Format DVD-Audio je postigao veliku popularnost u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. I u našoj zemlji su se pre nekoliko godina mogli pronaći DVD-Audio plejeri, ali je njihova cena prelazila granice koje mi možemo da ostvarimo. Danas je situacija znatno drugačija, te je pravo vreme da se posvetimo ovom formatu i novinama koje nam pruža. Pre svega objasnimo nekoliko stvari oko kompatibilnosti. DVD-Audio je format koji ne mogu da reprodukuju obični DVD video plejeri, ukoliko sam disk nema na sebi kompatibilnu sekciju posvećenu DVD-Video formatu. Sa druge strane svi DVD-Audio plejeri mogu uspešno reprodukovati postojeće DVD-Video diskove. Kako da budemo sigurni da naš DVD plejer čita DVD-Audio diskove? Jednostavno, na njegovom prednjem panelu zasigurno će se pronaći DVD-Audio logo koji garantuje da je uređaj kompatibilan sa pomenutim formatom.
DVD-Audio format pruža nekoliko novih mogućnosti, kao što su viši kvalitet zvuka, kanali okruženja i veći vremenski kapacitet od standardnog kompakt diska. Na DVD-Audio diskove mogu se smestiti video zapisi i druge informacije. Philips i Sony stvorili su alternativni format pod nazivom Super Audio CD koji dozvoljava pravljenje takozvanih hibridnih diskova na kojima se nalaze sloj informacija za CD plejere i sloj dodatnih informacija za SACD plejere. Ovo sjajno inžinjersko rešenje stvara kompatibilnost prihvatljivu širim slojevima korisnika. Ipak, o prednostima i eventualnim manama ovog formata pisaćemo drugom prilikom.
Očekivanja
Svetska organizacija International Steering Committee (ISC) napravila je spisak preporuka za nov format koji je maja 1996. godine tek trebalo osmisliti. Sam format je po preporuci morao da ima sistem za zaštitu od kopiranja i određene antipiratske mere, kompatibilnost sa postojećim CD formatom i mogućnost smeštanja zvuka, videa i podataka. Pored toga preporučeno je smeštanje šestokanalnog zvuka, kao i veća fizička izdržljivost i trajnost od kompakt diska. Sam medij bi trebao da bude jednostran i da ima prečnik dvanaest centimetara. Najkraći vremenski kapacitet diska sa maksimalnim mogućim kvalitetom ne sme biti manji od 74 minuta. U poslednjih nekoliko godina organizacija ISC i DVD Forum su zajednički radile na promociji i postavljanju specifikacija za ovaj napredni format. DVD-Audio format je nailazio na brojna negodovanja i osporavanja njegovog postojanja obzirom da i DVD-Video format može da sadrži zvuk, video i navigaciju. Ipak, DVD-Audio ima nekoliko prednosti, a to su pre svega veći kvalitet, odnosno "bit-rate" koji kod ovog formata iznosi 9,6 megabita u sekundi, a kod DVD-Video formata ovaj podatak iznosi 6,144 megabita. Pored toga DVD-Audio poseduje opcije MLP kompresije, zaštitu od kopiranja i može se reprodukovati sa audio plejera.
Zašto nam je neophodan ovaj novi format? Odgovor leži u činjenici da CD postoji više od dvadeset godina i da pruža isključivo smeštanje stereo informacija.
Grupe i numere
Da bi razumeli šta je sadržaj jednog DVD-Audio diska neophodno je objasniti organizacionu hijerarhiju sadržaja diska. Svaka strana DVD-Audio diska naziva se album. Svaki album može biti podeljen u najviše devet grupa, a svaka grupa u 99 numera. Numere smo i do sada nazivali na engleskom kao trek, odnosno "track". Dalje svaka numera može sadržati 99 indeksa. Između grupa i numera postoji dodatni sloj nazvan Audio Titles (ATT). Ovaj sloj je ignorisan od strane plejera koji mogu reprodukovati samo audio diskove. Pored ove hijerarhije sam sadržaj DVD-Audio diska ima dva odvojena direktorijuma. Prvi se naziva AUDIO_TS i sadrži zvuk, tekst, navigaciju i statične slike, dok se u VIDEO_TS direktorijumu nalazi kompresovani zvuk, pokretne slike i takođe navigacija. Upravo ovde leži odgovor na pitanje zašto DVD-Video plejeri ne čitaju DVD-Audio diskove. Video plejeri uopšte nisu u stanju da vide AUDIO_TS direktorijum.
Kodiranje
Na DVD-Audio disk moguće je smestiti zvuk različitog kvaliteta. Naime, muzički producenti i muzičari mogu izabrati preciznost kvantizovanja i zapisati svaki uzorak sa 16, 20, ili 24 bita. Pored toga moguće je izabrati i različite frekvencije uzimanja uzoraka (semplovanje) i to kao "potrošački" kvalitet (44.1, 88.2 ili 176.4 kiloherca) i "profesionalni" kvalitet (48, 96 i 192 kHz). Primetno je da su pomenute frekvencije u odnosu jedan prema dva i da se poklapaju sa nekim prethodnim standardima. Crvena knjiga (Red Book) CD standarda je propisala frekvenciju od 44.1 kiloherca kao standard, a ostale frekvencije predstavljaju dvostruke vrednosti inicijalne. Slično je i u profesionalnim vodama, gde poznati standard DAT trake iznosi 48 kiloherca. Kao što smo pominjali DVD-Audio format dozvoljava smeštanje čak šest zvučnih kanala na jednom disku. Ukoliko se ljudi iz muzičke industrije odluče na standard od 176.4 ili pak 196 kiloherca, neće biti u mogućnosti da smeste svih šest kanala. Ovi visokorezolucijski standardi su rezervisani samo za stereo reprodukciju. Svih šest kanala na ovako visokim rezolucijama zauzeli bi toliko memorijskog prostora da čak ni DVD ne bi te podatke mogao da smesti na jedan medij.
Tvorci DVD-Audio formata su iskoristili činjenicu da u surround okruženju nisu svi kanali podjednako važni. Kanali okruženja uglavnom u sebi sadrže samo zvuke ambijenta tako da se oni kodiraju i smeštaju na manje memorijskog prostora. Zbog toga su informacije smeštene na DVD-Audio disk podeljene u dve grupe kanala (Channel Groups). "Channel Group 1" u sebi nosi važnije i kritičnije informacije za ukupnu zvučnu sliku, dok se na grupi kanala 2 smeštaju manje bitne informacije. Surround kanali mogu biti u nekoj od ove dve grupe, ali ni u jednom momentu se ne sme dogoditi da grupa 2 ima veći stepen kvantizacije ili veću frekvenciju uzimanja uzoraka.
| Grupa 1 | Grupa 2 | |
| Frekvencija semplovanja | 48 kHz | 48 kHz |
| 96 kHz | 96 kHz ili 48 kHz | |
| 44,1 kHz | 44,1 kHz | |
| 88,2 kHz | 88,2 kHz ili 44,1 kHz | |
| Bitova po semplu | 16-bit | 16-bit |
| 20-bit | 20-bit ili 16-bit | |
| 24-bit | 24-bit, 20-bit ili 16-bit |
Kompresija
Iako DVD-Audio medij ima veoma veliki kapacitet, višekanalna muzika u visokoj rezoluciji značajno skraćuje vremenski kapacitet diska.
| Audio format | Struktura podataka | Vremensko trajanje diska | |
| Jedan sloj | Dva sloja | ||
| Stereo | 24-bit/48 kHz | 250 min. | 460 min. |
| Stereo | 24-bit/192 kHz | 60 min. | 115 min. |
| Višekanalno | 16-bit/96 kHz (x6) | 60 min. | 115 min. |
| Višekanalno | 20-bit/96 kHz (x5) | 60 min. | 110 min. |
| Stereo + višekanalno | 24-bit/96 kHz (x2) + 24-bit/96 kHz (x3) + 24-bit/48 kHz (x2) | 40 min. svaki | 75 min. svaki |
Ako pretpostavimo da bi format od 24/96 stereo plus pet kanala na 24 bita bio zadovoljavajući format, vremensko trajanje reprodukcije bi bilo veoma kratko. Zbog toga se pribeglo kompresiji podataka koju su osmislili Michael Gerzon i Bob Stuart. Njihova kompresija je dobila naziv Meridian Lossless Packing ili skraćeno MLP. Ova vrsta kompresije pravi uštedu od 50 procenata ili drugim rečima stvara kompresiju u odnosu 2:1. Poređenja radi podsetićemo da popularni MP3 format ima stepen kompresije oko 11:1.
Dodaci
Pominjali smo da DVD-Audio format može sadržati i fotografije koje se čuvaju u zasebnom fajlu i nazivaju se Audio Still Video (ASV). Pre početka reprodukovanja muzike uređaj je u mogućnosti da učita i do 20 slika u memoriju i da kasnije na ekranu te fotografije prikaže. Slike se mogu automatski smenjivati ili mogu biti prikazivane pod kontrolom korisnika.
Tekst se takođe može smestiti na DVD-Audio disk. Statični tekst može sadržati imena izvođača i sveobuhvatne informacije, dok dinamički tekst može predstavljati tekst trenutno reprodukovane muzičke numere. Kao posebni dodatak DVD-Audio diskovi mogu imati menije i sistem navigacije.
Utisci
Situacija je potpuno jednostavna. Za uživanje u visokorezolucijskom zvuku biće nam neophodan jedan nov DVD-Audio plejer, nekoliko DVD-Audio diskova, 5.1 surround sistem i TV aparat. Slušanje muzike u 5.1 formatu zasigurno predstavlja novu vrstu uživanja, ali da li nam je tako nešto zaista potrebno. Što se tiče navigacionih menija i upotrebe televizora za manipulacijom kompleksnim sadržajem, moramo reći da čitava stvar zvuči nekako napumpano. Šta nije u redu sa običnom kontrolom numera na koju smo navikli na konvencionalnim CD plejerima? Činjenica jeste da muzička industrija mora da napreduje kako napreduje i digitalna tehnologija, ali da li moramo da kupujemo sva muzička izdanja ponovo. Naravno da ne, jer budimo iskreni, široke narodne mase neće čuti baš nikakvu razliku između CD i DVD-Audio izdanja. Mi ne spadamo u tu kategoriju, zar ne?