Ophidian Mojo 2

Got My Mojo Working

Ono što im nedostaje u pogledu razvojnih kapaciteta i budžeta za sprovođenje velikih projekata, mali proizvođači često nadoknađuju inventivnim razmišljanjem i primenom nesvakidašnjih rešenja.

U broju 130 prvi put smo se sreli s britanskim proizvođačem Ophidian, kad smo testirali njihov najbolji model Voodoo. Tada smo naveli da ova kompanija, iako prilično mlada, već ima jasno vidljivo usmerenje i stav o tome kako njihovi zvučnici treba da zvuče i izgledaju. Prema našem mišljenju, u pitanju je uspešan spoj ostrvske zanatske tradicije u izradi zvučnih kutija i inovativnog tehnološkog pristupa, koji omogućuje da se iz svakog gabarita izvuče najviše muzike. Nakon korpulentnih i moćnih podnostojećih zvučnika Voodoo, otišli smo na suprotni kraj ponude i sada vam predstavljamo male regalske kutije Mojo 2, daleko manjeg gabarita i gotovo desetostruko niže cene.

Asimetrični front

Bukšelfovi Mojo 2 pripadaju seriji M, a u pitanju su drugi najmanji i najpristupačniji zvučnici u Ophidianovoj ponudi – ispod njih je samo početni model Minimo 2. S visinom ispod 29 centimetara, oni se svrstavaju u manje kutije za stalke, a dizajn je, kao i kod većine zvučnika ovog proizvođača, jednostavan i klasičan. Kabinet ima pravilan oblik kvadra, bez ikakvih dizajnerskih eksperimenata i dodatnih ukrasa, ali – prema starom ostrvskom receptu – fabrika to nadoknađuje izvanrednom završnom obradom. Svaki spoj i detalj izvedeni su besprekorno, a kabinet je obložen prelepim prirodnim furnirom, koji može biti od hrasta ili oraha. Uprkos skromnom gabaritu i maloj površini prednje strane, Ophidian je opremio Mojo 2 parom srednjetonsko-niskotonskih jedinica na frontu. Njihove membrane imaju prečnik od 114 milimetara, a izrađene su od papira s posebnim premazom, dok je za pogon upotrebljen veliki feritni magnet. Sledeća zanimljivost jeste pozicioniranje, jer postavka na prednjoj strani nije simetrična po uspravnoj osi, već su mid-bas drajveri primaknuti uz ivicu fronta. Na taj način konstruktor je napravio prostor da se uz suprotnu ivicu postavi visokotonac s neodimijumskim motorom i 28-milimetarskom membranom od tkanine sa Sonolex premazom, što nam ukazuje da poreklo može biti iz ugledne norveške fabrike SEAS. Visokotonci su zaštićeni sopstvenim metalnim mrežicama koje se ne mogu ukloniti, a celokupna dvosistemska topologija može se prekriti platnenim maskama s pričvršćivanjem pomoću skrivenih magneta.

Kod ovih malenih zvučnika zanimljivosti se samo nižu, pa nam prelazak na zadnju stranu otkriva prisustvo patentirane tehnologije AEROFLEX. S ovom tehnologijom već smo se sreli kod modela Voodoo, a u pitanju je Ophidianovo rešenje za umanjenje brzine protoka i vrtloženja vazduha, čime se postižu uravnotežen tonski balans, bolja dinamika i precizniji niski tonovi. Sistem se prepoznaje po većoj metalnoj rešetki na zadnjoj strani, iza koje se nalazi prilično dugačak kanal za protok vazduha, a konstruktoru odajemo priznanje jer je uspeo da sve to smesti u ovako mali kabinet. Spomenuta rešetka integrisana je u veći metalni panel pri dnu zadnje strane, koji takođe sadrži oznaku proizvođača i modela, osnovne tehničke osobine i napomenu da su zvučnici ručno napravljeni u Velikoj Britaniji. U skladu s veličinom kutija, jedan par zvučničkih terminala odlikuje se manjim dimenzijama, a izrada je standardna za ovu klasu i podrazumeva osnovu od pozlaćenog metala i oplatu od providne plastike, uz prihvatanje sva tri načina povezivanja.

AEROFLEX kao amajlija

Usled asimetrične postavke prednjeg panela, Mojo 2 mogu se postaviti tako da visokotonci budu na spoljnoj ili unutrašnjoj strani. Fabrika preporučuje da budu spolja, jer se tako postiže bolja vremenska usklađenost zvučnih talasa, ali to ne znači da ne treba isprobati suprotnu postavku. Mi smo je, naravno, isprobali i zaključili da se tako može dobiti dobar fokus, uz zadržavanje široke pozornice, ali uz umanjenje krajnje preciznosti, nakon čega smo se vratili na postavku s visokotoncima na spoljašnjim ivicama. Uz sasvim malo zaokretanje prema poziciji za slušanje (toe-in) postigli smo optimalni odnos između širine scene i odličnog fokusa, a Mojo 2 su se takođe pokazali kao prilično nezahtevni u pogledu prostora – uprkos prisustvu AEROFLEX porta, disali su punim plućima na manje od 40 centimetara od zadnjeg zida i udaljeni oko metar od bočnih zidova. Za pokretanje smo koristili nekoliko pojačala koja su nam se našla pri ruci, ali je kao glavni inkvizitor bio prisutan moćni integralac Musical Fidelity M6xi.

Mojo 2 se ne ustručavaju da upotrebe jedno od najjačih oružja svojih malih membrana – brzinu.

Tokom kritičkog slušanja Mojo 2 se ne ustručavaju da upotrebe jedno od najjačih oružja svojih malih membrana – brzinu. Servirajte im kakvu suludo brzu elektroniku ili, kao što smo mi uradili, indijskog perkusionistu Triloka Gurtua na albumu “Miles_Gurtu” i uzvratiće vam dinamikom koja je na trenutke spektakularna. Zadržavanje fokusa i, još više, preciznosti pojedinačnih tonova zaista je na zavidnom nivou u apsolutnom smislu, a Mojo 2 ni u jednom trenutku ne zvuče prenapregnuto i kao da gube konce, već sve vreme zadržavaju potpunu kontrolu i, što je još važnije, fluidnost reprodukcije. Lucidnost prezentacije i odsustvo bilo kakve konfuzije u zvuku podržava i visokotonac, uz sasvim neprimetno uklapanje između opsega i zvučničkih jedinica – iako proizvođač za skretnicu navodi samo da koristi kvalitetne komponente iz Mundorfa, očigledno je na ovom polju obavljen sjajan posao. Blisko postavljeni drajveri ostavljaju utisak tačkastog izvora zvuka, naročito na nešto većoj udaljenosti, a Mojo 2 će bez teškoća ispuniti muzikom prosečan dnevni boravak od dvadesetak kvadrata.

Najveći nedostatak ovih, kao i svih drugih kutija ovog gabarita, jeste plići bas i tu pomoći nema jer fizika je neumoljiva. Ipak, Mojo 2 se i na ovom polju ističu snažnijim zvukom, većeg volumena, zahvaljujući prisustvu dve membrane. Subjektivno se čini da se kutije spuštaju niže od deklarisanog, ali to je zapravo zasluga AEROFLEX porta, koji eliminiše mumlanje i zadržava basove potpuno čistim do dna čujnosti. Stoga, ukoliko niste zavisnik od najdubljeg basa, ovi zvučnici će vam pružiti više nego dovoljnu količinu informacija u donjem delu spektra. I ne samo to, tonovi će biti precizni i besprekorno definisani, bez utiska oštre odsečenosti, već uz ravnomerno opadanje do potpunog utišavanja. Deklarisana osetljivost i nominalna impedansa nagovestile su da Mojo 2 mogu tražiti snažnije pojačalo, i to se obistinilo tokom testa – možda i više od drugih malih kutija iz premijum segmenta, Ophidiani će vam biti zahvalni ako ih uparite sa stabilnom amplifikacijom, čija snaga može biti i veća od onoga što je proizvođač deklarisao.

Zaključak

Pored izuzetne brzine i basa koji prevazilazi veličinu kabineta, Mojo 2 pružaju neobojene tonove i pokazuju se kao neprobirljivi u pogledu muzičkih žanrova – svaki pravac će reprodukovati do maksimuma svojih mogućnosti, a to je često iznad onoga što nudi konkurencija. Njihov pomalo neobičan izgled ne mora se svideti svakom, ali zato su tu mrežice koje prekrivaju čitav front i, naravno, zvuk koji će vas neočekivano brzo osvojiti preciznom i muzikalnom prezentacijom.