Aibo

L-amp II je strašna sprava. [emoji106]

Haha, izbaci mi Chrome taj članak pre neko jutro. [emoji1]

To i jeste logično. Sećam se koju sam sreću osećao kada sam po prvi put sa Creative zvučne karte prešao na Dragonfly DAC, pa kasnije na Khadas Tone Board, i onda na Schiit Modi Multibit. Svi su bili sasvim povoljni a svaki od njih mi je doneo istinsku sreću i uzbuđenje. Onda sam isprobavao sve više i više uređaja, pravio manje iteracione napretke, i dođeš polako u momenat da ti DAC od 3~4K evra ne donese nivo ushićenja kao nekada dobri entry level modeli. Ali to nije zato što nije fenomenalan jer jeste, već zato što je kilometraža učinila svoje i smanjila nivo dopamina koji svaki sledeći apgrejd stvara. I sam posmatram kad mi dođe neki mlađi kupac po svoj prvi DAC pa je sav ushićen što kući nosi DAC dongle od 100e - meni je prosto lepo na njegov račun. Isto je tako i za telefone, aute, ljubav i sve ostalo. Sve je mnogo uzbudljivije kada je kilometraža manja a osećaj da si postigao neki novi cilj veći.

U gostima sam jako kulturan, majke mi, svađam se samo po internetu. [emoji1787]

Bolji si od mene. [emoji3] Više sam puta primetio da u tuđem sistemu prvo čujem mane. Obično mi treba pola sata da se naviknem na mane pa da počnem da cenim vrline. Ako to druženje potraje satima, onda i kada se vratim kući prvo čujem mane svog sistema.

Naravno da me zanima, zašto bih inače uopšte čitao forum i pričao sa ljudima o tome? Evo i zašto me zanima - upoznao sam lično puno forumaša, njihove sisteme i ukuse. Za makar pet do deset njih imam odličan osećaj šta vole i koliko dobro čuju razlike. Kada mi oni kažu ovo je dobra sprava i treba je čuti - ja obratim pažnju na to pa se potrudim da je i sam čujem. Eto poslednji DAC sam želeo da čujem jer mi je član Somilenko ranije javio da "radi ubija". Ja njegovom sudu solidno verujem iako se ne slažemo sto posto, pa mi je to podiglo interesovanje. Onda sam taj uređaj čuo, složio se da "radi ubija" i finalno ga kupio. A to je samo jedan od mnogo primera u kojima su utisci drugih članova probudili neko interesovanje. Dakle da, ja ovaj forum koristim da pročitam tuđe utiske. Ako nemaš makar nekoliko sagovornika kojima veruješ na reč i čije te subjektivno mišljenje interesuje - šta je onda tvoja svrha učestovanja na forumu?

Pravo u centar. I još se tobože ljutnu kad im kažeš šta rade jer oni su svoje uvrede uvili ko maca govance, kako se usuđuješ da im kažeš da vidiš kroz celofan. [emoji57]

Hajde da pričamo o kulturi. Ovo je forum HiFi magazina koji sve svoje recenzije zasniva na slušnom iskustvu i poređenjima kroz slušanje. Ovde se okupe čitaoci istog tog magazina koji i sami praktikuju isto takvo slušanje i deljenje subjektivnih utisaka. Većina nas je 40+. Ako neko ni slučajno ne veruje u te metode i mogućnosti da se tako bilo šta čuje, onda verovatno ne veruje ni u recenzije ovog magazina koji održava ovaj forum. Da li je onda kulturno da neko uđe i uporno ponavlja tim ljudima da im ništa ne veruje? Ako neko ne čuje te razlike između uređaja, otkud ideja i bezobrazluk da uđeš u sred sobe (virtuelne u ovom slučaju) među ljude koji u takvim razgovorima i druženju uživaju i kažeš im da sigurno ni oni tako matori ne čuju to što tvrde? Već im lepo objasniš da su svi slabe psihe i podložni cenama i drugim uticajima. Gde je tu kultura?

@Father ovog se puta potpuno slažem sa tobom povodom lažnog elitizma. Moj način gledanja na hobi je bolji od tvog a u tvoj ne verujem sem ako mi ne dokažeš blind testom. [emoji57]

Nekada sam dokon lepio razne debljine i veličine onih filcanih nalepnica za nameštaj po strujnim konektorima. Razlika je bila jasno čujna i bez izuzetka na lošije. Shodno tome ne sumnjam da postoje i neki materijali koji bi uradili isto to, samo na bolje. A što se tiče novca, to nije problem - ko ga nema nikad neće kupiti a ko ima više nego što mu treba, za njega ne treba brinuti. Sve je kako treba da bude.

Nema na čemu. [emoji482]

USB vs SPDIF je priča koja uključuje i digitalni izvor i DAC kao ravnopravne učesnike. Zbog toga što je USB asinhrona veza, podaci stižu bez kloka, koji se na kraju formira unutar DAC-a. SPDIF je sinhrona veza u kojoj izvor (strimer, CD player...) zadaje klok i šalje ga zajedno sa signalom. U jednom slučaju se koristi oscillator i kolo za generisanje kloka iz prvog uređaja, u drugim iz drugog uređaja. Koji je bolji, pitanje je. Kad još sabereš da izvor koristi različita kola da pošalje signal na USB i na SPDIF, a isto tako i DAC često koristi risivere poptuno različitih firmi, pa čak ni obrada signala ne ide kroz isti procesor i kod u zavisnosti od tipa veze... Dolaziš do toga da je finalni rezultat jako nepredvidiv i kao traženje najboljeg para izlaza i ulaza. Kao kad tražiš dvoje ljudi koji će se najbolje složiti u vezi. Zato kad se pita koji ulaz bolje zvuči, odgovor bude onaj iritantan - zavisi. U praksi, coax često radi odlično i baš kod jeftinih uređaja je često umeo da zvuči bolje iz mog iskustva. Ali obavezno probaj oba. Noviji DAC-ovi sve više pažnje posvećuju baš USB ulazu pa on od najčešće inferiornog ulaza (pre 10~15g)polako ali sigurno prelazi u onaj koji je najverovatnije najbolji.

Samo treba uzeti u obzir ulaznu i izlaznu impedansu pasivnog pretpojačala i da li će to da prija celom lancu ili ne. Ja obično nisam imao sreće u kombinacijama u kojima sam ih probao, dobijao bih izrazito čist zvuk ali bez dinamike i mase. Ne kažem da ne može dobro da radi, samo nije baš plug and play rešenje već mora da se isplanira i sistem oko njega da bi to sve kliknulo.

Taj Fosi ZP3 radi kao lud za te pare. Čist, dinamičan zvuk, da ne poveruješ. Ima dva potencijalna problema koja mogu da odbiju. Jedan je što mu je kontrola jačine glasnoće vrlo gruba, ne piše koliko u specifikacijama ali me ne bi čudilo da ima 2dB korak. Drugi je da nema nikakvu vizuelnu indikaciju trenutne glasnoće. Ali ono, nema je ni moj AI preamp. [emoji38]

To je jako fin čovek i prijatelj jer ne želi da demorališe one koji imaju manje od njega. Poštovanje.

Naravno da ima. Takve grube podele su najčešće prisutne u tribalnim raspravama na internetu. Ekstrema uvek ima ali realnosti većina nas sedi negde između, gde se voli i jedno i drugo samo u različitim razmerama. Slično važi i za ono kako neko zna svaki tekst, godinu kada je album izdat, gde je sniman i sve članove benda. Meni je to skroz kul, ali to nije dokaz o većoj ljubavi prema muzici, to je dokaz o većoj ljubavi prema muzičkoj istoriji i triviji. Takvi bi ljudi razbili na nekom kvizu ali ne znači nužno da vole samu muziku i uživaju išta više u njoj od onog ko sve to ne može ili ne želi da popamti. Svaka rasprava ovog tipa uglavnom svodi na pokušaj da se jedan oblik ljubavi i uživanja u hobiju predstavi kao uzvišen u odnosu na drugi oblik . Ta želja da budemo bolji od drugih i da se dokazujemo u svim sferama naših interesovanja je prosto deo naše kompetitivne prirode.

Zaustavljaj forum, član koji u imenu ima puno ime svog brenda, i koji se u prvom postu predstavio - nudi kabal na kružnu probu. Zavera! [emoji102] Sklanjaj dupe, čuvaj glavu.

Hi Nick! I am soon going to finalise speaker cables with your wires (I have settled on the geometry few days ago) and they're gonna be a beauty. Coming soon... Nisam inače znao da je Nick iz AST prisutan na našem forumu. Pisao sam ono što sam pisao kao pokazatelj da nije to biznis u kom samo cvetaju ruže i mlate se pare. Neko oko toga mora da se iscima, uloži novac i vreme, utaba sebi put na tržištu, bio to AST, VBS, Mundorf ili Duelund. Ali jedno je sigurno, kabloskeptici više vole da guraju nos u teme koje ih navodno ne zanimaju nego leba da jedu. Ipak ste i vi kablomani, samo u kontra fazi. [emoji16]

Ekstra zanimljiv fenomen. Onaj poslednji deo u kom prvo ogledala odu dalje od filma, što implicira da budućnost utiče na prošlost... Pa još kada dodaju eresar petlju i dokažu da ceo događaj nije prosto ometam instrumentima (moja i svačija prva pomisao naravno) već samom činjenicom da li smo dobili saznanje o slitu ili nismo. [emoji102][emoji2962]

Cene za tanje žice su im OK. Pritom biznis kupci dobiju još niže cene, oni ustvari najviše i ciljaju da ove žice prodaju na veliko drugima koji će sa njima praviti finalni proizvod. Međutim, deblje žice i količine potrebne za npr. zvučnički kabal vrlo lako dostignu ozbiljne cifre.

Evo da napišem malo zanimljivosti o tome kako ova priča ide gledano sa one druge strane, tj. pre nego što se dođe do marketinških fraza i sjajnih snake skinova. Poslednjih godinu dana sam u stalnom kontaktu sa grčkim AST Conductors - https://astconductors.com/. Oni se ne bave proizvodnjom kablova već metalurgijom i žicama. Izliju srebrane žice najbolje i najčistije što umeju, pa ih slušaju, pošalju meni da slušam pošalju u laboratoriju u Francuskoj da im izmeri čistoću, napravi mikroskopske snimke poprečnog i uzdužnog preseka, itd. Onda pokušaju da naprave bolju ili prosto drugačiju verziju različitim procesom, brzinom izvlačenja, itd. Pa opet slušaju, opet pošalju meni i još nekim ljudima na slušanje, opet pošalju u Francusku na testiranje. Prva verzija žice je imala izuzetnu detaljnost ali je bila tonski malo svetlija i tanja. Od druge su dobili na dinamici i telu, treća je bila samo blago rafinirana druga. Ja sa svoje strane sam probao da koristim te žice u pamuku, u pamuku i ulju, u teflonskim cevčicama. Svaka varijanta ima jedinstven zvučni potpis. Pored samih žica su me u jednom trenutku pitali odakle nabavljam teflon. Rekoh sa Alija i sa Audiophonicsa. Onda su me zamolili da probam sa teflonom koji oni nabavljaju iz US valjda. Zato što su primetili da im zvuči malo lepše. Pa su onda vršili testove i nad teflonima. Ispostavilo se da ovaj proizveden u kini ima tendenciju da zadržava više statičkog elektriciteta a ovaj iz US ne. Nagomilani statički elektricitet se na kablovima inače čuje kao dodatna svetlina u visokim. Razlika nije velika u mom sistemu ali se čuje. Nekom sa još boljim sistemom je možda još čujnija i bitnija. Između ostalog trenutno pokušavaju da dobiju 7N čistoću žice ali ne uspevaju, mislim da su dogurali na malo iznad 6N ali do 7N je jako teško doći. Kontrola i uslovi procesa postaju sve skuplji i nisu sigurni da li će uspeti da to izguraju na način koji je ekonomski održiv a da žica ne bude besmisleno preskupa. Sve te probne ture i svi ti testovi za koje plaćaju i druge laboratorije, i sve te žice poslate meni i još nekima da bi dobili povratnu informaciju o rezultatu njih koštaju i opterećuju dovoljno da dve godine nakon početka rada na tome nije napravljen ni jedan evro već je još uvek sve u fazi ulaganja. Ovo je dakle R&D faza i tek im predstoji da nađu kupce i ubede ih da kupe nešto od njih. A koliko je uopšte veliko tržište takvih hi-end žica i koliko će stotina ili hiljada kupaca morati da otplati sve ove troškove? A što se u veće ludilo ide, sve je manji broj kupaca i sve veće opterećenje da se na jako malo prodatih primeraka povrati kompletan R&D plus zaradi nešto. Drugim rečima, jedan tip fanatika razvija proizvode za drugi tip fanatika i obe grupe u tome uživaju. Onom ko ne želi 7N srebro i anti-static PTFE sve te hiljade evra ne idu ni iz džepa ni u džep. Potreba da se i proizvođači i korisnici takvih ezoteričnih proizvoda unize i ismeju mi uvek deluje sitničavo i maliciozno, a gotovo uvek se sakriva iza zavese morlalne superiornosti.

Što se tiče slušanja muzike ili slušanja sistema, činjenica da ćaskamo o tome na HiFi forumu govori dovoljno o tome da volimo da slušamo i uređaje. Izbor na sreću nije binaran pa možemo voleti i raditi oba, nekad jedno, nekad drugo, a nekad zajedno. To je kao kada u srcu imaš mesta i za ženu i za švalerku. [emoji16]

Ne sumnjam ja da oni imaju transparentne mikrofone, samo što tri transparentna mikrofona svi zvuče drugačije, isto kao i tri transparentna zvučnika od 150K evra. Aha, jesam se namestio. Ne zameram, i meni je mozak tako stalno napaljen. Ja nikad ne vidim samo slov S već obrise Kim Kardašijan. Pa unfolduje tačku u vrlo prostornu scenu naravno. 😁

Pogledao sam video malopre. Zanimljiva je zaista ta ideja da on samo snimi vokal i tako šteluje zvučnik. Mada zvuči lepše idejno i pre nego što počneš da tražiš rupe u toj logici. Npr. ako se neko seća emisije Ne može to bez kabla u kojoj Šćepan intervjuiše našu džezerku, zaboravio sam ime nažalost, i ona priča o svom omiljenom mikrofonu na kom joj glas zvuči najlepše na takav i takav način. Dakle ako je samo snimimo drugim mikrofonom, da li proizvođač zvučnika treba sada drugačije da voicuje zvučnik i kako Harbeth bira koji od njih je referenca? Sa tim problemom sam se i sam susreo radeći svoj YouTube kanal. Počeo sam od jeftinih lavalier mikrofona ali mi je glas uvek zvučio toliko sibilantno da sam rešio da poradim ozbiljnije na toj priči. Prvo sam nabavio kvalitetan i hvaljen Tascam DR100 MKIII rekorder, sa njegovim internim kapsulama sam i dalje zvučio kao zmija do te mere da nikakav notch filter ne može da izbaci to iz glasa. Drugar mi je pozajmio par mrežica za mikrofon i nije pomoglo. Onda sam počeo da testiram različite mikrofone, poznanik koji ima mali muzički studio je doneo par modela, među njima neki stari Shure, jedan skupi Sennheiser shotgun mikrofon iz serije 400, koji se smatra zlatnim standardom za ovaj tip ozvučivanja i košta preko 800€. Detaljnost sa tim Senn mikrofonom je fantastična ali moj problem izraženo sibilantnog glasa ostao, šta više možda je još naglašeniji bio sa tim mikrofonom nego sa nekim jeftinijim. Istražujući na tu temu i ispitivajući ljude iz struke (uključujući školskog koji je završio akademiju umetnosti za tonca), došli smo do zaključka da imam izraženo široko frekventno područje u kome izazivam sibilantnost prilikom snimanja (preširoko za notch filtere, ne može da se isfiltrira a da ne ubiješ zvuk potpuno). Kao jedno od predloženih rešenja je bilo da probam omni-direkcione kapsule gde će upliv prostora omekšati moje prirodno jake sibilante. Kako niko od poznanika nije imao da mi pozajmi prikladnu omni varijantu, ja potegnem i kupim par Oktava MK-012 mikrofona sa setom od tri različite kapsule (shotgun, kardoida, omni) i zaista mi omni kapsula donese najprirodniji snimak koji sam ikada uspeo da napravim. Pritom sam usput naučio gde da postavim mikrofon, pod kojim uglom, da ne nišani dirketno u usta već niže u grlo i grudi... naučio sam i koji ADC filter u mom rekorderu zvuči najmekše baš u tom problematičnom području. A onda na kraju svega primenjujem neki koktel notch filtera i manipulacija kroz audio kompresor da ubijem ono šištanja što je ipak preostalo uprkos svom trudu sa hardverske strane. Elem, odužio sam malo ali mislim da vredi jer je lično iskustvo i iznosi pravu kompleksnost nečega što zvuči idejno jednostavno. Moj glas uživo ne zvuči sibilantno, deluje prosto i smisleno da samo snimiš glas bez obrade i eto ti etalon za prirodnost. Ali đavola, čim stanem ispred mikrofona to više nije taj glas već proizvod tehničkog procesa sa svojim setom artifakta. Harbeth, kao i svi drugi proizvođači mora tako da nađe neku priču koja će baš njih da stavi u pozitivno svetlo, kao oni su otkrili gde leži duša itd. I nemam ja ništa protiv da se zvučnik voicuje tako da glas zvuči što lepše i prirodnije ali to možda znači da će morati da suzbijaju probleme samog tehničkog procesa snimanja glasa. A to što rešava problem kod reprodukcije glasova, možda napravi koloraciju kod reprodukcije činele i zvonca, da zvuče malo mekše i isfiltriranije nego što bi zveknut metal trebao da zvuči. Nisam se sa Harbethima inače mnogo susretao ali onih par puta što jesam, baš mi tako i zvuče - blistaju sa vokalima i teksturom istih, sa kontrabasom i teksturom istog... ali ne baš sa dinamičnim i odsečnim udarima koji su opet sastavni deo raznih muzičkih žanrova. Bilo koji JBL classic zvučnik, za moje uši, realnije reprodukuje bubnjeve i brze tranzijente recimo ali ne radi jednako dobro kao Harbeth ovo ranije navedeno. Pa se na kraju to ipak svodi na priču kod kojih instrumenata i muzičkih žanrova tražimo te realistične osobine, tj. koji su nam najbitniji trigeri za realističan doživljaj nama omiljene muzike.

Kad pomenu samo jedan mikrofon. Jedan od albuma koji mi je prijatan za kasno uveče je sniman kao što se vidi i na samom coveru. Snimak je vrlo prirodan, uz minimum obrade, sa čujnim uplivom prostora. Ali kada se sluša na stereo sistemu sve one i svi instrumenti dolaze iz centra, solidno duboko iza linije zvučnika i sa osećajem akustike tog prostora ali iz jedne jedine tačke naravno. Sa jedne strane to sve zvuči vrlo prirodno, nenapanjeno i neobrađeno, a sa druge je snimak potpuno apstraktan jer prikuplja trista šezdeset stepeni zvuka i presavija ga u jednu jedinu tačku na snimku.