Exposure 2510

Tim koji dobija

Pred nama je peta iteracija Exposureovog integrisanog pojačala srednje kategorije, koja donosi diskretna unapređenja ispod svedene spoljašnjosti, kao i dodatni adut u vidu interne gramofonske sekcije.

Poslovica kaže da tim koji dobija ne treba menjati, a kompanija Exposure jedan je od najboljih primera za primenu ove izreke u praksi. Jezgro njihove ponude predstavljaju serije 2000 i 3000, koje se već petnaestak godina prodaju u praktično neizmenjenom obliku, a pozicije u vrhu klase održavaju se povremenim finim poboljšanjima – što nije previše teško kad je uređaj od početka postavljen na zdrave inženjerske osnove.

Spolja i iznutra

Usled dugogodišnjeg neizmenjenog dizajna, izgled Exposure pojačala već je dobro poznat ljubiteljima hi-fija, a novo integrisano pojačalo 2510 u ovom pogledu ne donosi ništa novo. Skladne proporcije kućišta oplemenjene su masivnim prednjim panelom od brušenog aluminijuma, koji je dodatno istaknut nešto većim dimenzijama. Minimalistički front sadrži dve velike kružne komande u desnom delu, koje služe za kontrolu glasnoće i odabir ulaza, a svojom čvrstinom i dobro odmerenim otporom pružaju sjajan osećaj tokom upotrebe. Aktivni ulaz označen je diskretnom LE diodom, a natpisi su nešto sitniji, pa preglednost pri korišćenju ostavlja mesta za poboljšanja. Svedenu postavku upotpunjuju senzor daljinske komande u srednišnjem delu i prekidač za uključivanje na levoj strani – ovo je još jedan kuriozitet u današnje vreme, jer 2510 nema uobičajeni stendbaj modalitet i ne može se uključiti i isključiti preko daljinskog upravljača.

Ostatak kućišta takođe je izrađen od metala, što podrazumeva poklopac koji obuhvata gornju i bočne strane, kao i masivnu šasiju. Za razliku od prethodnih modela, kod kojih je gornji poklopac bio prekriven farbom krupne granulacije i hrapave teksture, novi 2510 izveden je uobičajeno, u finišu koji je nešto sjajniji i više privlači pažnju, ali je i zahvalniji za održavanje. U svakom slučaju, proizvođač tvrdi da u celosti metalno kućište obezbeđuje bolju kontrolu rezonancija i izolaciju od okolnih elektromagnetskih polja. Na zadnjoj strani nailazimo na već uobičajenu Exposureovu postavku zvučničkih terminala koji su obloženi robustnom plastikom i prihvataju samo banana priključke, što možda deluje neugledno, ali zapravo je veoma pametno rešenje koje će nadživeti pojačalo. Razlika u odnosu na prethodnike ogleda se u odsustvu dvostrukih bi-wire terminala, jer je 2510 opremljen samo s dva para izlaza. Levi deo zadnje strane rezervisan je za RCA priključke, koji nisu šasijski kao kod skupljeg brata 3510, ali su pozlaćeni i prilično čvrsto postavljeni. Ovde nailazimo na pet linijskih ulaza i jedan ulaz za gramofon MM tipa s pripadajućim zavrtnjem za uzemljenje, a u nastavku se nalaze izlazi za snimač i za povezivanje eksternog pojačala snage, što znači da se 2510 može koristiti samo kao pretpojačalo. Postavku kompletira IEC utičnica za odvojivi strujni kabl s pripadajućim osiguračem, i to je sve – kod Exposurea nema priključaka za dodatne infracrvene prijemnike, 12-voltnih okidača, portova za ažuriranje firmvera i automatizaciju sistema, već je prisutno samo ono što je esencijalno za što kvalitetniji zvuk.

Po skidanju gornjeg poklopca ukazuje se relativno uobičajena postavka integrisanog pojačala u klasi AB, ali uz nekoliko specifičnosti. Levu stranu zauzeo je torusni transformator poznate norveške kompanije Noratel, koji je naizgled iste veličine kao kod prethodnika, pa se može pretpostaviti snaga od oko 200 volt-ampera. Ostatak površine zauzela je štampana ploča s kvalitetnim elektronskim komponentama, a izdvajaju se dva velika elektrolitska kondenzatora, čije su oznake zaklonjene – opet, prema gabaritu pretpostavljamo da imaju kapacitet od oko 10.000 mikrofarada po komadu. Za razliku od uobičajenih rebrastih hladnjaka, Exposure u ovoj klasi već godinama primenjuje nešto drugačije rešenje. Naime, cela štampana ploča je izdignuta kako bi ispod nje bio postavljen komad masivnog aluminijuma. Bipolarni izlazni tranzistori – jedan par po kanalu – postavljeni su ispod štampane ploče i priljubljeni uz tablu aluminijuma, koja preuzima ulogu hladnjaka i odvodi toplotu preko šasije. Kao krajnji rezultat ovakve postavke dobijeno je odgovarajuće hlađenje, ali bez proreza na kućištu, koje dopušta ulazak prašine i na duže staze skraćuje vek komponenata.

Napredak u zvuku

Kako je autor ovog teksta dugogodišnji srećni vlasnik starijeg integralca 2010S2, novi 2510 dočekan je s velikim zanimanjem – da li je, i koliko, novi model bolji od starog? Koliko god se potajno nadali da to nije slučaj, možemo bez sumnje da potvrdimo da novi model jeste bolji – ne mnogo, ali unapređenja u zvuku mogu se jasno čuti, a pritom su majstorski pozicionirana na ključnim mestima. Stoga se za Exposure 2510 može reći da donosi prepoznatljiv zvuk ugledne britanske kompanije, ali na nešto savremeniji način. Pritom pre svega mislimo na neznatno precizniju prezentaciju – novajlija pruža odlično definisane tonove, koji zadržavaju voluminoznost i puno telo i tokom zahtevnih deonica. Dakle, note su bolje definisane, ali ne i suvlje u prikazu, pa testirani integralac raspolaže gotovo savršenom ravnotežom između jasne oštrine i punog, sočnog zvuka. Ovo se najlakše primećuje u donjem delu spektra, koji je čvrst i snažan, ali nikada prenaglašen – u ovom smislu, kao svako valjano pojačalo, 2510 u velikoj meri zavisi od kvaliteta reprodukovanog materijala, pa će svi nedostaci snimka biti prikazani bez ulepšavanja, dok će kvalitetna produkcija zasijati na najlepši način.

Očekivano, snage ima više nego dovoljno za pokretanje kutija manjeg i srednjeg gabarita, jer je odavno poznato da Exposure prilično konzervativno deklariše svoja pojačala. Cantonovi novi veliki zvučnici Townus 90 stoga nisu predstavljali posebno težak zalogaj, a 2510 su prikazali veoma dobru kontrolu donjeg opsega. Ipak, još više od toga imponovala je sposobnost pojačala da zadrži prostornost i odgovarajuću masu basova pri velikim opterećenjima, bez kompresije i gubitka fokusa. Prostrani prikaz prenosi se na celu prezentaciju, pa je pozornica lepo razvijena po širini, uz vrlo dobro dubinsko pozicioniranje. Naravno, Exposure neće prikazati ono čega nema na snimku, ali se na kvalitetnoj produkciji mogu odrediti pozicije muzičara u studiju, ili detalji poput udaljenosti pevača od mikrofona.

Prelezak na elektronske žanrove pokazao je da 2510 još kako može da reprodukuje tvrd i odsečan bas, te da je sposoban da se prilično brzo pokrene i zaustavi. Gornji deo spektra, kao najzaslužniji za osećaj prostornosti, obiluje precizno izvedenim efektima, a pojačalo se lako prilagođava oprečnim zahtevima – bilo da su u pitanju mekani i suptilni ili oštri i prodorni tonovi, Exposure je dorastao svim visokotonskim izazovima. Ipak, njegovo najmoćnije oružje jeste besprekorna uklopljenost svih delova spektra u jednu neodvojivu i nadasve muzikalnu celinu. Kod svih uređaja ovog proizvođača isticali smo muzikalnost kao jednu od najvećih vrlina, a 2510 u ovom pogledu predstavlja čistokrvni Exposure – prezentacija je fluidna i zavodljiva, a ujedno tonski tačna i verodostojna, što će vas veoma brzo naterati da zaboravite proučavanje tehničkih karakteristika i prepustite se istinskom uživanju u muzici.

Zaključak

Ostrvski proizvođač još jednom pokazuje da u domenu hi-fi amplifikacije vreme protiče relativno sporo, te da, uprkos sve oštrijim napadima klase D, vremešni koncepti još uvek imaju mnogo toga da ponude i mogu da se nađu u vrhu svoje kategorije. Kao dokazani majstor finih usavršavanja, Exposure ljubiteljima klasičnog hi-fija nudi izdržljivo i jednostavno integrisano pojačalo, minimalističnog dizajna, ali raskošnog zvuka.