Teoharov Amplifier / Preamplifier / Power Amplifier

Inženjerski instinkt

U prošlom broju napravili smo kratak osvrt na početke Veselina Teoharova i njegov srednjoškolski projekat – pojačivač, a sada govorimo o tome dokle je projekat stigao.

U razgovoru koji smo vodili na prošlogodišnjem Hi-Files Showu Veselin Teoharov je priču o prikazanim uređajima Amplifier i Power Amplifier započeo vraćanjem na svoj prvi uređaj, koji je konstruisao za maturski ispit. Budući da Veselin nije sklon da svako objašnjenje počinje time da je Zemlja u početku bila užarena lopta, zapitali smo se kakva je veza između uratka jednog srednjoškolca koji je sebi napravio pojačalo i visoke klase pojačivača kakve je predstavio na sajmu. Odgovor je bio jednostavan: ono što je još na početku instinktivno sagledao kao odlučujuće elemente kvalitetnog pojačivača – simetričnu putanju signala i dual-mono konstrukciju – postala je osnovna topologija svih njegovih uređaja do danas.

Koncept i Amplifier

Mogućnost izbora i opcije koje ima kupac bitna su odlika Teoharova. Tako se pod imenom Amplifier nalaze čak četiri moguće konfiguracije: pretpojačivač, integrisani pojačivač, stereo-snagaš ili monoblok, po narudžbini.

Polazna konstrukcija, ili base unit, kako ga naziva konstruktor, jeste kućište precizne izrade od brušenog aluminijuma, debljine 10 milimetara, u kome je smešteno napajanje s moćnim torusom Amplimo i bankom kondenzatora od 150.400 uF po kanalu, koje je zaduženo samo za tonske sekcije. Pored njega, postoji i sekundarno, s koga se napajaju logička i upravljačka kola. Na ulazu u integrisani Amplifier I (3.500 EUR + PDV) nalaze se jedan par linijskih balansiranih i tri RCA ulaza, od kojih jedan može biti i gramofonski, kod verzije opremljene gramofonskom sekcijom. Linijski signal nailazi na bipolarni operacioni pojačivač OPA1604 Burr-Brown, koji radi obrtanje faze i prilagođavanje nivoa i impedanse prema izlaznom stepenu, o kome konstruktor ne daje detaljnije informacije. Ono što znamo jeste da njega čine po dva modula po kanalu s bipolarnim tranzistorima, čime se obara izlazna impedansa i istovremeno postiže damping faktor od čak 500. Izlazni modul radi u cistoj A klasi do 60% snage, kad prelazi u AB klasu. Izlazni stepen je opremljen relejima za zvučnike i kolom za zaštitu od pojave jednosmerne komponente signala. Izlazi za zvučnike su WBT, a tu su još i balansirani i RCA izlazi iz pretpojačivača za povezivanje sa snagašem, kao i konektori za eksterno baterijsko napajanje.

Dva dodatna detalja u topologiji čine modularni pristup, kao i odsustvo žičnih putanja signala. Drugim rečima, tonski signal nikada ne napušta štampanu ploču na kojoj su putanje signala, napajanja i masa projektovane i izvedene tako da se preslušavanje smanji na minimum, a da signal bude zaštićen od smetnji, što je praktično znanje Veselina Teoharova preneto iz RF tehnike, kojom se bavi dugo godina. Najduža putanja signala iznosi 30 milimetara.

U verziji pretpojačivača (2.500 EUR+pdv), prirodno, nema izlaznog stepena. Putanja signala je ista kao što je opisana kod integrisanog pojačivača, a baterijsko napajanje zamenjuje spoljašnje, dok su sve mikroprocesorske kontrole zadržane. Osim toga, kupac može birati između atenuatora ALPS ili danskog DACT.

Na prednjoj ploči Amplifiera nalaze se samo komande “odaberi i pojačaj”, gde je uključivanje uređaja na selektoru ulaza.

Power Amplifier

Sada dolazimo do snagaša koji je samo to – pojačivač snage. U kutiji istog dizajna, ali gotovo dvostruko veće visine i težine, Power Amplifier, prirodno, nema prednje komande. Na zadnjoj strani nalaze se dva para zvučničkih izlaza, balansirani i RCA ulazi i izlazi zajedno s preklopnikom ulaza, kao i komandni napon za uključivanje uređaja.

Ova zver je bazirana na istoj topologiji base unit kao i Amplifier , ali sa znatno većim i multipliciranim komponentama: tu su po jedan torusni trafo snage 650 voltampera po kanalu i po dve banke kondenzatora s dvostruko većim kapacitetom nego kod integralca. Na ulazu se nalazi bafer, koji dalje vodi na izlazni stepen s naponskim pojačanjem od šest decibela i, dalje, u stepen za strujno pojačanje. Ovako opremljen uređaj u stanju je da isporuči 200 vati po kanalu u A klasi na osam oma, odnosno 400 na četiri i 600 na dva oma. Polarizacija u A klasi je do 60% snage na osam oma.

Slušni utisci

U svom zaokruženom i sada već iskusnom tehničkom pristupu Teoharov je štiklirao sve kućice na listi tehničkih uslova koje treba da ispuni jedan pojačivač u visokoj klasi. Reklo bi se čak i da je otišao korak dalje. Osim toga, svojim uređajima je pridodao i opremu popularnu kod audiofila, ali iz tehničkih, a ne marketinških razloga. Odgovor na pitanje kako u praksi zvuče ove tehnički superiorne topologije, šeme i komponente – ili sve zajedno, za šta god se odlučite da pravi zvuk – našli smo na Hi-Files Showu 2019. U prilično povoljnom sajamskom okruženju, u prostranoj sali i sa sopstvenim zvučnicima, kombinacija pretpojačivača i snagaša ostvarila je spoj snage i suptilnosti. Naime, na različitim žanrovima, prilično šarenog muzičkog izbora, osećali su se relaksiranost velikih rezervi snage i odsustvo bilo kakvog napora i na najglasnijim nivoima koje je sala dozvoljavala, dok su u prednjem planu dominirali fantastična dinamika, koja se slušala sa ivice stolice, i transparentnost kroz slojeve onoga što se dešavalo u pozadini. Ako se može govoriti o temperaturi zvuka, onda se za ovaj kombo može reći da ima idealnih 25 stepeni, s finoćom visokog opsega koja krasi FET-ove i brzinom najboljih implementacija D klase, dok uređaji zapravo rade sve vreme u tradicionalnoj A klasi.

Nema sumnje da je Veselin Teoharov napravio formulu zvuka koja je u isto vreme tehnički besprekorna i oplemenjena i koju je lako zavoleti. Kad tome dodate manja ili veća prilagođenja uređaja prema ličnom ukusu i potrebama sistema, Teoharov amplifikacija svakako treba da bude na vašem spisku za razmatranje.