi da slusam. Posle par sekundi sam mu rekao da nije zvuk uopste realan, pogotovo klavirski i pruzio ruku i pritisnuo par tipki klavira da mu pokazem razliku. Tuzno, zar ne?

Ovakva je situacija svud. Ako posmatrate fotografiju, neko vidi boje, neko motiv a neko kompoziciju. Kada gledate film neko vidi glumce, neko radnju a neko muziku. Tako ne posmatramo svi hifi na isti nacin ali se slazem da referentni zvuk treba da bude najblizi zivom izvodjenju.

[mmilovan]

Deo problema leži i u tome što se, mnogo od onog što bi se zvao referentan zvuk izgubi pri snimanju.

[mikelito]

Moram priznati da sam pomalo rezigniran razvojem ove teme.

PoÄetak je pastoralan i to je u redu.

DevojÄica je sela, svirala svoje violonÄelo. Razlegao se prirodan i Äist zvuk. I to je u redu.

Čovek je hteo sa nama da podeli svoj doživljaj. To je uradio iz najboljih namera. I to je u redu.

E, sad tu nastaje problem:

te devojÄica nema dobro violonÄelo, te nema znanja, te soba nije dobra, te je sunce bilo previsoko, a vlaga neprimerena spoljnoj temperaturi… Verovatno i da kafa nije skuvana od prave meÅ¡avine, a o zasićenosti Å¡ećerom (naravno u procentima) da i ne govorim. Å oljica za kafu i tacna su posebna priÄa.

A sve je poÄelo bezazleno. Najbolje namere ponesene emocijama koje se zapravo ne mogu prepriÄati. ÄŒak ni veliki pesnici Å ekspir, Dante, Laza Kostić, Dragutin B. Ilić i ko zna sve joÅ¡, nisu možda uspeli da nam prenesu to Å¡to su osećali.

Ili mi možda nismo dostojni neÄega takvog.

Da li razumemo ili ne, posebna je priÄa.

Ali svakako smo prvaci sveta u pljuvaÄini, pogotovu onih koji nas svojim radom ugrožavaju, istim nam ukazujući na sopsteni nerad i nesposobnost stvaranja.

Postavlja se pitanje, koje to svilene uÅ¡i (mozgovi) mogu takve finese da razluÄe. PriÄe o basnoslovno skupim kablovima, ureÄ‘ajima, tricama i kuÄinama, neće nam stvoriti istanÄanost spoznaje anÄ‘eoskih vibracija. Naprotiv, nahraniće naÅ¡u sopstvenu sujetu, zavist komÅ¡ija i prijatelja.

PriÄa sliÄna onoj da odelo ne Äini Äoveka. Tako ni podebeo buÄ‘elar, bezuslovno ne dovodi do apsolutnog i neprikosnovenog poznavanja materije tj. muzike.

ÄŒinjenica je neosporna da razliÄiti ureÄ‘aji razliÄito reprodukuju zvuk. Cena Äesto nije presudna za potpuni emotivni doživljaj iste.

Parametri kao: oblik sobe, popunjenost nameÅ¡tajem, glasnost ili tihost komÅ¡iluka, zvuÄna izolacija i sliÄne stvari takoÄ‘e utiÄu na reprodukciju. Ovo me je podsetilo na davna eksperimentisanja sa postavkom zvuÄnika, kada smo Pecass i ja pre viÅ¡e od 1/4 veka postavljali iste na najrazliÄitija i najneobiÄnija mesta.

I gle Äuda, uvek je razliÄito zvuÄalo. Neverovatno! Bilo je i dobrih pozicija, a i onih drugih.

Bavili smo se i samogradnjama svega i svaÄega, pa izmeÄ‘u ostalog i zvuÄnih kutija. Može biti da kod njega joÅ¡ uvek postoji jedan par KEF potežih kutija koje sam svojevremeno pravio ne Å¡tedeći ni sebe, a ni materijal. Sećam se vremena kada su ih razni ljudi od struke sluÅ¡ali sa nevericom, tvrdeći da tako neÅ¡to nije moguće sa serijskim komponentama. Nas je to baÅ¡ uveseljavalo.

A muziku smo sluÅ¡ali, obraćajući pažnju na lepotu odsviranog, umeÅ¡nost prstiju koji su od parÄeta drveta stvarali nebeske i milozvuÄne arije.

I da ne zaboravim, popriliÄno vežbali da dostignemo barem približnu umeÅ¡nost kao ti belosvetski sviraÄi.

Å ta znaÄi verna reprodukcija? Ne znam.

Sve ploÄe su snimane na taj naÄin da su se koristili neki mikrofoni, neke miksete, neki magnetofoni i ko zna kakve sve skalamerije na putu do tadaÅ¡njeg vinila, a danaÅ¡njeg CD-a. Naravno ne treba zaboraviti ni one koji tim ureÄ‘ajima rukuju, bez obzira da li se zovu ton majstori, producenti, dizajneri zvuka, ili Å¡to imamo sluÄaj u jednoj naÅ¡oj „renomiranoj†kući, goniÄe reglera. Bitno je da imaju srednju elektrotehniÄku Å¡kolu, da im je neko rekao da taj i taj signal mora da dostigne odreÄ‘eni nivo, i to je to. Sad kako to zvuÄi nije viÅ¡e ni važno.

Da li je to verno prenesena slika neÄijeg sviranja ili pevanja? Apsolutno ne!

Nikada to neće zvuÄati kao bilo koji sastav, veliki ili mali,u nekoj koncertnoj dvorani, crkvi, otvorenom prostoru.

Elektronska muzika (mogla bi se definisati kao muzika stvorena upotrebom neakustiÄkih, odn.elektronskih instrumenata) je posebna priÄa. Kako mi, obiÄni smrtnici, neuki plebs, možemo znati Å¡ta je pisac hteo da kaže?

Pa nikako, ostaje nam samo da to prihvatimo zdravo za gotovo.

Ili možda ne!

No, sve je stvar subjektivnog doživljaja. Bah je neosporno veliki kompozitor.

Ali se meni ponekad Äini kao Äista matematika. Ne uvek.

Volim i Malera, al ne mogu baš sve da progutam u svakom trenutku. Da li je to objektivno?

Raspoloženja se menjaju, pa tako i sklonost da sluÅ¡am i ovakvu i onakvu vrstu muzike, da promenim ploÄu i posluÅ¡am nekog drugog Äarobnjaka instumenta ili pera za pisanje nota.

Volim i Lester Janga, al on ne svira klasiku, reći ćete.

Pa ne svira, al meni se sviÄ‘a. Za džez kažu da je ozbiljna muzika XX-og veka. Neke od tih majstora danaÅ¡njeg belosvetskog krema liÄno poznajem, ali ne znaÄi da i ja sviram kao i oni.

Samim tim nemam pravo ni da ih kritikujem, javno ispljujem, ili sliÄne stvari Äinim.

Jednoga dana kad ja budem veliki…

Hoću da kažem da svaka ljudska jedinka, tokom celog života treba da teži ka usavrÅ¡avanju, otkrivanju novog, pa otuda i postoje promene u afinitetima. Kako su i muziÄari ljudi od krvi mesa, tako i oni imaju pravo na odabir stila, promenu instrumenta i sl.

U tom sluÄaju, možemo prema liÄnom nahoÄ‘enju izabrati period koji nam se najviÅ¡e sviÄ‘a. Na ono drugo nas niko ne može naterati, no treba posluÅ¡ati, nikad se ne zna kako ćemo se osećati i u kakvom raspoloženju biti za nekoliko dana, meseci, godina.

Da li treba stoga da pljunemo Betovena, Å¡to je osim izvanrednih simfonija pisao i solo komade, ili kompozicije primerene Ä‘acima?

Da li treba da pljunemo Menjuhina zato Å¡to je svirao sa Ravi Å ankarom, Stefanom Grapelijem?

A gospodin Herbert von Karajan je dirigovao filharmonijom i za vrema strahota II svetkog rata.

Najbolje snimke Radio Beograda napravili su upravo ratni zarobljenici sa službom u ulozi ton majstora.

Ko smo mi, tako mali, da donosimo sud na osnovu liÄnog miiÅ¡ljenja i stava, a u ime najÅ¡ireg i sveukupnog auditorijuma?

SliÄne priÄe se ponavljaju na joÅ¡ nekoliko tema ovog foruma, negde sam i pokuÅ¡ao da navedem uÄesnike na drugaÄije razmiÅ¡ljanje, da možda preispitaju svoje tvrde stavove. Ne mogu baÅ¡ uvek da piÅ¡em iste stvari.

Atmosfera, raspoloženje, pa na kraju i druÅ¡tvo u mnogome mogu da poprave ili pokvare doživljaj sluÅ¡anja muzike. Stoga se ne treba opterećivati besomuÄnim teoretisanjem, već prepustiti uživanju. Život je prekratak da bi smo ga traćili uludo.

Butejka dobrog vina, prijatno (nama drago) druÅ¡tvo i dobro odsvirana muzika… lepo zvuÄe Äak i na Äuvenom radio aparatu KOSMAJ iz 1949. Izuzetno zvuÄe i stari, predratni modeli Filips, Grundig ili sliÄni. A tek žurke uz singliće na Suprafon gramofonima!

Pa zar nisu mnogi od forumaÅ¡a, zaÄeti (bez petogodiÅ¡njeg plana) upravo u ovakvoj atmosferi?

A majstor svira li svira…

[MRMOT]

Atmosfera, raspoloženje, pa na kraju i druÅ¡tvo u mnogome mogu da poprave ili pokvare doživljaj sluÅ¡anja muzike. Stoga se ne treba opterećivati besomuÄnim teoretisanjem, već prepustiti uživanju. Život je prekratak da bi smo ga traćili uludo.

[pecass]

...o, covece sa lepim avatarom