PSB Passif 50

Prvih 50 godina

Slavljenički model iz kompanije PSB donosi spoj savremene tehnologije i retro dizajna.

Jedan od najpoznatijih kanadskih hi-fi proizvođača, kompanija PSB, postoji već pola veka. Iako je prisutna u nižoj i srednjoj klasi i izbegava egzibicije sa egzotičnim i skupim high-end kreacijama, PSB predstavlja najbolji primer kompanije koja nastupa relativno skromno, ne lansira često nove modele i nema nepregledno veliku ponudu zvučnika, a opet uživa izuzetnu reputaciju i poznata je po veoma dobrom odnosu između uloženog i dobijenog. Ipak, pedeseti rođendan je svojevrstan jubilej, koji nije lako dostići na ćudljivom i nestabilnom hi-fi tržištu, pa su u PSB-u rešili da ga proslave na najbolji mogući način – lansiranjem modela koji će podsetiti nove naraštaje audiofila na početke ove kompanije i ponuditi savremena rešenja, uz dizajn koji nas vraća u zlatno doba hi-fija.

Passif 50

Kao kompanija koja je ponosna na svoju istoriju, PSB navodi da su Passif 50 izvedeni po ugledu na modele Passif I i Passif II, koji su lansirani u prvoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo podrazumeva danas pomalo zaboravljeni standmount koncept – u pitanju su zvučnici koji su veći od regalskih (bukšelf) modela, ali i dalje zahtevaju male stalke kako bi zvučničke jedinice bile postavljene na odgovarajuću visinu. U slučaju testiranih zvučnika, namenski izrađeni stalci imaju visinu od 21 centimetra i odlikuju se atraktivnim i funkcionalnim dizajnom, a isporučuju se u pakovanju sa zvučnicima. Sami kabineti visoki su 66 centimetara, uz širinu od 28 i dubinu od 25 centimetara – nešto plići paralelni presek opet je u duhu prošlih vremena, koncept koji neguje još samo mali broj proizvođača. Retro dizajn oplemenjen je sjajnom završnom obradom, pa u estetskom smislu Passif 50 predstavljaju pravi praznik za oči. Kabineti su obloženi prirodnim furnirom od orahovine u matiranom finišu, s prelepo uklopljenim šarama i diskretno zasečenim rubovima prednje strane. Kako bi vizuelni utisak bio kompletan, front je opremljen velikim pletenim maskama, koje prekrivaju gotovo celu površinu, a posvećenost detaljima vidi se na metalnim pločicama s logotipom, koji je isti kao pre 50 godina, i na diskretnim trakama koje služe za povlačenje i uklanjanje mrežica.

Po skidanju maski pokazuje se da je proizvođač ipak omogućio da se zvučnici koriste i bez njih – pre svega, maske su pričvršćene pomoću skrivenih magneta, pa nema neuglednih prihvatnika, a cela prednja površina, kao i zvučničke jedinice izvedeni su u crnoj boji, uz elegantne bronzane okvire oko membrana. Iako bi se na prvi pogled reklo da Passif 50 donose uobičajenu trosistemsku topologiju, ovde se krije sledeće iznenađenje – naime, postavka je dvosistemska, dok je najveća jedinica zapravo pasivna membrana. Na vrhu prednje strane smešten je visokotonac s kalotnom titanijumskom membranom prečnika 25 milimetara, koji za pogon koristi neodimijumski magnet, dok je za odvođenje toplote upotrebljen ferofluid. Membrana je postavljena u prilično veliki usmerivač i opremljena atraktivno stilizovanim štitnikom, a ostatak gornje površine neznatno je isturen u odnosu na ostatak fronta i obložen filcom, koji služi za umanjenje difrakcija i optimalno usmeravanje zvučnih talasa. Ispod visokonca, u središnjem delu fronta, nalazi se srednjetonsko-niskotonska membrana, koja je izrađena od papira i ima prečnik 165 milimetara. Iako proizvođač ne navodi detalje o motoru, poznato je da je ova jedinica smeštena u korpu od livenog aluminijuma i opremljena gumenim vešanjem. Najzad, u donjem delu postavljena je pasivna membrana prečnika 203 milimetra, po kojoj je ovaj zvučnik dobio naziv. Pasivni radijator izveden je po ugledu na mid-bas, što podrazumeva aluminijumsku korpu, papirnu membranu i gumeno vešanje, a kompanija ga je primenila umesto bas-refleks otvora – prema njihovim rečima, na ovaj način zvučnici su manje zavisni od okružujućeg prostora, a i najniži tonovi su unapređeni.

Usled odsustva bas-refleks otvora, zadnja strana zvučnika poprilično je pusta, a jedine zanimljivosti smeštene su u donjem delu. Ovde pronalazimo dva para metalnih terminala, koji su u potpunosti pozlaćeni, uz takođe pozlaćene kratkospojnike, pa Passif 50 omogućuju prihvatanje svih tipova povezivanja, kao i bi-wiring i bi-amping. Pored toga, ovde se nalazi velika etiketa s logotipom proizvođača i oznakom modela, kao i podsetnik da je u pitanju jubilarno izdanje, koje obeležava 50 godina postojanja kompanije. Specifikacije pokazuju da Passif 50 imaju frekvencijski opseg od 50 herca do 20 kiloherca, uz Linkwitz-Riley skretnicu četvrtog reda i reznu frekvenciju na 1,8 kiloherca, a preporuka je da se uparuju s pojačalima od 30 do 200 vati po kanalu. Deklarisana osetljivost iznosi 89 decibela (1 W / 1 m), a nominalna impedansa je šest oma, uz spuštanje najniže do četiri oma, što znači da Passif 50 ne bi trebalo da predstavljaju posebno opterećenje za amplifikaciju.

Slušni test

Iako se po gabaritu nalaze između regalskih i podnostojećih zvučnika, Passif 50 po zvuku nesumnjivo pripadaju drugoj navedenoj kategoriji – njihov zvuk je veliki, uz masivne tonove i prostranu pozornicu. Testirani par stigao nam je fabrički zapakovan i nerazrađen, ali je od samog početka pružio veoma krupan i upečatljiv zvuk, dorastao florstenderima manje i srednje veličine. Pozicioniranje je relativno nezahtevno za kutije ove zapremine i Passif 50 su odlično radili već na oko 40 centimetara udaljenosti od zadnjeg zida, uz nešto više od jednog metra razdaljine do bočnih zidova. Pored toga, uprkos nešto nižoj poziciji visokotonaca u odnosu na uši slušaoca, zvučna scena bila je vrlo dobro rekreirana po sve tri ose, uključujući visinu. Na samom početku pozornica je bila prilično dvodimenzionalna, ali je period razrade doneo dubinsko raslojavanje, pa se na kvalitetnijim snimcima mogao jasno odrediti položaj muzičara u prostoru.

Tonovi koje stvara Passif 50 izuzetno su prijatni i mogu se slušati satima i danima bez zamora, a za njihov karakter može se reći da je na toplijoj strani neutralnog. Krupne note najizražajnije su u srednjem delu spektra, koji je izrazito bogat i pruža fluidnu i iskrenu muzikalnost. Iako izgledaju poput zvučnika od pre pola veka, Passif 50 zvuče prilično savremeno i donose veoma dobru analitičnost, uz detalje koji doprinose odličnom prikazu pojedinačnih tonova. U srednjem opsegu, koji je jedan od najjačih aduta ovih kutija, tonovi su raskošni i ujedno dobro uobličeni, pa auditorijum ima odličan uvid u finese i teksturu nota. U istinskom Zappinom stilu, na albumu „The Grand Wazoo“ prisutno je pravo bogatstvo tonova, a Passif 50 oko auditorijuma plete mrežu finih detalja, koji su prikazani veoma jasno i doprinose ambijentalnom ugođaju. Zapravo, ovi zvučnici briljiraju uz valjanu produkciju i pružaju gotovo nepobediv odnos između uloženog i dobijenog ako se potrudite i obezbedite im kvalitetan materijal. Jedostavno, sve je na svom mestu i u pravim količinama, pa će Passif 50 u ovakvim situacijama biti dorasli i zvučnicima iz klase iznad. S druge strane, loši snimci će isto tako biti brzo razotkriveni jer testirane kutije nisu sklone ulepšavanju i zabašurivanju nedostataka – one pružaju iskren prikaz tonskog zapisa i ne pokušavaju da prikriju ni njegove, a ni sopstvene mane.

Usled relativno neobičnog koncepta, na početku testa najviše nas je brinuo prikaz donjeg opsega, ali nakon perioda razrade pokazalo se da nema previše razloga za brigu. Passif 50 donose masivne i snažne basove, koji su veoma dobro uobličeni i pored tona donose rezonovanje karakteristično za velike kutije. Donji prag je praktično nečujan i membrane se ravnomerno i bez gubljenja preciznosti spuštaju sve do granice čujnosti, što ukazuje na izuzetno uspešan proračun zapremine kutije i pasivnog radijatora – u većini situacija, on se ponaša kao pravi niskotonac. Opet, i ovde treba imati u vidu relativnu netrpeljivost kutija prema nekvalitetnoj produkciji, pa na lošijim snimcima može doći do gubitka preciznosti i mumlanja basa. Na suprotnoj strani opsega visoki tonovi prikazani su precizno i čisto iako bismo u pojedinim numerama mogli poželeti nešto naglašenije note. Passif 50 u prvi plan stavljaju fantastične srednje tonove, ali ponekad to ide nauštrb gornjeg dela spektra – visoki tonovi su povremeno povučeni, naročito kad su zvučnici postavljeni s visokotoncima na spoljnoj strani. Naime, Passif 50 imaju asimetričnu postavku u pogledu visokotonaca, koji mogu biti pozicionirani ka spoljašnjem ili unutrašnjem delu fronta. Postavljanje visokotonaca ka unutrašnjem delu poboljšaće fokus i, posledično, prezentaciju visokih tonova, uz minimalne gubitke u širini pozornice.

Zaključak

Kao izuzetna kombinacija vanvremenskog dizajna i moderne tehnologije, Passif 50 imaju sve predispozicije da postanu instant klasik. Poput svih dobrih zvučnika, oni traže malo ugađanja u pogledu muzičkog materijala i ostatka sistema, ali jednom kad su njihovi kriterijumi zadovoljeni, uzvratiće vam reprodukcijom koja daleko prevazilazi njihovu cenu. Najzad, njihov izgled neće ostaviti ravnodušnim čak ni one koji ne mare za tehniku, pa ćete sasvim lako ubediti svoje ukućane da su upravo PSB Passif 50 savršeni zvučnici za vas.