Sonus faber Sonetto III G2

Italijanski štim

Sonetto druge generacije donosi još više dobrog zvuka i neponovljivog italijanskog šarma.

Kompanija Sonus faber predstavila je drugu iteraciju serije Sonetto na ovogodišnjem High End sajmu u Minhenu, tačno šest godina nakon lansiranja prve generacije. Serija sadrži dva regalska i tri podnostojeća modela, a ponudu dopunjuju centralni i zidni zvučnik, kao i tipski stalci za bukšelf kutije. Proizvođač navodi da je ovo prva serija koja preuzima akustička rešenja od prestižnog sistema zvučnika Reference Suprema i ponosno ističe da se linija Sonetto izrađuje u pogonima u Vičenci. Da li je nova “trojka”, kao najmanji podnostojeći zvučnik u seriji, bolja od prethodnika, koje smo testirali u broju 87, pokušaćemo da ustanovimo u nastavku teksta.

Spoljašnjost

U opštem smislu, Sonetto III G2 se mogu opisati kao podnostojeće zvučne kutije srednje veličine. Ipak, ukoliko je postavite pored jednako uglednih i cenovno približnih skandinavskih, pa i ostrvskih parnjaka, primetićete upadljivu razliku u dizajnu. Naime, Sonetto zvučnici su napravljeni da izgledaju jednako dobro kao što zvuče, što odslikava razliku u pristupu dizajnu, odnosno – u najširem smislu – u životnoj filozofiji. Paralelni presek kabineta inspirisan je oblikom laute, pa ovi zvučnici imaju jedinstvenu formu i teško ćete ih pomešati s rivalskim proizvodima. Prednje uspravne ivice snažno su zaobljene, dok su zadnje zasečene, a sužavanje kabineta ka zadnjoj strani doprinosi umanjenju stojećih talasa u unutrašnjosti. Od italijanskih majstora nismo očekivali ništa manje od prirodnog furnira, a Sonetto III G2 izvedeni su u prelepom i fantastično obrađenom finišu od orahovine, uz šaru spojenu pod uglom od 45 stepeni na gornjoj površini. Suprotna, donja strana jednako je zanimljiva, jer je na njoj postavljena betonska baza kabineta. Iako se beton ne sreće često kod zvučnika, proizvođač se na ovo odlučio kako bi postigao što veće umrtvljenje i umanjio prenos vibracija. Betonsko postolje je odlično izrađeno i uobličeno, pa ne umanjuje atraktivnu pojavu ovih kutija, a odstojanje od kabineta neophodno je za protok vazduha jer se na donjoj strani nalazi jedan od dva bas-refleks otvora.

Testirani Sonusi naštimovani su tako da budu audiofilski precizni, a da ujedno prijaju ušima.

Značajne tehničke razlike u odnosu na prethodnika primećuju se na prednjoj strani, na kojoj je postavljena dvoiposistemska topologija – za razliku od trosistemskog prethodnika. Na vrhu je postavljen već poznati visokotonac u patentiranoj tehnologiji D.A.D. (Damped Apex Dome), a opremljen je svilenom membranom u obliku kalote, prečnika 28 milimetara. Visokotonac deli veliki okvir od livenog metala sa srednjetonsko-niskotonskom jedinicom. Iako fabrika navodi da druga generacija serije Sonetto sadrži novi srednjetonac Camelia, ovo važi samo za veće podnostojeće modele – za Sonetto III G2 rezervisana je membrana koja takođe podseća na cvet, što umanjuje izobličenja koja se javljaju na rubnim delovima okruglih membrana, ali materijal membrane nije isti, a nema ni prepoznatljive bele boje. Ova membrana izrađena je od papirne pulpe i ima višeslojnu sendvič-konstrukciju, a odlikuje se prečnikom od 165 milimetara – što je više nego kod prošle generacije. Promenu postavke sledi niskotonska jedinica istih osobina, koja je smeštena ispod mid-basa, ali u sopstvenom livenom okviru. Sve ovo znači da je Sonus faber izmenio topologiju i smanjio broj drajvera – kojih sada ima tri umesto četiri – ali je povećao njihov prečnik.

Pogled na specifikacije potvrđuje promene, pa Sonetto III G2 donosi povećan frekvencijski opseg na oba kraja spektra – bas se sada spušta do 38 herca, dok visokotonska jedinica stiže čak do 40 kiloherca. Nominalna impedansa i dalje je četiri oma, a osetljivost je neznatno smanjena i iznosi 88 decibela. Na zadnjoj strani nailazimo na zvučničke terminale koji su izrađeni od jako lepo obrađenog metala s nazubljenim krajevima kako bi se olakšalo zatezanje i otpuštanje. Dva para terminala omogućuju bi-wire i bi-amp povezivanje i prihvataju sve vidove povezivanja, a posebno je zanimljiv okrugli poklopac, koji ima estetsku ulogu, ali takođe sprečava da se terminali otpuste tokom vremena. Pored već spomenutog bas-refleks otvora na donjoj strani, Sonetto III G2 takođe ima port pri vrhu zadnje strane koji je namenjen za mid-bas jedinicu.

Slušni test

Za razliku od prve generacije, koja je imala bas-refleks otvor samo na donjoj strani i bila prilično zahvalna u pogledu pozicioniranja, Sonetto III G2 ipak traže nešto više prostora pozadi. Naša iskustva pokazuju da udaljenost od zadnjeg zida mora biti najmanje pola metra, uz bar isto toliko (a poželjno je i više) do bočnih zidova, odnosno uglova prostorije. Zahvaljujući odličnoj disperziji zvučnih talasa, zaokretanje prema idealnoj poziciji za slušanje (toe-in) ne igra tako veliku ulogu, a mi smo se zadržali na minimalnoj usmerenosti ka auditorijumu. Ipak, ukoliko želite da čujete sve do poslednjeg detalja, preporučujemo da se svakako pozabavite i ovim aspektom pozicioniranja. U pogledu zahtevnosti prema amplifikaciji, Sonetto bi se mogli svrstati među srednje zahtevne kutije, a naš Exposure 3010S2 im je, kako se pokazalo tokom testa, savršeno odgovarao – po snazi, ali i tonski, bar prema našim ušima.

Prva stvar koju smo primetili tokom testiranja jeste Sonettova pozornica – ona je prostrana i vrlo precizno formirana, gotovo do razuđenosti. Scena je trodimenzionalna do nivoa koji se približava pristupačnim surround sistemima, s jasno izraženom dubinom i pozicioniranjem muzičara u prostoru, što se najbolje čuje na živim klupskim snimcima. Iz tog razloga Sonetto III G2 mogu sasvim dobro da posluže za neobavezno uživanje u filmovima, što smo i isprobali – dobićete vrlo uverljivu tonsku pratnju, koja će dobro ispratiti dešavanja na ekranu. Ipak, još je lepše to što ovi Sonus faberi, uprkos sjajno razvijenoj pozornici, uvek zadržavaju celovitost muzičke slike. Obilje detalja, koje se uz ovakvu scenu podrazumeva, ne remeti osnovni tok muzike, koja ima fluidan i nepomućen prikaz. Homogenost prezentacije od vrha do dna odslikava neutralnost ovih zvučnika, koji donose zaista opojan spoj tonske nepretencioznosti i izuzetno prijatne, muzikalne reprodukcije, u kojoj se može iznova uživati iz dana u dan.

Iako Sonus faberi nikad nisu važili za zvučnike s naročito moćnim basom, promena topologije donela je pomake i na ovom polju. Dve membrane većeg prečnika nego ranije, koje rade kao mid-bas drajveri, pružaju sočnije, masnije najniže tonove. Masa je povećana, pa su basovi prisutniji u celokupnoj prezentaciji, a udarac je vrlo solidan. Uprkos navedenim promenama, preciznost pojedinačnih tonova nije narušena, a subjektivan utisak je da je donji prag snižen u odnosu na prethodnike – bez gubitka definicije – što potvrđuju i zvanične specifikacije. Iako je nama i na prethodnoj generaciji bas bio dobar, Sonetto III G2 zadovoljiće i audiofile koji preferiraju snažniji i prisutniji bas, ali bez preglasavanja ostatka prezentacije. Prelaz između donjeg i srednjeg opsega sasvim je neprimetan, što je očekivano kod ovakve topologije, a srednji deo spektra prelepo je uobličen i pruža odličan odnos između tonske tačnosti i bogatog, živopisnog zvuka. Jednostavno, testirani Sonusi naštimovani su tako da budu audiofilski precizni, a da ujedno prijaju ušima.

Zaključak

Iako su velike promene uvek rizične kod dobro prodavanih modela, nakon testa smo se uverili da je italijanski proizvođač dobro znao šta radi kad je promenio topologiju najmanjih florstendera iz serije Sonetto. Model III druge generacije svestraniji je zvučnik od prethodnika i sasvim je dorastao oštrijim muzičkim pravcima, uz zadržavanje već poznate Sonus faberove suptilnosti u izrazu. Kao jedina uslovna slabost nameće se nešto veća zahtevnost u pogledu prostora, pa Sonetto III G2 ne treba razmatrati za male sobe – ali to je cena njegove svestrane upotrebljivosti.