damic

Malo odlazimo sa teme al se nadam da nemas nista protiv. …Ustanes i nema visokih… upravo o tome govorimo, ukoliko se vertikalno pomerimo sa sweet spot-a, kod kracih ribona, ranije se gube visoki, sto ukazuje na ogranicenu vertikalnu karakteristiku. Kod vecih tj duzih ribona gubi se taj efekat. Predpostavljam da si slusao neki od manjih Magneplanar zvucnika kod kojih je ta osobina izrazenija. Generalno gledajuci, Maggies su budjet zvucnici u odnosu na Apogee. Drugar je imao veci model 3.6 koji smo imali prilike da rasturamo, prebacivanje na aktivu i menjanje visokotonca. Ukratko, Maggies su skromnije uradjeni, cela konstrukcija je od nekoliko letvi. Paneli za bas i srednje se sastoje od Al zice savijene u obliku sinusoide zalepljene na podlogu od majlara, magneti u obliku gumene trake, slicno onome na friziderima. Uzani ribbon za visoke, sirine 6mm duzine oko 150cm debljine par mikrona je sasvim druga prica. Jedan od najboljih visokotonaca koje sam cuo. Cista Al traka, ali osetljiva i sklona pregorevanju sto se drugaru i desilo. Na kraju, morali smo da kontaktiramo Aleksandra iz RAAL-a koji je uspesno izvrsio zamenu. Skretnica, krajnje neozbiljna, kao iz kutija od stotinak evrica. Apogee su kvalitetnije napravljeni, konstrukcija od MDF, veci modeli imaju celicno ojacanje rama, masivni keramicki magneti, riboni za srednje i visoke od Al take sa podlogom od kaptona, neki modeli od cistog aluminujuma. Bas paneli, Al folija na substratu od kaptona ili majlara, skretnice, postene. Trenutno kod mene je model Duetta Signatures na aktivi, u rezervi Stage i Centaurus Minor. Za vise info, odlican sajt https://www.hifi-advice.com/blog/category/apogee-acoustics-company-special/ https://www.hifi-advice.com/blog/review/loudspeaker-reviews/loudspeakers-passive-reviews/apogee-acoustics-duetta-signature-part-1/

Znas kako, isklucivo sam sa ribonima zadnje 2 decenije, sve su Apogee modeli. Prva 2 su kako rekoh, bili sa mrt tj. midrange tweeter ribbons od 66cm, treci sa ribonom od 120cm, vise je nego evidentno da duzi mrt ribon ima bolju vertikalnu karakteristiku. To znaju svi koji su imali priliku da slusaju manje i vece Apogee zvucnike, moram reci da je takvih ljudi jako malo. Zaista, na netu malopre nadjem info koja se poklapa sa tvojim misljenjem, pisana od clana Jim Holtz, koja je POGRESNA. http://techtalk.parts-express.com/forum/tech-talk-forum/50605-vertical-dispersion-of-planar-ribbon-tweeters Da je kod duzih ribona bolja vertikalna karakteristika, poznato je svim vlasnicima takvih zvucnika. Ne bi se dzabe pravili ribonski zvucnici od 2m visine.

Nije, dakle sto je duzi ribon, to je bolja vertikalna disperzija. Pazi, ovde se govori o velikim ribonima koji sviraju srednje i visoke, ne o malim visokotoncima.

Normalna osobina ribona, ogranicena vertikalna disperzija, sto je nedostatak, ali zato odlicna horizontalna. Lek je u sto vecoj vertikalnoj duzini ribona, sto je relativno skupo i retko se primenjuje. Raal kod 140 15D koristi one male sundjere, foam deflector pads. Imam 3 para ribonskih zvucnika dva su sa ribonima od 66cm, treci sa 120cm. Rade od 400Hz do 20KHz. Razlika u vertikalnoj disperziji ogromna, naravno u korist duzeg. Opet, krajnje visoke imaju bolje ovi kraci, nikad dva dobra zajedno.

Taj Panasonic bez kalibracionog fajla dize visoke za oko 3dB. http://www.johncon.com/john/wm61a/

Ne moze to bas tako ......

Ukoliko su u sistemu dobre komponente, strujni filter nece praviti pozitivnu razliku.

Odlicno "Sagabona kunjani wena" is Swahili for "Hello, how are you"

Odlicna tema sa ASR, vidi se da vecina uveliko koristi dsp u svojim sistemima. Pratim ove stvari i jako je tesko na jednom mestu naci ovoliko iskustava i merenja realnih odziva. Ravan freq. odziv je stvar proslosti, evidentno je da svi primenjuju neku vrstu opadajuce kucne krive, pad je u proseku oko 10dB, sto je nemoguce postici bez pomoci subova. Dosta merenja pokazuje relativno lose odzive u sobi, bez korekcije. Po mom misljenju, gotovo svuda je preterana upotreba dsp-a, sto degradira zvuk. Predpostavljam da ce prilozena merenja dati bolji uvid sta se ima od zvuka u sobi, bitno, narocito za pocetnike. Mada, po mom iskustvu, dosta i starijih audiofila, apsolutno nema pojma kako izgleda odziv, pogotovo bas fr. Iz pojedinih primera, moze se videti u kom opsegu se primenjuje dsp, a u kom pasivni ak. tretman. https://www.audiosciencereview.com/forum/index.php?threads/share-your-in-room-measurements.13540/

http://www.acousticfrontiers.com/wp-content/uploads/2011/10/acoustic_measurement_standards.pdf Ovde imas sve o tome kakva bi trebala da bude prostorija. Najbitniji parametar je RT60(30).

Podrzavam. Kod mene je puna aktiva, uvek je bolje da je pojacalo fizicki odvojeno od zvucnika.

Lakse i jeftinije je ici na USB mikrofon, obicni, zahtevaju fantomsko napajanje.

Evo, kao sto je somilenko odgovorio, inace, REW je odlican besplatan program.

Pravis klasicnu gresku svojstvenu vecini audiofila. Nisi zadovoljan zvukom, cas bi menjao visokotonce, cas pojacalo, ovo-ono, uglavnom sve naopako. Svi zakljucci na osnovu proracuna i skice nisu od pomoci. Prostorija nije pravougaona, imas ukoseni deo plafona koji se spusta dole ka prednjem zidu, mission impossible za bilo koji proracun. Pravi nacin je uraditi merenje mikrofonom, pozajmi od nekog ili jos bolje, kupi, videces kasnije, najkorisnija stvar u ovom hobiju. Posle prvog merenja odmah se vidi gde je problem, kakva ti je soba itd. Sve drugo je samo gubljenje vremena i novca.

anubisgrau: "U koliko kvadrata slušaš muziku?" Cca 30kvm, plus skoro stalni otvor levo prema stepenistu, soba je simetricna, osnova je petougao, spic pozadi na sredini, samo su bocni zidovi paralelni, visina (plafon na dve vode) od 2,8 do 3,2m, zadnji zid sastavljen od 4 povrsine. Imam nulu na nekih 25Hz (mlp) ako je soba zatvorena, pad je na 28Hz a ako je otvorena, skoro na 32Hz. Elem, sve proracune za predvidjanje sobnih rezonanci treba uzeti sa velikom rezervom, zavise od mnogo cega. Tri suba seceni na 50Hz, a cetvrti na 60Hz, LR/24. Svaki sub ima svoju korekciju i svoje pojacalo. Najpoznatiji su principi: simetricni, Todd Welti-Allan Devantier, tj Floyd Toole (Harman) i Dr. Geddes-ov, random. Ja sam opet negde izmedu, koristim Geddes-ov nasumicni sistem sto se tice pozicioniranja, ne mono vec stereo signal, gain razlicit. Sa sve subove, koristim identicna pojacala D class, 200W/6Ohm. Tri su B/R, 10" a cetvrti kompresija 12".

Uf, uf, RADE i ti pricate o stvarima koje apsolutno ne poznajete, al nema veze.... Jedan sub je malo, dva, vrlo retko uspesno, tri ili vise, ok.

Momci, Laletov minidsp, nanodigi-2x8, nalazi se vec par godina kod mene. Radi u digitalnom domenu, ulaz optika ili coax, izlaz 4 stereo kanala coax. Koristi delta sigma procesor dakle ne noviji Sharc koji se moze naci kod drugih minidsp proizvoda, ali po meni nema ni potrebe. Izlaz je 24/96 sto je standard kod vecine studijskih uredjaja. https://www.minidsp.com/products/minidsp-in-a-box/nanodigi-2x8-b Praksa je pokazala da je za rezove kod aktivnih sistema slusno najbolji 24LR, za pojedine gainove ako je u pitanju multiamplifikovan sistem i PEQ, dovoljna je delta sigma tehnologija. Kao sto sam vise puta napomenuo, dsp se treba koristiti sto je moguce manje. Rucno podesavanje je po meni najbolje, ako se zna. Oko nove godine, testirao sam nanodigi, radi bolje od mojih PA skretnica-dsp koje koristim zadnjih 15 godina. Nova tehnologija em bolje specifikacije, generacijski, razlika od 20 godina, sta da se radi. Ne mogu da je koristim, nije kompatibilna sa mojim dakom koji je stara skola. Za novi bi trebao da izdvojim ozbiljnu sumu. Na prvi pogled nanodigi nije skup, 170 usd, medjutim zahteva 4 krstena daka, pa sad izracunaj koliko to dodje. Vasi losi komentari verovatno proisticu iz tadasnjeg loseg setiranja, nedovoljnog znanja (Lale, nhf) i neodgovarajuce upotrebe nanodigi. Idealan je za multiamp sisteme. Em, Lale ima jako losu sobu koja prvenstveno zahteva akusticki tretman. Primedbe na najcesce koriscenu minidsp nanodigi 2x4 HD koja koristi bolji Sharc procesor, proisticu iz loseg izlaznog daka. Za 205 usd imamo odlican dsp i 2 stereo analogna izlaza ali za te pare se ne moze ocekivati bog zna kakav dak. https://www.minidsp.com/products/minidsp-in-a-box/minidsp-2x4-hd Nije losa varijanta minidsp opendrc-di, ukoliko se zeli samo dobar dsp u sistemu, kosta 325 usd. Ima je jedan nas clan, ukoliko zeli moze nesto da kaze. Za mene, super radi. https://www.minidsp.com/products/opendrc-series/opendrc-di Nekako, imam najvise poverenja u klasicne studijske ili PA sprave. Uvek daju daleko bolji odnos novac-performanse nego hifi uredjaji.

Misljenja sam da je soba pravljena po japanskom minimalistickom pristupu kako prostoriji, tako i specificnoj muzici. Poznato je da imaju afinitet ka gornjem spektru, te im odgovaraju "zivlje" prostorije sa vise reverberacije.

Naravno.

DEQX je vrhunska sprava, nisam primetio da je kod nas neko koristi. Ukoliko se uposli na pravi nacin, rezultat je bolji nego kod pasivne varijante. https://www.audiosciencereview.com/forum/index.php?threads/rmaf-2016-deqx-redgum-amplifiers-vaf-speakers.814/

Losa predpostavka, tek kod aktive ima igranke, uvek se koristi dsp.

Odlican video: Get Good Bass: Bass Traps 101 & Multi-Sub

Da, da, kod mene je Laletov minidsp nanoDIGI 2x8 B. https://www.minidsp.com/products/minidsp-in-a-box/nanodigi-2x8-b http://i.imgur.com/xYJlvKB.png Odlicna sprava, radi u digitalnom domenu, ima 2 digi. ulaza (opt.+coax) i 4 coax. izlaza sto je 8 kanala, dynamic range un-weighted >128dB, procesiranje signala 28/56 bit. Malo je zahtevna, trazi na izlazu 4 DAC-a kod klasicnih sistema ali je idealna za moju situaciju sa 4 digitalna ampa. Moram da kazem, bolje radi od mojih sadasnjih Electro Voice Dx34a koje koristim zadnjih 15 godina. Ima bolje karakteristike i dinamiku za dobrih 25dB sto se i te kako cuje. Doduse, i generacijski je mladja bar 20 godina, ipak je za to vreme digitalna elektronika znatno napredovala. Podesavanje setinga se vrsi preko pc-a, identicno drugim modelima. Opirem se dugo vremena da je primenim zbog DAC-a, posedujem vrhunski Teac iz 90-tih ali je stara skola 44,1 dok je nanodigi 24/44,1-196, nisu kompatibilni. Morao bi da puknem solidnu lovu da bi uzeo nesto novo, sonicno isto ili bolje. Nedavno nadjem na KP-u za smesnih 85 evrica, prilicno redak digitalni avr Panasonic SA-XR700, 7x100W/6Ohm. Verovatno je nepoznato, u stereo modu "bridzuje" 3 ampa po kanalu (raniji modeli 55 koje imam bridzuju po 2), sto na papiru daje oko 400W/4Ohm, maltene ravno Ncore monoblokovima od 400W. Kod prethodnog vlasnika zvucnici su bili na 4 Ncore 400 monobloka i to je radilo izvrsno. U Panasonicima SA-XR serije koristeni su TI Equibit chips kao u Lyngdorf-u, samo nesto manje snage. Narednih dana planiram da spojim super jednostavnu "letnju varijantu". Iz medija plejera digitalni signal ide u nanodigi, dalje u 4 digitalna stereo ampa, na kraju su 4 pasivna suba i Apogee Duetta Signatures gde bas panel i srednje-visoki ribon imaju posebno napajanje. Ceo put signala od izvora do samog kraja je u digitalnom domenu, na samom kraju se pretvara u analogni.

Prateci godinama price o razlicitim rcs (room correction systems) stice se utisak da se polovina korisnika o njima izrazava pozitivno a drugi deo negativno. Rcs rade korekciju na celom opsegu, onako kako je zadato od strane programera. Pojedini, noviji, imaju opciju podesavanja do koje fr. uraditi korekciju, obicno se to radi na nizem opsegu, punom najvecih varijacija u spl-u zbog akustike sobe. Moj utisak je da se kod automatskih rcs isuvise koristi dsp, te se bolji rezultat postize rucnim podesavanjem. Najmanje primedbi se primecuje na Tact-Lyngdorf-ovom Room Perfect sistemu, koji nezvanicno ima najbolji zvuk. Jedna od tajni je izgled zeljene zvucne krive (target curve) koja najvise zavisi od samog zvucnika i akustike sobe. Ustaljeno misljenje je da ona treba da bude ravna horizontalna linija sto misli vecina audiofila. Moje dosadasnje iskustvo sa dsp-om je da bas fr. treba pojacati na opsegu 30-150Hz bar 5dB, zatim relativno ravan odziv, a od nekih 1KHz do 20KHz, imati lagani pad od isto oko 5dB. Do slicnog zakljucka su dosli inzenjeri B&K jos 70-tih godina. Tako, na primer imamo Dirac-ovu krivu koja je na celom opsegu kosa opadajuca ravna linija sa -10dB na kraju opsega. Na sledecem linku nalazi se PDF za 14 Voicing Curves koje koristi Lyngdorf na svojim uredjajima. Moja sugestija je da svako koga interesuje ova oblast sacuva ovaj dokument, tab za download nalazi se dole desno. Ovakvi podaci se srecu veoma retko: https://lyngdorf.steinwaylyngdorf.com/downloads/tdai-voicings/ Dakle, uz dsp, svako prema svom ukusu moze da kreira zvuk koji preferira. Kablovi i ostale kerefeke ovako gube smisao. Naravno, ne moze se od loseg zvucnika napraviti dobar, ali bar se moze korigovati. Interesantna je ekvilizacija prikazana udubljenjem na nesto ispod 3KHz, u praksi centralna fr. izmedju 2300 i 2800Hz, gaina u minusu do 2dB, sirine Q=0,4 sto je oko 2,5 oktave. Tu je poznati BBC dip, koji daje cuveni smek engleskim zvucnicima. Moze se primeniti i ako zvucnici imaju ostrinu na visokim (harsh). Probacu da kratko odgovorim nkrgovic zasto se dsp ne primenjuje na vrhunskim zvucnicima. Inzenjeri su utrosili hiljade casova da bi uklopili sve drajvere u celinu koja ce korektno ili najbolje zvucati u predvidjenom prostoru. Niko nece slusati navedeni Magico od 750K u sobi od 10 kvadrata, prema tome se radi i pasivna skretnica. Da li bi iko dozvolio da se tako skupoj spravi da mogucnost da je neko upropasti pogresnim podesavanjem dsp-a i da se onda prica kako zvucnici zvuce lose itd. Naravno da ne. Zato bolji zvucnici imaju pasivnu xo, mada se cesto ostavlja mogucnost da se primeni eksterna skretnica i multiamping.