FiiO K7

Kraj detinjstva

Po svemu sudeći, kompanija FiiO prerasla je početnu fazu odrastanja i krupnim koracima gazi ka zrelosti. Njihov novi stoni uređaj donosi pojačalo za slušalice u balansiranom dizajnu, odličan D/A konverter i dodatne funkcije u kvalitetnom kućištu i po sasvim pristupačnoj ceni.

FiiO K7 pozicioniran je u sredini serije K, koja sadrži uređaje za kućnu upotrebu – prvenstveno u sastavu nearfield postavke na radnom stolu, ali koji se, kvalitetom i mogućnostima, mogu uklopiti i u klasičan hi-fi sistem. Dalekoistočna kompanija rešila je da ne eksperimentiše u pogledu vizuelnog identiteta, pa izgled novog modela predstavlja samo neznatnu evoluciju pojačala K5, koji smo testirali pre tačno sedam godina. Ako izuzmemo nešto veću dužinu, gabarit uređaja je isti, kao i vizuelne odrednice prednjeg panela. Neznatno upušteni front opremljen je velikom, centralno postavljenom kružnom komandom za podešavanje glasnoće, koja integriše prekidač za uključivanje i isključivanje. Levo od njega smešten je taster za odabir ulaza sa četiri LE diode za indikaciju, kao i – opet u prepoznatljivom FiiO-ovom stilu – dva manja hromirana prekidača. Prvi prekidač služi za određivanje gaina, odnosno fiksnog pojačanja u dva stepena (Low i High), dok se pomoću drugog analogni signal može poslati na izlaz za slušalice ili na RCA izlaz. Opet, ovde imamo opciju da samo prosledimo signal ili da koristimo varijabilni režim, kad K7 funkcioniše kao pretpojačalo za eksternu amplifikaciju u bilo kom obliku (izlazno pojačalo, aktivni zvučnici itd.). Desna strana prednjeg panela rezervisana je za izlaze za slušalice, u formi single-ended 6,35-milimetarskog priključka i balansiranog 4,4-milimetarskog priključka.

FiiO K7 je skroman samo po ceni – po svemu ostalom, to je zreo i dobro promišljen uređaj.

Zadnji deo uređaja prilično je dobro opremljen raznovrsnim priključcima. Za analogne izvore predviđen je jedan linijski ulaz s pozlaćenim RCA konektorima, a uz njega je postavljen već spomenuti RCA izlaz, koji može funkcionisati u fiksnom ili varijabilnom režimu. Kako K7, pored pojačala za slušalice, sadrži i D/A konverter, u nastavku su smešteni digitalni ulazi – po jedan koaksijalni i optički priključak, kao i USB-B port za direktnu vezu s računarom. Na desnoj strani nalazi se priključak za eksterno prekidačko napajanje od 12 volti, koje se, ukoliko korisnik poželi, u budućnosti može zameniti kvalitetnijim linearnim napajanjem. Kućište je izrađeno u potpunosti od aluminijuma i ne ostavlja neispunjene želje u pogledu kvaliteta završne obrade. Naprotiv, K7 je finiširan zaista besprekorno, a matirana crna boja doprinosi ozbiljnom, gotovo profesionalnom izgledu uređaja.

Prema tvrdnjama proizvođača, u unutrašnjosti kućišta nalaze se napredna rešenja i kvalitetne komponente, koje predvodi XMOS kolo nove generacije XUF208 na digitalnom ulazu. Nakon njega, balansirana topologija podrazumeva par konverterskih čipova AK4493SEQ japanske kompanije Asahi Kasei Microdevices, a nakon sklopova za filtraciju i kontrolu glasnoće u analognom domenu smešteni su amplifikacioni moduli THX AAA 788+, kakve koristi i znatno skuplji K9 Pro. U praksi, navedena rešenja pružaju snagu od 1.220 milivati po kanalu u single-ended režimu i 2.000 milivati po kanalu preko balansirane veze, pri otporu od 32 oma, a K7 može uspešno da se nosi sa zahtevnim slušalicama impedanse do 300 oma. Digitalna sekcija takođe je prilično sposobna i podržava 96/24 preko optičkog i 192/24 preko koaksijalnog ulaza, dok USB veza prihvata signal rezolucije do 384 kiloherca i 32 bita, kao i DSD256 na 11,2 megaherca.

Test

Kao sasvim odgovarajuće po karakteristikama i ceni, za početak testiranja odabrali smo slušalice Sennheiser HD 560S, uz reprodukciju s laptop računara preko priloženog USB kabla. K7 je od samog početka pokazao popriličnu snagu, besprekorno kontrolišući ove srednje zahtevne slušalice i pružajući izuzetno dobru dinamiku na svim nivoima. FiiO nam je odranije poznat kao proizvođač čiji uređaji donose dobro odmeren balans između detaljnosti i muzikalnosti, a K7 se u ovom pogledu sasvim uklapa u filozofiju kompanije. Finese su prisutne, ali ne i postavljene u prvi plan, pa se ova kombinacija predstavila kao zaista svestrana – uz nju se može analizirati kvalitet produkcije, ali i istinski uživati u fluidnoj i muzikalnoj reprodukciji. Iako se za slušalice iz Sennheisera povremeno može čuti da imaju slabiji bas, mi smo se više puta uverili da im samo treba kvalitetna amplifikacija. K7 se i u ovom segmentu odlično pokazao, pružajući masivne, duboke i veoma čvrste note, uz beskompromisnu kontrolu mikrodetalja. Potvrdu odličnog basa kod testirane FiiO sprave doneo je album „Random Access Memories“ francuskog dvojca Daft Punk. Naime, ovo izdanje poznato je po prenaglašenom basu, pa predstavlja suprotnu vrstu izazova, jer je potrebno zauzdati i uobličiti niskotonsko područje. Ovo predstavlja problem za mnoge uređaje i sisteme, ali ne i za K7, koji je pokazao čvrstu kontrolu i čelični stisak u praktično celom frekvencijskom opsegu. Takođe, tokom slušanja poredili smo high i low gain i zaključili da nam u ovoj postavci nešto više prija veće pojačanje – osim što je glasniji, zvuk je puniji i sočniji, pa preporučujemo da isprobate i ustanovite šta vam se više dopada.

Nakon što smo ustanovili da je K7 sasvim dorastao slušalicama približnog cenovnog razreda i najčešćem pretpostavljenom scenariju upotrebe, rešili smo da proverimo granice njegovih sposobnosti, pa smo ga povezali na optimizovani PC muzički server pomoću daleko kvalitetnijeg USB kabla, a na izlaznom delu našle su se gotovo tri puta skuplje slušalice Sennheiser HD 660S2. Usled osetljivosti od 300 oma, ove slušalice su predodređene za low gain modalitet, koji se i nama više svideo po zvuku, a obradovalo nas je što se FiiO nije posebno grejao, čak ni pri velikim opterećenjima, već je i nakon dužeg slušanja bio tek mlak na dodir. Stavljen na muke, K7 je ostao dosledan u izuzetnoj kontroli, što se u donjem delu spektra prevodilo u sjajno artikulisane tonove, koji se spuštaju do granice čujnosti bez izobličenja. Ipak, gornji deo spektra dodatno se otvorio i dobio gotovo opipljivo telo tonova, uz nešto prostraniju pozornicu. Obilje pratećih, alikvotnih tonova pružilo je zaista spektakularan uvid u najfinije, jedva čujne detalje u muzici – bilo da su u pitanju note instrumenata, prateći efekti ili ambijentalni zvukovi na živim snimcima.

Kako bismo isprobali sve mogućnosti testiranog uređaja, završni deo testa FiiO je proveo u ulozi D/A konvertera i pretpojačala u kućnom hi-fi sistemu, a društvo su mu pravili pojačalo Exposure 3010S2 i zvučnici ELAC Uni-Fi UB52. K7 se i u ovim okolnostima snašao sasvim dobro, pruživši nam preciznu i dobro uobličenu reprodukciju. Tonovi su pre analitični nego živopisni, što pokazuje da je interni DAC sposoban da iz svakog zapisa izvuče veliku količinu detalja. Ipak, ukupna tonska ravnoteža zadržana je u opsegu koji reprodukciju čini prijatnom na duge staze, bez zapadanja u suvoparan, dokumentarni zvuk bez muzikalnosti. Drugim rečima, K7 i u ovoj postavci daje jedan pitak i celovit zvuk, u kom se zaista može uživati, pa ga možemo preporučiti za hi-fi sisteme početne klase. Iako bismo za funkciju pretpojačala poželeli prisustvo daljinskog upravljača, možda je nerealno to očekivati u ovom cenovnom razredu. S druge strane, K7 se iskupljuje veoma preciznom kontrolom glasnoće u čak 112 neosetnih koraka, uz utisak linearnog i ravnomernog pojačanja i besprekoran balans između kanala.

Zaključak

Kao najpristupačnije balansirano kućno pojačalo za slušalice iz kompanije FiiO, K7 se odlikuje ujednačenim kvalitetom u svim segmentima – od digitalne i analogne sekcije pa do završne obrade. Njegova upotreba sasvim je jednostavna, pa će i onima koji tek ulaze u hi-fi sve biti jasno već na prvi pogled, dok atraktivni RGB prsten oko kružne komande unosi malo živih boja u inače prilično ozbiljan izgled ovog uređaja. Stoga smatramo da je FiiO K7 skroman samo po ceni – po svemu ostalom, to je zreo i dobro promišljen uređaj.